Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani gosti iz Ministarstva, uvažene kolege poslanici, pred nama se nalaze četiri zakona koja su izuzetno značajna jer je Srbija upala u jedan ćorsokak da tako kažem, kada je nivo poljoprivrede i kao što je ministarka i rekla, situacija nije baš sjajna u poljoprivredi, ali svi moramo dati jedan doprinos da se izađe iz te krize.
Govoriću o dva zakona, to su Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i o Zakonu o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.
Najpre bih rekao nešto o održivom korišćenju ribljeg fonda gde bih rekao da se ovim zakonom uređuje upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama. Sama reč ovog zakona kaže zaštita ribljeg fonda, gde moram reći da se u prethodnom periodu nije obraćala pažnja na vodotoke, na kanale, na reke, na jezera te smo imali situaciju da često dolazi do uginuća te ribe i životinjskog sveta u vodama.
Riblji fond Republike Srbije predstavlja jedan značajan resurs prirodni, te kao takav zaslužuje maksimalnu pažnju i odgovornost. Sa druge strane, ovakav zakon nas približava ili nas tera ka evropskom zakonodavstvu koje od nas zahteva pre svega zaštitu životne sredine. Jedna koleginica je rekla – ne smemo dozvoliti u narednim danima, periodima da imamo smetlišta ili đubrišta pored reka i pored vodotoka.
Sledeće stvari koje su jasno opisane u ovom zakonu su to da u maju mesecu ove godine i to je dobro rečeno u članu 28, gde smo imali spašavanje riba sa poplavljenog područja. Mogu sa puno odgovornosti reći da iz kraja iz koga dolazim, Mačvanski Okrug, Šabac, da smo imali veliku opasnost od izlivanja Save i to smo više puta ovde govorili. Maksimalna odgovornost svih građana je baš na tome da se spase riba i sa mačvanske strane, a isto tako mogu reći i sa sremačke strane, napomenuću Grabovac, Klenka gde je bilo izlivanja Save i tu je riba spašena od strane meštana.
Kada sam već kod ovoga, moram reći da baš na tom terenu, u Opštini Ruma postoji jedna vrsta ribe koja mislim da živi samo tu. U jednoj bari trskovača živi zlatni karaš. U prethodnom periodu nije data velika pažnja tome iako su brojni naši stručnjaci iz oblasti dolazili u tu baru i kako ste ovde naveli – naučnoistraživački ribolov. Bavili su se time da bi baš to opisali onako kako treba. Mislim da to nije urađeno na najbolji način i verujem da će ovim zakonom maksimalna pažnja i odgovornost tih ljudi, a pre svega mislim na vas koji vodite ovo ministarstvo, dati se doprinos da mi sačuvamo te retke vrste riba, ne samo riba nego i svih ostalih životinja. Kao pasionirani lovac i ribolovac želim da dam doprinos tome i zato sam i uzeo učešće u ovim zakonima.
Moramo maksimalnu odgovornost posvetiti i dati doprinos edukaciji ribolovaca. Često se dovodi u pitanje, odnosno u Srbiji su prisutne reči krivolov i krivolov kada je u pitanju ribolov. Tome moramo stati na put.
Jasno ste opisali izdavanje ribolovnih karata. Da li su one nedeljne, mesečne ili godišnje da to ne nabrajam, ali jednom sveobuhvatnom kontrolom izdavanja tih karata sa kvalitetnim i obučenim ribočuvarima može se doći do jednog zaista kvalitetnog i ono što dugujemo prirodi da sačuvamo taj riblji fond.
Sa druge strane, ovlašćeni predstavnik je rekao da Srbija ne koristi dovoljno ribe u svojoj ishrani. Građani Srbije je ne koriste, ako sam dobro zapamtio koristimo samo sedam kilograma, a narodi iz zapadne Evrope ili iz sveta koriste preko 25 ili 30 kilograma. Kao lekar mogu da napravim paralelu, manja upotreba ribe i ribljih proizvoda u ishrani humanog sveta dovodi do povećanog oboljenja nekih kardio vaskularnih bolesti. Sa te strane nije priča samo Ministarstva poljoprivrede, podsetiću na sve one rečenice kada je premijer u ekspozeu rekao ovo je jedna reformska Vlada koja se mora baviti sveobuhvatnim segmentima ili procesima našeg društva. Zato sam ovo i rekao, da damo i sa te strane jedan doprinos.
