ALEKSANDRA MALETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1982. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani psiholog.

Bila je odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Zaposlena u JP Poslovni prostor Novi Sad.

Na funkciji narodnog poslanika je od aprila 2014. godine, a mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 10:53

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 1982
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Zahvaljujem predsednice.

Uvažena gospođo Kuburović, kolege poslanici, zaista mi je veliko zadovoljstvo da imamo prilike da u parlamentu raspravljamo o predloženim izmenama zakona i novim zakonima, koji su uvedeni ovim setom pravosudnih zakona.

Na početku moram, zaista da istaknem i nekoliko mojih kolega je to napomenulo u prethodnom obraćanju da je pomalo poražavajuća činjenica da jedan deo opozicije, poslanici bivšeg režima, danas ne učestvuju u raspravi ove veoma bitne teme, a i teme koje su oni zapravo i podržavali i potpisivali različite inicijative, kao što je i gospođa Kuburović rekla, sad se susrećemo sa situacijom da se predlažu amandmani koji poništavaju na neki način inicijativu koju su već potpisali ranije.

Zato je veoma nekolegijalno, da budem ovako fino rečeno, da pojedini poslanici opozicije prozivaju poslanike koji učestvuju u diskusiji juče i danas, da koriste temu izmena Krivičnog zakonika, pogotovo aludirajući na deo koji se odnosi, takozvani „Tijanin zakon“, da se korist u svrhe promocije. To nije istina, jer mi smo svedoci upravo ovi poslanici koji danas sede u parlamentu, da smo juče i danas i poslanici pozicije i dela opozicije koji učestvuju u radu parlamenta, diskutovali, imali različita mišljenja, možda po pitanju nekih zakonskih predloga koji se nalaze pred nama. Ali, zaista niko nije koristio, pogotovo ne deo Krivičnog zakonika u promociju svojih političkih stranaka ili bilo čega drugog.

Ovde smo mogli da čujemo i neka lična zapažanja, zašto poslanici podržavaju uvođenje doživotne kazne, bez mogućnosti uslovnog otpusta. Imali smo poslanike koji su protiv ovakvih mera, koje se predlažu, ali svi imaju neke argumente zašto jesu za i protiv.

Moram da napomenem odmah na početku da ću ja podržati predložen set pravosudnih zakona i da meru doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta podržavam kada imamo u vidu da se, pre svega, u ovom zakonskom rešenju misli na veoma teška krivična dela.

Znači, ova mera se ne odnosi na sva dela, već na najteža krivična dela za koja, zaista, neki možda mogu da imaju dileme, ja nemam. Zaista podržavam ovakav predlog koji se nalazi pred nama.

Kada govorimo o ljudskim pravima, to je zaista tema koja može da bude osetljiva i jeste osetljiva, sama tematika jeste i pitanje granice gde počinju i gde se završavaju ljudska prava kada govorimo o najtežim krivičnim delima, ali mi ne treba da imamo ovde dilemu, jer posao svake države i društva, pre svega jeste da omogući svakom građaninu da živi dostojanstveno i da ima pravo na život.

Upravo, ovim zakonskim rešenjem će biti omogućeno da deci, trudnicama i osobama koja je ta zaštita veoma neophodna i koja su najosetljiviji deo društva, zapravo dobiju, ne samo podršku države, već čitavog društva i to je naša obaveza kao građanina, poslanika koji ovde predstavljamo građanima, da podržimo jedno zakonsko rešenje.

Da li je doživotna kazna bez uslovnog otpusta opravdana ili ne? Već sam napomenula, da po meni ona jeste opravdana i da postoji razlog zašto ona treba da bude uvedena, ona ja prava mera spram težine zločina na kojem se ona odnosi u ovom zakonu.

Ono što je još veoma važno i što možemo da kažemo, jeste da ne treba da se površno pozivamo u svojim raspravama na ljudska prava. Naravno da se našim Ustavom garantuju ustavna prava građanima Srbije i to niko ne spori, ali ovde govorimo, zaista o jednom teškom krivičnom delu za koje mora da postoji neka proporcijalna mera kazne.

Naravno da ljudima koji su izgubili roditelje, koji su izgubili svoju decu i koji su pokretači ovakve inicijative, pitanje se postavlja, da li postoji prava kazna koja može njima da nadomesti ono što su oni pružili u svom životu? Ova kazna treba da omogući da neko drugo dete ne bude napadnuto ili ne daj Bože, ubijeno na način na koji je su to pojedina deca i doživela.

