BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 12:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Mali, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima ove nedelje je set ekonomskih zakona, koji ukazuju na ekonomski napredak Srbije, između ostalog, i suficit budžeta od 46,6 milijardi, koji ćemo raspodeliti na, kao što ste rekli, povećanje plata u javnom sektoru, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima u iznosu od 5.000 dinara, pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima i na kapitalne investicije.

Kako će se trošiti ovaj novac iz budžeta, upravo ovi zakoni to definišu i kontrolišu.

Moram da napomenem da privredna aktivnost u 2019. godini ostaje na vektoru rasta, koji je započet početkom 2015. godine. Ovaj kvartal januar-jul 2019. će biti osamnaesti, ponavljam, osamnaesti uzastopni kvartal u kome privredna aktivnost beleži rast.

Profesor Atlagić u svom izlaganju, neću reći dao mi je šlagvort jer je to nemačka reč, a u srpskom parlamentu treba da se koriste srpske reči, pa ću reći dao mi je dobar uvod kada je pomenuo ekspoze tadašnjeg kandidata za premijera gospodina Aleksandra Vučića, avgusta 2016. godine, obraćajući se ovde u parlamentu.

Citiram, od 2008. do 2012. godine imali smo pogrešnu ekonomsku politiku u kojoj smo insistirali na povećanju rasta BDP time što smo povećali uvoz i, drugo, domaću potrošnju, ali ekonomska logika se promenila i rast u narednom periodu je ostvaren prvo investicijama a drugo uvećanjem uvoza. Još je važnija činjenica da je došlo do promene strukture našeg izvoza u EU. Najvažniji izvozni proizvodi nisu više primarni poljoprivredni proizvodi, već industrijski proizvodi. Srbija najviše izvozi u države članice EU, 63,6% i oni koji žele to da postanu, znači, CEFTA, 21,1%.

Zato je, moram to da kažem, sad mi je palo na pamet, Kin de Hang rekao – neke zemlje u svetu u kojoj je za tako kratko vreme uspela da se brzo izvuče iz krize u kakvoj je bila Srbija. Znači, nema zemlje u svetu koja se tako brzo izvukla iz krize kao Srbija.

Budžet za 2019. godinu donet je u skladu sa nastojanjem da se održi, kako kažu ekonomisti, makroekonomska stabilnost, održivi fiskalni sistem i zdrav ekonomski rast. Rast BDP u prvom kvartalu je od 2,7 usled ubrzane privredne aktivnosti od 2,9 u drugom kvartalu ostvaren je polugodišnji rast od 2,8. Projektovana stopa rasta BDP za 2019. godinu je zadržana na nivou od 3,5.

Ovakva kretanja rezultat su pre svega posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade u smislu povećanja broja zaposlenosti. Tržište radne snage u 2019. godini beleži izuzetno povoljna kretanja. Stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu dostigla nizak nivo u iznosu od 10,3%, što je manje za 1,6 u poređenju sa istim kvartalom prošle godine. Ukupna zaposlenost je bila veća za 0,7%. Pored značajnog smanjenja stope nezaposlenosti i rasta ukupne zaposlenosti, zabeleženo i strukturno poboljšanje na tržištu rada. Tako je, na primer, stopa nezaposlenosti mladih za 27,5 pala na 24,4, dok je kod žena smanjen za 1,6% poena na 11%.

Takođe, rast broja zaposlenih u privatnom sektoru za 4,1%, odnosno za 58,5 hiljada zaposlenih, dok je u javnom sektoru smanjen za 1,2% odnosno za 7,4 hiljade dinara.

Znači ja sam ovde govorio jezikom brojki. Brojke dominiraju u matematici, a kako je ekonomija matematika, mislim da je jedan od najtežih predmeta na ekonomiji matematika, znači cifre govore u prilog ubrzanog rasta Republike Srbije.

Što se tiče Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u razdeoku 30, kao što je rekla moja uvažena koleginica Milanka, je odvojeno 120 milijardi dinara, od toga osam milijardi za porodilje. Devet posto od te cifre biće za povećanje plata, ali ono što je bitno, što moram da potenciram je to da će se izjednačiti plate medicinskim radnicima zaposlenim u ustanovama socijalne zaštite sa medicinskim radnicima zaposlenim u medicinskim ustanovama. Sto pedeset miliona je odvojeno za hraniteljske porodice.

