Samo da pojasnim ministru Stefanoviću, pošto je on odgovorio na moje izlaganje. Mi ne podržavamo ovakav budžet, zato smo i uložili ovoliko amandmana. Mi smatramo da neke stvari treba da budu drugačije. Podržavamo, naravno, sve što je dobro za građane Srbije, sami ste se ispravili, ja sam na to reagovala, tada sam se prijavila, niste uštedeli. Vi niste stigli da potrošite sve i sada preusmeravate ta sredstva. Da bude jasno, nema ušteda.

Ovo što je objasnio ministar Vujović i meni je jasno u suštini, ali je problem što je budžet kasnio, pa nije stigao 1. novembra kada je trebalo, nego je stigao krajem decembra.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Amandman koji sam podnela na član 6. sastoji se iz dva dela.

U prvom delu predlažem da se u stavu 2. briše alineja 3. A član 6. reguliše budžet AP Vojvodine, i u skladu sa tim što predlažem da se briše alineja 3, predlažem da se i doda član 6a, koji bi glasio – „budžetu jedinica lokalne samouprave pripadaju namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansiranje lokalne samouprave“.

Smatram da je potrebno na isti način, kako je to učinjeno u pogledu AP Vojvodine, uraditi i pitanje transfera jedinicama lokalne samouprave.

Kolega Marko Đurišić u svom amandmanu koji je bio pre ovog, je predložio da se briše alineja 3, ja sam dodala još i da se doda član 6a, iz razloga što se na ovaj način veštački uvećava pokrajinski budžet.

Ustvari, stavljeno je da pokrajinskom budžetu pripadaju sredstva koja su namenjena za transfer opštinama.

Ova sredstva pokrajina mora da prenese opštinama, dakle ne može da ih koristi za druge namene, i ispada da je pokrajinski budžet samo protočni bojler za ova sredstva.

Zato vojvođanske opštine moraju da dobijaju sredstva ovako, zašto ne bi mogli da dobijaju i one direktno iz republičkog budžeta, kao i sve ostale opštine u Srbiji.

Ja ću se složiti sa mojim kolegom. Mislim da ovaj amandman dodaje dodatnu obavezu za Komoru, jer predviđa da je Komora izvršitelja dužna da u roku ne dužem od 15 dana proveri sa nadležnim sudom, u kome je doneto rešenje o izvršenju po osnovu kojeg je predloženo sprovođenje izvršenja, da li je novčano potraživanje izvršnog poverioca prethodno u postupku pred sudom namireno kada je izvršni dužnik Republika Srbija.

Komora inače nije stranka u postupku. Ne znam zašto bi Komora imala dodatnu obavezu da provera da li je potraživanje namireno, a ako je već i namireno postoji mogućnost izjavljivanja prigovora. Samim tim kada izjavi prigovor sud će dalje da odlučuje. Ne znam zašto bi se Republika Srbija stavljala u privilegovan položaj kada za tim nema potrebe. Hvala.

Samo želim da se nadovežem na ovo što je rekao moj kolega Rističević. On je govorio upravo o amandmanu koji treba odbiti i on je morao da napravi paralelu. Pričamo o reformi pravosuđa, o zakonu iz oblasti pravosuđa, tako da ne vidim gde je povredio Poslovnik. Zaista je morao da spomene reformu iz 2010. godine kojom je uništeno pravosuđe. Zato ne znam zašto se neko buni i kaže da je neko uvređen od poslanika. Ne on je pričao o reformi pravosuđa i bivšem ministru. Tako da molim vas, kolega Rističević je zaista bio u pravu. Hvala vam.

Vi govorite o amandmanu?

Hvala vam.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, kada je 2011. godine počeo da se primenjuje sadašnji zakon o izvršenju i obezbeđenju, isti je uveo neke novine. Jedna među tim novinama je bilo ustanovljavanje nove pravosudne profesije privatnih izvršitelja.
Stava sam kao neko ko svakodnevno primenjuje ovaj zakon, da ima nekoliko problematičnih odredaba u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, i nadam se da će oni biti predmet sveobuhvatnih izmena nadležnog ministarstva.
Svakako, jedna od tih glavnih novina, uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, kao što sam rekla, uvođenje privatnih izvršitelja, donela je poboljšanje u radu izvršnih postupaka, kada su se otvorila mnoga druga pitanja, na koji način rade ti privatni izvršitelji. Tačno je da je uvođenjem institucije privatnih izvršitelja rasterećen sud i da se izvršenja mnogo brže sprovode i da se izvršni poverilac u mnogo kraćem roku i naplaćuje.
Slobodna sam da predložim ministru pravde da razmisli možda o predlogu da izvršenje potpuno pređe u ruke privatnih izvršitelja i da se sud totalno rastereti od ovih predmeta, kao što imamo takva zakonska rešenja u pojedinim zemljama.
Što se tiče naplate izvršnih poverilaca, navešću samo jedan primer koji ide u prilog ovome što sam sada rekla, da je novosadski Osnovni sud ovih dana tek na adrese dužnika poslao predloge za izvršenja iz 2011. godine, jednog komunalnog preduzeća.
Međutim, odredbe važećeg zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se odnose na mesnu nadležnost i na odredbe koje se odnose na određivanje izvršitelja, su tokom primene ovog zakona pokazale kao vrlo problematične i stvorile su dosta prostora za zloupotrebu i za korupciju.
Ne želim da budem maliciozna, ali kao da je predlagač ovog zakona još 2011. godine želeo da ostavi mogućnost da se pojedini privatni izvršitelji bogati favorizuju, i da ne postoji kršenje nijedne zakonske norme, nego da se određenim izvršiteljima daju poslovi, dok drugi izvršitelji zatvaraju svoje kancelarije.
Ovim predlogom zakona, koji je podneo 131 poslanik SNS, se nadam da će se stati na put samovolji pravnim licima koji obavljaju komunalne i slične usluge.
Naime, predložene izmene člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju gde kaže da izvršni poverilac radi ostvarivanja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i drugih usluga koji podnese predlog za izvršenje, a pre podnošenja predloga, podnese zahtev komori izvršitelja da odredi izvršitelja, a da komora odredi izvršitelju u roku od pet dana i to ravnomerno, prema azbučnom redu njihovog upisa.
Ovakav predlog nije velika novina, zato što ovakvo slično rešenje imamo i u Zakoniku o krivičnom postupku gde je predviđeno da javni tužilac ili predsednik suda koji vodi postupak, rešenjem postavi branioca po službenoj dužnosti, po redosledu spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Takođe, odredbom člana 81. Zakona o parničnom postupku je propisano da će sud tuženom postaviti privremenog zastupnika, takođe po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora.
Ovakvo zakonsko rešenje već postojim, u drugim našim zakonima gde se vodilo računa na koji način će biti imenovani branioci po službenoj dužnosti, odnosno privremeni zastupnici i ne vidim zašto se ovaj princip ne bi primenio i na privatne izvršitelje.
Do sada nije postojao nijedan kriterijum za raspodelu predmeta, već je diskreciono pravo ostavljeno poveriocu da sam izabere privatnog izvršitelja i postojala je samo preporuka komore koja nije imala obavezujuće dejstvo da izvršitelji se imenuju imajući u vidu ravnomernu raspodelu predmeta.
Do sada smo imali slučajeve da pojedina javna komunalna preduzeća favorizuju neke privatne izvršitelje pa sam u razgovoru sa kolegama izvršiteljima saznala da se prilikom raspodele predmeta od strane jednog komunalnog preduzeća, jedan izvršitelj dobijao 17.000 predmeta u rad, i primio je u predujam oko 700.000 evra.
Imali smo slučaj i „Elektro-Vojvodine“. Ukupno ima 10.000 predmeta i da skoro 8.000 premeta da u rad jednoj izvršiteljskoj kancelariji, a preostalih 2.000 predmeta raspodeli na osam privatnih izvršitelja. Kako je moguće da jedna izvršiteljska kancelarija može efikasno da dobije u rad 8.000 predmeta i da efikasno obavlja svoj rad, a da ostalih 2.000 predmeta se raspodeli samo na ostalih osam izvršitelja.
Izvršni poverioci su ovakvo svoje postupanje pravdali angažovanjem striktno pojedinih izvršitelja zbog efikasnosti naplate, što mislim da je non-sen, zato što bilo koji izvršitelj koji dobije posao, će da izvrši svoj posao i da izvrši naplatu, što je bolje moguće za izvršnog poverioca. Kao što sam rekla, ne mogu da verujem da neko ko ima u radu 8.000 predmeta će da bude efikasniji nego onaj ko ima u radu 1.000 ili 2.000 predmeta.
Jasno je da su pojedina javna preduzeća broj predmeta upadljivo dodeljivala jednom broju izvršitelja i da je to bilo do sada moguće zbog nedorečenosti zakona. Usvajanjem predloženih izmena će se stati na put samovolji javnih preduzeća koja obavljaju komunalne i druge usluge koje će imati obavezu da se obrate komori izvršitelja koja će biti u obavezi da ravnomerno raspodele predmete po azbučnom redu upisa.
Sledeća izmena koja je predložena ovim predlogom zakona odnosi se i na mesnu nadležnost. Važećim zakonskim rešenjem koje smo imali, bilo je predviđeno da za postupanje nadležan izvršitelj na čijem području se nalazi prebivalište izvršnog poverioca. Zakonikom o krivičnom postupku propisano je da privatna tužba može da se podnese sudu na čijem području okrivljeni ima prebivalište.
Takođe, Zakonom o parničnom postupku predviđena je opšta mesna nadležnost, gde je sud nadležan, na čijem području tuženi ima prebivalište. Zato mi nije ni jasno kako je neko ko je predlagao zakon 2011. i ko je usvojio, mogao da napiše da se mesna nadležnost, kada imamo već ovakva zakonska rešenja, određuje prema prebivalištu izvršnog dužnika. Zbog ovakvih zakonskih rešenja, koji su izuzetak od opštih pravila, došlo je do favorizovanja izvršitelja ih većih gradova, posebno iz Beograda, jer je većina izvršnih poverilaca imala, i dan danas imala svoje sedište u Beogradu i većim gradovima, pa su pojedini izvršitelji morali iz unutrašnjosti da zatvaraju svoje kancelarije.
Još jedan razlog za promenu postojećeg zakonskog rešenja je načelo ekonomičnosti i efikasnosti. Postavlja se pitanje kako izvršitelj iz Beograda može da obavlja efikasno izvršenje u Subotici, umesto da to radi izvršitelj iz Subotice? Ili, na primer, novosadski izvršitelj, koji u predmetima „Elektro-Vojvodine“, protiv dužnika iz recimo Pančeva, izlazi da izvrši popis i procenu pokretnih stvari, naplati oko 5.000 dinara svoje troškove, a izvršitelj iz Pančeva bi taj iznos naplatio za oko 1.500 dinara bi izvršio povereni mu posao.
Ovim putem apelovaću na Ministarstvo pravde, na čelu sa ministrom Selakovićem, koji je do sada pokazao da se vrlo uspešno bori sa problemima iz pravosuđa koji su ostali nakon nesretne reforme iz 2010. godine, da se takođe pozabavi nadzorom nad gradom izvršitelja i komorom izvršitelja, saglasno odredbi člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako bi se unapredio rad izvršitelja i komore na što bolji način i kako bi se sprečile zloupotrebe u radu izvršitelja i komore.
Smatram da su svi ovi razlozi dovoljni da vas ubedim da u Danu za glasanje, glasate za ove predložene izmene. Hvala vam.

Hvala.
Prethodni govornik se složio sa manom i meni je drago zbog toga. Izneo je da postoji niz problema sa ovim zakonom. Naravno, ali ovaj zakon je pisala stranka gospodina Stefanovića 2011. godine. Oni su ga usvojili. Oni tada nisu usvojili ovakve predloge koje mi sada predlažemo. Znači, stranka gospodina Stefanovića je 2011. godine napravila takav zakon da pojedini izvršitelji mogu da obavljaju posao na način kako obavljaju i da nema elemenata krivičnog dela. Nema zato što nije propisano da neko mora nekoga da odredi za izvršitelja, nego je ostavljeno diskreciono pravo i samo mi nije jasno kako gospodin Stefanović zna ono što ja znam, kao da ima neke parapsihološke sposobnosti ili nešto da zna kako ja razmišljam i šta se dešava u Vladi Srbije. Mislim da to nije bila tema i da ste bili dužni da ga opomenete na vreme.
Što se tiče Komore izvršitelja, predsednik Komore izvršitelja je ugledni član DS, gospodin Mihajlo Dragović, pa se onda isto postavlja pitanje – šta je DS onda radila kada je donosila takav zakon, kada je postavljala predsednika Komore?
Zašto nisu uradili nešto da spreče zloupotrebe koje sada imamo i koje su u skladu sa zakonom? Ipak, kad pogledamo, mi nemamo nijednu sankciju za to što neki direktor nekog javnog ili javno-komunalnog preduzeća odredi nekog izvršitelja i da mu posao od 700 hiljada evra, 500 hiljada evra ili koliko god. Mada se to nama ne sviđa, ali to je tako. Tako da je stranka gospodina Stefanovića, kada je vedrila i oblačila i kada je uništila pravosuđe, trebala da vodi računa o tome 2010. i 2011. godine, a ne sada da kaže da je ministar Selaković ili neko drugi kriv što se to sada dešava. Hvala vam.

Ja ću samo jednu rečenicu.
Ovaj zakon je usvojen od strane većine 2011. godine. Očigledno je tadašnja većina koja je usvojila takav zakon mislila da će biti narednih 10, 15, do kraja života na vlasti, pa da će oni moći da primenjuju tako zakon, jer su tada imali svoje direktore, svoje izvršitelje, koji nisu isto postavljani po konkursu. Setimo se šta je rađenu po Novom Sadu dok je gradonačelnik Pavličić bio, tako da ne ulazimo sad u detalje oko toga, ali drago mi je što se slažemo i što će očigledno stranaka gospodina Stefanovića podržati ovakve izmene. Hvala.

Samo ću kratko da odgovorim prethodnom govorniku, pošto je spomenuo kako nadležni ministar pravde, gospodin Selaković nije podneo predlog izmena ovih zakona.
Molim sve kolege koje su to danas već spomenule da obrate pažnju na član 150. Poslovnika koji kaže – pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština AP i najmanje 30.000 birača, što znači da svako od narodnih poslanika može da podnese predlog zakona i ne trebamo da čekamo da izvršna vlast to uradi. To je prvo.
Drugo, spomenute su javne nabavke, mislim da je do sada već raspravljano o tome. Razumem da prethodni govornik nije pravnik pa ne može da zna, ali izvršni postupak služi da bi se izvršni poverilac u što kraćem roku naplatio. Ukoliko se sprovedu javne nabavke, da bi se imenovao privatni izvršitelj, mi odugovlačimo postupak izvršenja.
Takođe, azbučni red izvršitelja, pa se spominje kako gospodin Šormaz ne bi došao na red jer se preziva na slovo „Š“. Opet moram da apelujem na to da kolega nije pravnik pa ne zna kako to ide. Ako se kaže ravnomerno – znači, krene se od „A“, ali doći će se do „Š“, kao što imamo, evo, ja sam branilac po službenoj dužnosti, prezivam se Pantić Pilja i dođem evidentno na red kada dođe do slova „P“. Tako bi prethodni govornik došao na red. Tako da ide ravnomerno. Započinje se sa „A“ pošto znate azbuku, ali završiće se sa „Š“. Nema samo tri predmeta izvršenja u godinu dana. Hvala.

Hvala vam.
Samo sam htela da odgovorim na tvrdnje da su neki izvršitelji članovi Srpske napredne stranke.
Ovim predlogom izmena zakona se ide na to da više nije bitno ko je čiji član, a vi ste omogućili, gospodo koji ste doneli ovakav zakon 2011. godine, da postoje uslovi za zloupotrebe i da može izvršitelj jedan da bude angažovan za 700.000 evra ili koliko god već para. Znači, to je problem.
Mi sad ovim menjamo zakon. Znači, više nije bitno da li je izvršitelj član SNS, DS, jer mi znamo da ste vi navikli da plivate u takvim uslovima, ali mi sada to menjamo ovim predlogom zakona. Hvala vam.

Moram samo da odgovorim, pošto vi spominjete politikanstvo. Ja sam već spomenula da predsednik Komore izvršitelja je član Demokratske stranke. Član je Demokratske stranke. Jedino ako nije u poslednje vreme prešao u ovu drugu Demokratsku stranku. Jedino je to problem.
Postojala je preporuka Komore da se vodi računa o ravnomernoj raspodeli predmeta. Zašto to nije urađeno?
Moram opet da pomenem da je zakon donet 2011. godine i od tada se primenjuje. Ništa niste uradili povodom tog pitanja. Taj zakon ste vi donosili u svojom prostorijama stranke i sada je kriva Srpska napredna stranka zbog toga. Nemojte, molim vas.