Ja ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon i mislim da svi poslanici treba da podrže ove izmene zakona i da je to naša, pre svega ljudska obaveza. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, drage kolege poslanici, predlagači, odmah na početku da istaknem da ću glasati protiv ovih predloga iz nekoliko razloga. Pre svega, zaista mi je neprihvatljivo da glasam za određena zakonska rešenja koja su u koliziji sa Ustavom Republike Srbije. S druge strane, predložen zakon o finansiranju AP Vojvodine predstavlja, zapravo, nepodudaranje sa već postojećim zakonskim sistemima koje Republika Srbija ima, pre svega mislim o nadležnostima, koji definišu nadležnosti AP Vojvodine, kao i poreski sistem koji postoji na teritoriji Republike Srbije.

Ono što bih želela na početku da naglasim jeste jedna mala ispravka. Zaista smo danas u nekoliko navrata čuli određene kolege poslanike koji su pričali o pitanju Vojvodine.

Zaista ne mogu da se složim, dolazim iz Novog Sada inače, iz teritorije AP Vojvodine i ne mogu da se složim sa tim da postoji pitanje Vojvodine.

Mi imamo stabilnu republičku Vladu, parlament koji funkcioniše na demokratski način, u AP Vojvodini imamo takođe Skupštinu koja stabilno radi, Vladu koja sprovodi sva velika kapitalna ulaganja i investicije na teritoriji AP Vojvodine, vodi demokratski princip, brigu o nacionalnim manjinama i ostalim bitnim temama koje su uvek aktuelne u AP Vojvodini. S toga, zaista, ne mogu da govorim o postojanju bilo kakvog pitanja Vojvodine.

Slažem se da republička Skupština, parlament, koji trenutno raspravlja o ova dva predloga, jeste, podržali smo da raspravljamo o ove dve teme, kao i što svaki put, makar od kad je gospođa Maja Gojković predsedavajuća i predsednik parlamenta smo raspravljali o svim stvarima koje su bitne za bilo koje političke subjekte.

Zašto je ova tema danas pred nama? Zaista bih iskoristila, već kad raspravljamo o predloženom zakonu i rezoluciji da se vratim na period od 2000. godine do 2016. godine, odnosno do perioda kada je SNS preuzela vlast 2016. u Pokrajini.

Mnogi koji danas, a i ranije koji su pričali, kojima su usta bila puna Vojvodine, brige za građane Vojvodine, nisu to pokazali kada su imali tu mogućnost. Čak i predlagači koji su izneli ova dva predloga pred nas iako ne dominantno, ali su činili vlast za vreme Bojana Pajtića, koja je na različite načine zaista prokockala šansu i neku vrstu poverenja koje im je možda 2000. pružilo određeni broj građana.

Vrlo lako možemo da se setimo svih afera sa područja koje su potresale tadašnju Vladu AP Vojvodine, koju je predvodio Bojan Pajtić. Svi građani se sećaju i danas kada pričam sa građanima iz različitih opština i gradova iz Vojvodine, ne mogu a da ne spomenu katastrofalne afere koje je Bojan Pajtić uradio na teritoriji Vojvodine. Tu, pre svega, mislim na nenamensko trošenje sredstava. Svi se sećamo onih sumnjivih i kritičnih različitih konkursa, gde su udruženja koja su vodili funkcioneri DS dobijali sredstva ili nenamenski potrošena sredstva iz različitih udruženja, sećamo se Razvojne Banke Vojvodine koja je zaista bila bankomat Demokratske stranke. Koji god funkcioner DS da je došao mogao je da uzme sredstva za svoje lične potrebe. „Heterlend“ i dalje, možemo do beskonačnosti da nabrajamo sve što je bilo na teritoriji AP Vojvodine.

Onda se zaista postavlja pitanje kome je stalo do građana Vojvodine? Da li onima koji su imali tu mogućnost da urade nešto za građane? Imali su više od 15 godina tu mogućnost ili onima koji su danas preuzeli odgovornost, a pre svega mislim na SNS koja je 2016. godine preuzela odgovornost i vlast na teritoriji AP Vojvodine i od tada zaista se beleži niz uspeha u ovom delu Republike Srbije.

Ono što je karakteristično za današnju Vladu i republičku i pokrajinsku jeste što postoji jedan princip, a to je zajedničko delovanje. Svi se sećate perioda do 2016. godine kada je takoreći svaki funkcioner bivšeg režima imao svoj određen deo budžeta. Tako ste imali u Inđiji Ješića koji je neprikosnoveno vladao Inđijom i niko mu se nije mešao u taj posao. Bojan Pajtić je imao pokrajinski budžet i niko se nije setio na primer da sedne i razmisli šta bi zaista moglo da se uradi u svakoj opštini ili gradu na teritoriji AP Vojvodine.

Danas je potpuno drugačija situacija. Već u prvoj godini vladavine, znači, 2016. kada je SNS preuzela vlast u AP Vojvodini je bilo nekoliko zajedničkih sednica pokrajinske i republičke Vlade, i to je princip koji i dan-danas deluje. Iz tog dogovora proizilaze sve velike kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine.

To je najbolji način i najbolja slika na koji način Republika Srbija brine o građanima Vojvodine, kroz različite kapitalne investicije i sve ono što je bitno za život svih građana na celoj teritoriji Republike Srbije, ali danas kad govorimo o AP Vojvodine mislim i na taj deo Srbije.

Ipsilon krak, koji je moja koleginica rekla, je projekat koji je 25 godina obećavan na severu Srbije i predstavljen je kao velika investicija koju niko nije mogao da završi. Mi danas imamo Ipsilon krak koji će se završiti do početka sledeće godine i potpuno će biti u funkciji.

Takođe, imamo u Novom Sadu dve velike investicije koje raniji režim nije mogao da donese. Sećate se kada je počela priča, kad je Miloš Vučević najavio investicije u Novom Sadu, opozicija se smejala tome i govorila kako je to nemoguće. Mi danas imamo dve velike kada govorimo o fabrikama u Novom Sadu. Pored toga, naučno-tehnološki park koji je veoma bitan za celu Vojvodinu i celu Srbiju. Naravno, imamo niz drugih projekata koji se rade na teritoriji Vojvodine.

Ono što je važno i što bih želela da istaknem jeste da se ne investira samo u Novi Sad i to je još jedan razlog zašto građani zaista daju veliku podršku SNS. Insistira se na ravnomernom regionalnom razvoju, te tako možemo u beskonačnost da nabrajamo broj škola koji je renoviran, predškolskih ustanova, srednjih škola u Srbiji na teritoriji AP Vojvodine.

Možemo da govorimo o tome da sada u ovom trenutku imamo devet angio sala koje postoje na teritoriji AP Vojvodine, do 2016. godine bila je jedna jedina. Svi veći bolnički centri su renovirani i stavljeni u funkciju, poboljšana je infrastruktura zdravstvenih ustanova. Imamo napredak u oblasti infrastrukture gde se asfaltiraju putevi za koje, ja mislim, Bojan Pajtić i prethodni pobornici tzv. „vojvođanskog pitanja“ ne znaju ni da postoje određena mesta na teritoriji pokrajine.

Ja sam potpuno sigurna da Aleksandra Jerkov nikada nije stigla ni do Maglića niti do Bačke Palanke ili Odžaka i dalje od toga.

Tako da, mislim da građani Srbije jasno prepoznaju ko zaista brine o njima i s toga takva podrška se i očitava iz izbornog procesa u izborni proces.

Kao što sam rekla, ja ova dva rešenja zaista ne mogu da prihvatim, pre svega zato što su potpuno u suprotnosti sa Ustavom i zaista bih želela da istaknem da Republika Srbija ima zakonska rešenja kroz koja funkcioniše finansiranje AP Vojvodine, da ne bude prosto neke zablude. Ja se zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman u cilju da pokušamo da doprinesemo ukupnom pozitivnom efektu ovog zakona. Mi smo poslednjih dana slušali mnogo priča u vezi sa povećanjem penzija navodeći bivši režim da navodno neće doći do povećanja penzija i svakako treba istaći da građani Srbije znaju pravu istinu i to su pokazivali iz izborno ciklusa u izborni ciklus. Do povećanje penzija će doći i to minimum od 8,8% do 13% i penzioneri su zapravo razumeli ovu meru koja je 2014. godine Vlada preduzela.

Postavlja se uglavnom pitanje zašto je Vlada morala da preduzme ove mere. Godine 2014. Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bila je primorana da dovede do niza reformi koje su uključivale i ekonomsku konsolidaciju. Bivši režim nije uspeo da konsoliduje finansije Republike Srbije. Naime, 2002. godine su došli na vlast sa pričom da će sprovesti sveobuhvatne reforme u Republici Srbiji, uvesti Srbiju u EU, dovesti do blagostanja, ali ono što su oni uradili, jeste da su napunili isključivo svoje lične džepove sa novcem građana Republike Srbije.

Danas, onda zaista se pitamo kako isti ti ljudi koji su od 2002. godine se isključivo se bavili ličnim finansijama, danas mogu ovde pred građane Srbije da izađu sa pričom kako su oni mnogo zabrinuti i za penzionere i za majke i za sve naše građane koji žive ovde i koji na izborima pokazuju da upravo podržavaju politiku Aleksandra Vučića, a ne njihovu lažnu brigu koja ih ne dovodi nigde. Zapravo, oni danas ne smeju ni da izađu sa svojim imenom na bilo kakve izbore, kriju se iza različitih saveza, nevladinih organizacija i svega onoga da bi na neki način pokušali da dođu na vlast, međutim, to nikako neće moći. Građani Srbije vrlo jasno prepoznaju pravu politiku, odgovornu politiku SNS, Aleksandra Vučića i to pokazuju iz dana u dan. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Novi Sad, 23.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- JP Poslovni prostor u Novom Sadu Grad Mesečno 70000.00 RSD 04.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -