ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Mandat joj je potvrđen i nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine. Izabrana je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:44

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • Vranje
  • 26.04.1969.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija o kojima danas imate prilike kroz izveštaje ovde da se obratite kolegama poslanicima, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za finansije 24. maja 2021. godine, na 30. sednici, razmatrali ova četiri izveštaja za 2020. godinu, i ono što je nama bilo najinteresantnije, to je da prvi izveštaj Komisije za državnu pomoć ustvari po prvi put imamo prilike da čujemo o tome šta se dešavalo, a drugo, što su oni, kako da kažem komisija u nadležnosti rada Skupštine, zato što su oni 2009. godine bili koncipirani kao komisija koja je odgovarala Vladi do 2019. godine i izbori ustvari su učinili uz pomoć radnog tela Vlade koji su formirali nekoliko predstavnika ministarstava, tako da je njihov rad bio više vezan za Ministarstvo finansija, i sa obzirom da smo ušli u pregovore sa EU i to poglavlje 8. konkurentnost, a vidimo da je to deo i najvažnijeg klastera 3. koje govori o konkurentnosti privrede, jedan od ciljeva sa kojima Srbija ide u pregovore sa EU, u ovoj godini i očito je da smo na vreme kao država preduzeli sve aktivnosti, pre svega Vlada i Ministarstvo nadležno koje je predložilo zakon, nov o državnoj pomoći, koje je formiranje komisije poverilo u nadležnost rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Godine 2020. je formalno početak rad ove komisije i to je ono što možemo da kažemo da se potrefilo da najgoru godinu u svetu treba da započne jedna vrlo važna komisija, ali mislim da se ona sa svojim radom dobro snašla, s obzirom kao i Republika Srbija što se dobro snašla u pandemiji i to pokazuju svi rezultati rada naše države, ali komisija je uspostavila taj institucionalni okvir, naravno uz pomoć i narodnih poslanika i nadležnog odbora.

Ono što je važno, a što su nadležni odbori usvojili na vreme, još u januaru mesecu, gotovo s početka godine, sve akte uz pomoć kojih oni treba da rade. Oni uz pomoć pravilnika i poslovnika o radu, sa kojima su definisali i koji su nadležnosti odbora za budžet i finansije, bili su dužni da akt o sistematizaciji predaju odboru za administrativna pitanja, i to je od velikog značaja jer je tu definisano 27 radnih mesta, a suštinski ona nisu mogla da budu popunjena, jer zaista njihov rad je bio onemogućen i zaustavljen kao i svih novih institucija koje su radile 15. marta, ali treba reći da je 5 članova saveta na čelu sa predsednikom, znači radila taj posao, 6 ljudi koji su stalno zaposleni, prebačeni iz Ministarstva finansija, koji su radili ovaj posao u poslednjih 10 godina i 6 je zaposleno po privremenim i povremenim poslovima, i muke koje su sa samim prostorom za rad, koji nije samo vaš problem, odmah da kažem.

Sve institucije u nadležnosti Narodne skupštine, imaju određene probleme, neki ih uspešno rešavaju, a neki se još uvek muče, ali kako da kažem, na vama je da se borite, i za bolji ambijent u kome funkcionišete.

Za nas je ovde važno, da ste vi, i da radite svoj posao kada je u pitanju usaglašavanje, zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, i da bi poslanici znali zašto je to od velikog značaja, onaj deo koji se odnosi na regulativu, koji usaglašavanje regulative za transport, pogotovo vazdušni transport i recimo, deo koji se odnosi na zakonsku regulativu iz oblasti energetike, reći ću da smo imali mi zaista uvek u ocenama fiskalnog saveta, velike kritike, kada je u pitanju davanje određenih sredstava i subvencija, kada je u pitanju „ Er Srbija“, i ovim suštinskim mi smo došli do toga da jednostavno ceo ovaj posao radimo uz saglasnost EU.

Prema tome, danas niko ne može da kaže da mi na određene načine podržavamo naša javna preduzeća i preduzeća koja su ušla u određena strateška partnerstva i privatizaciju, na način koji nije u skladu sa direktivama EU, zatim zakonodavstvo koje se odnosi na same postupke i formiranje podzakonskih akata iz oblasti energetike koje treba da budu u saglasnosti sa energetskom zajednicom.

