Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, biću vrlo kratak i trudiću se, naravno, da nijednu rečenicu ne ponovim od mojih kolega prethodnika. Prvo bih hteo da kažem nešto o potpisnicima ovog sporazuma. Vi jeste predsednik Vlade Republike Srbije, vi jeste potpredsednik Savezne vlade, ali bi trebalo građani, iako to već mnogi znaju, da znaju da su ovaj sporazum ipak potpisali predsednik DSS-a, predsednik Demokratske stranke, predsednik DPS-a i jedan od vođa, a ja bih rekao, glavni čovek G-17. Toliko da se zna, pošto vi niste svoje partijske funkcije zamrzli.
Gospodine Labus, ukoliko sam dobro zapamtio, rekli ste sportskim rečnikom da je u razgovorima sa crnogorskom delegacijom postignut otprilike rezultat 1:1. Jedna stolica u međunarodnoj zajednici, to je naš poen, a sve ono drugo je njihov poen. Samo se bojim da građani Srbije i Crne Gore ne izgube sa 3:0. Znate, ono kako sportski novinari kažu, bez borbe (par forfe). Još nešto, mogu da razumem da vi kao čelnici ove države možda nešto znate što mi obični, hajde da ne kažem baš obični poslanici i građani, i ne treba da znamo. Možda će od toga nešto biti koristi za našu buduću državu.
Primećujem da, kao jedan od organa ove nove nazovidržave, postoji savet ministara. Tamo postoji resor međunarodnih ekonomskih odnosa. Iskreno verujem, gospodine Labus, da ste vi prvi čovek u ovoj državi što se tiče te oblasti. Izađite ovde za govornicu i recite da ćete nastaviti posao koji ste radili, a po meni, zaista iskreno kažem, uspešno, pa ćete nas tako sve uveriti da će ta država postojati. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kolege poslanici, žao mi je što za 10 meseci prvi put izlazim za govornicu i treba da se izjasnim o tački dnevnog reda koja je danas ovde pred nama.
Čini mi se da se pre 14 godina, u ovoj sali, dešavalo nešto što se pokazalo da je loše za srpski narod. Verujem i nadam se da eventualno loše posledice ovoga što će se desiti danas, ovde u parlamentu, srpski narod neće trpeti 14 godina. Stranka kojoj pripadam zove se Nova Srbija. Ovo što se dešava nije ništa novo. To smo već videli u nekim starim sistemima. Nas narod nije ovde poslao da se smenjujemo (hoću da kažem poslanicima DOS-a pre svega), nego da donosimo propise i zakone koji će u najkraćem mogućem roku da poprave standard građana. Nadam se da su oni koji će danas izglasati ovu odluku svesni toga i da će preuzeti veliku odgovornost za sve ono što će se dogoditi posle ovoga.
Poslanička grupa Nove Srbije neće glasati za smenu gospodina Dragana Maršićanina, ni lično to neću, jer sam poslanik postao ispred poslaničke liste koja se zvala Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospodo ministri, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos. Gospođo predsednice, nije mi jasno ovo oko minuta, koliko imamo. Neko ima tri minuta, neko ima devet minuta. Ako imam pravo, kao i ostali, na devet minuta, onda ću iskoristiti tih devet minuta.
(Predsednik: Gospodine poslaniče, treba da pojasnim. Dakle, ako svi koriste pravo na devet minuta, vrlo mali broj poslanika će uzeti učešće u pitanjima. Dakle, imate pravo da postavljate pitanje tri minuta, nakon odgovora koji može trajati do pet minuta imate pravo na još dva potpitanja, što znači da svaki poslanik ima pravo na šest minuta. Da li ćete to iskoristiti, ocenite.)
Dobro, trudiću se da budem što kraći. Danas je ovde tema NATO, Gruzija i meta je, naravno, ministar odbrane. Hteo bih javno, ako to nije već neko rekao, njega da amnestiram od te teme, jer iz odgovora na poslanička pitanja i obaveštenja koja su tražili poslanici Nove Srbije jasno se vidi da gospodin Šutanovac, ministar odbrane, uopšte nije nadležan po ovome.
U odgovoru Ministarstva odbrane od 23. aprila 2009. godine (da idem što brže, da ne čitam ovo) kaže se da je Vlada 25. decembra 2008. godine donela odluku o učešću naša dva oficira u Gruziji na predlog Ministarstva spoljnih poslova, a ne na predlog Ministarstva odbrane. Sad se tu otvara niz pitanja – ko, u stvari, odgovara i ko odlučuje o učešću naše vojske?
Da sva zbrka bude veća, to nam je u medijima javio gospodin koji sedi pored gospodina ministra, Dušan Spasojević. Njega javno pohvaljujem kao dobrog Srbina i nacionalistu. Shvatio sam da je on nama hteo da kaže jednu tajnu koju je Vlada donela.