Predsedavajući, povredili ste odredbu člana 106. i 107. Ako već pričamo o krivičnim prijavama, hoćemo da pričamo o krivičnoj prijavi koja je podneta protiv bivše ministarke pravosuđa Snežane Malović, koja je uništila svojom reformom pravosuđe i zbog štete koja je procenjena na 1,5 milijardi dinara? Ostalo je bez posla 600 sudija, bez ikakvih kriterijuma, ako ćemo da pričamo o krivičnim prijavama.
Ovde pričamo i krivičnim prijavama, o prebijanjima, o svemu, molim vas da vodite računa o Poslovniku. Hvala.

Predsedavajući, povredili ste član 107. stav 2. neposredno obraćanje narodnom poslaniku i korišćenju uvredljivih izraza. Vi ste dozvolili da prethodni govornik kaže kolegi Atlagiću da ni ne zna šta je softver. Molim vas, možda je mladi kolega kompjuterski stručnjak, ali nije bilo u redu i korektno od vas da dozvolite takvo obraćanje.
Što se tiče diskusije kolege Atlagića, ne znam zašto kolege iz opozicije toliko nervira kada se spominje Oliver Dulić, Razvojna banka Vojvodine, Fond za kapitalna ulaganja.
Molim vas da primenjujete Poslovnik. Hvala vam.

