Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Srbije, današnja načelna rasprava vodi u smeru pokazivanja ko je i šta radio od 2012. godine na ovamo, ali bolje rečeno ko je i šta radio od 2000. pa do 2018. godine.

Upravo preuzimanje odgovornosti je pravo pitanje i za opoziciju, a i za poziciju na današnji dan. Kada kažem preuzimanje odgovornosti, pričam o odgovornosti koju treba da preuzmu svi oni koji su se bavili politikom, odnosno oni koji su donosili odluke i koji su upravljali državom.

Kada je 2012. godine SNS preuzela odgovornost za državu Srbiju, u toj istoj državi su živeli i penzioneri i oni ljudi o kojima sada pričam. Upravo svi ti ljudi koji su živeli 2012. godine, koji su upravo zahvaljujući demokratiji u izvedbi DOS, jedva su dočekali, jedva su preživeli do 2012. godine, su upravo shvatili 2014. godine da smanjenje penzija nije poraz, nego upravo put ka većim penzijama i evo posle četiri godine zakon koji će pre svega smanjiti, odnosno ukinuti smanjenje, a penzije vratiti na nivo iz 2014. godine sa uvećanjem u proseku od oko desetak posto.

Način na koji su od 2000. do 2012. godine vodili državu je doveo do takvog rezultata da, kada je 2012. godine SNS preuzela odgovornost, niko nije hteo da preuzme odgovornost za dešavanje do 2012. godini. Upravo Đilas, Petrović, Jeremić, Stefanović, Tadić otišli su kud koji mili moji, a ko je kriv za rasturanje države i uništavanje privrede, poljoprivrede, uništavanje penzionog fonda, zdravstvenog fonda, uništavanje tenkova i Vojske Srbije? Niko nije kriv.

Građanima moji znaju, odnosno naši građani znaju ko je kriv i ko je odgovoran za to. Pokazali su to i na izborima 2014. godine posle ukidanja, odnosno smanjenja penzija, 2016, 2017. godine još veća podrška. Znači, znaju ko je odgovoran i znaju ko će napraviti pravi rezultat i pravu budućnost za Srbiju.

Ono što je ponovo pitanje, a to je da upravo Savez za Srbiju, odnosno Savez kome je jedina tačka da mrze Vučića, sa jedne strane, a sa druge žele da Đilasu nekako vrate vlast, tu ih Đilas okuplja, a upravo taj isti Đilas kada je ostao bez mesta gradonačelnika u gradu Beogradu, a vi me demantujte ako nisam u pravu, prvo što je uradio izbacio je Vuka Jeremića i Dušana Petrovića iz stranke. Sada su ponovo zajedno u pokušaju da na neki način smene Aleksandra Vučića i ovu vlast.

Ono što vi znate, a znate vrlo dobro, Beograđani su shvatili šta je radila DS i tako su im odgovorili na izborima. Kako ko radi, šta radi, presuđuju građani na izborima, a krivi ste, presudili su na izborima i 2014, 2016, 2017. i 2018. godine, a presudili su vam zajedno i ovi penzioneri koje vi štitite. Da, i oni su vam rekli da ste krivi.

Ono što je još veći problem jeste vaš pokušaj Saveza u kome su se našli svi koji mrze Vučića, stidite se jedni drugih, lažete jedni druge, ali to je vaš problem. Zašto bilo ko od vas ne ustane i ne kaže da Željko Veselinović nije u 10 osnivača tog vašeg Saveza, da u tom Savezu nisu ljudi koji dolaze sa fantomkama na skup Saveza za Srbiju. Bili su sa fantomkama u Šapcu. Upravo na tom skupu povređena je jedna građanka Šapca. Upravo u subotu se, nažalost, desilo da je pod okriljem mraka, u deset sati uveče, neko preskočio, odnosno maskirana lica sa fantomkama na glavi preskočili su u dvorište aktiviste SNS u Šapcu, napali su ženu koja je u tom trenutku bila sa dvoje maloletne dece, zapretili su joj da ako joj se muž bude nastavio baviti politikom, da njoj i deci neće biti dobro.

To su vaši saveznici. Ustanite i recite da nisu Željko Veselinović, saveznici, da vam ne dolaze ljudi sa fantomkama na skupove Saveza za Srbiju. Ustanite, ili ja ne govorim istinu, ili vi. Građani Srbije vrlo dobro znaju šta su i ko su upravo članovi Saveza za Srbiju.

Penzioneri su vrlo dobro razumeli ko šta radi, ko laže i ko krade i nema potrebe da vi njih štitite.

Za kraj, time ću završiti, vi se stidite svojih saboraca i treba da ih se stidite. U SNS se niko ne stidi svojih saradnika i svojih šefova. U ovom slučaju, naši ministri snose odgovornost za ono što rade. Naš predsednik Republike je najodgovornije lice u Srbiji i tako se i ponaša. Ovaj parlament snosi deo odgovornosti i niko nikada neće bežati od toga što mi budemo glasali. Svi oni koji misle dobro Srbiji i misle dobro penzionerima treba da podrže ove zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani Srbije, rasprava koja traje već nekoliko dana svaki dan da neki novi razlog za, ali ne daje ni jedan razlog protiv ovog zakona. Ako ćemo realno, iz svog ugla, kao neko ko je već ranije potpisao donorsku karticu i ko je do sada 34 puta dao krv, mislim da imam pravo da dam svoje mišljenje, a mišljenje je da je ovaj zakon najbolji mogući, savršen zakon, nema boljeg. Da li može biti nekih izmena? Naravno, u budućnosti, u praksi, ako bude potrebno Ministarstvo zdravlja će prilagoditi, ako je potrebno i nekih većih promena, napraviti uz pomoć Skupštine, ali na današnji dan ovo je najbolji mogući zakon, zakon koji otklanja sve dileme i ima samo jedan cilj – produžiti život i pružiti pomoć onima kojima je pomoć potrebna.

Hoću onim građanima koji možda nisu najbolje razumeli i koji upravo dobijaju dezinformacije od kolega koji hoće da ospore sve što je dobro, a ovo ne da je dobro, ovo je odlično, to je da upravo o tome da li će neko biti donor može da se izjasni i dok je živ, a između ostalog, dovoljno je da bilo ko od njegovih članova porodice bude protiv toga, donorstva neće biti. Bilo ko od nas ima izbor, može reći bilo kome od članova porodice i ukoliko dođe do toga, to se neće ostvariti ukoliko ne postoji želja čoveka da bude davalac tih organa. Ono što je još bitnije, to je da ovim delom činimo najhumaniju moguću stvar, a to je da pomognemo onima koji pomoć očekuju i onima kojima je pomoć moguće i pružiti.

U danu za glasanje svi oni koji ne budu glasali za ovo, ne glasaju za svoju budućnost, ne glasaju za svoje građane i jednostavno kao takvi neka odgovaraju pred svojim građanima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici i poštovani građani, ono što je uradio ministar od preuzimanja Ministarstva, a podsetiću, a to znaju i građani, ne moram da prikazujem slike ali se oni vrlo dobro sećaju da je Ministarstvo u to vreme je izgledalo kao napušteno i pola objekata nije imalo čak ni grejanje, a kamoli opremu koja bi bila adekvatna godinama, odnosno u 21 veku.

O gama noževima i x-noževima i drugoj opremi koja je u međuvremenu se pojavila i pojavljuje se u Srbiji mogli su samo da sanjaju i to čak nisu ni obećavali u predizbornim kampanjama, a ovo je u 2018. godini stvarnost i nešto što postoji i na šta građani mogu da računaju. Zakon koji usvajamo isti je kao i bolest, ne bira, deluje na sve i deluje pre svega bez obzira na versku, nacionalnu, političku ili bilo koju drugu pripadnost. Svi oni kojima je pomoć potrebna imaće pravo, imaće nadu i imaće mogućnost da je dobiju, a ponoviću, matematika je jednostavna nauka, 20 puta, ponoviću 20 puta je veća verovatnoća da bilo ko od nas bude primalac nego davalac organa. Ponoviću građani da znate, 20 puta.

Ono što na kraju moram da ponovim, to je da, u danu za glasanje pozivam sve građane da budu i da prisustvuju i da vide ko je glasao za ovaj zakon, ali istovremeno pozivam i same građane, pozivam Srbiju da stane iza ovog zakona. Ovo je zakon za njih i zakon koji će njima doneti svetliju budućnosti, odnosno rešenje za one kojima je pomoć potrebna, a odnosi se na bolesne koji čekaju na ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, izuzetno značajan zakon, odnosno set zakona, koji upravo pokazuje da je Srbija na pravom putu, a Srbija je na putu kojim krupnim koracima ide napred.

Jedan od zakona koji, evo, ja sam u drugom mandatu narodni poslanik, za koji tvrdim i siguran sam da ću i posle nekoliko godina, desetina godina, biti ponosan ili možda najponosniji na zakon od svih koje smo do sada glasali i o kojima ćemo u budućnosti glasati.

Nisam lekar, ali siguran sam da, da bi neko bio human, to može da bude i ako nije lekar i može da shvati, bez obzira na nivo obrazovanja, stepena životnog učenja i uslova u kojima živi. Ovaj zakon ima samo jedan cilj, a to je da pomogne život i to je zakon koji svi oni koji misle dobro Srbiji, koji misle dobro svojim građanima, jednostavno moraju da podrže.

Ovaj zakon nema alternativu i kao takav nije ni zakon EU, nije ni zakon neke druge države, ovo je zakon Republike Srbije, zakon koji je predložilo Ministarstvo zdravlja i ova Vlada i hvala vam zaista na ovom zakonu. Ovo je zakon građana Srbije i kao takav siguran sam da će imati jako velike rezultate upravo u pomoći onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Svi oni koji osporavaju i koji izmišljaju razloge da ovaj zakon ne bude prihvaćen, neka obiđu one koji umiru i koji čekaju na organe, neka im objasne zašto ne podržavaju nešto što je u osnovi pre svega i samo u cilju poštovanja života.

Nemoguće je zaboraviti neke rezultate koji su bili postignuti u prethodnom periodu, ali, upravo rezultati koje ćemo postići usvajanjem ovog zakona pokazaće da je Ministarstvo zdravlja na dobrom putu i da je donelo jedan pravi zakon.

Moj amandman koji sam podneo pre svega se odnosi na medicinske usluge i siguran sam da će set zakona koji bude usvojen iduće nedelje, uz promene koje će amandmani doneti, će te medicinske usluge podići na jedan viši nivo.

Ono što bih svakako zamolio ministra, to je da pokuša da pomogne pre svega građanima Šapca, jer, verujte, u ovom trenutku imam informaciju, koja je i zvanična informacija, da u Domu zdravlja „Draga LJočić“ u Šapcu, od 1. avgusta 2017. godine imamo zaposlenog veterinarskog tehničara i taj veterinarski tehničar ni manje ni više bio je na odborničkoj listi upravo Zapadne Srbije Nemanje Pajića, koja u ovom trenutku pravi odborničku većinu u Skupštini grada Šapca i kao takav je morao da bude zaposlen, ni manje ni više nego u Domu zdravlja „Draga LJočić“ u Šapcu.

Ja vas molim da sa nivoa ministarstva, koliko ste u mogućnosti, jednostavno sprečite zloupotrebe, a upravo zapošljavanje veterinarskog tehničara u Domu zdravlja u Šapca govori i o samom domu zdravlja i o gradonačelniku Zelenoviću, koji jednostavno sva zapošljavanja, a u toku je i revizija zapošljavanja u gradskoj upravi i svim javnim preduzećima od strane budžetske inspekcije Ministarstva finansija.

Ali, ja se nadam da je ovo jedinstven primer u Ministarstvu zdravlja. Za utehu je da nije na budžetu Ministarstva zdravlja, jer sigurno nije dobio odobrenje ni od Ministarstva zdravlja, niti od komisije za zapošljavanje veterinarskog tehničara u Šapcu. Ali, ono što nije dobro, a to je da upravo menadžment gradske uprave, predvođen Nebojšom Zelenovićem, koji je i u procesima za zloupotrebe od pet miliona evra iz budžeta potrošio za 2015. godinu, za kupovinu glasova u predizbornoj kampanji 2016. godine i niz malverzacija.

Ali, pošto smo u domenu zakona koji tretiraju pre svega Ministarstvo zdravlja, molim vas da kao ministar preduzmete odgovarajuće korake i sprečite zloupotrebe ove vrste.