Taj put o kome govorimo upravo je uz pomoć ove Komisije za državnu pomoć i to je nama od velikog značaja, jer se država rasterećuje svih pritisaka koje je ranije imala od zakonodavnih organa kada je u pitanju EU i Evropska komisija.

Prema tome, mislim da je za ovu godinu tačno da nije dovoljno prepoznata ova tema u javnosti. To znači da je u stvari taj put usaglašavanja EU direktiva dug i mukotrpan, ali vi ste tu, naravno, da pomognete i da radite i da donosite te akte, usaglašavate propise i da na krajnje odgovoran način blagovremeno informišete i narodne poslanike ovde u Skupštini Srbije, što je nama od velikog značaja da u direktnim kontaktima sa evropskim parlamentarcima imamo nadležnu komisiju koja se odnosi na pristupanje i formiranje, stabilizaciju odnosa sa EU, na čijem čelu je gospodin Orlić.

Možemo u svakom trenutku da damo svoje rezultate kada je u pitanju ova tema. Za nas je to od velikog značaja, iako Izveštaj Evropske komisije govori o tome za prošlu godinu da ova tema možda nije dovoljno prisutna i prepoznata u javnosti. Za nas je od velikog značaja da ovde kao narodni poslanici imamo punu informaciju o tome.

Ono što smo primetili to je da projektovan budžet upravo to i pokazuje, da niste bili u mogućnosti da se dovoljno razvijete u prošloj godini i da radite, s obzirom na opravdane okolnosti pandemije Kovid-19, kao i svi ostali i zato vam je budžet koji je predviđen, praktično upola realizovan, ali to ne znači da u ovoj godini ne možete da idete određenim punim kapacitetom.

Što se tiče Izveštaja Komisije za državnu pomoć, naravno, tu smo uvek da pomognemo i ukoliko mislite da imamo neke teme koje možemo da otvorimo u vidu određenih javnih slušanja, da bi informisali sve narodne poslanike, uvek smo tu otvoreni za saradnju.

Što se tiče Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, pošto je tako redosled Izveštaja, pa zbog toga se obraćam, Izveštaj koji je podnela, imali smo prilike gospođu Fukić u nekoliko puta da slušamo i, na kraju krajeva, imali smo po novom zakonu i izbor novog predsednika i jednog člana Komisije, taj posao smo završili 23. decembra 2020. godine i u tom Izveštaju, praktično i o radu njenom, a i o Izveštaju za prošlu godinu same institucije imali smo prilike da vidimo da ne ocenjujemo samo mi taj rad, nego smo imali prilike da vidimo da je i Evropska komisija slala svoju Komisiju koja je ocenjivala taj rad i kojom u stvari pokazuje da samo ovaj rezultat smanjenja obrade predmeta i donošenje odluka sa, recimo, 41. dana na 29,8 dana ili odlučivanje sa 28,6 dana na 21,3 dana u proseku, pokazuju napredak u radu ove institucije.

Mislimo da je najveći kamen spoticanja kada, recimo, pošto imate tri Veća i devet članova, mi recimo ne obavimo taj izbor članova kojima je istekao mandat, pa su onda ta Veća negde zaustavljena u tom svom radu i to u stvari nama pokazuje da zajednički posao mora da bude efikasan i u skladu sa rokovima koji su postavljeni kroz zakon i da je to jedan podsticaj i naša podrška vama da ovaj posao radite što bolje.

Ono što vidimo na osnovu rada jeste da postoji taj kontinuitet u tom radu i u zaštiti prava, da očito pravna lica imaju sve veće poverenje, jer povećanje broja predmeta koje ste obrađivali u prošloj godini, iako ste radili dosta u onlajn formatu, pokazuje, u stvari, da pravna lica negde zaista imaju poverenja u institucije i zbog toga podnose žalbe. Ta vrednost od 105 milijardi dinara i to povećanje u odnosu na 71 milijardu dinara u vrednosti ugovora koji su u oblasti žalbi vaših, u stvari, pokazuje upravo taj rezultat.

Prihode koje ste naveli su za 50% veći, kada su u pitanju takse i to je takođe jedan od parametara podrške kojom vi podižete lestvicu kada je u pitanju kvalitet samog rada Komisije za zaštitu ponuđača.

Znači, vi ste jedan primer dobre prakse i očito Evropska komisija može da zemljama u regionu, jednostavno, predstavi vaš rad kao jedan od dobrih primera i mislim da kada bude bilo vreme očito ćete kao taj primer dobre prakse moći da prezentujete vašim kolegama u drugim državama u komšiluku.

Kancelarija za javne nabavke po prvi put sada je telo koje u stvari je definisano novim Zakonom o javnim nabavkama i počela je da radi u ovom formatu od 01. jula 2020. godine, prema članu novog zakona 241. i prvi put sada imamo, u stvari, ulogu te kancelarije koja vrši kompletan monitoring celog postupka javnih nabavki.

Znači, naručioci predstavljaju sada taj javni tzv. institut, vrši se posao koji je do sada imala, ali mislim da je negde sada po ovom zakonu kompletniji, u kontaktu sa onim pravnim licima koji sprovode ceo taj postupak. Znači, od zahteva, pa do preventive savetodavnog dela, pa do same kontrole i do stručne pomoći i do onog dela pokretanja prekršajnih postupaka u stvari pokazuje da je ovim novim zakonom dosta toga vama dato da radite i da kompletirate kada je u pitanju uopšte taj monitoring javnih nabavki.

Zaključci koji su pokazali da je sklopljeno 1.161 ugovor u vrednosti od preko osam milijardi dinara u stvari pokazuje da vi negde zaista vršite taj osnovani nadzor na samom procesu javnih nabavki, a da broj samih mišljenja u drugoj polovini 2020. godine je opao, što znači da dolazimo do toga da ipak negde su dosta bili edukovani sami naručioci javnih nabavki, što je od velikog značaja, zato što negde i vas vide, prepoznaju Kancelariju za javne nabavke kao instituciju u koju treba da se jave pre nego što pokrenu ceo taj postupak i pre nego što uopšte krenu da rade jedan posao koji, naravno, ima svoje procedure i te procedure treba da se poštuje.

U 2020. godini izdato je 1.289 pozitivnih mišljenja od strane Kancelarije i svega 29 negativnih mišljenja. To pokazuje, u stvari, te rezultate rada i ono što je važno, da postoji da obuka, ali da poverioci, odnosno naručioci javnih nabavki treba da znaju koje su kaznene odredbe i upravo zbog toga da budu uvek okrenuti poštovanju procedura.

Komisija za hartije od vrednosti, imali smo prilike nekoliko puta u prošloj godini i u ovoj da se susretnemo, upravo zbog toga što su mnogi novi zakoni koji su doneseni praktično dati, kao što je Zakon o reviziji u prošloj godini, koji je stupio na snagu i Zakon o otvorenim investicionim fondovima. Imamo i Zakon o digitalnoj imovini koji treba da stupi na snagu sada 28. juna.

Ono što smo imali prilike da vidimo to je pojednostavljenje postupaka uopšte kada je u pitanju primena ovog zakona i negde Komisija za hartije od vrednosti sigurno je da sada ima pritisak, jer kada dobijete nove nadležnosti, a imate isti broj kadrova koji treba da rade taj posao, a nove su teme i za njih, kao i za korisnike njihovih usluga, onda je očito uvek pritisak na tu instituciju. Sigurno je da će vam novi portal koji uspostavljate pomoći svemu tome da jednostavno radite ovaj posao.

Ovo što ste uveli, praktično deo koji se odnosi na IT komunikacije je od velikog značaja i kao što ste i naveli da pripremate i novi zakon, jer treba da negde da obavestim poslanike da vama po ovom sadašnjem zakonu ističe mandat kao Komisiji krajem ove godine i da očito će biti sigurno određenih predloga u izmenama i dopunama Zakona, odnosno u novom zakonu, kako će Komisija izgledati, s obzirom na nove nadležnosti, na nove okolnosti. Komisija za hartije od vrednosti više nije ista kao komisija od pre deset godina.