Sledeći zakon zaista moram da pomenem, jer dolazim iz mačvanskog kraja gde nema onih velikih proizvođača. To je Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, nema baš onih malih koji imaju pet, šest, tri ili 10. Ministarka poljoprivrede je bila u Šapcu više puta u zadnjih sedam-osam meseci i na samom terenu mogli ste se uveriti u kakvom stanju žive ti ljudi. Nigde niste mogli da čujete da neko neće da radi, da mu je problem da zaseje ili da poore, ali situacija koja nas je dovela za prethodnih 12 godina gde je urušena poljoprivreda, gde je nakaradno vođeno i rađeno, nismo imali jednu strategiju u poljoprivrednoj proizvodnji.
Pre svega mislim na tu primarnu proizvodnju, ali sa druge strane smo imali gde su određeni tajkuni ili monopoli davali impute za poljoprivrednu proizvodnju u paritetu, što je verovatno najskuplje za poljoprivrednog proizvođača. Ovim zakonom o kojem danas raspravljamo i koji ste predložili dolazimo u situaciju da ti mali poljoprivredni proizvođači, ako seju pet hektara kukuruza mogu tu svoju letinu dati u zalog. To je najlakše i najjednostavnije i najbolje za te proizvođače da urade onako kako treba. Ovde jasno kaže da ako ne damo poljoprivredi koliko traži, zemlju, ne možemo ni ubrati sa nje. Dakle, maksimalna odgovornost, maksimalno dati pristup i dati hranu zemlji i možemo ubrati jedan kvalitetan rod.
Naši poljoprivredni proizvođači su ušli u jedan problem gde zaista ne znaju kako će svoj proizvod da prodaju i koja će to cena biti. Ovde sa jedne strane kažemo – da, daćemo to pod hipoteku, ali verujem i kao predstavnik tih ljudi iz cele Srbije i moje kolege su govorile o tome, ovo je samo jedan početak.
Ovo je zakon, kojim mi ulazimo u prvi korak gde ćemo, verujem, u nekom narednom periodu imati jednu zasigurnu prodaju tih žitarica, da li je pšenica, da li je kukuruz, uopšte nije bitno u ovom momentu, ali će poljoprivredni proizvođač imati jasnu strategiju. U poljoprivredi je to najbitnije, da se zna šta treba da se seje, a ne stihijski ove godine je dobra cena pšenice, sledeće godine ćemo posejati pšenicu koju ne možemo da izvezemo jer će verovatno negde biti kvalitetnija pa će možda biti i jeftinija, a sledeće godine kukuruz i obratno, opet ulazimo u jedan problem.
Završio bih svoje izlaganje sa tim da od vas mora da pođe jedna strateška ideja, da date jedan program i jedan cilj i sve to da povežemo i sa stočarskom proizvodnjom. Nemojmo da dođemo kao što je bilo zadnjih dana u mom Šapcu reči da otvaramo deset mlekara a nemamo dovoljno muznih krava ni za jednu omanju mlekaru. To su stvari o kojima moramo ovde raspravljati. Ovde nema da se priča da li je neko pametniji ili nije.
Gospodo, Srbija je u jednom ozbiljnom problemu. Poljoprivreda je u ozbiljnom problemu i svi moramo dati jedan jasan i kvalitetan doprinos. U danu za glasanje ću kao i moje kolege podržati ovaj predložen zakon. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, gospodo iz ministarstva, uvažene kolege poslanici, zaista ova rasprava sada izgleda besmisleno.
Prethodnih dana smo govorili o reformama, o uštedama i upravo Ministarstvo i Vlada su predložili da se sa 21 člana Upravnog odbora skine na sedam članova. Kolega Bačevac reče da je taj upravni odbor koštao, ako ne grešim, 100.000 evra godišnje. Zar ovo nisu uštede, zar ovo nisu reforme? Mislim da ovakav upravni odbor za sedam članova može biti i racionalan i operativan i u službi svih građana Srbije.
Amandman koji je predložen u potpunosti treba odbiti, a sada ću izneti nešto što sam zapazio. Dozvolite mi i da sam pogrešio, evo, i predlagač amandmana je tu koji je naveo da ovaj upravni odbor ima devet članova. Od tih devet članova tri koje predlaže ministar, jedan član Ministarstva zdravlja iz sektora nadležnog za lekove, dva člana specijalisti socijalne medicine, jedan član na predlog Komore zdravstvenih ustanova, jedan član predstavnik osiguranika, jedan član predstavnik osiguranja koji obavljaju samostalnu delatnost, jedan član predstavnik osiguranika penzionera i jedan član predstavnik osiguranika poljoprivrednika. Ako ja znam da brojim, ovde je predloženo osam članova za Upravni odbor.
Gospodo, nije sporno prihvatiti neki amandman. Od kolege Milosavljevića prihvaćeno je četiri amandman. I o ovome se moglo raspravljati, ali ovde je predloženo osam članova, a rekli ste da treba Upravni odbor da ima devet.
Još jedna stvar, raspravljamo o tome kako će taj upravni odbor da troši nečije pare. Čiji je taj fond? Da li je osnivač Fonda država? Čuli smo da on treba da bude servis, jedan protočni bojler, pa o čemu mi onda dalje.
Na kraju, da ne dužim građani su u martu jasno prepoznali i kome treba da daju podršku. Neće ovde biti nikakvih zloupotreba i ne znam zašto se neko prepoznaje u tome da će taj upravni odbor gde predlaže ministar četiri člana imati kontrolu novca i da će trošiti nečije pare. Ne, gospodo, Ministarstvo ne mora, kako smo juče čuli na Odboru, da predloži četiri člana samo iz Ministarstva. Može biti neko iz Udruženja invalida, ako ministar proceni da treba da predloži takvu osobu. Još jednom, nemojte se naći uvređeni, zašto ste predložili lobotomiran Upravni odbor? Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. gde govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
U datom amandmanu sam jasno naveo da je ovaj amandman pogrešan. O čemu mi diskutujemo danas? Imamo predloženih osam ljudi, odnosno osam članova. Navodi se da Upravni odbor po amandmanu koji je predložio kolega iz bivšeg režima ima devet. Zaista smatram da je besmisleno govoriti danas o ovome jer ako treba deveti član da bude iz Poštanske štedionice ili bilo koje druge ustanove, ja ne bih to mogao prihvatiti. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, gospodo državni sekretari, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju koja predstavlja produžetak roka.
Kada sam čitao ovu izmenu, prvo što mi je upalo u oči jeste oročen ili ograničen rok. Znači, jasno i precizno je dato, 31.12.2016. godine. Zašto?
U toliko puta pomenutom ekspozeu premijera čuli smo da će se ova Vlada baviti reformama, da će postavljati ciljeve u svim sferama. Sada kada govorimo o zdravstvenom sistemu, imaćemo jasne rokove. Ne možemo kao u prethodnom periodu pričati da ćemo to uraditi za tri meseca, šest meseci ili za godinu dana. Ovde se jasno govori i ti ciljevi su jasno postavljeni pred nas.
Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, možemo pričati u dva pravca. Prvi pravac je zona slobodne trgovine, a drugi pravac je usklađivanje našeg zakonodavstva, zakonodavstva Republike Srbije, sa pravima EU.
Danas govorimo o elektronskim karticama. Idemo u korak sa Evropom. Idemo u korak sa informacionim tehnologijama i baš iz tih razloga ovakvu elektronsku karticu moramo uskladiti sa našim zdravstvenim sistemom, sa elektronskim zdravstvenim sistemom, sa informacionim zdravstvenim sistemom, da ona bude dostupna svim sugrađanima. Ovde ću reći samo u jednoj rečenici – ne trebaju građani Srbije da se plaše i da razmišljaju o tome da li će imati dostupno lečenje.
Sada bih se osvrnuo na 2012. godinu. Da ne pogrešim, mislim da je to početak 2012. godine. Imamo jedan izveštaj Evropske komisije. Izveštaj Evropske komisije kaže da u zdravstvenom sistemu Republike Srbije nije napravljen ni jedan pozitivan korak u vezi sa elektronskim zdravstvenim knjižicama. Gospodo, 2. februara 2010. godine je potpisan Ugovor između Narodne banke Republike Srbije i Republičkog fonda da se krene sa izradom tih elektronskih kartica. Po tom pitanju ništa nije urađeno.
Sada govorimo o pogodnostima. Pogodnosti ovde jesu brojne. Imamo mogućnost da regionalne filijale preuzmu odgovornost na sebe, da učestvuju u izradi tih kartica, da matične ustanove, odnosno firme preuzmu odgovornost i da izrade te kartice. Ono što smo čuli danas, pre svega od vas, gospodine ministre, jeste da je Kovnica novca izradila milion i 200 tih kartica. One će biti podeljene najugroženijim našim kategorijama stanovništva, a svi znamo, u ovo teško vreme, koje smo nasledili, koliko će to značiti za naše sugrađane.
Šta još želim da istaknem? Cena tih elektronskih kartica. U prethodnom periodu se govorilo o ceni od 700 dinara, a sada je cena oko 400 dinara. Zar o tome treba da pričamo? Da li je to nešto što je loše uradila ova Vlada ili vi kao resorno ministarstvo?
Da ne bih ja sada ponavljao sve priče koje su ispričane, pre svega iz Ministarstva i od mojih kolega, ja moram da se osvrnem na jednu činjenicu, da smo mi, prvi put, i baš onako kako je to premijer rekao, krenuli smo u reforme. Kao lekar često puta sam bio izložen nekim kritikama da mi lekari, i danas smo to čuli, ovakvi ili onakvi, da rade ovo ili ono. Mi smo samo za 10 dana doneli dve izmene i dopune zakona o zdravstvenom sistemu i zdravstvenom osiguranju, o kome danas pričamo. Izašli pre nedelju dana u susret najmlađim lekarima da će moći da apliciraju za specijalizacije posle završenih svih staževa koje treba da objave, neće morati da rade dve godine.
Danas pričamo o zdravstvenim knjižicama. Ova Vlada i Ministarstvo i svi ljudi koji su uključeni u ovaj sistem vode računa o svim kategorijama, i o najugroženijim i najosetljivijim, to su bolesni ljudi, o kojima mi kao ljudi koji smo položili Hipokratovu zakletvu moramo pre svega da vodimo računa, i o jednoj kategoriji ljudi, zdravstvenih radnika. Svi znamo da smo bili u poslednje vreme marginalizovani, da smo bili izloženi nekim pritiscima, nadam se da to u narednom periodu nećemo dozvoliti, da nećete dozvoliti da se takav trend nastavi, a ako budemo imali zadovoljnog i pacijenta, ako budemo imali zadovoljnog i zdravstvenog radnika, mi ćemo imati uspešno, savremeno i kvalitetno zdravstvo. Ja vam se zahvaljujem.

Uvažena predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi i zakon koji je još jedan u nizu reformskih zakona i koji će u narednom periodu stvoriti uslove za jedan normalan, kvalitetan i bolji život u Srbiji.
Pred nama se takođe nalazi 95 amandmana koji predlagač predlaže da se brišu. Predlaže da se briše predmet privatizacija. Gospodo, ako želimo da obrišemo nešto što jeste predmet, šta mi onda zapravo pokušavamo? Pokušavamo da osporimo boljitak reforme i napredak Srbije. Ovo što danas čujemo jeste produžetak ili baš ono predstavljanje kako su se ponašali u periodu kada su vladali.
Grad iz kog dolazim, Šabac, jeste pravi primer za tako nešto. Brojne privatizacije, preko 30.000 radnika ostalo je bez posla, baš u vreme vladavine tih koji sada predlažu da se brišu članovi zakona.
Ovo je potpuno neprihvatljivo, narod i građani Srbije ne mogu ovo dozvoliti i sve ovo što danas slušamo da se briše jedan, drugi i 90 i više članova, jeste način na kakav su ostavili više stotina hiljada ljudi bez posla. Kako danas predstavljaju i kako danas predlažu da se brišu članovi, jeste predmet brisanja privrede Srbije za vreme njihove vladavine i ovo je apsolutno nedopustivo. Ne smemo dozvoliti da se privreda i da se Srbija izbriše. Srbija mora ići u jednom pravom smeru i mora se podržati jedan reformski zakon, a ne ovakvi amandmani koje je dao predlagač. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsednice, gospodine ministre, smatram da, kao i moje prethodne kolege, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zašto? Svedoci smo da prethodnih 12 godina i više u zemlji Srbiji mnogo radnika je bilo na crno ili radilo u toj sivoj zoni. Da podsetim koliko je hiljada radnika otpušteno samo zadnjih sedam, osam godina. Ovim zakonom će se to sve ispraviti.
Suština priče je da Vlada Republike Srbije, ministarstvo, ovim zakonom želi da uvede u legalne tokove sve firme i sve radnike. Ne želimo više da imamo crne radnike, sive radnike koji će dobijati otkaze preko noći, jer kada si prijavljen postoji jedna procedura koja je regulisana nekim drugim članovima.
Na kraju, suština je da naši radnici rade i zarade platu i moramo da izbegnemo više jednu činjenicu, a pominjemo je više puta, radnici ne dobijaju platu, nego treba da je zarade pošteno na svojim radnim mestima.

Poštovana potpredsednice Vlade, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi izveštaj o velikoj tragediji koja se dogodila u Srbiji, u maju, u poslednjih 20 godina, tragedija koja je ujedinila građane Srbije i pokazala koliko smo složni, koliko smo jaki. Iz ove tragedije mnogo smo naučili kako bi smo još bolje reagovali ako ikada, ne daj Bože, dođemo u istu situaciju.
Prethodnih dana mogli smo da čujemo brojne kritike na izveštaj, da izveštaj predstavlja samo brojke. Međutim, moram da vam kažem da su to apsolutno netačne stvari, jer analizirajući ovaj izveštaj o poplavama, utvrdio sam da je iscrpan i sveobuhvatan zato što obuhvata detaljno objašnjenje i hronološki poređane događaje.
Takođe, ono što svedoči o sveobuhvatnosti ovog izveštaja je činjenica da sadrži detaljnu analizu preduzetih mera na sprečavanju poplava, kao i situacije nastale štete nakon poplava. Ovako koncipiran izveštaj predstavlja i predstavljao je dobru osnovu za donošenje zakona koji se bavi postupkom otklanjanja posledica od poplava, koji je takođe pred nama.
Zakon o otklanjanju posledica od poplava u Republici Srbiji je pravni akt koji predstavlja okvir i pravni osnov za obnovu zemlje nakon katastrofalnih poplava koje su nas zadesile. Zakonom se definiše koji deo teritorije Republike Srbije je bio pogođen poplavama i definiše se u kojim oblastima Republike Srbije će se baviti obnova zemlje. Zakon definiše i državni organ, tj. Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja na osnovu čijih će predloga Vlada sprovoditi program obnove zemlje, kao i kriterijume po kojima će se sprovoditi i delokrug delovanja ovog organa.
Ovom prilikom želim da istaknem da će se kroz Kancelariju na jedan transparentan način obavljati obnova zemlje, da ćemo na internet stranicama moći videti gde ide novac, roba ili bilo koji drugi vid pomoći.
Moram da istaknem da za vreme majskih poplava Vlada Republike Srbije je bila maksimalno angažovana. Dolazim iz grada koji je više puta pominjan u ovoj Skupštini, koji je uspeo da se odbrani od katastrofe, grad Šabac.
U Šapcu su za sve vreme poplava bili prisutni i premijer i ministri i načelnik generalštaba. Prve noći poplava u gradu je bilo preko 10.000 ljudi. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim građanima Srbije iz svih gradova iz kojih su došli, koji su pomogli. Zaista mislim da je ta prva noć poplava bila presudna. Preko 350.000 vreća džakova je napunjeno samo te noći i postavljeno je na nasip pored Save. Za sve vreme poplava utrošeno je preko milion vreća i to je detaljno objašnjeno u ovom izveštaju. Zato mislim da izveštaj i ovaj predlog zakona treba podržati.
Ono za šta se ne bih složio i što i što često u Srbiji imamo situaciju da posle bitke smo svi pametni i svi znamo šta bi trebalo raditi. Mislim da u prvi mah nije bila spremnost štaba na nekom najvišem nivou i stoga jeste reakcija Vlade da se formira jedan novi štab, ali Šabac nije samo odbrana od reke Save. Tačno je, odbranili smo se mi od najveće vodene površine, Sava je, kako reče general Diković ukroćena i to je zaista jedan veliki uspeh svih nas koji smo tih desetak dana bili u Šapcu. Mislim da nema čoveka koji nije aktivno učestvovao na odbrani grada, na odbrani tih prigradskih mesta i mesnih zajednica.
Mislim da smo dobili poplave u određenim mesnim zajednicama od malih rečica ili kanala, potoka koji danas u mirnodopskim uslovima jedva da postoje. Zaista kao lekar nikada se nisam bavio palijativnim poslom. Uvek sam razmišljao da treba da se bavimo preventivom. Šta to znači? Propustili smo dugi niz godina prethodnog perioda vladavine nekih drugih političkih organizacija da se ti kanali i te rečice odmulje, očiste, a verovatno određena sredstva koja su bila namenjena za to su utrošena na neku drugu stranu, pa smo dobili poplavu i od Dobrave i od Tamnave i od Umače, nije bitno da ih ne nabrajam i određene mesne zajednice su pretrpele izvesne štete kako na poljoprivrednim usevima, stočarstvu, u svojim domaćinstvima.
Posle ovakve situacije kada je obnova treba istaći da nam predstoji jedan period zaštite životne sredine, pre svega mislim na aktivnosti Ministarstva zdravlja da izbegnemo tu zdravstvenu katastrofu i da izbegnemo sve te zarazne bolesti.
Mislim da u nekim segmentima nismo imali adekvatnu spremnost sektora za vanredne situacije, te ovog trenutka sam mišljenja da Sektor za vanredne situacije treba podići na jedan još viši nivo. U narednom periodu treba razmišljati o civilnoj zaštiti, jer pored pripadnika Vojske, Policije i Žandarmerije i svih građana Srbije, mora da postoji jedno rukovodeće telo koje će se baviti tim civilnim sektorom, a to je u prethodnom periodu uništeno, razoreno i nije delovalo na neki odgovarajući način u svim trenucima.
Tačno je da smo imali pomoć od zemalja od okruženja, iz Francuske, Švajcarske, da ne nabrajam sve zemlje, ali moramo da imamo jedno svoje telo, jedan organ koji će se baviti vanrednim situacijama.
Ovde je mnogo toga izrečeno i o zakonu i o svemu. Reći ću da u narednom periodu moramo da izgradimo nešto čime ćemo se zaštititi, zakon, akt, i od poplava, požara i svih drugih elementarnih situacija. To je nešto na osnovu čega ćemo delovati. Bićemo spremni ako to dođe.
Svi smo svedoci da ne daj Bože Srbiji i zemljama u okruženju preti neka nepogoda ili elementarna katastrofa. Baš iz tog razloga moramo to izraditi, da napravimo jedan akt na osnovu koga ćemo delovati i raditi u narednom periodu.
Još jednom, Vlada je pokazala jednu ozbiljnost i jednu doslednost. I juče i danas pričamo o reformama i o ulasku Srbije u EU. Baš na ovakav način kada treba napraviti i izgraditi, doneti jedan akt pokazujemo i ozbiljnost i doslednost i rešenost da se uhvatimo u koštac sa svim problemima. Više ne želimo da se bavimo posledicama, nego želimo da idemo korak napred i da se bavimo budućnošću. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz ministarstva, kolege poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o privatizaciji. Ja dolazim iz grada, kada kažete, hemijska industrija „Zorka“, odmah se misli na Šabac. Šabac je prethodnih 14 godina doživeo privredni i industrijski krah. U Šapcu su sva preduzeća privatizovana. Došlo je do raskida svih ugovora o privatizaciji, do otpuštanja radnika i na kraju do njihovog završetka, odnosno do postupka stečaja.
Moram da istaknem da Šabac kao lider u Mačvanskom okrugu zaista bi to trebalo i da bude. Sam grad ima preko 100 hiljada stanovnika, a ima 28% nezaposlenih. Samo hemijska industrija „Zorka“ upošljavala je blizu 11 hiljada radnika. Nakon privatizacije, sada u „Zorka holdingu“ radi jedva 302 radnika. Moram da istaknem samo neka preduzeća koja imaju „Zorka holding“ šest radnika, a „Zorka sigurnost“ 21 zaposlenog radnika, „Zorka transport“ 66 radnika i moram da kažem da su pre dva meseca iz „Zorka transporta“ prodata osnovna sredstva, znači, radnici u tim preduzećima nemaju osnovne uslove za rad. Privatizovana preduzeća „Zorka zaštita bilja“ više ne radi, a radnici su na tržištu rada.
Isto to se desilo i sa ostalim preduzećima. Trgovinsko preduzeće „Nama“ prodato je a radnici su na tržištu rada. „Agroindustrijski kombinat Mačva“ je prodat, „7. juli Šabac“, od čega je ostalo samo zemljište, čak su i hale i postrojenja uništena i srušena. Preduzeće „Sava“ je doživelo istu sudbinu, a hotel „Zeleni venac“ kao legat takođe je prodat.
Moram da pomenem priču od malo pre od ministra Selakovića. Zaista u Srbiji preduzeća koja su se bavila prehrambenom industrijom je pravo čudo da ne rade. Imamo šabačku klanicu koja ne radi i svima nama poznata „Šapčanka“, koja ne radi, a u halama tog postrojenja sada se prave papirnate maramice.
Jedno preduzeće koje radi a koje je u jako teškom finansijskom stanju jeste „Šabačka mlekara“. Ima oko 350 zaposlenih radnika i najveći problem posle privatizacije jeste konstantan problem oko isplate osnovne sirovine, mleka, našim poljoprivrednim proizvođačima. Zaista, ako se bavimo time i ako pričamo da je Srbija poljoprivredna zemlja, mi ovo ne smemo dozvoliti. Ne smemo dozvoliti da jedan ovakav brend u Mačvanskom okrugu pa i u Srbiji koji sada i izvozi svoje proizvode beleži ovakve gubitke. Zašto se ovo dešava? Pretpostavljamo da je zbog menadžmenta, zbog loše privatizacije ili zbog nekih drugih interesa.
Moram da istaknem da za vreme vladavine Demokratske stranke ili prethodnog režima nije iskorišćena jedna povoljna politička klima da se preduzeća koja se prodaju, a ja mogu reći slobodno i složiće se mnogi ovde, to nije bila prodaja ili privatizacija, to je bila rasprodaja preduzeća, da nisu iskoristili nikakve povoljne momente da se unapredi privreda Srbije i industrija.
Ubeđen sam da Vlada Republike Srbije, i pored ovog današnjeg Predloga zakona o privatizaciji, koji je jedno prelazno rešenje u narednih 150 dana, radi na tome da se sačuvaju sve te porodice, svi ti radnici koji rade u tim preduzećima da ne odu na ulicu. Prethodnih 14 godina nije bio problem da se otpusti više stotina hiljada radnika, a ova Vlada razmišlja i o tih 57 hiljada radnika, kako da se sačuvaju i kako da se nađe rešenje za sve te ljude?
Ja zaista mislim da treba da se pristupi jednom suštinskom problemu, da se počnemo baviti uzrokom, da Vlada na takav način razmišlja, da se ne bavimo palijativnim problemima, znači, samo da rešimo posledicu a o uzroku nećemo, to će neko drugi. Zaista sam ubeđen da ova Vlada i predsednik Vlade, gospodin Vučić, imaju takve namere.
Smatram da i država mora aktivno da se uključi u rešavanje svih ovih problema. Mora se raditi jedna jasna politika i moramo imati jasne ciljeve. Problemi su veliki. Vremena su teška, ali mi svi ne smemo biti nejaki i ne smemo da pokleknemo pred tim problemima, jer to građani Srbije od nas ne očekuju. Hvala vam.