Povredili ste odredbu člana 106. i 107. Dozvolili ste prethodnom govorniku da kaže da se ova država ponaša siledžijski. Molim vas da preduzmete mere i da primenjujete ovaj Poslovnik. Ja razumem da kolega nije pravnik i da ne zna, kada kaže da najveću zaštitu uzbunjivač može da dobije od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Ovim zakonom predviđena je sudska zaštita. Veće zaštite od sudske nema. Mi pričamo o siledžijskoj državi. Da li je ovo Dom Narodne skupštine ili smo na pijaci? Molim vas da preduzmete mere. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o uzbunjivačima koji danas imamo na dnevnom redu je još jedan dokaz da ova Vlada i ministarstvo na čijem je čelu gospodin Nikola Selaković, se obračunavaju sa korupcijom u Srbiji i da su odlučni u ovoj borbi.
Čuli smo danas od nekih kolega koji pripadaju bivšem režimu oštru kritiku predloga ovog zakona, pa je moje pitanje upućeno njima – zašto oni nisu doneli ovakav zakon, ili čak i bolji? Nije teško da donesu bolji, ako su mogli da donesu, ali oni nisu dali nikakav predlog ovakvog ili sličnog zakona. Možda ih je sprečavalo donošenje ovakvog zakona zbog raznih mahinacija koje su radili i zbog kojih su kažnjeni od strane građana na izborima koji su bili pre par meseci.
Ovo je prvi konkretan i sveobuhvatan zakon koji se donosi za zaštitu uzbunjivača koji je dobio pozitivno mišljenje i od strane Evropske komisije i od strane Saveta Evrope.
Sjedinjene američke države su prva zemlja koja je usvojila poseban zakon o uzbunjivačima i kod njih je ovaj zakon stub demokratije. Oni su najbolje zaštitili uzbunjivače, odnosno žviždače u pištaljke, kako ih tamo zovu. Nažalost, korupcija u Srbiji prethodnih godina za neke je postala način života.
Smatram da će se usvajanjem ovakvog predloga zakona bitno promeniti ovakav način ponašanja i bar jednim delom iskoreniti korupcija koja prožima skoro sve pore društva u Srbiji, a sa kojom se uspešno bori ova Vlada. Tužno je da danas od onih koji su bili na vlasti prethodnih 12 godina, a koji predstavljaju opoziciju, čujemo samo rečenicu da se ova Vlada ne bavi dovoljno borbom protiv korupcije, a to govore samo u goloj borbi za vlasti. Ništa nisu uradili dok su bili na vlasti, a ništa konstruktivno ni ne rade ni ne doprinose kao pristalice opozicije.
Ovim Predlogom zakona ohrabriće se ljudi kako u javnom, tako i u privatnom sektoru da prijave korupciju, jer su oni koji prijave korupciju do sada bili bez zaštitite i vrlo često izloženi šikaniranju.
Sada se uzbunjivaču pruža najbolja moguća zaštita u vidu sudske zaštite, pa se Predlogom zakona jasno propisuju subjektivni i objektivni rokovi za podnošenje tužbe, kao i nadležnost višeg, ne osnovnog suda, kao i mogućnost izjavljivanja pravnog leka revizije Vrhovnom kasacionom sudu.
Građani koji prijave korupciju to ne rade zbog nagrade, već zato što im to savest nalaže i te građane treba država da zaštiti, jer one ko je digao glas protiv korupcije, protiv zla, ne sme nikakve posledice da snosi, a snosili su prethodnih godina.
Usvajanjem ovog zakona država će zaštiti građane koji prijave korupciju jer se na taj način gradi sistem, ali isto tako moraju biti kažnjeni oni koji ometaju razotkrivanja.
GREKO kao instrument Saveta Evrope Srbiji je dao preporuku 21, 2005. godine, ali tadašnja vlast nije imala razumevanja za problem korupcije, u kom sistemu je očigledno vrlo dobro funkcionisala, pa su nam onda produžili rok da donesemo neke instrumente da zaštitimo uzbunjivače.
Istraživanja su pokazala takođe da je najveća korupcija u zdravstvu i školstvu, a potom u sudstvu i policiji. Ministar je već spomenuo neke primere koje ću ja isto da spomenem. Primer sudije koja je 2009. godine u Šapcu nije reizabrana. Tada je vršen čuveni reizbor sudija, koji bi trebao da uđe, dajem predlog, ali ovim putem, ministru pravde, da uđe u knjige za pravni fakultet kako ne treba da se vrši reforma pravosuđa. Sudija koja je 24 godine radila bez ikakve mrlje u svojoj karijeri nije reizabrana. Uputila je predsedniku Srbije tadašnjem podnesak, kome je objasnila i ukazala na korupciju u Šabačkom sudu. Neko je pozvao iz predsedničkog kabineta i pretio joj je. Odmah su dobili informaciju iz tog podneska i pretili sudiji. Podneli su protiv nje tužbu za klevetu koja je naravno odbijena. Tako je bivši režim tada štitio ljude koji su pošteno radili, koji su imali savesti da prijave korupciju.
Da smo tada imali jedan ovakav zakon možda se ne bi desilo to što se desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Možda bi neko od zaposlenih prijavio kakve se mahinacije tamo dešavaju.
Ovde su selektivno spomenuti neki primeri takođe od strane poslanika bivšeg režima. Ja ću navesti još jedan primer, mislim da ga je ministar spomenuo, a to je doktorica koja je obelodanila šta se radi u Institutu u Sremskoj Kamenici. Bile su liste čekanja, liste smrti su tada nazivane. Ljudi su iz Srbije stavljani na liste čekanja za zračenje, dok su strani državljani plaćali određenim doktorima od tri do pet hiljada evra da dobiju tretman zračenja. Toliko je koštao život. Doktorica koja je prijavila ovo trpela je pravu golgotu, prećeno joj je da će biti tužena za narušavanje ugleda Institutu, a Agencija za borbu korupcije koju ste spominjali je 2013. godine donela meru za razrešenje direktora Instituta, ali se sa time nije složila pokrajinska vlast, na čijem čelu je gospodin Bojan Pajtić, pa je gospodin koji je bio direktor Instituta mirno je sačekao kraj svog mandata. Toliko o tome da ste nešto uradili protiv korupcije.
Ovakvih slučajeva ima previše. Ne bih sada sve da ih nabrajam. Čula sam od nekih mojih kolega. Svedoci smo takođe poslednjih godina da smo imali razne korupcionaške afere koje tek sada izlaze na videlo i najbolji primer je možda Razvojna banka Vojvodine ili kupovina poslanika u AP Vojvodini, u Skupštini AP Vojvodine, kada je u jednim novinama izašao naslov - koliko košta žive vage poslanik?
Nadam se da usvajanjem ovakvog zakona više nećemo biti svedoci da gledamo kako se poslanici kupuju. Pozivam sve da u danu za glasanje daju svoj glas za borbu protiv korupcije i da podrže ovaj predlog zakona. Hvala vam.