Ono što ću za kraj ponoviti to je da pomoć onima kojima je pomoć potrebna i koja je nemerljiva, a pre svega rezultat te pomoći je produžavanje života i to je razlog koji i meni i članovima poslaničke grupe SNS, ali i drugim kolegama iz Skupštine, daje za pravo, ali i obavezu, da podrže ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, Zakon o ratnim vojnim memorijalima je upravo zakon koji omogućava Republici Srbiji i svima nama da o ratnim vojnim memorijalima se staramo na način dostojan onima zbog kojih su ti ratni vojni memorijali i podignuti.

Ono što je značajno to je da sam amandman koji sam podneo, pre svega, hteo da usmerim na regionalno povezivanje i razvoj svih regionalnih celina u Srbiji, jer upravo je prilika da na konkretnom ratnom vojnom memorijalu, odnosno memorijalnom kompleksu Cer koji je formiran i koji će u narednom periodu pokazati i na pravi način omogućiti državi Srbiji da se oduži naših precima, pre svega, u odnosu na Prvi svetski rat, poznatu Cersku bitku i pobedu nad fašistima koja je prva pobeda u Prvom svetskom ratu.

Ono što je bitno to je da se iza ove Vlade za koji su rezultati, a iza žutog preduzeća i onoga što su oni radili ostali su kompleksi, ali ne ratni vojni memorijali, nisu obnovljeni, nego suprotno od toga. Problem je što su iza njih ostali rastureni i uništeni hemijski kompleksi, privredni kompleksi, poljoprivredni kompleksi i vojni kompleksi. Ono što je njihov ministar za vrlo kratko vreme uradio, veću štetu je napravio u opremi i naoružanju, pre svega, mislim na Šutanovca, to je da je više uništio nego NATO bombardovanje i svi problemi koje je to NATO bombardovanje izazvalo.

U danu da za glasanje ovaj zakon je zakon koji treba podržati, jer to je zakon kojim se podržava Srbija, kojim se podržavaju građani, a svi oni koji ga ne podrže neka svojim građanima objasne zašto im ne veruju i zašto ne podržavaju prošlost, a naravno ni budućnost. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, u ime istine i u ime građana, ono što je koleginica preko puta sada pričala upravo govori o odnosu njih prema istini, a istina je samo jedna da ostaci tog žutog preduzeća koje je sada u stečaju i koje ne znaju kako da likvidiraju, jer Đilas pokušava da ga nekako oživi, da ga otkupi, verovatno je uspeo.

Nije Đilas tema ovog današnjeg zasedanja, nego su tema upravo istina o tome koliko ko misli dobro Republici Srbiji i na današnji dan jedan od ostataka žutog preduzeća, Dušan Petrović, Nebojša Zelenović pregovaraju u Peći sa ostacima i nepriznatom državom Kosovo sa jedne strane, a sa druge strane ne žele da podrže izgradnju memorijalnog kompleksa „Cer“ jer smatraju da to nije u njihovom interesu, a nije u njihovom interesu jer Dušan Petrović ne može da se ugradi i ne može da uzme procenat iz izgradnje tog memorijalnog kompleksa.

Jedina gradska uprava u Mačvanskom okrugu koja nije prihvatila i koja nije podržala izgradnju memorijalnog kompleksa je gradska uprava u Šapcu, a u toj gradskoj upravi na žalost još uvek sede i još uvek su ostaci žutog preduzeća i ono što su oni radili je istina koju znaju građani. Ko je i šta radio vrlo dobro znaju građani Srbije i na osnovu toga i donose odluke kada izlaze na izbore.

Moj amandman je direktno upućen na razvoj regionalni upravo Mačvanskog okruga, a pokazaće vreme koliko smo bili u pravu kada normalna vlast bude u Šapcu. Prvo što ćemo uraditi, podržaćemo izgradnju memorijalnog kompleksa „Cer“. Neka u ime istine izađe Dušan Petrović i neka kaže zašto nije podržao izgradnju memorijalnog kompleksa „Cer“, neka kaže svojim građanima iz Šapca, a i Srbije. Hvala.

Poštovana predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, Zakon o ratnim memorijalima stvara uslove za regionalni razvoj i regionalno povezivanje i upravo prave uslove da postojeće memorijale uredimo i podignemo na nivo kako zaslužuju naši preci i žrtve koje su obuhvaćene tim memorijalima, ali i stvara uslove da otvorimo neke nove, kao što će biti kompleks na Ceru.

Pozvao bih i insistirao na tome da upravo NATO agresija koja je 1999. godine obeležila jednu sramnu epizodu u istoriji EU, odnosno Evrope, a to je NATO agresija na Republiku Srbiju, i pre svega, nevine žrtve, da je bila i jedna nevina žrtva, pa bi bilo mnogo. U konkretnom slučaju, bilo ih je mnogo više, i nemoguće je da neko opravda rušenje RTS-a, mostova, civilnih žrtava, vozova sa civilima. Upravo za dobrobit i Srbije i te EU i NATO, treba podići spomenike koji će opominjati i njih da su uradili nešto sramno i nešto što nije dostojno poštenih, odgovornih i, pre svega, ljudi koji misle dobro čovečanstvu.

Da li i koliko ćemo u narednom periodu forsirati izgradnju takvih memorijala i sećanja na one koji su nevino stradali zavisi isključivo od nas, ali zavisi i od toga koliko želimo da ova Srbija i naši građani idu napred.

Ono što moram da ponovim, i jako je jako bitno, to je da uslovi koje ćemo kroz ovaj zakon ostvariti, svakako će obezbediti i građanima Srbije, ali i našim pokolenjima pravi odnos prema memorijalima i pokazati da znamo da cenimo naše žrtve. U budućnost idemo podignute glave. Građani neće oprostiti onima koji su podržali NATO agresiju, i upravo oni nemaju pravo da govore o poštenju i pravdi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, jako skupo smo platili slobodu i krajnje je vreme i došlo je pravo vreme da konačno živimo u miru i da pravimo pobede, da pobeđujemo uz Aleksandra Vučića i Vladu koja i kroz ovaj zakon i kroz sve zakone koje smo donosili, a i koje ćemo donositi u budućnosti, stvara uslove da očekujemo samo mir i očekujemo pobede samo u miru. Naravno da ne možemo i nikada nećemo zaboraviti kako i kojom cenom je plaćeno, a plaćeno je životima.

