Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani potpredsedniče, profesore Orliću, dragi ministre, poštovani građani i drage kolege i koleginice, drago mi je da ovaj treći dan prolazi u jednoj korisnoj raspravi i da smo konačno među zemljama koje će koristiti kriptovalute u sledećim vremenima koja dolaze i koja su ispred nas.
I lično sam čestitao ministru, gospodinu Siniši, zato jer recimo zemlja kao što je Belorusija to već ima pet godina i zašto bi i mi bili neki izuzetak kada je to korisno i vuče napred čitavu privredu, ekonomiju, a pospešiće i ulaganja.
Što se tiče rasprava koja je bila o tom Malom Šengenu i potpisivanja sporazuma sa Albanijom, ja to u potpunosti podržavam jer je to izuzetno korisno i taj strah koji postoji od toga da će Srbija da dominira, pa Srbija mora da dominira, uvek je i dominirala i Srbija je bila jedina država na celom tom prostranstvu pre mnogo nego se pojavile nove države poput Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije, čak i Albanije itd. Ne treba zaboraviti da je Srbija država iz 623. godine, iz Sedmog veka i Srbija moda da bude lokomotiva razvoja čitavog ovog regiona. Da li to nekome liči na onu bivšu Jugoslaviju to je druga stvar, ali mogu samo da kažem nešto – daj Bože da sve te države u ovom regionu postignu taj standard i taj život i prosperitet koji je bio nekada u onoj Jugoslaviji. Ja ću sa radošću dočekati jedan takav dan ako se to ostvari.
Velika prednost Srbije u odnosu na druge države u okruženju je njen lider, predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, od njega sve to počinje. Kako god da gledaju tzv. opozicionari koje spominjemo ovde svaki dan, ja ih praktično i ne vidim, a i kada razgovaram sa njima imam za njih uvek jedno isto pitanje – šta vi predlažete, šta vi imate novo da ponudite Srbiji. Nismo mi kao vladajuća većina ovde protiv bilo kojeg vašeg korisnog predloga. To samo nenormalan čovek bi odbio nešto korisno, pametno i nešto dobro za građane Republike Srbije.
Znači, nema ništa, osim što se traži smena predsednika Vučića i smena Vlade. To se može desiti i dogoditi samo isključivo voljom naroda, voljom birača, ne na ulici.
Ako se malo samo vratimo unazad, ne treba mnogo, da vidimo, reče pre moj uvaženi kolega Srba Filipović, kako su oni, eto, bili malo na vlasti i naneli su mnogo štete. Srba je mlad i ovde su svi poslanici, takoreći većinom mladi, ali ne treba zaboraviti 12 godina njihove vladavine, 12 godina opstrukcije, pljačke, kriminala, otimačine, drage kolege ne zaboravite, 12 godina, to je ogromno vreme.
Nama treba ovde 24 godine da ispravimo to što su oni za 12 godina uradili. Prvo, uništavanje finansijske infrastrukture, prodaja svih banaka u bescenje, prodaja svih nekretnina, najvećih preduzeća. Pazite, oni su se hvalili u to vreme, ministri i premijeri i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije i to G17, svi oni, hvalili su se da su prodali 5.000 preduzeća za 2.000.000.000 evra. Pet hiljada preduzeća!
Samo jedan „Mobtel“ kojeg je stvorio Bogoljub Karić, predsednik Pokreta snaga Srbije je prodat za 1.830.000.000 evra i, normalno, danas se ne zna gde su te pare, ko je s tim raspolagao, kako je raspolagao i neću nikada zaboraviti oglase ministra finansija u to vreme, gospodina Dinkića, da se svi prijave da dobiju po 1.000 evra. Zamislite kako je to bilo drsko sa strane te tadašnje vlasti.
I ako je neko opljačkao ovu državu, nisu je opljačkali nikakvi oligarsi, nego je opljačkala dvanaestogodišnja vlast, tzv. demokratska vlast. Znači, tu nije bilo nikakve demokratije.
O njima se piše i mogu da se napišu čitavi romani, jer takvu pljačku, surovu privatizaciju niko nije sproveo nigde ni u jednoj zemlji kao što su oni to uradili u ovoj našoj Srbiji.
Srbija je danas otvorena zemlja. Imamo svakodnevno istupanje našeg predsednika i pružanje ruke svim partnerima, svim susedima. Normalno, ja mislim da predsednik Vučić izgleda će morati da njima traži i investitore. Jer, recimo, Bosna je smatrala, Bosna i Hercegovina, da je dovoljno što njihova vodeća partija u bošnjačkom establišmentu ima odlične odnose sa Turskom i Turci će pohrliti po toj nekoj verskoj osnovi da tamo ulažu. Zaboravljaju da novac i pare idu tamo gde mogu da se oplode i da je to najvažnije, da je najvažnije to što je ovde stvorena takva investiciona klima da svi rado dolaze i svi ulažu.
Ima još nešto mnogo važnije, u Srbiji, pored investicione klime ne treba zaboraviti da Srbija ima ljude, ima ljudske resurse, ima obrazovane ljude, ima sposobnu radničku klasu i ljudi dolaze tamo gde će neko moći da to i implementira, ne samo da uloži novac.
Druga stvar, kako je moguće da za 12 godina, 12 godina vlasti njihove, od 2000. do 2012. godine nije izgrađen jedan tunel, jedan most, jedan kilometar autoputeva. Mi danas imamo od 2012. godine do danas 360km autoputeva, mostova, tunela i da ne kažem stotine, stotine fabrika. Ja ne smem da zamislim da je na čelu ove države neko drugi, neko iz tog vremena.
Moram iskreno da pohvalim i predsednika koji je tako brzo ušao u suštinu svih privredno-ekonomskih finansijskih problema i da je napravio odličan tim. Dovoljno je samo kad imamo u vidu kakve su kamate bile na te kredite, a kakve danas imamo kamate na te kredite, tako da sam tu izuzetno zahvalan i ministru finansija i uopšte vašem timu i delu Vlade.
Normalno, ne treba da se uljuljkate, da se uspavate, uvek može bolje. Uvek može bolje, uvek može više i mi smo tu upravo zbog toga da vas napomenemo da sve ovo što radite je dosta dobro, ali može, normalno, i mnogo bolje.
Kad je u pitanju saradnja sa Kinom, sa Rusijom i primedbe Evropske unije, partnera iz EU, partnera preko okeana, pa, izvinite, mi smo spremni sa vama da radimo. Mi smo spremni da prihvatimo vaše milijarde ovde i da ih realizujemo vrlo transparentno i korisno na dobrobit čitavog ovog okruženja. Jer ako Srbija ima dobru železnicu, dobre autoputeve, dobre fabrike, pa, molim vas, onda to više nije nikakav problem.
Ako mi rastemo, ako mi napredujemo, čitav ovaj region će da napreduje i neminovno je da će doći do formiranja tog Malog Šengena. Lično, što se tiče EU, voleo bih da smo tamo, jer smo vrlo sposoban narod i mi bi podigli nivo privrednog razvoja, ekonomskog razvoja čitave EU. To bi bila jedna utakmica gde bi Srbija bila kotirana vrlo visoko, bez obzira na prednosti koje su oni stekli za ovih 25 godina.
U svakom slučaju, tu sam pesimista što se tiče našeg primanja u EU. Nešto u to ne verujem i zato pozdravljam ideju predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića za stvaranje Mini Šengena. Kazaćemo da smo mi ovde balkanski tigar u svim pravcima, ne samo u ekonomskim, finansijskim, naprotiv imamo šta da kažemo, imamo šta da preporučimo, jer ako mi imamo takav broj turista to je dokaz da je zemlja Srbija, zemlja koju žele da posete i zemlja u kojoj se ulaže i u ovoj pandemiji.
Rusija i Kina kao strateški partneri Srbije su izuzetno važni za razvoj čitavog dela Evropa, ne samo Srbije. Ako se u Srbiji grade takve fabrike, ako se grade takvi mostovi, železničke pruge, brze pruge. To je sve korisno za čitavu Evropu. Sutra, prekosutra ćemo nam iz Budimpešte iz Soluna trebali pet sati železnicom. To je fenomenalno. To je ono što Srbiju vuče napred. I normalno, zapošljavanje.
Srbija dolazi u jednu fazu kada joj nedostaju radnici. Nasledili smo 27% nazaposlenosti, to je došlo sada do 7,8%. Znači, praktično u Srbiji se dešava sledeća situacija. Ne radi samo onaj ko bira posao i ko smatra da mu treba nešto bolje i to će vreme proći. Optimista sam. Pozdravljam odluku Vlade da se da pravo svim javnim preduzećima, ministarstvima, svima da od tih vremenom zaposlenih ljudi koji su na određeno vreme, da mogu sami da odluče da 70% prime ljudi.
To je neophodno, verujte mi. Odlaze ti kadrovi, a stvoriti nove to nije lako. Prema tome, ta odluka je vrlo dobra i verujem da ćete znati da je iskoristite i prepoznate one ljude koji su tamo već po seda, osam, deset godina kao privremeno zaposleni ljudi po ugovoru da dobiju konačno stalni radni odnos, da mogu da planiraju dugoročno razvoj svojih porodica i svojih karijera.
Što se tiče diskriminacije, smatra da nigde niko nema veća prava u oblasti i manjina i obrazovanju i u zapošljavanju i u svemu nego što to Srbija ima. U Srbiji su ravnopravni. Šest jezika je u upotrebi ravnopravno. Meni lično ovde ništa ne smeta kada moje kolege Albanci, možete da pričate na albanskom i to je dobro, pričajte, zašto da ne. Ovde koji ne znaju imaju slušalice. Ja sam imao tu sreću da završim srednju školu Ali Keljmendi učiteljsku u Peći na albanskom jeziku, na albanskom jeziku sam završio srednju školu. Nije bilo nikakve diskriminacije.
Imali smo i gimnaziju i učiteljsku školu i srednju ekonomsku školu i školu učenika u privredi i višu komercijalnu školu na albanskom jeziku. Meni će biti drago kada god se vi obratite na svom jeziku, gospodine Šaip Kamberi. Imaćete aplauz uvek. Ne treba da se ustručavate, uvek govorite na svom jeziku. Znate, kako kada vi govorite na albanskom jeziku, to je za mene isto kao kada slušam ovde naše Srbe iz Krajine ili iz ne znam odakle koji govore jednim svojim akcentom. Meni je to simpatično. Koji govore ijekavski, ekavski, ikavski itd. To se odnosi i na braću Bošnjake. Nema diskriminacije. Meni ne smeta kada ti kažeš Sandžak. Možeš da govoriš to je tvoja stvar. Imamo to sve što se tiče toga u Ustavu, imamo rešeno. Znači sve što je u okviru Ustava, sve što je Ustav Srbije dozvolio, to podržavam kao narodni poslanik i to podržava i naš predsednik Aleksandar Vučić.
Svi smo ovde dobrodošli, svi imamo pravo da se obratimo građanima Srbije na svom jeziku i da iznesemo svoje mišljenje. Ja se zahvaljujem. Glasaću i podržaću sve ovo što je Vlada predložila. Hvala vam.
Normalno, ja sam rukovodeći se time da je dragi moj kolega Šaip Kamberi pre neki dan rekao u Skupštini da je jezik osnovno pravo svakog građanina i svake nacije i da se tim jezikom, ja sam vodeći se time dragi kolega, rekao da možete i da je to jedno veliko pravo, a i zadovoljstvo je u mnogonacionalnoj Srbiji čuti nekoliko jezika svojih sunarodnika, ništa drugo. Pozdravljam vas.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, gospođo Gojković, poštovani gospodine ministre Stefanoviću, drage kolege, prijatelji, poštovani građani Republike Srbije, što se tiče Predloga zakona u vezi utvrđivanja porekla imovine i posebnom porezu, odmah u startu mogu da kažem da to podržavam maksimalno i da to podržava Pokret snaga Srbije, na čelu sa Bogoljubom Karićem.
Mnogi se ovde ne sećaju, mnogi su mladi, bilo je ono tzv. poznato Titovo pismo, još 1978. godine, o utvrđivanju porekla imovine, pa je posle njega bilo pismo – imaš kuću, vrati stan i onda smo došli u nesrećnu 2000. godinu kada je na vlast došla tzv. demokratska opcija, gde ih je bilo 17 u toj demokratskoj koaliciji.
Šta smo dobili 2001. godine? To su bile tipične ucene svih biznismena. Na razgovoru sa tadašnjim premijerom Bogoljub Karić, kao predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije, predložio je skup 1.000 najpoznatijih srpskih biznismena, preduzetnika koji će dobrovoljno pomoći svoju Srbiju i svako će prema svojim mogućnostima dati deo novca. To se, pre svega, odnosilo na to da zakon koji je omogućavao u to vreme da se obogatite, zakon koji vam je omogućavao da za jedan dolar kupite fabriku, zakon koji je omogućavao da kupite fabriku na pet godina počeka, pa da prodate svu moguću opremu kao staro gvožđe, a izdate ili jednostavno napustite čitav program svih tih fabrika koje su proizvodile i koje su se bavile proizvodnjom i imale veliki broj radnika. Normalno, to se nije desilo, došlo je do čistog, to mogu da kažem, čistog reketiranja i tu u potpunosti podržavam, pre nekog vremena govorio je predsednik SRS, gospodin Vojislav Šešelj.
Zakon o ekstra profitu donesen je isključivo za jednu kompaniju, za jedno čoveka, za jednu porodicu. To je bila porodica Karić. Znači, od 100% plaćenog ekstra profita, 95% je platila porodica Karić, a 5% je platio „Simpo“ i, ne znam, još neko tu ko je bio. Uglavnom, to je bilo zanemarljivo. Jednostavno, to nije ništa značilo.
Kako je bilo moguće u to vreme da dođe ministar finansija i spava na tetkinom kauču i da on kreira Zakon o ekstra profitu? Normalno, o pljački. Kako je moguće bilo da dođe čovek, ovo pitanje postavljam u ime građana, u ime svih nas, na mesto guvernera NBS kojem je to bio prvi radni dan u njegovoj radnoj knjižici?
Zato pozdravljam ovaj zakon tj. Predlog zakona Vlade Republike Srbije, koji danas obrazlaže ministar MUP-a i potpredsednik Vlade, gospodin Nebojša Stefanović.
Dobro je i ovo, iako sam u suštini uvek protiv bilo kakvog retroaktivnog donošenja zakona, u prirodi sam protiv toga, ali ovde je to dobro i mislim da se ovim zakonom otvara put i mogućnost MUP, Ministarstvu finansija da bar dobar deo ministara onih prethodnih Vlada, od 2000. do 2012. godine, odgovaraju krivično, ne samo da plate 75% poreza, tj. vrate i da plate porez, nego i krivični postupci, jer je uništena srpska privreda. Stotinu milijardi evra je naneta šteta srpskoj privredi. To je nepopravljivo. Čitava Knez Mihailova ulica je postala privatna i privatizovana kroz tzv. Nacionalnu štedionicu.
Ja koji sam dugo godina u biznisu, skoro 50 godina, i bio sam oduševljen – ih, pravi se Nacionalna štedionica i mislio sam kad se kaže kod Srba nešto nacionalno, to nam svima zvuči mnogo lepo, veliko, poverljivo i u svakom slučaju pozitivno. Šta se desilo? Vlasnici Nacionalne štedionice su bili najbliži prijatelji ministra finansija i guvernera NBS i onog nesrećnog premijera Vojislava Koštunice, koji jednostavno se nije mešao čovek u svoj posao, a nije ni pratio šta se dešava. Na taj način, prodajom akcija Nacionalne štedionice je jednostavno dovedeno do toga da čitava Knez Mihailova i mnoge druge zgrade, kapitalne zgrade od istorijskog značaja, postanu vlasnici, navodno, neke strane kompanije.
Šta želim danas još da kažem, nadam se, u prilog ovoga predloga koji je ministar obrazložio ovde u Skupštini? Formiranjem te banke u Moskvi, svi kažu od ministra Ilića, ne znam, drugih ministara koji su bili, Bubala i ostalih, išli su da traže srpske pare na Kipru. To je bila velika greška. Srpskih para na Kipru nije bilo, a kada ih je i bilo, to je bilo uz znanje države da bi mogli da kupujemo najosnovnije za Srbiju, a to su bili medikamenti, to su bili lekovi, hrana itd. Glavni novac je bio smešten u banci, u Rusiji, u Moskvi koju su formirali opet ministar Dinkić sa svojim drugim kolegama, ministrima. Tu je svake godine iz Srbije iznošeno negde po 10-12 milijardi dolara, evra godišnje.
Znači, i ta banka je dovedena do propasti, uništenja i u to vreme guverner Narodne banke bila je gospođa koja je kasnije bila ministar, zaboravio sam ime, nije važno.
U svakom slučaju Kori Udovički, u pravu ste, bila je gospođa Kori Udovički koja je bez znanja Vlade dozvolila da milijardu evra srpskih para, deviznih rezervi bude u toj privatnoj banci koju je taj tetkić sa kauča formirao, napravio itd.
Znate li vi šta znači milijardu evra? Gospodine ministre, želim da ovo čujete, da obratite pažnju na ovu moju rečenicu, oni su postali legitimni bogataši. Tih milijardu evra niko nije ukrao. Ona je tamo bila. Sa jedan posto kamate prema našoj Narodnoj banci, a oni su plasirali u to vreme u Moskvu sa 30% kamate i ovde otvorili filijalu i tih 30% para prebacivali su ovde u filijalu te banke.
Znači, njih nikada nećete uhvatiti, ali želim da znate da je to bilo tako i to može da se istraži, a da neće moći da odgovaraju. To je to legitimno pranje pare itd. Normalno, imali su vlast i ja vama čestitam na hrabrosti.
Ponavljam još jednom, nisam nikada bio za retroaktivnost bilo čega. Ovde jesam. Ovde mora da se zna. Mora da se zna. Građani moraju da znaju tačno ko je i šta uradio, kakva je nepravda i kakva je to bila užasna pljačka.
Verujte mi da ta pljačka i ta privatizacija za 12 godina je gora od bombardovanja Srbije. Veća šteta je naneta Srbiji, uništeni su svi finansijski tokovi, sva preduzeća.
Zamislite njihov ministar se ponosio ovde u Skupštini pred svojim premijerom Koštunicom i kaže – mi smo uspeli da privatizujemo 5.000 preduzeća za dve milijarde evra. To je 40.000 u proseku po preduzeću. Možete da zamislite kakvi hoteli, kakva preduzeća.
Dolazak na vlast SNS i koalicionih partnera 2012. godine ja ocenjujem kao jednu izuzetnu hrabrost i predsednika Nikolića i sada predsednika Aleksandra Vučića - doći i uzeti u ruke državu koja je bila bez ikakvih para. Neću nikada zaboraviti kada je ovde položena zakletva od strane predsednika Nikolića i kada smo pošli zajedno u predsedništvo. Tu nije bilo ni tepiha, kompjutera, sve su uzeli, slike sve. I ti ljudi danas opet se kandiduju i oni opet nude građanima perspektivu.
Ima najosnovnija stvar, gospodine ministre, zamolio bih vas, pokušajte ako možete nekako da vidite u Vladi da im nađete neko radno mesto. Oni su ljudi bez posla, ali „Madera“ je puna uvek, „Franš“ je pun, znači ima se može se. Voze se dobra, besna kola.
Meni je žao da se naša predsednica vozi u „Škodi“. To stvari ne dolikuje jednoj predsednici jednog velikog sprskog parlamenta, ali u istoj ste poziciji i vi, ali zato oni bivši koji su 12 godina upravljali sa ovom državom, oni su mercedesima, bentlijima, rols rojsima, itd.
Razumem u potpunosti kada neko od privrednika koji stvarno radi, plaća porez ovoj državi, daje veliki doprinos ovoj državi, vozi se u tim skupim kolima itd. to je i razumljivo, ali kada vidim njih…
Tako da pozdravljam Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine. Daću svoj nemerljivi doprinos kao narodni poslanik, kao čovek, kao privrednik, kao začetnik te male privrede, da možete da se izborite i da stvarno, što bi rekli naši ljudi ne bude ni po babu ni po stričevima.
Hvala za vreme. Srećno.
(Beograd, 28.08.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Nema prihoda | 0.00 | RSD | 29.06.2012 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) | Republika | Mesečno | 88913.00 | RSD | 01.02.2014 - |