Ono što smo imali prilike da vidimo, to je da ste kuburili sa novcem prošle godine, upravo zbog toga što su stale privredne aktivnosti, što nije bilo praktično zainteresovanih za određenu vrstu privatizacije na osnovu kojih vi u stvari imate određenu vrstu prihoda, ali i da ste zaista na jedan krajnje legalan način taj gubitak pokrili iz definisanih rezervi i da ste na osnovu toga i uradili eksterni nadzor nad javnim finansijama, odnosno trošenju budžeta Komisije za hartije od vrednosti, pre nego što ste poslali izveštaj o realizaciji praktično vašeg budžeta i plan za ovu godinu. Tako da, jako je važno da je maksimalno smanjen negativni uticaj koji je mogao da se desi u prošloj godini shodno novim okolnostima.

Kada je u pitanju pandemija Kovida – 19 i jako je važno reći da rezultat u stvari rada svih ovih institucija leži u tome da na zajedničkom zadatku sa Ministarstvom finansija i Narodnom bankom Srbije, mi imamo ovaj kvartal, u stvari, kao rezultat 2020. godine, da je 1,2% rast BDP, znači, kada su u pitanju uopšte privredne aktivnosti, a da je priliv stranih direktnih investicija gotovo jedna milijarda evra, što je više od ukupnog regiona Zapadnog Balkana, koji čine sve ove zemlje i veći je praktično za 13,5% nego prošle godine u istom kvartalu.

Ono što je još važno reći da je stabilnost deviznog kursa u Republici Srbiji i negde ta stabilnost inflacije za nas jako bitna i to smo na Odboru otvorili kao pitanje. Znači, pitali smo da li ove institucije prate dešavanja na svetskom tržištu kapitala kada su u pitanju i rast inflacija i rast kamatnih stopa i da li će doći do određenih refleksija na našu ekonomiju, da li se oni spremaju za određene mere, kako to rade i što je za nas od velikog značaja kao činjenica da mi zajednički u stvari imamo sliku o tome kako oni to prate, kako prati državna pomoć, kako prati Komisija od vrednosti, u saradnji, naravno, sa Narodnom bankom Srbije, jer u mnogim komisijama i kada rade te nove zakone, oni sarađuju, naravno, i sa Ministarstvom finansije.

Tu se, u stvari, pokazuje pristup državi, odgovornost države prema građanima. Znači, mi moramo da pratimo šta se dešava u svetu upravo da bi mogli da projektujemo svoju budućnost i da bi mogli na adekvatan način da odreagujemo u datim trenucima. To smo uradili i za vreme pandemije. Prvi smo iskočili sa podrškom građanima u vreme pandemije Kovid – 19 i praktično vanrednog stanja, kada nije bilo protoka roba i usluga u onom načinu kako je to bilo do praktično 15. marta 2020. godine, i to se pokazalo kao dobro.

Mnoge evropske zemlje su zakasnile sa tim i zbog toga su sačekale kraj godine sa visokim stopama pada ekonomskih aktivnosti.

Mi smo država koja smo sa najmanjom stopom pada praktično završili tu godinu i imali najbolje rezultate u EU i sada vidimo, u stvari, u ovom prvom kvartalu da imamo najbolje rezultate, što pokazuje da ćemo proći projektovanu onu stopu rasta od 6%, gde su mnogi bili skeptici i kritikovali tu stopu, pre svega, Fiskalni savet, ali ne samo oni, nego i određena udruženja privrednika i ekonomista koji jednostavno imaju kritički stav prema državi kad god je to potrebno, zato što je negde to postalo jako moderno kritikovati državu, a kada pogledate rezultate suštinski, onda vidite da zaista Srbija ide dobrim putem i to je ono što mislimo da građani uvek prepoznaju.

Trećeg juna je Srbija potpisala nov aranžman sa MMF-om, naravno, on je savetodavnog karaktera, kao i onaj pre što je bio, što pokazuje, u stvari, da Srbija zaista ide dobrim putem kada su naše javne finansije u pitanju.

Ovoliko za uvod kada su u pitanju izveštaji ovih institucija, a mislim da svaki od predstavnika ovde može i direktno da odgovori na pitanja poslanika. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Znači, ako biste želeli da budete maliciozni, a i jeste maliciozni u vašem izlaganju, iskoristili ste Izveštaj o monitoringu Kancelarije za javne nabavke da govorite o tome kako postoji sistemska korupcija od strane SNS. Nije SNS naručilac posla i nije on naručilac javnih nabavki, nego institucije i pravna lica iz privrede koje su u javnom ili privatnom sektoru.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i da pokušavate svoje političke neuspehe u političkoj kampanji, što ne možete građanima uopšte da objasnite kako je Boško Obradović u jednom trenutku bio za Đilasa, pa kako više nije za Đilasa, pa kako je uzeo 5.000 evra od crkve, pa kako nije uzeo 5.000 evra, pa kako je Đilas uzeo 619 miliona od građana Srbije iz budžeta, da prevaljujete na sistemsku korupciju SNS. Ovde postoje institucije, postoje zakoni, postoje organi unutrašnjih poslova koji prate rad svih onih koji nisu u skladu sa zakonom i za to određeni akteri odgovaraju i da li su oni članovi SNS ili neke druge stranke, to će jednostavno pokazati i da uvek odgovaraju da su pred zakonom svi jednaki.

Prema tome, nemojte da zamenjujete teze i pokušavate na taj način da pridobijete glasače u dnevnopolitičkoj borbi za vaše glasove. Jednostavno, morate da se opredelite ili ćete izaći sa određenim programom, ali nemojte lažima ovde da obmanjujete građane Srbije napadom na SNS. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 10.06.2021.

Uvaženi kolega Glišiću, pa ne odlučujemo mi o tome ko će sedeti ovde u parlamentu, nego građani Srbije. Oni prepoznaju kome treba da daju podršku za vođenje politike ove države.

Prema tome, ukoliko imate planove, programe, izvolite pred građane Srbije, pa kada dobijete određeni broj glasova, imate i određeni broj poslanika. Očito je problem u tome što ne postoji program, što ne postoji plan kojim vi vidite da Srbija treba da ide u narednih pet, deset, 15 i 20 godina, a to je veliki problem za vas.

Nemojte vaše probleme unutar opozicionih poslaničkih grupa i stranaka da prebacujete na nas i nemojte da koristite institucije zarad toga da bi govorili kako u Srbiji ne postoji vladavina prava, ne postoji parlamentarizam. Ove institucije rade mnogo, mnogo bolje nego što su radile 2012. godine, a to ne kažemo samo mi, nego kažu i ocene svih međunarodnih institucija, ne samo finansijskih i ne samo evropskih, nego i one koje se nalaze na istoku i na zapadu. To je ono što vas boli, što ne možete da nađete uporište bilo gde gde se kritikuje praktično vođenje ove državne politike.

Zbog toga je jako važno da prepoznate potrebu kako da idete u razgovor sa građanima, a ne da kritikujete bezrazložno ono što institucije državne rade. Ne možete da udarate na njihovu nezavisnost. Ne možete bez razloga, bez ikakvih adekvatnih činjenica da pričate o tome zarad toga da zamenjujete teze da je SNS kriva za nešto što ne stoji.

Ono što su činjenice jeste i da je Đilas danas jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, da svi oni koji se nalaze oko njega se nalaze kao kvaziopozicija koja želi, ne samo legalnim putem, u smislu izbora da dođe i da sedne u ove klupe, nego i tzv. nepolitičkim putem koji su najavili na svojim društvenim mrežama. Ako treba i nasiljem, ali samo da bi seli u ove klupe, da bi vodili određenu političku borbu.

Prema tome, mislim da je pamet u glavu svima da izađete sa političkim programima, da kažete građanima šta je to i kako vidite da idete napred, da kažete šta nije dobro ako određene institucije rade i na koji način bi bilo bolje da funkcionišu, a ne da zamenjujete teze i da građane Srbije dovodite u veliku zabludu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 18.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.05.2016 -