Zaboraviti nećemo. Oprostiti možda i možemo, oprostili smo Nemcima Prvi i Drugi svetski rat. Oprostili smo Turcima, mnogo smo im oprostili, ali nećemo zaboraviti i ne možemo zaboraviti da će 14. septembra ove godine biti punih 100 godina od početka proboja Solunskog fronta. Komandant srpske vojske bio je vojvoda Živojin Mišić, Petar Bojović i Stepa Stepanović komandovali su sa Prvom i Drugom armijom srpske vojske i upravo tih 140.000 vojnika koji su krenuli u proboj Solunskog fronta i koji su se kretali brže od francuske konjice su zaslužili da na današnji dan i u ovoj državi konačno bude izgrađen spomen-kompleks koji zaslužuje ta vojska, kako zaslužuju i naši preci i te vojne žrtve.

Pominjao sam već u prvom amandmanu da je 16.11.2017. godine potpisan ugovor i overen kod notara, Vlada Republike Srbije zajedno sa gradom Loznicom, opštinom Bogatić, LJubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirci, Koceljeva osnovali su Spomen-kompleks „Cer“ d.o.o. Šabac i taj Spomen kompleks biće 6.001 ili ako imamo 6.000 kompleksa možda neće biti najveći, ali svakako će biti jedan od najvećih i najznačajnijih spomen-kompleksa kojima ćemo pokazati našim precima, ali i našim naslednicima kako i na koji način se sećamo onih koji su nas oslobodili da živimo i omogućili da živimo u slobodi.

Ono što je bitno, ja sam to kroz amandman i podneo, je upravo prilika da se regionalno povezuje i regionalno unapredi Srbija, a to su i ovi memorijalni kompleksi. Upravo ovaj memorijalni kompleks koji će na Ceru, nadam se pre obeležavanja stogodišnjice, a to je 11. novembar ove godine, konačno biti postavljen i kamen temeljac i moram da ponovo napomenem da građani Šapca, a i građani Srbije znaju da postoji neko ko na današnji dan ne želi da učestvuje u izgradnji spomen-kompleksa koji se nalazi na teritoriji grada Šapca, a to su upravo ostaci žutog preduzeća, Dušan Petrović i njegovi sateliti.

Neverovatno, ali istinito, nisu potpisali osnivački akt o osnivanju javnog preduzeća koje se nalazi na području grada Šapca. U ime građana Šapca se izvinjavam svojim precima i prvo što budemo uradili kada u Šapcu konačno dođe neko kome građani veruju i ko misli o budućnosti građana Šapca i Srbije na vlast prvo što ćemo uraditi – ući ćemo u partnerstvo i u javno preduzeće koje se pre svega baštini i koje će biti na području planine Cer i koje će pokazati koliko želimo da se odužimo našim precima.

Spomen kompleks Cer će naravno pomoći razvoju tog kraja i ujediniti region u kome će pre svega Cer, Pocerina, Jadar, Podrinje, Mačva, Tamnava, Posavina upravo imati prilike da razviju turistički kompleks i da upravo iz turizma, uz poljoprivredu i voćarstvo, koje su prepoznatljive u tom kraju, postanu poznati i po turizmu.

Ono što je bitno, ova Vlada, ovaj predsednik države misli o budućnosti, ali misli o prošlosti i upravo na njegovu inicijativu je izgradnja ovog memorijalnog kompleksa. Živi bili, pa videli, vrlo brzo imaćemo kompleks gde će spomenik visine 55 do 60 metara, u obliku krsta, sa dva panoramska lifta, sa pratećim objektima, ukrašavati planinu Cer i biti svetionik za sve u Srbiji, ali, naravno, i one van Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zakon o ratnim memorijalima je zaista zakon koji u Srbiji čekan 40 više godina i koji je konačno došao na dnevni red ove Narodne skupštine, što pokazuje da za ovu Vladu i ovu Narodnu skupštinu ne postoje nerešiva pitanja i ne postoje nerešivi problemi.

Sve ono što se pojavi kao problem, Vlada prepozna, uobliči u zakon, a Narodna skupština da svoj doprinos da taj zakon bude još kvalitetniji, još bolji.

Upravo sam na zakon o ratnim memorijalima podneo amandman koji se odnosi na regionalno povezivanje i regionalni razvoj i mislim da je i ovaj zakon prilika da i to regionalno povezivanje i regionalni razvoj koji je deo svih naših zakona, pre svega, bude prepoznat u nekim od sledećih, odnosno budućih projekata.

Ono što hoću da pokažem, odnosno da obavestim građane i Šapca, ali naravno, i Srbije, to je da je upravo Vlada Republike Srbije u zaključku od 19. oktobra 2017. godine donela odluku o osnivanju privrednog društva „Spomen kompleks za očuvanje kulturno istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera“ d.o.o. Šabac, skraćeno „Spomen kompleks Cer“. Naglašavam d.o.o. Šabac. Zaista je ovo, ja to često koristim, ali ovog puta je to pravi primer za verovali ili ne, kompleks koji se nalazi i koji će se nalaziti na planini Cer, koji je već 16.11.2017.godine i zvanično potpisan i overen kod sudskog notara, a već 17.11.2017. godine i upisan, odnosno otvoren kao zvanično preduzeće, javno preduzeće.

Osnivači su Republika Srbija, grad Loznica, opštine LJubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirovci, Koceljevo i Bogatić. Jedina opština i jedini grad sa područja Mačvanskog okruga koji nije želeo da učestvuje, da uzme učešće u izgradnji ovog spomenika, baš bukvalno memorijalnog kompleksa, je upravo grad Šabac.

A, ja upravo dolazim iz grada Šapca i ideja o ovom projektu stara je desetak godina i uporno su pokušavali Šapčani da neka Vlada i neki ljudi prepoznaju to kao pravu priliku da se odužimo na pravi način i junacima iz Prvog svetskog rata, ali i junacima iz svih ratova koje je Srbija vodila.

Ovaj kompleks predviđa izgradnju spomenika koji će biti u obliku krsta, visine između 55 i 60 metara i biće vidljiv, naravno, ne samo u figurativnom smislu, nego će biti i u svakom drugom smislu, patriotskom i smislu koji će Srbima vratiti bar jedan deo dostojanstva koji pokušavaju naši neprijatelji uporno i uporno da nam oduzmu.

Zašto napominjem da Šabac nije učestvovao u ovome? Ja ću ovo pitanje, evo i javno ga postavljam i gradonačelniku Nebojši Zelenoviću i predsedniku skupštine Nemanji Pajiću – kada se održava godišnjica Mišarske bitke, od njih ne može da se priđe do spomenika, spomeniku žrtvama oslobodiocima Šapca, takođe, a kad treba da se izgradi memorijalni kompleks na Ceru, oni ne žele da uzmu učešće u tome, a inicijativa je krenula iz Šapca. Sam spomen kompleks i centralni spomenik će se nalaziti upravo na teritoriji koja pripada gradu Šabac.

Sa druge strane, imaju obraza da u isto vreme kada ne žele da učestvuju u izgradnji spomen kompleksa, da odlaze na sastanke u opštinu Peć, da sede i razgovaraju pod zastavom nepriznate i nepostojeće države Kosovo, pod zastavom Albanije, a u isto vreme ne žele da učestvuju u izgradnji spomen kompleksa.

Nezavisno od toga, upravo Ovaj spomen kompleks će biti velika i vrlo ozbiljna prilika, to je najvažniji projekat koji Srbija u ovom trenutku u tom domenu ima. Spomen kompleks će na jednom od vrhova Cera, koji se sastoji od spomen obeležja, svakako biti prilika da i Jadar i Cer i Pocerina i Tamnava i ceo taj region bude turistička atrakcija. Veliki su projekti i imaju budućnost, ali i projekti koji moraju i zaista imaju podršku Vlade, odnosno podršku Republike Srbije.

Nisam rekao, kod osnivanja preduzeća je sve jasno definisano, Republika Srbija 61% vlasnik tog javnog preduzeća, 39% su vlasnici grad Loznica, opštine LJubovija, Mali Zvornik, Krupanj, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić. Ovo sam rekao za ponos i diku svima u Šapcu, naravno i svima u Srbiji, konačno će Cer dobiti kompleks kakav zaslužuje, a oni koji ne žele da učestvuju u tome neka njima služi na čst. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, današnji dnevni red je samo potvrda da i ova sednica, kao i prethodne, rešava jako bitna pitanja i daje odgovore na sve ono što godinama, nešto i decenijama unazad, nije imalo odgovor.

Prva tačka dnevnog reda – Predlog zakona o ratnim memorijalima, upravo predlog zakona, ne izmena i dopuna, nego predlog zakona, potpuno nov zakon koji će konačno definisati način upravljanja, odnosno ko će se i na koji način starati o ratnim memorijalima i time ćemo bar na neki način pokušati da se odužimo našim precima, a istorija i ratovanja koja su u našim genima su nešto što ne može biti odvojeno od sadašnjosti i nešto o čemu moramo svakodnevno voditi računa.

Ono što je jako bitno, to je da upravo ovaj zakon definiše ko je odgovoran za održavanje upravo ratnih memorijala i to ko je odgovoran daje nam i odgovor na pitanje ko će u narednom periodu brinuti o našoj prošlosti, a briga o našoj prošlosti je i briga o našoj budućnosti.

Druga tačka dnevnog reda je pre svega značajna jer definiše zakon o radnom angažovanju sezonskih radnika, odnosno ponovo novi zakon, zakon koji nikada nije postojao i zakon o kome niko nije mislio, a sve ove godine, decenijama unazad, sezonski radnici postoje i upravo uvođenje tih ljudi iz sive zone u belu zonu i uvođenje tih ljudi na otvorena vrata gde će neko ko radi sezonske poslove konačno biti pre svega socijalno i zdravstveno zbrinut je poruka koja dovoljno govori sama za sebe, da imamo zakon koji tretira nekih 70.000 ljudi i koji je pre svega mali korak možda, na prvi pogled, za one koji osporavaju ovaj zakon, ali to je veliki korak za one koji rade upravo na tim sezonskim poslovima. Data je mogućnost da radnik koji do sada, do ovog zakona, nije postojao ni kao statistička greška, bukvalno nije postojao, da bukvalno sa jednim pozivom iz kuće, iz stana, iz kancelarije, iz njive, za tri minuta može se prijaviti i postati neko ko je pre svega socijalno i zdravstveno zbrinut za manju stopu oporezivanja nego što su to redovno prijavljeni radnici.

Sve što je nekada izgledao kao nemoguća misija, pa i ovaj zakon o sezonskim radnicima, eto, posle rasprave i nadam se prihvatanja većine u ovoj Skupštini, biće nešto što će biti primenjeno na delu. Da li je savršen zakon? Verovatno nije. Da li može bolje? Ako bude se pokazalo da je potrebno, biće promenjeno i menjaćemo sve ono što je potrebno, ali ovo je start koji je dobar i koji je u ovom trenutku najbolji mogući.

U isto vreme, osporavanje po svaku cenu upravo ovog zakona, jedan od prethodnih govornika je rekao – hoćemo keš na ruke. Keš na ruke je prošlost i sve više, u skladu sa svim merama koje se preduzimaju i zakonima koji se donose, tog keša na ruke i šta je ovde moje i šta može na crno, a šta na belo biće prošlost i mislim da ćemo se samo sećati, naravno, te ružne i negativne prošlosti koju je „žuto preduzeće“ sa sobom nosilo. U njihovo vreme ne da nije bilo sive zone, ja bih njihovo poslovanje nazvao crnom zonom. Ne da nisu brinuli o ljudima koji su sezonski bili angažovani, oni nisu brinuli ni o ljudima koji su bili u stalnom radnom odnosu i za vrlo kratko vreme 500.000 ljudi, pola miliona ljudi, ostalo je bez posla, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez finansijske podrške, bez primanja plate i bez budućnosti.

Nova radna mesta, nove kompanije, svakog dana stranci koji investiraju i upravo Zakon o strancima, koji je još jedan od zakona koji je na dnevnom redu, pokazuje da želimo da upravo tim strancima bude jasno stavljeno do znanja na šta imaju pravo, koji su načini, to je nekoliko različitih modela, ali ono što je zajedničko za sve te modele je upravo stvaranje poslovnog ambijenta koji će strancima omogućiti da na najjednostavniji način postanu radno angažovani i da budu deo sistema, odnosno deo privrede Republike Srbije.

Jasno je da i opština Ruma, i Šabac, i Loznica, i Koceljeva, i Pančevo, i Smederevo, svi ti gradovi su postojali i pre dolaska SNS na vlast, ali što se stranaca tiče ne da ti gradovi nisu postojali, Srbija nije postojala na listi država gde bi bilo ko investirao, a na današnji dan verujte da u pomenutim gradovima nema dovoljno mesta u industrijskoj zoni kako bi svi potencijalni investitori došli.

Postojala je Ruma i pre Slađana Mančića i Martinovića, predsednika opštine i predsednika Skupštine, i postojala je i Koceljeva pre Verana Matića i Loznica, ali upravo kroz ove mere, koje je Vlada Republike Srbije primenila i ideje koje je Aleksandar Vučić u 2012. godini, pa sve do današnjeg dana primenjivao, otvorena su nova radna mesta, povećana je ekonomija i pojačana privreda, a to je jedan od prvih uslova da bi se povećao natalitet.

Mere koje su predložene, a to je da porodice sa decom budu stimulisane sa 18.000 evra za treće dete, odnosno 24.000 za četvrto, pokazuje da o svemu, pa od pomenute 1. tačke dnevnog reda – brige o ratnim memorijalima, pa do brige o porodici sa decom, pokazuje koliko je ova Vlada i ova država odgovorna i koliko misli na budućnost, jer bez održavanja i sećanja i poštovanja naše prošlosti i ulaganja u porodicu i decu, odnosno u budućnost mi ne možemo očekivati jaku Srbiju i jaku državu.

Prava boraca, prava vojnih invalida i njihovih porodica takođe su jedna od tačaka dnevnog reda i ponovo će definisati neke nejasnoće koje su postojale u prethodnom zakonu, ali ja bih svakako i prethodnom govorniku i svima onima koji su govorili negativno o ovim merama mogao da poručim da definitivno nisu u pravu i da govore po svaku cenu nešto što nije istina i bilo bi korektno da, upravo, ako govore nešto, razmišljaju o tome šta pričaju, jer to mora da ima bar nekog elementarnog smisla i bilo kakvog odgovora i potvrde da to što pričaju ima u nečemu utemeljenja.

Ovo što radi ova Vlada i, naravno, predsednik Republike Srbije, a svakako i Narodna skupština u ovom sazivu ozbiljni su rezultati i ozbiljni su zadaci koji će u narednom periodu vrlo brzo pokazati rezultate.

Da postoje odgovorne opštinske i gradske uprave, neke odgovornije, neke više, neke manje, pokazuje upravo i gradska uprava u Loznici, koja već nekoliko godina unazad odvaja 12.000 evra za svako rođeno dete i to će, naravno, na ove finansijske podsticaje, koje već država definiše ovim zakonom, biti još veća podsticajna mera ne samo za Loznicu, nego za ceo taj kraj.

Ja očekujem da bilo ko ko misli dobro svojim sugrađanima i svojim porodicama, odnosno i budućim pokolenjima mora podržati ove zakone, pre svega zakon o finansijskoj podršci deci.

Dolazim iz grada Šapca, gde, verovali ili ne, ostaci žutog preduzeća još uvek mogu da, bez obzira na članove zakona i na zakonske procedure svog bivšeg gradonačelnika od 2014. godine još uvek drže angažovanog, odnosno, može se nazvati u stalnom radnom odnosu na privremenim i povremenim poslovima, jer od 2014. godine do današnjeg dana, to je period od četiri godine, on ima stalno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima, koliko god to izgledalo moguće.

Plata od 100.000 dinara na privremenim i povremenim poslovima je samo podatak koji pokazuje da ako neko ne želi da se drži zakona i da se drži vlasti, on to naravno i ne radi, a to je pre svega potvrda da ne znaju kuda idu i ne znaju šta rade. Kada kažem – oni, mislim na Dušana Petrovića, Nebojšu Zelenovića i, kako im se zove stranka, Zajedno za cenzus.

Napomenuću zbog građana Šapca i zbog građana Srbije da postoje takve gradske uprave, desetine zaposlenih u gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima bez odobrenja Vlade i u narednom periodu, naravno, očekujem reakciju države i budžetske inspekcije Ministarstva finansija, koja će konačno odgovoriti na pitanje ko ima pravo da radi, a ko nema, ko je zaposlen u skladu sa zakonom, a ko nije.

Ono što je za svaku pohvalu to je da svi ovi zakoni i zakoni koje smo usvojili u prethodnim sednicama pojačavaju snagu Srbije i pojačavaju tim koji je Aleksandar Vučić okupio oko sebe. Tim Aleksandra Vučića nije samo Vlada Republike Srbije i nisu samo ministri i nije samo skupštinska većina. Tim Aleksandra Vučića su svi građani i svi oni koji glasaju za SNS i, ono što je dobro, tim Aleksandra Vučića je iz dana u dan sve veći i veći. Pokazuju to, naravno, i rezultati u svim održanim izborima od 2012. godine do današnjeg dana.

Ono što je dobro za Srbiju, tim Aleksandra Vučića je sve veći i veći. Rezultati će biti, naravno, u skladu sa tim, sve bolji i bolji i Srbija ima budućnost. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, proaktivnost lokalne samouprave upravo je član 3. na koji sam podneo amandman, a upravo je taj član najdublje narušen ponašanjem gradonačelnika grada Šapca i predsednika Skupštine grada Šapca koji su svojom posetom Skupštini opštine Peć i gradonačelniku Peći, pod okriljem zastave nepostojeće države Kosovo, najgrublje narušili sve zakonske, ali i ljudske norme u Republici Srbiji.

Koliko košta čas jednog slobodarskog grada i slobodarskog naroda, koliko košta da neko u ime ostataka žutog preduzeća sedne i pregovara sa nekim u Peći pod okriljem kosovske države koja, naravno, ne postoji i koju mi nikada nećemo priznati, pitanje je i za gradonačelnika Zelenovića, ali i za njegove nalogodavce Đilasa, Petrovića, Vuka Jeremića i ostale. Oni svakako ne predstavljaju moje Šapčane, ne predstavljaju Srbiju, nego predstavljaju sebe i ostatke „žutog preduzeća“.

