Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, kada je 2000. godine počela reforma obrazovanja, vladao je opšti utisak da je tromom obrazovnom sistemu u Srbiji konačno došao kraj. Međutim, 12 godina kasnije jasno je da stvari idu teško. Bilo bi netačno reći da nema nikakvih promena, kao i da se na polju zakonskih rešenja nije odmaklo, ali u Srbiji se prečesto javlja problem prakse i u praksi se vidi da neke stvari ne radimo kako treba.
Obrazovanje treba da bude jedna od najznačajnijih tema u Srbiji, s obzirom da nemamo naftu i zlato i da možemo samo pametnim ljudima i dobro kvalifikovanom snagom da postignemo ekonomski napredak. To su pre nas uradile mnoge zemlje, kao što su Finska, Irska, Holandija.
Danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, gde je u čl. 5. i 7, kako je navelo ministarstvo, radi zaštite interesa studenata, umanjenja efekata ekonomske krize zbog izvesnog finansijskog opterećenja po osnovu plaćanja školarine i gubitka prava iz oblasti studentskog standarda za veliki broj studenata predviđeno da student može da se u školskoj 2012-13. godini finansira iz budžeta, ako u školskoj 2011-12. godini ostvari najmanje 48 bodova, odnosno ako u školskoj 2012-13. godini ostvari najmanje 50 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, u skladu sa zakonom.
Naime, na uzorku od 80% fakulteta procenjeno je da je samo oko 20% studenata u školskoj 2011-2012. godini ostvarilo 60 bodova.
Zašto sada ove izmene zakona? U reformu se krenulo vrlo ambiciozno, međutim, već pre dve godine se videlo da je Bolonja počela da stagnira u našoj zemlji. Suština problema je u slaboj prolaznosti koja je, po mom mišljenju, uzrok velike opterećenosti studenata.
Postavlja se pitanje da li je deci škola teška? Škola nije teška, međutim, ona je njima dosadna, arhaična, programi su zastareli, nastavnici imaju staromodan pristup nastavi, slabo se primenjuju nove tehnologije i postoji brojan broj nastavnika koji imaju strah od računara, ne primenjuju nove tehnologije. Sami studenti se i dalje suočavaju sa velikim brojem nereformisanih nastavnih planova i programa koji su preambiciozni, udžbenici su preobimni, kao i tendeciozno lošom primenom bolonjske deklaracije. Svake godine smo imali štrajk studenata jer imamo sistem koji je nedorečen. Magične reči sve vreme su bile 48 bodova, koji su i prošle i proteklih godina bile razlog za studentske proteste, šetnje, na karaju i za blokadu fakulteta.
Smatram da studentima treba odobriti uslov od 48 bodova za finansiranje iz budžeta, jer ne mogu samo studenti da plaćaju ceh nedovršenih reformi. Ako generacije ne mogu da ispune uslove od 60 bodova, tu je neka sistemska greška u proceni da li studenti mogu u predviđenom vremenu da nauče ono što nastavnik traži.
Još jedan od uzroka loše prolaznosti su i pojedini prezahtevni profesori, čije je previsoke kriterijume gotovo nemoguće zadovoljiti. Na svakom fakultetu postoji poneki predmet gde je prolaznosti izuzetno niska i to je veliki problem koji moramo rešiti. Mislim da su korišćenje studentskih anketa i javno publikovanje statistike neki od način kako bi se pojedini profesori zapitali – šta je to kod mene što je razlog za malu prolaznost na ispitima, i kako bi ispravili svoje greške u radu.
Studentima takođe predstavlja problem i loš rad studentskih službi koja ih dodatno usporava u njihovim primarnim zadacima, a to je praćenje predavanja, učenje i polaganje ispita. Za svaku prijavu ispita student treba da ode do fakulteta, da u skriptarnici kupi prijavu ispita, da ide na poštu da uplati, da se ponovo vraća na fakultet da prijavi ispit, a sve to oduzima dragocene vreme studentima u trenutku kada su oni najaktivniji u procesu učenja i spremanja pred ispitni rok.
Takođe se dešava da studenti često čekaju profesore u zakazanom terminu za konsultacije, predavanje ili ispit, ali da se profesor ne pojavi. Kod nas iz nekog razloga nije zaživela elektronska prijava ispita, a to bi uštedelo vreme svakom studentu. Svaki fakultet ima sajt i ne vidim razlog zbog čega se na sajtu ne bi objavljivalo ukoliko se ispit ili predavanje odloži, da studenti ne gube vreme dolazeći na fakultet. Nedostatak novca u ovom slučaju nije opravdanje. Potrebna je samo bolja organizacija i disciplina zaposlenih.
Novina u ovom predlogu zakona je produžen apsolventski staž. U Predlogu zakona piše obrazloženje da je ovim predlogom zakona, radi stvaranja uslova da zadrže status studenata koji se finansiraju iz budžeta, do ispunjenja svih preostalih obaveza u obimu od oko 46 bodova, predviđeno da studenti upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2008-2009. godine, odnosno 2009-2010. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja. Ovakvo rešenje je korisno i zbog toga što se status studenta u pogledu finansiranja utvrđuje upisom u narednu školsku godinu u oktobru mesecu i nije predviđena tehnika izmene tog statusa u toku školske godine.
Smatram da je ova izmena veoma značajna i pozitivna za studente, jer je predviđeno da produžena godina, umesto šest meseci, traje godinu dana, što je veoma važno iz razloga što se sa socijalnog aspekta na taj način studentima produžava pravo na studentski dom, na kredit, na povlastice za prevoz. Sve ovo su jako bitne stavke u kućnom budžetu jednog studenta, posebno u današnje vreme ekonomske krize u kojoj se zemlja nalazi.
Ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju svi dobijaju. Vrlo je mali broj studenata koji su ostvarili uslov od 60 bodova. Konstatovali smo da ih je bilo svega 20%. Zadržavanje ovog broja bodova za budžet moglo bi da znači i odustajanje od studiranja određenog broja studenata koji ne mogu da plate nastavak školovanja, a to nikome nije u interesu i time vas pozivam da glasate za ovaj zakona. Hvala.