Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, pre svega izražavam najveće zadovoljstvo što je konačno u skupštinsku proceduru ušao dugo očekivani set zakona o pravosuđu.
Najpre bih se osvrnula na izmene i dopune Zakona o Javnom tužilaštvu, iz razloga što su ove izmene zaista urgentne i neophodne, jer mnogo postupaka Javnog tužilaštva prosto izaziva nepoverenje kod građana.
Na primer, Tužilaštvo za organizovani kriminal je pokrenulo krivični postupak finansijske istrage brze pruge Beograd-Budimpešta i objavilo da je naneta šteta državnom budžetu u vrednosti od 115 miliona dolara. Ono što je veoma upitno ovde je kako su uopšte došli do te cifre, jer su tek pet meseci posle podizanja krivične prijave naručili ekonomsko-finansijsko veštačenje?
Dogodilo se još nešto što više izaziva nepoverenje građana u tužilaštvo. Naime, krajem prošle godine je održana jedna od sednica Odbora za pravosuđe, čiji sam član, i na toj sednici je bio prosto red da se pojavi vrhovna tužiteljka. Zašto? Zato što smo razmatrali izveštaj o radu i vrhovne tužiteljke i izveštaj o radu kompletnog tužilaštva za poslednje četiri godine. Gospođa tužiteljka je izvolela ne doći i ne pojaviti se na skupštinskom odboru. Na taj način je pokazala pre svega izuzetno nepoštovanje prema Skupštini kao instituciji a opet, na drugoj strani, ona je direktno prekršila Ustav, konkretno član 156. stav 1. koji jasno kaže da vrhovni javni tužilac za svoj rad i rad tužilaštva odgovara Skupštini.
Takođe je frapantna cifra od 152 miliona evra isplaćena iz državne kase kao nadoknada onima koje je tužilaštvo optužilo i pritvorilo, a kasnije nije uspelo pred sudom da dokaže njihovu krivicu.
Još jedan nonsens u vezi sa tužilaštvom. U članu 31. Zakona o tužilaštvu stoji da je tužilaštvo jedino nadležno za sopstvenu međunarodnu saradnju. Drugim rečima, ono ne mora da pita nikoga kakve će međunarodne sporazume da potpisuje, na kakve će seminare da ide, na kakve će obuke da ide, pa nam se, nažalost, dugo godina unazad dešavala loša praksa da su nam tužioci vrlo često bili polaznici raznoraznih seminara i obuka koje plaćaju strane organizacije, čak i strane vlade i strane ambasade. Da ne upotrebim neku grublju reč, ovo je najblaže rečeno sumnjivo. Naravno, ubuduće neće oni moći sami sebi da određuju sa kim će sarađivati i na koje će seminare ići, moraće da rade to uz saglasnost Ministarstva pravde.
Uopšte, mnogo je stvari u radu tužilaštva koje izazivaju nepoverenje kod građana i uznemirenost javnosti. Evo još jednog frapantnog primera. Organizovanu terorističku grupu, za koju je dokazano da je radila protiv države, da je spremala državni udar, tužilaštvo pušta na slobodu posle dva meseca. Prosto, neverovatno.
Što se tiče zakona o sudijama, rešenje da predsednici osnovnih sudova koji zadovolje kriterijume Visokog saveta, koji su radili dobro, logično je da oni imaju
13/3 GD/LjL
pravo na još jedan mandat. Zašto kvariti dobru praksu, zašto kvariti nešto što je dobro? Takođe, mislim da je odlično rešenje da Beograd dobije bar još jedan sud. Kažem bar još jedan. I to je malo i to je nedovoljno, pre svega imajući u vidu načelo efikasnosti sudova i načelo, odnosno princip i pravo građana na suđenje i presuđivanje u razumnom roku.
Sve u svemu, dugo očekivani odlični predlozi izmena zakona koji će povratiti poljuljano poverenje građana, uliti pravnu sigurnost i, pre svega, pozvati na odgovornost određene delove pravosuđa koji, kako sada stvari stoje, izgleda da su se otuđili od naroda i od države. Zbog toga vas, drage kolege, pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge izmene zakona jer pravda i pravo drži gradove i državu, kako reče naš mudri narod, još od Cara Dušana. Zahvaljujem.
14/1 TĐ/JG 12.15 – 12.25
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvažene kolege, dragi građani, da malo vratimo loptu i da se smirimo, danas je na dnevnom redu jedan od najvažnijih zakona - Zakon o budžetu. Ukratko, državni budžet je u stvari novčanik države koji prikazuje koliko novca u državi ima, odakle dolazi taj novac i na šta će se trošiti uz zakonsku obavezu da se taj novac troši po zakonu, namenski i efikasno i zato se u stvari i donosi Zakon o budžetu.
U trenutku kada ceo svet trese kriza za krizom, korona, rat u Ukrajini, rat na Bliskom istoku, energetska kriza, naša država i ekonomija naše države pokazuju izuzetnu otpornost i vitalnost, tako da će budžet za narednu godinu biti veći za 2,9% od ovogodišnjeg budžeta, što će reći potrošićemo više nego što smo ove godine, što će reći zaradili smo više nego što smo ove godine.
To znači da je prosečna plata, koja je u ovom trenutku 1.022 evra, ovim budžetom projektovana da bude 1.174 evra. Poređenja radi prosečna plata 2010. godine je bila 331 evro. Budžet predviđa i garantuje da će minimalna zarada već u januaru naredne godine biti 64.554 dinara. U vezi sa tim možemo sa zadovoljstvom da konstatujemo da smo nekada govorili o cifri od 350 hiljada ljudi koji primaju minimalnu zaradu, a sada i danas ta cifra glasi 91 hiljada ljudi. Penzije konstantno i lepo rastu, tako da imamo projektovan cilj da prosečna penzija u decembru 2027. godine iznosi 650 evra.
Ovo su sve lako proverljive cifre, a sada bih se posebno osvrnula na budžete dva ministarstva. Zašto baš ta dva ministarstva, jer su to ministarstva koja se bave najranjivijim pripadnicima našeg društva, a to je Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici.
Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja njegov budžet će u 2026. godini biti veći za 11 milijardi. Najveći deo ovog novca će otići na prava korisnika, tj. onih najugroženijih članova naše zajednice. To su korisnici raznih prava socijalne pomoći, nosioci prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite, hraniteljske porodice, naši veterani, porodice palih boraca.
Posebno je značajno što će ovo ministarstvo iz svog budžeta nastaviti da neguje ono što se zove kultura sećanja, onaj manir u društvu koji je prosto ova vlast ustanovila. Setimo se da nismo smeli da pomenemo ni „Oluju“ ni NATO agresiju, da je nazovemo agresijom, prosto nazvali smo stvari svojim pravim imenom.
Takođe, ovo ministarstvo iz budžeta održava sve ratne i vojne memorijale, kako u zemlji, tako i van zemlje, kao što su Kajmakčalan, Zejtinlik, Vido. Svedočili smo ovih dana i otvaranju spomenika Čučuk Stani. Razmatra se o projektu podizanja spomenika Milošu Obiliću. Sve su to neke vrlo važne stvari za našu zajednicu i da ne nabrajam dalje. Valjda je svima jasno da je svaki dinar uložen u kulturu sećanja, u stvari uložen dinar u našu budućnost.
Uopšte nije bez značaja, ako ćemo pravo da govorimo, što se u poslednjem periodu na čelu ovakvog ministarstva uglavnom nalaze osvedočene baš, baš patriote, kao što je gospodin Selaković, kao što je trenutno gospođa Milica Đurđević Stamenkovski.
Što se tiče Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, njegov budžet je uvećan za rekordnih 33%. To je ministarstvo koje je u ovoj podeli najviše dobilo i skoro polovina ovog budžeta će otići na subvencije mladim majkama za kupovinu svoje prve nekretnine. Priznaćete, velika je stvar za nekoga ko nema svoj krov nad glavom da ga država pomogne sa poklonom od 20 hiljada evra.
Takođe, ne manje značajno je to što je ovo ministarstvo zaduženo za tzv. Alimentacioni fond, a znajući narav gospodin Siniše Malog, ministra finansija, verujem da će čak iz budžetske rezerve hteti da nadomesti sredstva za isplatu alimentacija, ukoliko bude veći broj zahteva od onih koje je ministarstvo predvidelo.
Dalje, ministarstvo u okviru svog budžeta je opredelilo i dosta novca za saradnju sa udruženjima i, ono što je takođe značajno, opredelilo je i deo novca za saradnju sa lokalnim samoupravama. Tako da će već u martu mesecu biti raspisan javni poziv lokalnim samoupravama gde će Ministarstvo za brigu o porodici učestvovati u, na primer, obnovi, renoviranju ili čak izgradnji predškolskih ustanova. Cilj nam je da svako dete ima svoje mesto u vrtiću i da se te famozne liste čekanja konačno ukinu.
Dakle, oba ova ministarstva sa mnogo sluha, sa mnogo razumevanja i sa mnogo dobre volje i dobrih namera prema najugroženijim kategorijama našeg stanovništva namenili su novac iz svog budžeta.