Ono što moram pitati ministra – kako posle dve godine vlasti, kada građani u Šapcu nemaju niti jedan glas koji bi dali Dušanu Petroviću i Nebojši Zelenoviću, kako građani da se zahvale takvom gradonačelniku koji je upravo na vlast došao kupovinom glasova, lagao za investicije, trošio budžet bez pokrića i na izborima za savet mesne zajednice dobio od građana grada Šapca jednu veliku nulu? Kako građani da se zahvale tom gradonačelniku? On da je imao obraza i časti ne bi pravio nered i ne bi učestvovao u staranju slike koja nije realna i koja lažno predstavlja Srbiju, nego bi, da je imao obraza i časti, podneo ostavku na tu funkciju i dozvolio da građani Šapca ponovo odluče o tome ko će ih voditi u narednom periodu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, dolazim iz grada Šapca i upravo zbog građana Šapca i građana Srbije hoću da kažem kako izgledaju opštine danas, odnosno kako izgleda grad Šabac i opština kojom upravlja neko ko posle 18 godina još uvek misli da može da proda maglu i da po ko zna koji put obmane svoje građane.

Imali smo 30. maja jedan tužan skup opozicije u Šapcu koji je, naravno, organizovan od strane gradonačelnika Zelenovića u Gradskoj kući, na račun budžeta grada Šapca. Na tom tužnom skupu na kome su bili i Jeremić i Dušan Petrović i Đilas, novi predsednik DS poveo je sa sobom i malog od palube Lutovca, koji tu nije radio ništa, samo je sedeo i gledao šta rade ovi njegovi drugari. Dušan Petrović je bio tu kod vrata, da ne bi neko pobegao sa tog skupa, jer nisu ni znali šta treba da rade na tom skupu. Zato su izgledali više kao komemoracija, jer, jednostavno, u ideje koje oni plasiraju ne veruju više ni oni.

Poziv koji su uputili Savetu Evrope za neku specijalnu misiju koja bi utvrdila stanje demokratije u Srbiji biće podržan od moje strane, ali samo pod uslovom da upravo ta komisija prvo dođu u Šabac, u Paraćin, u Čajetinu i da upravo ustanovi šta rade predsednici opština koje pozivaju Savet Evrope.

Možda će gradonačelnik Grada Šapca odgovoriti njima kako i zašto krade od građana i to ne krade na malo, nego krade na veliko, iz budžeta 2015. godine pet miliona evra, ni manje, ni više. Možda će odgovoriti gradonačelnik kako kupuje glasove u Šapcu. Na izborima 2016. godine kupovali su glasove i to ponovo ne na malo, nego na veliko. Cena je bila od pet do 11 hiljada dinara po porodici, u zavisnosti od veličine porodice. Možda će gradonačelnik objasniti toj Komisiji Saveta Evrope kako laže svoje građane i to ih ne laže na malo, nego ih laže baš na veliko. Između ostalog, u planskom budžetu za 2016. godinu, odnosno 2015. izneo je podatak da će uložiti u investicije neverovatnih 2.754.000.000, od toga izgradnja toplane na biomasu 500.000.000 dinara, izgradnja međunarodne luke 300.000.000 dinara, Centar za voće 500.000.000 dinara, podzemna i nadzemna garaža 200.000.000 dinara itd. Ni jedno jedino obećanja od ovoga nisu ispunili. To znaju građani Šapca, ali neka znaju i građani Srbije i neka upravo toj komisiji odgovore dokle misle da lažu ne samo građane Šapca, nego i celu Srbiju.

Da li zaista neko misli da ljudi koji dolaze iz EU, odnosno iz Saveta Evrope, ako uopšte i dođu, imaju moć da pomognu njima u pokušaju da ostanu još neki dan na vlasti? Oni im više ne mogu pomoći u kupovini odbornika koja je prisutna u Gradu Šapcu.

Kada je Šabac u pitanju, takođe je jako bitan koji ćemo usvojiti, u kome ćemo ograničiti gradonačelnika na broj pomoćnika. Verovali ili ne, u Gradu Šapcu broj pomoćnika je 29.

Dvadeset devet pomoćnika gradonačelnik Šapca ima na današnji dan, a po ovom zakonu je predviđeno pet. Verovali ili ne, gradonačelnik Zelenović ne radi ništa dok mu to ne kaže Don „10%“, i ne bi problem bio veliki da je on ostao na tom njegovom nadimku kada su sa tih 10% prešli na 20%, a u skorijoj prošlosti su neke privatizacije bile i na 100%, onda je došlo do propasti DS i ni jedan lepak ne može zalepiti ovo što su se raspali. Svi pokušaji da naprave vlast u Srbiji ne da je nemoguća misija, nego u ovom trenutku deluje kao pokušaj da mi ovu našu iduću sednicu održimo na Marsu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani, Zakon o lokalnoj samoupravi svakako je izuzetno značajan i upravo će urediti lokalne samouprave, način poslovanja i način rada. Ali, ono što je problem, sama lokalna samouprava, šabačka, će jako teško biti uređena bez pomoći MUP-a i Tužilaštva.

Ako vam kažem da upravo iz gradske samouprave odnosno iz budžeta grada Šapca gradonačelnik Zelenović i predsednik Skupštine Pajić su bili gosti u Skupštini opštine Peć, kod predsednika Skupštine, Islama Husaja, koji je organizovao doček visokog predstavnika grada Šapca. Dovoljna informacija koja je za građane Šapca prava i koja će pokazati da ti ljudi rade ono za šta nisu ovlašćeni, za šta nisu dobili glas.

Ja garantujem da imajući u vidu da pričamo o gradu Šapcu, gde žive pošteni i patriotski opredeljeni ljudi iz Prvog i Drugog svetskog rata, i u istoriji, setimo se Mišarskog boja, preci ne mogu oprostiti ovaj odlazak u Peć. Sram vas bilo, gradonačelniče, predsedniče Skupštine, u ime građana Šapca, u ime građana Srbije. Nemate pravo da sedite pod zastavom nepostojeće države Kosovo. Nemate pravo da potpisujete ugovor u bilo čije ime, a pogotovo ne u ime građana Šapca i građana Srbije.

Ono što će pokazati budućnost, to je da vam niko više u Šapcu, a ni u Srbiji, neće verovati. To što ste uradili po nalogu Đilasa i Dušana Petrovića, to će vam služiti na čast, a na izborima ćete dobiti podršku koja je bila u Beogradu, a ona je bila jedna velika nula. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, moje prvo pitanje upućeno je Javnom tužilaštvu Republike Srbije, ili preciznije, Višem javnom tužilaštvu. Ono što pouzdano znam, to je da se upravo tom osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu obratila grupa građana, odnosno zaposleni gradske uprave, tako su se potpisali, a tako se potpisuje i stranka gradonačelnika Nebojše Zelenovića i njegovog mentora Dušana Petrovića. Krivična prijava je na iznos od pet miliona dinara, a tiče se odluke gradonačelnika koja je doneta 19. februara 2016. godine u toku predizborne kampanje, a odnosila se na odnošenje smeća sa seoskog područja.

Doneli su odluku da ne naplaćuju odnošenje smeća od 1. januara do kraja aprila 2016. godine dok ne prođu izbori za grad Šabac, odnosno lokalni izbori i u toj odluci su obavestili direktora komunalnog preduzeća. Kada im je odgovorio da je to krivično delo, oni su ga naravno smenili, ali još veći problem daje i predizborni flajer koji je gradonačelnik uradio odmah posle donošenja te odluke što samo potvrđuje njihovu ustaljenu praksu da u izborima, pre svega lokalnim, ne biraju sredstva da kupe glas, a kupovali su ne na malo, nego naveliko, potvrđeno i aktivista iz Vlade kupovao glasove i o tome ima i video zapis na društvenim mrežama može ga pogledati bilo ko u Srbiji. Ta krivična prijava je samo nastavak kupovine glasova i molim Više javno tužilaštvo, pošto znam da je prijava u Višem javnom tužilaštvu da nam odgovori dokle se stiglo i kad će biti objavljeno šta se dešava po pitanju te krivične prijava?

Drugo, moje pitanje upućeno je Ministarstvu finansija, budžetskoj inspekciji ili bolje rečeno ministru finansija da pokuša da stane na put bahatosti i zloupotrebama gradonačelnika Nebojše Zelenovića i njegovih direktora lokalnih javnih preduzeća. To sam već ranije pitao, a upravo u molbi koju sam podneo Republici Srbiji, Ministarstvu finansija 13.2, precizno sa podneo sve akte i dokumenta vezana za zapošljavanje bez odobrenje Komisije Vlade Republike Srbije, bez javnih konkursa i naravno u stilu ja tebi, ti meni, isključivo stranačko zapošljavanje, kupovina odbornika i zapošljavanja aktivista Dušana Petrovića i Nebojše Zelenovića.

Ono što mi daje za pravo to je upravo izveštaj koji sam dobio od Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja koji mi potvrđuje da je desetine ljudi zaposleno bez odobrenja Vlade i čime je direktno oštećen budžet grada Šapca, a jedini koji ima pravo da stane na put toj zloupotrebi i nastavku trošenja budžeta, a podsećam da je taj gradonačelnik samo u budžetu 2015. godine zloupotrebio i nenamenski potrošio pet miliona evra, proces je još uvek u toku. Ponavljam, kada će budžetska inspekcija doći u Šabac i konačno utvrditi koje zaposlen u skladu sa zakonom, a ko nije? Upravo zbog građana Šapca i zbog onih koji očekuju da kada neko treba da se zaposli u Šapcu bar izađe javni poziv. Garantujem da u prethodnih pet godina ni jedan konkurs, ni jedan javni oglas za zapošljavanje u organima gradske uprave i lokalnim javnim preduzećima, a zapošljavaju se ljudi iz dana u dan.

Treće pitanje, i zaista izuzetno pitanje, postavljam Vladi Republike Srbije i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. U decembru mesecu, tačnije 28.12. podneo sam molbu za obustavu izvršenja opšteg akta grada Šapca, koji se pre svega odnosi na preuzimanje nadležnosti koja za to imaju saveti mesnih zajednica koji se biraju na nestranačkim i pre svega izborima koji odlučuju ko će u ime građana odlučivati u njihovim mesnim zajednicama.

Već 3. decembra u 24 mesne zajednice organizovan je referendum koji je organizovala gradska uprava, a ne saveti mesnih zajednica, što je statutom i zakonom predviđeno na tom, nazovimo referendumu pored niza nepravilnosti i učešće samo oni koji su pisali na spisak njihovih aktivista. Između ostalog izašlo je samo 11,70% građana što pokazuje da takav referendum ne može doneti pravno prihvatljive odluke i u skladu sa tim molim premijerku i ministarstvo da što pre odgovori na pitanje – kada će sprečiti zloupotrebu gradonačelnika i gradskog veća prema mesnim zajednicama u Šapcu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, amandman koji sam podneo samo je u cilju da to delovanje koje ovaj zakon postiže pojasnim i usmerim u smeru unapređenja regionalnog razvoja, regionalne saradnje, jer svi postupci i sve mere koje su preduzete u prethodnim godinama i u NBS i u Vladi Republike Srbije upravo su usmereni na razvoj regiona i njihovo povezivanje.

Pružanje finansijskih usluga na daljinu je svakako preko potrebna mera, ali ono što bi bilo značajno i na šta želim da ukažem guvernerki, to je upravo da se pojača kontrola, sama kontrola tih finansijskih tokova, jer upravo ja dolazim iz grada Šapca gde je, odnosno odakle je Vuk Jeremić započeo svoju predizbornu kampanju, a znamo da je upravo iz ambasade Katara, iz Beča njemu uplaćena novčana donacija. To jeste vid ove vrste poslovanja, ali ono što je značajno to je da pokušamo da upravo sa nivoa NBS, sa nivoa MUP-a i svako u svom domenu spreči, pre svega, pranje novca i spreči zloupotrebu.

Ako vam kažem da su svoju kampanju započeli Vuk Jeremić u Šapcu, Đilas kao kandidat za gradonačelnika započinje svoju kampanju. Prošle nedelje su imali jedan tužan skup, više su ličili na komemoraciju nego da opoziciju, ali hoću da vam kažem da ti tokovi novca kojima se finansira ova opozicija i koja je verovatno nasledila svoje finansijere, koje su imali pre 2012. godine, moraju doći i u fokus Narodne banke Republike Srbije i drugih institucija koje prate novčane tokove.

Ono što bih za kraj rekao, to je samo da nastavite sa radom kao što ste i do sada radili, ni po babu ni po stričevima, nego pošteno i u skladu sa zakonom i imaćete i dalje podršku naše skupštinske većine, ali i građana Republike Srbije. Hvala.