DRAGAN ŠORMAZ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1967. godine u Drvaru (Bosna i Hercegovina). Živi u Smederevu.

U zvaničnoj biografiji navodi da je po zanimanju tehničar za poslove radnih odnosa, ali ne i u kojoj obrazovnoj instituciji je stekao to zvanje.

Kako mu je otac bio sudija, često su se selili, pa je živeo u Lebanu, Negotinu, Velikoj Plani, Požarevcu.

Član Demokratske stranke Srbije postao je odmah po osnivanju te partije 1992. godine. Bio je član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za omladinu i sport u tri mandata. U maju 2010. isključen je iz DSS-a nakon što je kritikovao rad stranačkog rukovodstva. U narednih nekoliko meseci u Skupštini Srbije bio je nezavisni poslanik, da bi u decembru 2010. pristupio SNS i poslaničkoj grupi “Napred Srbijo”.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Smederevo
  • Drvar
  • 04.05.1967.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Poštovane kolege, ministre, predstavnici ministarstva, gledaoci ovog direktnog prenosa, građani Srbije, svi ovi sporazumi su veoma bitni. Da, mi danas govorimo o tome, ali daj Bože da ih imamo još više i da svake nedelje imamo po nekoliko ovakvih sporazuma koje potpisujemo sa celim svetom, jer Srbija posle godina u kojima je bila izolovana, u kojima je imala velike izazove, pa vidimo i samo ove naše kada govorimo o ovim našim evropskim integracijama, ne postoji država koja je bila kandidat ili koja je još uvek kandidat za ulazak u EU koja je imala više izazova proceduralnih, pa i samih drugih.

Da dam taj primer, svima je Poglavlje 35 u stvari najlakše poglavlje, jer je to Poglavlje ostala pitanja, a nama je Poglavlje 35 najteže pitanje, jer se u suštini u njemu nalazi rešenje problema naše AP KiM.

Tako da, naša diplomatija mora širom sveta da se razgrana, rastrči. Moramo da imamo više ljudi, moramo da imamo bolje situacije. Ja sam već na jednom Odboru za spoljne poslove razgovarao sa ministrom i rekao sam mu recimo, da mi je prosto neverovatno da u nekim državama imamo takvu situaciju sa zgradom ambasade poput Vašingtona, koje nije rešeno i da jednostavno mora da bude rešeno, jer ako u glavnom gradu najmoćnije države na svetu, mi smo na drugom spratu neke stambene zgrade ili poslovne zgrade gde nema ni zastave, ni table, ni ničega, jer ne rešavamo još uvek to pitanje, to je prosto nedopustivo.

Imamo još problema u mnogim ambasadama i sa budžetom, ali pošto država jača te bi stvari trebalo popraviti, jer su naši ambasadori pozvani na sve prijeme, a recimo za Dan državnosti Srbije se ne organizuje prijem u našim ambasadama ili u većem broju se ne organizuje. Bio sam prošle godine u Francuskoj u našoj ambasadi, gde je organizovan jedan predivan prijem, gde je verovali ili ne, bilo toliko ljudi da nije bilo mesta da se stane. Bilo je interesovanje znači, Srbija može da izazove interesovanje i može da okupi ljude. Ova spoljna politika je, podsetiću vas, formirana i ona se vodi od dana kada je Aleksandar Vučić prvi put izabran za predsednika Vlade i to je politika Vlade Republike Srbije koja se sledi i dan danas i treba da se nastavi ovim putem, jer daje pozitivne rezultate. To pokazuju investicije u našu zemlju.

Moram da kažem da sam veoma zadovoljan, jer smo se skupili u ogromnom broju malopre u Maloj sali i imali smo sastanak sa odlazećim ambasadorom SAD, grupe prijateljstva, ali će doći novi i to samo pokazuje veliku ozbiljnost. Poslanici su zaista sa njim lepo i otvoreno razgovarali. Bili su prisutni na tom sastanku i oni koji govore o bojkotu parlamenta, nekoliko poslanika iz DS, iz Tadićeve stranke itd. bili su prisutni u ne malom broju. Sedeli su i razgovarali sa nama, sve je bilo zaista moram reći konstruktivno. Nije tu bilo nekih velikih disonantnih tonova.

Jednostavno Srbija mora i zbog svog puta u EU, koji je neophodan, i Srbiji je tu mesto u svakom slučaju, ali i u budućem periodu mora značajno da popravi odnose i sa SAD, sa celim onim svetom koji mi nekako, ne samo mi, ja mislim da tu u celoj Evropi se greši, pogrešno zovemo zapadni svet, ne postoji zapadni i istočni svet, postoji Evropa, evropske vernosti, evropska tradicija, kultura. Srbija i srpski narod tome pripadaju i sve zemlje zapadnog Balkana. Hvala, profesore na podsećanju.

Postoji još, kod profesora Ćorovića, imate u istoriji Srba i Srbije, imate i izraz zapadni Balkan. Govori se, pominje se, ja mislim prvi put kod onog ustanka, ali dobro, i jugoistočna Evropa, možemo da nazovemo kako god hoćete. U svakom slučaju, nama su potrebni sve bolji i bolji odnosi. Ovo je, čini mi se, evo, sada je to lepo objašnjeno na ovom sastanku, često se ne razume na pravi način i kada se napravi ovakav jedan potez, ja zato to i hoću da kažem, kao što je određivanje gospodina Palmera za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan. On je inače na svojoj poziciji unutar Stejt departmenta ili ispod državnog sekretara Pompea, bio i ranije zadužen za zapadni Balkan, ali i za jugoistočnu Evropu u koju spada Grčka, Bugarska, pa i Turska. S obzirom na situaciju kod Turke i Sirije, odnosa SAD i Turske, njemu je to odnosilo barem 80% njegovih poslova i nadležnosti koje je imao.

Kada je sada dobio ovu posebnu poziciju, to samo govori da je administraciji SAD i te kako bitno da se reši naše pitanje i te kako bitno, jer on na taj način se oslobađa svih ostalih obaveza, verovatno će ih preuzeti neko drugi za Tursku itd, a on će se baviti zapadnim Balkanom.

Ja moram to prevesti, a verovatno ljudi i ministar to zna i svi ostali to znaju, znači odnosima Beograda i Prištine i situaciju u BiH. Pošto će u roku od dva, tri meseca Makedonija, Severna Makedonija i zvanično postati član NATO-a, njima ostaje da reše još ove dve situacije, tako oni na to gledaju.

Znači, mi u narednom periodu ovu situaciju moramo da iskoristimo. Ovo je nešto što je sada dobro za nas. Dobro da se pripremimo, mada mislim da smo dobro spremni već, ali ako treba još bolje i ovu situaciju da iskoristimo za to da Srbija dođe u onoj situaciji o kojoj govori predsednik Vučić, a to je da ne izgubi sve i da na to ne pristane, na šta sigurno neće pristati, ali da dobijemo, da budemo u boljoj poziciji nego što smo bili 2012. godine, kada smo preuzeli vlast od prethodnika. Znači, da učinimo više za Srbiju što je više moguće. Ovo je prava prilika za to. Narednih godinu dana je prava prilika za to.

Ja bih zamolio kolege da i parlament pokaže veliku ozbiljnost po tom pitanju, da dok radimo, do novog sastava parlamenta da mi učinimo što je više moguće za Srbiju, da ovu situaciju razrešimo, da što bolje uradimo poslove koji su pred nama, da donesemo što je više moguće evropskih zakona, ali naravno i ovakvih sporazuma koji pomažu Srbiji i da stekne i da učvrsti prijateljstva koja ima, a negde bogami i da obnovi prijateljstva koja je imala, jer to nam je i te kako potrebno.

Znači, još jednom ponavljam, obnova prijateljstva i saradnja sa državama koje mi nazivamo zapad, pored svega ovoga što radimo je u fokusu nečega što u narednom periodu moramo da činimo što je više moguće. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Preduhitrila me je koleginica Dubravka, ali pre jedno pola sata sam ja to pustio na Tviter, saznao sam da je u Šapcu uhapšena ženska osoba koja se krije, znači nije tviteraš, kao što si ti rekla, koleginice, nego se radi o tviterašici.

Znači, još jednu stvar možemo reći – da je predsednik Aleksandar Vučić jutros, kada je gostovao u „Jutarnjem programu“ „Prve“ televizije i kada je rekao da se radi o političkom napadu i o stvarnoj pretnji njegovoj porodici, a ne o bolesnoj osobi. Juče kada smo svi pročitali taj tvit, moramo priznati sebi da smo pomislili da se radi o bolesnoj osobi. Lično sam napisao da tu osobu treba pronaći i staviti joj košulju koja se zakopčava na leđima, na nju, jer mi je tako to delovalo.

Međutim, sada se jasno vidi, a i po ostalim tvitovima na tom profilu, jasno se vidi da se radio o osobi koja, u najmanju ruku, podržava Savez za Srbiju, ako već nije aktivni član, itd, a to će, naravno, sad kada se zna identitet i to će se utvrditi, znači, u najmanju ruku za ovakve izlive mržnje, divljaštva i užasnih izraza.

Trideset godina sam u politici, 20 godina sam poslanik, podržavao sam većinu Vlade Vojislava Koštunice i Aleksandra Vučića, da kažemo SNS danas, i bio sam opozicija Slobodanu Miloševiću, Đinđiću i Borisu Tadiću. Hvala Bogu, uvek sam bio na pravoj strani.

(Narodni poslanik dobacuje.)

To vi mislite, ali ja kažem, i dalje– hvala Bogu, uvek sam bio na pravoj strani.

(Narodni poslanik dobacuje.)

Koleginice, koleginice.

Znači, sa te strane gledajući, ovako se ništa, nikada nije dogodilo. Ja ne pamtim da je ovako neko, između političkih rivala, protivnika, konkurenata na političkoj sceni Srbije, učinio i uradio. Po meni, iza ovoga, zato što se nisu ogradili od tvita i ništa nisu rekli, a sada da kažu je kasno, to su trebali juče da rade, iza ovoga stoji i Savez za Srbiju i odgovorni su, tj. savez za sebe, oni ne mogu da budu Savez za Srbiju.

Svi oni koji su odgovorni i koji osećaju bar malo griže savesti u toj koaliciji bi trebali da napuste tu koaliciju i da je rasture, jer je ona najobičnije zlo. Ovo ne kažem zato što ih smatram kao alternativu, oni nisu alternativa i da izađu na izbore, 7%, 8% je za njih maksimum, apsolutni maksimum. Oni su ništa, iako pokušavaju da se predstave kao budućnost Srbije. Oni sigurno nisu budućnost Srbije.

Nije potreban takav narativ Srbiji, nije potrebno takvo zlo u Srbiji i građani Srbije svi koji ne podržavaju politiku Aleksandra Vučića, politiku Vlade Republike Srbije ne treba da traže alternativu u njima i treba da se ograde od njih, jer su to najobičniji zluradi ljudi, što je dokaz i ovaj slučaj, koji ne mogu nikad ništa dobro doneti Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao što znate Poslanički klub SNS će glasati protiv ovog Predloga zakona, tako da i amandmanska rasprava mnogo ne menja. U skladu sa ovim što je amandman predvideo, želim da kažem da je moje mišljenje da Srbiji u ovom trenutku kao državi ovaj način organizovanja i ove veličine nije potreban srednji nivo vlasti, to je moje mišljenje, ali naravno stečena prava su stečena prava, pa tako i stečeni nivo autonomije Vojvodine treba da čuvamo i očuvamo, jer to je nešto što je postulat demokratije, što opet ne menja stvar da mogu da iznesem svoje mišljenje da sam protiv toga, kao što je predlagač zakona izneo mišljenje da je on za to da Vojvodina bude čak i federativna jedinica, što inače kroz ovaj predlog možemo da vidimo. Ako neko želi poresku upravu, pa se još govori o tome da se vrati policija, kao što je nekad bilo, carinska uprava, ne daj Bože i vojska, sudovi, onda dolazimo do toga da imamo praktično državu u državi.

Moram da kažem da sam protiv toga zato što, kada je nastala zajednička država Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, uz svu odluke koje smo slušali u Novom Sadu, u Rumi, Vojvodina nije imala autonomiju, administrativne jedinice su se zvale banovine i moje Smederevo je bilo zajedno sa Novim Sadom u okviru jedne banovine, na primer, i to je potpuno drugačiji vid regionalizacije. Mislim da je regionalizacija u Srbiji, da je potrebno imati lokalnu vlast sa onim komunalnim nadležnostima, a bogami i kako se situacija razvija u svetu i Evropi i kako se sve više država okreće jakoj državnoj vlasti, mislim da bi Srbija i prilikom donošenja novog ustava morala da vodi računa.

Inače, AP Vojvodina i KiM su nasleđe nečega protiv čega sam kao čovek uvek bio protiv i dan danas sam protiv toga. To je nasleđe komunističke Jugoslavije. To je nasleđe nečega što je stvarano protiv interesa i volje srpskog naroda.

Ispred sebe imam „Službeni list“, odštampaću ga jednom i podeliti svim kolegama u Skupštini, Demokratske Federativne Jugoslavije. To je u stvari bila oktroisana država Komunističke partije, bez izbora. Odluka Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije iz, pazite na dokumentu piše, ožujka meseca 1945. godine kojom se zabranjuje kolonistima povratak u svoje domove, a u stvari Srbima na Kosovo, da prevedemo. To je jedna od prvih aktivnosti koje je imala Komunistička partija u Jugoslaviji kada je preuzela vlast i kasnije se išlo sa stvaranjem svega toga da bi se razvlastio što je više moguće, u toj komunističkoj Jugoslaviji, srpski narod. Na kraju smo 1974. godine imali i taj Ustav koji je stvorio tri države na teritoriji Srbije, i to je istina.

Da sve to nismo imali, da nam se sve to nije izdogađalo, da nismo bili slabi i tome se nismo odupreli, a trebali smo kao narod, ne bismo danas imali ni ovaj problem koji imamo sa Kosovom. Ne bismo jer su komunisti od Kosova pravili državu odmah, kao što vidite, od 1945. godine. To je nešto što je istina, svidelo se to nekome da čuje ili ne. Tako je bilo i tako se nastavilo i mi sada moramo da snosimo i posledice i da se borimo što je više moguće za našu otadžbinu, za majku Srbiju, da je vratimo tamo gde joj je mesto i da je ponovo stvorimo snažnom i jakom kao što je nekada bila, ali sigurno ne u ožujku mesecu 1945. godine.

Znači, da ponovim još jednom, da - autonomija Vojvodine, da - na ovaj način na koji je imamo danas, ali proširivati, vraćati u neka vremena iz sedamdesetih godina, tražiti tako nešto, to nam ne treba.

Kolega, ja sam rekao da sam ja za to da nemamo uopšte srednji nivo vlasti, ali moramo da poštujemo nešto što je stečeno pravo, što postoji kao postulat, a naravno kao društvo možemo i o tome da razgovaramo u narednom periodu.

U svakom slučaju, novim Ustavom treba sve to veoma precizno da rešimo. Sada mislim da je jasno i da sve funkcioniše u skladu sa važećim Ustavom. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 05.08.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39