Da zaključim, plate rastu, penzije rastu, grade se pruge, putevi, infrastruktura uopšte. Naša zemlja je prošle godine bila najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Imamo 55 tona zlata, 29 milijardi deviznih rezervi, već više od decenije stabilan devizni kurs, stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu. Dakle, država je stabilna, vitalna, otporna na krize. Živela naša država, živela Srbija. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, evo, ovo jesenje zasedanje smo započeli raspravom nizom dobrih za građane i za narod i za državu veoma primenjivih zakona, čiju će dobrobit građani osetiti vrlo brzo. To je samo jedan od mnogobrojnih dokaza da Vlada Srbije radi za dobro države.
Sada bih se specijalno osvrnula na dva predloga zakona. Prvi je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine nad nepokretnostima, a drugi je Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju.
Zakon o evidenciji i upisu prava svojine nad nepokretnostima će rešiti decenijski problem hiljade građana koji žive u svojim kućama, čak i porez plaćaju, a ne mogu da se upišu kao stvarni vlasnici. To ih dalje ograničava veoma u korišćenju svoje nepokretnosti. Ne mogu da stave hipoteku na svoju nepokretnost, da uzmu kredit, ne mogu da je stave u pravni promet, odnosno ne mogu da je prodaju, ne mogu da se legalno priključe na gas, vodu, struju i ostale komunalne priključke. I uopšte, vlada jedna velika neizvesnost i nesigurnost, a stvar države je da sve to obezbedi i reši.
Predlog zakona ima i odličnu socijalnu komponentu. Zaštićeni će biti, znači, pod posebnim uslovima će upisati pravo svojine nad svojim nepokretnostima tzv. ranjive kategorije, samohrani roditelji, borci, invalidi, korisnici socijalne pomoći. Takođe, zakonopisac je vodio računa i da zaštiti tzv. opšte dobro, reke, jezera, planine, objekte od kulturno-istorijskog značaja
Tako da, za ovaj zakon možemo zaista reći da je to jedan civilizacijski pomak i za državu i za građane. Na kraju krajeva, država je dužna da evidentira sve objekte. Upravo kao što se zna vlasnik svakog auta, mora da se zna i vlasnik svakog objekta. Postupak je veoma jednostavan, digitalizovan i bez posrednika, transparentan i sprovodi se u tri koraka – prijavi, proveri, upiši.
Prilikom elektronskog prijavljivanja građani će dobiti potvrdu da su prijavili da upišu svoj objekat, a lokalna samouprava je dužna da im predmet reši najkasnije u roku od 60 dana.
Što se tiče izmena Zakona o izvršenju, on je zamišljen tako da, pre svega, zaštiti dom i porodicu. Svi smo mi, nažalost, svedoci nemilih scena iseljavanja porodica na ulicu. Zapadnu tako ljudi u finansijske nevolje, usled spleta loših finansijskih okolnosti i životnih okolnosti, prosto, život je to.
Ovim zakonom država sprečava da niko ne izgubi krov nad glavom i da ne postane beskućnik. Naravno da bi se sprečilo izvršenje nad nekom nekretninom potrebno je da ta nekretnina bude, pre svega, jedina nekretnina u vlasništvu dužnika, da nije veća od 60 metara kvadratnih, da je dužnik živeo u njoj prethodnih pet godina, da dug dužnika ne prelazi 50% vrednosti dužnikove nekretnine i da isti dužnik u prethodne tri godine nije prodao, poklonio, otuđio na bilo koji način bilo koju u svom vlasništvu drugu nekretninu. To sve vrlo jasno piše u članu 151b u Predlogu izmene Zakona o izvršenju.
Koristim priliku da se osvrnem na još jedan zakon koji je u proceduri, koji je u procesu razmatranja, a to je Zakon o sudskim taksama. Tačno je da će sudske takse biti povećane. Svako povećanje i svako poskupljenje zvuči ružno, ali je takođe tačno da su sudske takse poslednji put povećane 2009. godine, dakle pre 16 godina i za to vreme su plate porasle dva i po puta, tako da to sada i neće biti toliko veliko opterećenje kao što je bilo 2009. godine.
Takođe je bitno naglasiti da do 50% vrednosti sudskih taksi, uplata za sudske takse će ići na poboljšanje materijalnog položaja administrativnih radnika, dakle onih sudskih činovnika, ne sudija, nego administrativnih radnika, tako da je i ovaj zakon jedan za koji ćemo zdušno glasati. Nadam se i pozivam da će većina glasati za ove zakone. Zahvaljujem.
(Kragujevac, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 21000.00 | RSD | 01.09.2020 - |