Sve ovo o čemu sam govorio možemo spustiti na lokalni nivo. Tako, na primer, moj grad Niš imao je u avgustu rebalans budžeta gde je ukazano na finansijsku konsolidaciju. Prvo, prihodi od poreza na zarade u periodu od prvog do šestog meseca 2019. godine viši su za 402 miliona dinara u odnosu na isti period prethodne godine. To je i razumljivo kada se uzme u obzir činjenica da je u 2015. godini bilo 2.995 aktivnih preduzeća, a u 2018. godini 3.718. Broj preduzetnika u 2015. godini je bio 7.614, a u 2018. godini 9.513. Broj nezaposlenih u 2012. godini je bio 36.104, a u 2018. godini 23.106, a broj zaposlenih u 2012. godini je bio 61.806, a sada 79.285.

Na kraju samo da napomenem kapitalne investicije koje se dotiču moga grada. Prvo, imamo završetak istočnog kraka Koridora 10, znači, kraka za Bugarsku, koji će biti pušten ili ovog ili sledećeg meseca. Zatim, završen je krak za Severnu Makedoniju, odnosno Grčku. Treće, izmeštanje železničke pruge iz grada tzv. obilaznica Popovac – Prosek, kao i izgradnja dve železničke stanice na aerodromu i Panteleju. Ono što je vrlo bitno, to je početak radova na autoputu Niš – Merdare, a što se tiče modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad, kao i investicije u aerodrom „Konstantin Veliki“, o tome neki drugi put.

Znači, mogu da zaključim da se latinska dikta – svi putevi vode u Rim, može zameniti – svi putevi vode u Niš. Hvala lepo.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Poštovana gospođo Janković, poštovani gosti, poštovani narodni poslanici, kao lekar neuropsihijatar u svojoj 35 godišnjoj praksi, susretao sam se sa problemom nasilja u porodici i najraznovrsnijom psihopatologijom koja dominira kod nasilja u porodici.

Drago mi je da ste u svom izlaganju pomenuli opštinu Gadžin Han u pozitivnom smislu, jer sam i ja dao mali doprinos u saradnji sa Centrom za socijalni rad u Gadžinom Hanu, radeći kao neuropsihijatar u Domu zdravlja i bio njihov konsultant. Prema tome, logično je da ću sada govoriti o nasilju u porodici.

Nasilje u porodici razlikuje se od svih drugih oblika nasilja, jer u proporcionalno većem obimu pogađa žene.

Pod nasiljem nad ženama podrazumeva se svaki akt nasilja zasnovan na pripadnosti pola koji dovodi ili može dovesti do drugačije seksualne ili psihološke povrede ili patnje žene, uključujući pretnje takvim radnjama, prinudu ili arbitrarno oduzimanje prava na slobodu bez obzira da li se to događa u javnom ili privatnom životu.

Nasilje nad ženama, kao oblik nasilničkog ponašanja, bilo je prisutno tokom istorije u različitim društvenim sistemima. Druga je stvar koliko je ono i u kojim kulturama percipirano kao nepoželjno, odnosno zabranjeno ponašanje. Percepcija nasilja nad ženama menjala se tokom vremena u zapadnoj civilizaciji, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Pre samo 30-ak godina nasilje nad ženama nije se smatralo pitanjem koje zavređuje međunarodnu pažnju ili zabrinutost. Ovo počinje da se menja 80-ih godina 20. veka, kada su ženske grupe, organizovane lokalno ili internacionalno, počele da skreću pažnju na fizičko i psihičko nasilje, kao i ekonomsko zlostavljanje žena.

Prema podacima Evropske komisije, u Evropi 25% svih prijavljenih krivičnih dela nasilja uključuje nasilje muškaraca prema suprugama ili prema partnerima. Postepeno, nasilje nad ženama prepoznato je kao legitimno pitanje ljudskih prava koje ima značajan uticaj na blagostanje žena. Danas je međunarodno pitanje fokusirano na rodno zasnovanom nasilju. Usled svoje rasprostranjenosti, nasilje nad ženama je vodeći problem u domenu ljudskih prava. Kako koreni nasilja nad ženama leže duboko u strukturi društva, nasilje predstavlja veoma čest oblik kršenja ljudskih prava, kako u Srbiji tako i u Evropi.

U međunarodnim dokumentima nasilje počinje da se razmatra tek 90-ih godina 20. veka. Jedan od najznačajnijih dokumenata za ženska ljudska prava je Konvencija o okidanju svih oblika diskriminacija žena, usvojena 1979. godine. Njime su uspostavljena merila za identifikaciju i ocenu diskriminacije žena širom sveta. Nasilje se prepoznaje kao gorući problem tek 1993. godine, usvajanjem Deklaracije o eliminaciji nasilja nad ženama UN i svrstava se u prioritetno područje delovanja, ostvarivanja jednakosti muškaraca i žena.

