Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, evo, ovo jesenje zasedanje smo započeli raspravom nizom dobrih za građane i za narod i za državu veoma primenjivih zakona, čiju će dobrobit građani osetiti vrlo brzo. To je samo jedan od mnogobrojnih dokaza da Vlada Srbije radi za dobro države.
Sada bih se specijalno osvrnula na dva predloga zakona. Prvi je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine nad nepokretnostima, a drugi je Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju.
Zakon o evidenciji i upisu prava svojine nad nepokretnostima će rešiti decenijski problem hiljade građana koji žive u svojim kućama, čak i porez plaćaju, a ne mogu da se upišu kao stvarni vlasnici. To ih dalje ograničava veoma u korišćenju svoje nepokretnosti. Ne mogu da stave hipoteku na svoju nepokretnost, da uzmu kredit, ne mogu da je stave u pravni promet, odnosno ne mogu da je prodaju, ne mogu da se legalno priključe na gas, vodu, struju i ostale komunalne priključke. I uopšte, vlada jedna velika neizvesnost i nesigurnost, a stvar države je da sve to obezbedi i reši.
Predlog zakona ima i odličnu socijalnu komponentu. Zaštićeni će biti, znači, pod posebnim uslovima će upisati pravo svojine nad svojim nepokretnostima tzv. ranjive kategorije, samohrani roditelji, borci, invalidi, korisnici socijalne pomoći. Takođe, zakonopisac je vodio računa i da zaštiti tzv. opšte dobro, reke, jezera, planine, objekte od kulturno-istorijskog značaja
Tako da, za ovaj zakon možemo zaista reći da je to jedan civilizacijski pomak i za državu i za građane. Na kraju krajeva, država je dužna da evidentira sve objekte. Upravo kao što se zna vlasnik svakog auta, mora da se zna i vlasnik svakog objekta. Postupak je veoma jednostavan, digitalizovan i bez posrednika, transparentan i sprovodi se u tri koraka – prijavi, proveri, upiši.
Prilikom elektronskog prijavljivanja građani će dobiti potvrdu da su prijavili da upišu svoj objekat, a lokalna samouprava je dužna da im predmet reši najkasnije u roku od 60 dana.
Što se tiče izmena Zakona o izvršenju, on je zamišljen tako da, pre svega, zaštiti dom i porodicu. Svi smo mi, nažalost, svedoci nemilih scena iseljavanja porodica na ulicu. Zapadnu tako ljudi u finansijske nevolje, usled spleta loših finansijskih okolnosti i životnih okolnosti, prosto, život je to.
Ovim zakonom država sprečava da niko ne izgubi krov nad glavom i da ne postane beskućnik. Naravno da bi se sprečilo izvršenje nad nekom nekretninom potrebno je da ta nekretnina bude, pre svega, jedina nekretnina u vlasništvu dužnika, da nije veća od 60 metara kvadratnih, da je dužnik živeo u njoj prethodnih pet godina, da dug dužnika ne prelazi 50% vrednosti dužnikove nekretnine i da isti dužnik u prethodne tri godine nije prodao, poklonio, otuđio na bilo koji način bilo koju u svom vlasništvu drugu nekretninu. To sve vrlo jasno piše u članu 151b u Predlogu izmene Zakona o izvršenju.
Koristim priliku da se osvrnem na još jedan zakon koji je u proceduri, koji je u procesu razmatranja, a to je Zakon o sudskim taksama. Tačno je da će sudske takse biti povećane. Svako povećanje i svako poskupljenje zvuči ružno, ali je takođe tačno da su sudske takse poslednji put povećane 2009. godine, dakle pre 16 godina i za to vreme su plate porasle dva i po puta, tako da to sada i neće biti toliko veliko opterećenje kao što je bilo 2009. godine.
Takođe je bitno naglasiti da do 50% vrednosti sudskih taksi, uplata za sudske takse će ići na poboljšanje materijalnog položaja administrativnih radnika, dakle onih sudskih činovnika, ne sudija, nego administrativnih radnika, tako da je i ovaj zakon jedan za koji ćemo zdušno glasati. Nadam se i pozivam da će većina glasati za ove zakone. Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi poslanici, oni koji se zaista mogu danas nazvati poslanicima, poštovani članovi Vlade, dragi građani, na dnevnom redu Skupštine danas su zakoni koji su neophodni građanima Srbije i koji su dobri za građane Srbije.
U ovim okolnostima, za koje slobodno mogu reći da su nemoguće, ja ću se osvrnuti samo na zakon kojim se definiše program stambenih kredita za mlade kako bi oni pod što povoljnijim uslovima što lakše i jednostavnije i jeftinije mogli da dođu do svoje prve stambene nepokretnosti.
Naglašavam da ovakav program može imati samo jaka država koja ima stabilne finansije i zdrave stope rasta. Program se odnosi na državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji od navršenih 20 godina do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva.
Kako to uopšte izgleda u praksi? U praksi, dakle, to izgleda ovako – ako kupujete stan od 75.000 evra učešće je 750 evra, troškovi obrade kredita su takođe 750 evra, a period otplate je 35 godina. Prve godine koja je grejs godina rata za korisnika je 93 evra, a država subvencioniše 124 evra. Od druge do šeste godine 175 evra plaća korisnik, a država plaća 124 evra. Od šeste godine po sadašnjoj kamatnoj stopi 340 evra. Period otplate je do 40 godina, a najviše do 70 godine života. U periodu od šest godina po odobravanju kredita korisnik mora stanovati u nepokretnosti koja je predmet kredita odobrenog iz ovog programa i ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti izdati u zakup, kao ni otuđiti osim u slučaju kad se pokrene postupak prinudne naplate.
Ovo je u suštini velika podrška mladima. Država može to da iznese bez da utiče na stabilnost državnih, odnosno javnih finansija.
Podsetiću vas da ovo nije prvi put da država ovako reaguje jer, setite se, samo kad je bila pandemija izašli smo sa garantnom šemom koja je spasila našu privredu, mikro preduzeća i tada je isplaćeno više od 40.000 kredita od kojih su skoro svi vraćeni.
Ovo je samo jedna mera koju sprovodimo da podržimo i pomognemo mlade. Prošle godine država je povećala izdvajanje za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta i to je najbolji način da pokažemo da je država tu za porodice i za decu, da brine o njima i da čuva ono što je najvrednije i da to nije samo prazna priča već konkretna pomoć. Tako za prvo dete sada se dobija 500.000 dinara jednokratno, plus paušal za nabavku opreme od 7.500 dinara. Sa druge strane, 2012. godine za prvo dete se dobijalo samo 31.000 dinara. Nakon povećanja roditeljskog dodatka za drugo dete iznosi 600.000 dinara, a isplaćuje se u 24 mesečne rate po 25.000 dinara, plus se za drugo dete dobija jednokratno 135.000 dinara i paušal od 7.500 dinara, što je ukupno 742.500 dinara za drugo dete. Podsećanja radi, za drugo dete se 2012. godine dobijalo 124.279 dinara.
Za treće dete se sada dobija 2.280.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 rata po 19.000 dinara, plus za treće dete namenjeno je jednokratno 135.000 dinara i sedam i po hiljada dinara paušala za nabavku opreme. To je ukupno 2.422.500 dinara za treće dete.
Dakle, samo jaka i stabilna država može da iznese ovakve programe, a takva je naša država.
Zaista, mene je sramota njihove sramote, dragi građani. Ja se u njihovo ime vama izvinjavam.
Živela Srbija i čuvajte decu!
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažene kolege, dragi građani, pre svega želim da naglasim da ću zdušno i u dobroj volji podržati Predlog zakona o privremenom registru majki, ali neću, naravno, podržati ovaj amandman.
Zakon ću podržati više nego ponosna što pripadam odgovornoj vlasti koja u trenucima najveće globalne krize pronalazi način da svojim građanima pomogne.
Građane ne bi trebalo ni podsećati. Pamte oni dobro sve pakete finansijske pomoći još od vremena pandemije, pomoći kako privredi, tako i porodicama, gde spada i ovaj paket pomoći koji neće biti poslednji, uverena sam u to.
Naravno, građane bi trebalo podsetiti na zlurade i ponižavajuće komentare onog dela manjinske Srbije kojima deset hiljada ne znače ništa, jer ne dele sudbinu najvećeg broja ljudi, već žive od raznih privilegija u vidu inostranih donacija za projekte koji baš ni malo ne mirišu na patriotske. Da, da, većini naših građana deset hiljada dinara uvek dobro dođu, pa su ljudi već planirali na šta će ih potrošiti. Verovatno na patike, ranac, možda neku trenerku.
Avgust i septembar su najskuplji meseci u godini, osim za one koji će se baškariti po elitnim turističkim destinacijama, osim za većinsku Srbiju koja će ih na izborima oceniti, kao i do sada, brojem glasova za eventualni prelazak tzv. socijalnog cenzusa od 3%.
Ono što je najvažnije, građani znaju da ovo nisu predizborni bajke u stilu 1.000 evra od akcija, nego će obećana pomoć zaista stići u dogovoreno vreme, baš kao i sve do sada, rečeno i učinjeno. Hvala vam.
(Kragujevac, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 21000.00 | RSD | 01.09.2020 - |