Rat u Gruziji, koliko mi se čini, bio je u leto. Pazite sad, Vlada donosi odluku 30. aprila 2009. godine da, zbog kompleksnosti situacije... znači, njima je četiri meseca trebalo da shvate šta su uradili sa ovom odlukom koja se, na svu sreću, nije realizovala.
Prema tome, ispada, iako gospodin Šutanovac i gospodin Đelić nose odgovornost jer je Vlada to jednoglasno podržala, ali je predlog Ministarstva spoljnih poslova. Dakle, Vojskom Srbije rukovodi ministar spoljnih poslova.
To je jedna dilema, koju imam kao građanin, a da ne bih potpuno amnestirao gospodina Šutanovca, ministra odbrane, imao bih nekoliko potpitanja. Vi kažete jednom od kolega narodnih poslanika da je promašio temu i da je danas tema, u stvari, učešće pripadnika naše vojske u mirovnim misijama. Znate, taj termin "mirovna misija" je vrlo rastegljiv. Onaj Džo Bajden, pred kojim ste vi stajali mirno pre nekoliko dana, i dalje smatra da je bombardovanje naše zemlje i ubijanje naših građana mirovna misija.
(Predsednik: Vreme, zahvaljujem.) Pa, kako? Imam pravo na tri pitanja, devet minuta. (Predsednik: Pitanje u okviru tri minuta i kasnije još dva potpitanja od tri minuta.) Ne, gospodin Jovanović je govorio svih devet minuta. (Predsednik: Molim vas, gospodin Jovanović je predlagač, a vi uzimate učešće u raspravi.) Pa, gde piše to? Toga nema u Poslovniku. (Predsednik: Poslovnički je tako regulisano, konsultujte se sa ostalim članovima predsedništva.)

Gospodine ministre, ja sam shvatio ovu današnju raspravu, zbog građana i javnosti, vrlo ozbiljno, za razliku od vas. Kada bih govorio tako polušaljivim tonom kao vi, podsetio bih vas da ste za jednog vrlo uglednog pripadnika vaše koalicije govorili da je drvo, a sada stojite mirno pred njim i pijete mu vode sa dlana. To je jedna stvar.
Ali, drugo ja hoću vama da kažem. Vi ste rekli da ovde predstavljate 42.000 pripadnika srpske vojske. Kako se osećaju ti pripadnici i građani Srbije kad njihov ministar nosi partijsku značku na svom reveru? Kakva je to poruka o depolitizaciji Vojske? Zašto to radite? Da li ste vi ministar odbrane Vojske Srbije ili ministar odbrane DS? Vi ste verovatno kadar koji je obučen na poslovima bezbednosti u okviru DS, ali da vas podsetim da ste sada ministar Vojske Republike Srbije, a ne DS. Uostalom, 97% građana Srbije nisu članovi nijedne stranke.
Dalje, počeo sam da pričam o mirovnim misijama. Šta ako nas deo građana u toj zemlji gde odu naši pripadnici shvate kao neprijatelje pa budemo imali samoubice na ulicama naših gradova? Ko će onda da odgovara, gospodine ministre, za ugroženost bezbednosti naših građana? To želim da vas pitam.
Da poručim kolegama koji bi da se mi negde učlanimo bez parlamenta i volje građana. Znate, i 1941. nas je neko učlanio u Trojni pakt bez volje građana, bez odluke parlamenta, pa je prošao kako je prošao. U NATO Srbija neće ući bez referenduma, dok se građani na njemu ne izjasne o tome. Shvatite, gospodine Šutanovac, to je poruka građana Srbije, bilo koje stranke da su pripadnici.
Još jedno pitanje, da iskoristim ovaj minut. Na to bih voleo da mi ministar odbrane odgovori, da se ne bavimo ovde politikom.
Ipak, ministar odbrane treba da se izdigne iz sitnopolitičkih tema, koje su možda primerene meni kao narodnom poslaniku, a vi ste na mnogo većoj funkciji nego ja. Pre nekoliko godina bio sam na aerodromu Lađevci. Duša me zabolela kad sam u kaponirima video metar vode. Točkovi od ''gazela"... možda one nisu sada u funkciji, ali ružno je bilo videti da su točkovi potopljeni u vodi. Voleo bih da mi date odgovor šta je sa tim kaponirima.
Voleo bih da mi date odgovor kako je moguće da generala Vojske Srbije neko pretuče u običnoj kafanskoj tuči. Da li znate vi šta je srpski oficir, general? Znam da znate, ne govorim ovo sa podsmehom, ali nema reakcije, ni vaše ni javnosti ni nikoga.
Da li sam to sanjao ili sam pročitao da je generala Vojske Srbije neko pretukao. Čak niko nije hteo ni da ga uhapsi. Srpski oficiri, generali imaju posebno mesto u našoj istoriji. To ne sme da se dešava, gospodine ministre.