Prema tome, naša dužnost, dužnost države je sledeća: prvo, da jasno definiše pojedine oblike nasilja nad ženama; drugo, da obezbedi adekvatnu pravnu zaštitu žena žrtava nasilja; treće, da prevenira nasilje nad ženama preduzimanjem odgovarajućih mera u cilju promena stavova u ulozi i položaju muškaraca i žena u društvu, podizanje svesti javnosti o problemu nasilja nad ženama, uspostavljanje adekvatnih mehanizama pravne, psihološko-socijalne zaštite i pomoći ženama žrtvama nasilja, obezbeđivanje adekvatne profesionalne obuke zaposlenih u institucijama sistema, povećanje stepena odgovornosti medija u prevenciji nasilja i prevazilaženju patrijarhalnih društvenih obrazaca koji proizvode nasilje; četvrto, da obezbede sveobuhvatnu zaštitu i pomoć ženama žrtvama nasilja osnivanjem savetovališta, službi za pomoć žrtvama, skloništa, kao i da razvijaju program rehabilitacije za nasilnike i peto, da podstiče i unapređuje istraživanje o obimu i strukturi, karakteristikama i uzrocima pojedinih oblika nasilja nad ženama, državnu statistiku, analize zakona, što mi upravo danas i činimo, i procenu njihove usklađenosti sa proklamovanim međunarodnim standardima.

Na kraju da zaključim stručno, nasilništvo nije nikakva reakcija na stres, niti je nasilništvo iz afekta. Kako bi naš narod rekao – nije pukao čovek, da ne može da se kontroliše. Nasilništvo je potreba za dominacijom i potpunom kontrolom, tako da se uspostavi potpuna kontrola nad žrtvom, u ovom slučaju žena. Hvala lepo.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, sa gostom iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Zakon o visokom obrazovanju, kao što znamo, donet je 2017. godine i sada ga treba izmeniti u onom delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, za studente koji su upisani na studijama do 10. septembra 2005. godine.

Kao što znamo, ove rokove za završetak studija na osnovnim studijama, studijama na višim školama, magistarskim studijama i kandidata koji su prijavili doktorsku disertaciju su produženi već nekoliko puta.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije 2006. godine, kojom je promenjen način školovanja, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012. godine. Rok za završetak studija više puta je pomeren. Najpre 2014. godine, zatim na 2016, pa na 2018. godinu, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine, da okončaju studije.

Predlog zakona u članu 1, predviđena je izmena člana 148. i to stav 2. do stav 4. Zakona o visokom obrazovanju, kojim se propisuju prelazni rokovi za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu za studente koji su upisani na studije do 10. septembra 2005. godine. U čemu je ova izmena?

Prvo, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine, a studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2021/2022. godine.

Drugo, studenti upisani na magistarske studije do kraja školske 2020/2021. godine.

Treće, kandidati koji su upisali doktorsku disertaciju najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine.

Tačan broj, ja neću reći "večiti studenti" nego - stari studenti, se ne zna, ali je pretpostavka da ih u Srbiji ima preko deset hiljada. Ne ulazeći u razloge studenata, zašto su produžili studiranje, da li je to opravdano ili nije opravdano, što bi otvorilo dugotrajnu raspravu, ja moram da se zapitam - zašto se ovi studenti koji su mejlovima ukazali narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini na ovaj problem, sada ne oglase, takođe mejlovima, povodom upada u Rektorat starih studenata, kao što je Srđan Marković, poznat kao "Marsovac", star 31 godinu, koji je studije mogao da završi pre sedam godina? Mislim da je vreme koje je potrošio na protestima i vreme upada u predsedništvo i Rektorat mogao korisnije da upotrebi, za učenje i završavanje fakulteta. Jedino ako zgradu Rektorata koristi kao jednu mirnu oazu, gde može da uči?

Na kraju, moram da napomenem da je bilo pokušaja da se ovim studentima pomogne, kao što je projekat "Završite započeto" na Ekonomskom fakultetu u Nišu, ali je to parcijalno rešenje, a ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju generalno rešavamo ovo pitanje, uz otklanjanje mogućnosti nastupanja štetnih posledica po rad visokoškolskih ustanova prilikom upisa u školsku 2019/2020. godinu. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -