GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu. Bio je i zamenik predsednika odborničke grupe SNS-a. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:01

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kragujevac
  • 1970
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava u budžetu svake godine uvek izaziva veliku ekonomsku pažnju. Kad se setite rasprave 2014, 2015, 2016, 2018. godine, gospodine ministre, to su bile rasprave, kada je rasprava o funkcionisanju Srbije podrazumevala da govorimo o ključnim ekonomskim parametrima kako Srbija treba da izgleda.

Danas rasprave o budžetu Republike Srbije 2022. godine i u javnosti i u Skupštini Srbije svodi se na jedno pitanje - Srbija nije sporno jeste ekonomski jaka, Srbija jeste bogata zemlja, pitanje je kako delimo ta finansijska sredstva. U stvari, pitanje je kako raspolažemo sa jednim delom finansijskih sredstava koja se nalaze na rashodovnoj strani.

Gospodine ministre, danas u ovom vremenu, da pitate najbolje ekonomiste, najbolje ministre finansija - da li bi želeli da budu ministri finansija i kreiraju monetarnu, fiskalnu i budžetsku politiku za 2022. godinu, ubeđen sam, da bi svi rekli – ako moram. Evo, to je razlika između njih i vas.

Vi ste bili gradonačelnik Beograda u teškom vremenu kada ste bukvalno morali da spašavate Grad Beograd od finansijske krize. Bili smo tu 2014, 2015, 2016, 2017. godine da menjamo ekonomiju Srbije posle 60, 70 godina. Ekonomija Srbije i pre Drugog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata bila je prilično nefunkcionalna, bazirala se na pogrešnim pravilima, na srpskom ubeđenju da ne možemo da poštujemo pravila.

Bili ste tu, gospodine ministre, 2020. godine, 2021. godine, ovde ste 2022. godine u vremenu ekonomske krize, u vremenu pre svega zdravstvene krize, da nas je neko upitao kada je krenula pandemija kako će izgledati budžet 2022. godine bili bismo srećni da možemo da pričamo o normalnom, o uobičajenom trend budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Kada govorimo o budžetu u stvari govorimo o makroekonomskim parametrima. Tri ključna makroekonomska parametra – nama kažu da rast od 7,4% nije veliki rast BDP. U redu, ne mora da bude, ali da je manji, da je 3% bio bi za srpsku istoriju veliki. Naravno da je on u ovom trenutku jedan od najvećih porast BDP u Evropi sa 52 milijarde evra. To je suština. Govori koliko Srbija jeste ekonomski moćna. Mi nismo krivi zašto smo na 52 milijarde, zašto nismo na 72 milijarde, ali bismo bili krivi da smo se zadržali na 32 milijarde samo pre dve, tri godine.

Kada govorimo o nivou nezaposlenosti, a tu je ključni parametar, u vremenu zdravstvene krize kada ceo svet trpi posledice uspeli smo da zadržimo nivo zaposlenosti na 9%, odnosno dva do 3% od apsolutnog nivoa nezaposlenosti. Imamo stopu inflacije i naravno da budžet, građani Srbije, ne predstavlja samo cifre, o kojima mi pričamo. Predstavlja onako kako građani Srbije nas doživljavaju i kako činimo da njima bude bolje. Budžet jeste i razlika u ljudima, ljudi koji kreiraju ekonomsku politiku, Ministarstvo finansija, predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije. To je razlika koja se stvara u ekonomskom životu Srbije u ovom trenutku.

Naravno da možemo da govorimo o stranim direktnim investicijama koje su tri milijarde i preko, najveće u ovom delu Evrope. Možemo da govorimo o rastu lične potrošnje i državne potrošnje koja se u ovom trenutku nalazi na maksimumu i gura agregatnu tražnju. Možemo da govorimo o ličnim, privatnim investicijama koje su na nivou BDP 25% kao nikada u istoriji, o javnom dugu od 55%, o gepu koji imamo do 90% da ekonomski možemo da se zadužimo u narednom vremenskom periodu i naravno da moramo da vodimo računa da taj dug bude što manji jer su izazovi veliki, ali u principu imamo dovoljno prostora da se zadužujemo.

Javni dug prati zaduženje i privrede i stanovništva koje je relativno malo. Imamo još niz pokazatelja koji govore da Srbija može da funkcioniše potpuno drugačije i bolje, ali je jasno i da Srbija danas izgleda kao moćna i jaka ekonomija.

Da se vratim na primedbe koje se u stvari nama spočitavaju, a to je kako ulažemo finansijska sredstva, odnosno naša socijalna politika i stran direktne investicije. Kada govorimo o sredstvima koja smo dali privredi i stanovništvu u stvari nam kažu da mi to nismo trebali da radimo, da treba da postoje neki kriterijumi. To su namenska sredstva koja su primarno bila usmerena da se poveća, odnosno sačuva agregatna tražnja. To je sredstvo koje je podrazumevalo da u uslovima ekonomske krize ubacite dodatnu količinu novca u sektor stanovništva i privrede i očuvate agregatnu tražnju.

Potpuno je jasno da je aktivnost na tom polju bila potpuno transparentna, jasna, da je bila sračunata sa praćenjem finansijskih prihoda u budžetu Republike Srbije i da nije izazivala nikakve ekonomske posledice i u pravu ste kada kažete, to je, mislim, prvi rekao gospodin Jokić, poslanik republičkog parlamenta, da svako ko je hteo mogao je da se prijavi i onaj koji je imao stotine hiljade evra na svom računu ako se osećao mogao je da se prijavi i država Srbija bi mu izašla u korist, praktično isplatila bi mu 100 evra. Šta to znači? Da je Srbija država odgovorna prema svim građanima.

Budžet Republike Srbije je i vreme pred nama 2022. godina. Ono što možemo svi da konstatujemo da je ekonomska situacija u svetu, odnosno sistemska kriza prilično izražena.

U ovom trenutku možda nismo svi svesni da je okvir budžeta Republike Srbije u stvari tamo negde na globalnom ekonomskom planu, da Srbija može da izgleda potpuno jaka, moćna i stabilna ekonomska država, da njen budžet može da bude stabilan, ekonomski tokovi normalni, ali ako imate probleme na globalnom planu imaćete posledice na budžet Republike Srbije, odnosno na ekonomsku politiku koja se sprovodi, odnosno na građane Srbije i to je propast.

Možda mi danas ne vidimo da je cena hrane u svetu takva kakva jeste, da su tržišta praktično zbrisana, da su investicioni fondovi na tržištu hrane ogromni koji kupuju sve što stignu, da imamo monetarnu politiku na globalnom nivou, koja nije jasna i koja pravi inflaciju. Tu su okviri za srpski budžet i ti okviri kako god da mi mislili da neće biti prebačeni na Srbiju, ako se ovi trendovi nastave Srbija će imati te posledice. Ali, Srbija u ovom trenutku pored tih posledica koje su evidentne i koje će se desiti i ako se dese, jeste ekonomski sposobna i ono što smo pričali na početku, sa svojim maksimalnim ekonomskim parametrima koji su vrlo jasni da te ekonomske izazove preživi.

Kao što smo 2020. godine, pokušali da branimo i uspeli da odbranimo zdravstveni sistem, kao što smo uspeli da odbranimo živote ljudi, kao što smo ulagali u zdravstvo i medicinu, jer smo imali dovoljnu količinu ekonomskih resursa da to možemo da radimo, građani Srbije danas ne treba da se brinu. Imaćemo sasvim dovoljno finansijskih sredstava da očuvamo ekonomsku i monetarnu stabilnost države Srbije.

Da li će to podrazumevati da će to koštati budžet Republike Srbije? Da, hoće. Da li će to podrazumevati da ćemo imati posledice? Da, hoće, ali će te posledice biti mnogo manje nego što su posledice koje osećaju svi građani u ovom trenutku na globalnom nivou.

Jaka i moćna država Srbija koju smo napravili, jaka ekonomija koju smo gradili od 2014. godine. Ideja da Srbija može da izgleda drugačije, ako se bazira na znanju, pameti i poštenju, jeste ono što nas je dovelo u situaciju da raspravljamo ovako i o ovom budžetu za 2022. godinu. Da toga nije bilo, rasprava o budžetu bi bila kao slične rasprave u drugim evropskim zemljama gde se govori o inflaciji, problemima koji su ogromni i za koje nemamo rešenje.

Ja se nadam i verujem da ovaj budžet za 2022. godinu neće imati rebalans budžeta. Svi bi mi bili presrećni kada bi u decembru raspravljali o budžetu za 2023. godinu i rekli - sve što smo planirali 2022. godine, ostvarili smo i mi smo napravili svoj ekonomski cilj koji smo imali za 2022. godinu. Ako ne bude tako, ako budemo morali da donosimo rebalanse budžeta, a nećemo ih dovoditi i nećemo ih donositi zato što se mi ne osećamo tačno, precizno i odgovorno, već zato što trpimo velike pritiske koji dolaze sa globalnog nivoa, građani Srbije ne trebaju da brinu, Srbija jeste sposobna da svaki izazov u ovom trenutku koji dolazi sa strane spolja izdrži.

To je još jedan doprinos političara ove generacije i ekonomista, jer smo uspeli da kao i obično što smo radili kroz istoriju, generišemo svoje interne ekonomske krize. U ovom trenutku praktično tih kriza nemamo, nego čekamo posledice koje dolaze sa strane. Zbog toga ovaj budžet, za koji se nadam da će biti jasan, precizan i da će trajati godinu, a i ako traje kraće zbog rebalansa budžeta, jeste snaga Srbije u ovom trenutku i zato nije normalno ne glasati za ovakav budžet.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ovih dana raspravljamo o setu ekonomskih zakona i sasvim je normalno da javnost, da parlament raspravlja i pre svega, obraća pažnju na akon o rebalansu budžeta Republike Srbije jer je normalno, rebalans, odnosno budžet Republike Srbije je najznačajniji pravni i fiskalni zakon koji može da bude donesen u jednoj fiskalnoj godini.

Danas raspravljamo o setu, nastavku ekonomskih zakona i danas suštinski govorimo o elektronskoj fakturu. Relativno malom zakonu, 25 članova. Kada sklonite uvodne i završne članove, 15 članova. Reklo bi se potpuno mali, formalan proceduralan zakon, ali nije tako.

Ovo vreme u svetu zapamtićemo po velikoj bolesti i početku ekonomske krize. U Srbiji ćemo ga pamtiti po Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije koja se uspešno borila sa nedaćama i u zdravstvu i ekonomiji.

Mi lično, svako od nas pamtiće onog doktora koji mu je spašavao život njemu lično ili članovima njegove porodice, a privrednici u Srbiji pamtiće ovo vreme po zakonu o elektronskoj fakturi zato što će je primenjivati.

Ovaj saziv parlamenta i Ministarstvo finansija može da bude upamćeno upravo po ovom zakonu, jer ovo je granični zakon, ovo je granica. Kada se posle ovog zakona primenjuje potpuno drugačiji mehanizam funkcionisanja u oblasti kojoj se primenjuje, praktično ništa neće biti isto posle kao što je bilo pre.

Godine 2017. krenuli smo sa Zakonom o elektronskom dokumentu i drugim elektronskim zakonima koji su u stvari stvorili osnovu da danas možemo da raspravljamo o zakonu o elektronskoj fakturi. Ljudska civilizacija se menjala i potreba za ovim zakonom suštinski potiče iz tehnoloških promena koje su neminovne.

Menjala se civilizacija, napredovala, ekonomski rasla i razvijala se. Sa tim ekonomskim promenama menjali su se i principi, pravila i procedure. Stare su sklanjane, nove su prihvatane. Kada sve to pogledate onda shvatite da imate posebnu istoriju, poslovne i fiskalne evidencije danas u svetu.

Kroz vreme imali ste papirne pergamente, imali ste pergamente, svako od nas ko se malo duže bavi ekonomijom i malo duže ima godina pamti brda papira koji su postojali u nekim računovodstvima i koja su godinama čuvana.

Novi zakon jeste posledica pre svega tehnoloških promena i on je potreban, ali istovremeno on je neophodan, jer nema alternative, ne možete da napravite moderniju i efikasniju privredu, efikasniju ekonomiju ako ne usvojite ovaj zakon. Kada pogledate ovaj zakon, on se u stvari sastoji iz dva procesa. Iz jednog procesa koji se ništa ne pomera i drugog procesa u kome su sve promene jasne i vidljive.

Dakle, imaćete, krenućete, prodavaćete svoje proizvode, činićete usluge i izdavaćete fakturu. Sa druge strane, vi ćete kupovati proizvode i usluge i primaćete fakturu. Tu fakturu ćete morati da čuvate, ali ne više u papiru, već elektronski i imaćete trajni zapis. Naravno da je potpuno jasno da ćete imati efekte u visini troškova, da ćete imati efekte u ekologije, da ćete te efekte imati u malim, najmanjim, mikro preduzećima, srednjim preduzećima, velikim preduzećima i državi.

Mnogo je lepo za narodnog poslanika, za nekoga ko obavlja vlast i vrši funkcionisanje i vođenje države Srbije kada kaže da država Srbija na sebe preuzima sve troškove ovih promena. Praktično, od Zakona o fiskalnim promenama Srbija zauzima jedan drugačiji stav, poštuje svoje preduzetnike, svoje poslovne ljude, svoj ekonomski ambijent i kaže – da, mi preuzimamo sve troškove reformi i promena na sebe. To nije bilo tako, ali to treba da bude tako. Poštovanje privrednika je suština Ministarstva finansija i Narodne skupštine Republike Srbije.

Lideri i lideri u promenama, to je suština Ministarstva finansija, praćenje savremenih tehnoloških rešenja, naravno, korektan odnos prema fiskalnim rezidentima, takođe, jasnost u funkcionisanju i transparentnost.

Danas, u ovoj raspravi, u raspravi u načelu, u javnim raspravama, uglavnom smo slušali kako ćemo imati niz prednosti koje se tiču ekonomičnosti, efikasnosti, ušteda ovih zakona.

Naravno da o tome treba govoriti. Nesporno je da će to tako biti, ali suštinska stvar, gospodine ministre, koju ja hoću da kažem, ovo su ključni fiskalni mehanizmi, odnosno ključno fiskalno oružje koje će omogućiti građanima Srbije da ostvaruje čistije, poštenije i pravednije ekonomske prihode.

Istovremeno, ovo je ključni mehanizam koji će omogućiti potpunu kontrolu upotrebe javnih sredstava na nivou opšte države u svim oblicima. Kada ovo kažem onda mislim na stotine hiljade, milione računa koji svakog trenutka stižu na budžet Republike Srbije u opštem nivou. Hiljade računa od malih preduzeća, velikih preduzeća, preko javnih nabavki, preko drugih nabavki.

Sve ćemo to imati složeno i sistematizovano u jednom trenutku na dohvat u vrlo brzo kratkom vremenskom periodu.

Kako to izgleda, prosto da pojasnim. Država Srbija, verovatno u toku dana kupi 100.0000 čašica jogurta od vrtića u nekom malom mestu, studenskog doma, velike bolnice, velike klinike.

I mi danas imamo sistem kontrole i može se desiti da te cene budu različiti i to ne govori o korupciji, to govori da u stvari imamo negde problem, zato što ne bi smelo da se desi da nam cene koje država plaća na različitim nivoima budu različite, zato što imamo jasnu, definisanu proceduru nabavke i jasna zakonska rešenja.

Ovo će biti mehanizam koji će jasno ukazati da imamo problem ili da ga nemamo u poslovanju, možda ne u korupciji. Ovaj zakon je savršeni sistem za javnost. Naravno da treba da sklonimo na stranu sve one fakture koje potiču iz privatnog poslovnog sektora, njihova tajnost mora da bude zagarantovana zato što su to značajne poslovne odluke, ali svaki papri, svaka informacija koja se tiče javnog sektora i saradnje privatnog i javnog sektora mora da bude potpuno transparenta u nivou svake fakture koja se izdaje.

Možda ne danas, možda sutra, možda prekosutra, možda ne svima danas, ali u nekom narednom vremenskom periodu niko od građana Srbije ne treba da bude uskraćen za pravo da vrlo lako dođe do informacije i pogleda koliko košta potrošeni svaki dinar iz javnih sredstava zato što mi, građani Srbije plaćamo ta sredstva.

Sa zakonom o fiskalnim promenama, i to možda 99% javnosti ne vidi, sa zakonom o fiskalnim promenama i fiskalizaciji ovaj Zakon o elektronskoj fakturi stvara nepremostivu prepreku za svaku poresku evaziju u ovom trenutku.

Kada povežete ova dva zakona, u stvari, dobijate bedem. Verovatno će u nekim narednim vremenskim periodima, u godinama biti pronađen neki drugi mehanizam, ali u ovom trenutku ne izgleda da postoji mehanizam kako možete da učinite poresku evaziju. Kada ova dva zakona spojite, dobijete ono što mi hoćemo, drugačiji sistem funkcionisanja.

Kratak i jasan zakon, brz i moderan, fiskalno potpuno prihvatljiv, transparentno dosanjan san koji smo sanjali, zakon koji ima sistemski karakter i zakon koji je jeftin.

Dame i gospodo, poštovani ministre, neki od nas veruju da su prave i najbolje stvari u ekonomiji kada su jednostavne. Ovo je strašno jednostavan, ali strašno jak ekonomski zakon, koji možda više nego budžet Republike Srbije za 2021. godinu menja funkcionisanje privrede i ekonomije Srbije.

Poštovani ministre, pravo je zadovoljstvo kada donosimo ovakav reformski zakon i kada nam pružite šansu da za njega možemo da glasamo. A, da vas podsetim da se i danas nalazimo u vremenu ekonomske krize i krize pandemije. Ja vam se zahvaljujem.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Dame i gospodo, poštovani ministre, rasprava o Predlogu rebalansa budžeta u stari prvo nam kaže da nepredvidivo vreme u svetu i dalje traje. To nepredvidivo vreme odnosi se na javne finansije i monetarnu politiku i to nije ništa neuobičajeno za uslove recesije koja vlada danas u svetu. Ceo svet globalno se nalazi u teškim ekonomskim problemima.

Mi od 2014. do 2020. godine nismo imali rebalans budžeta, a u tom periodu od 2014. do 2017. godine promenili smo ekonomsku sliku Srbije, uradili da Srbija izgleda potpuno drugačije. Bili smo dovoljno pametni, znali smo da smo mogli i realno da predviđamo i da realno realizujemo i planski i racionalno u teškom vremenu.

Za svaku zemlju koja prolazi kroz taj period ekonomskih promena to svakako nije laka stvar, veliki izazov. Od 2017. do 2020. godine crpeli smo plodove ekonomskog rasta i razvoja, imali smo veliki ekonomski suficit. Praktično, građani Srbije, privreda, cela država imala je benefite. Kada dođe teško ekonomsko vreme i kad dođe teško vreme onda prvo što vidite su problemi i istina. Istina da se vidi šta se radi. Kada radite i ne radite rezultati u teškom vremenu stignu mnogo pre.

Svetska bolest, u stvari je sneg i jasno vidimo tragove u tom snegu. I u zdravstvu i u ekonomiji Srbija danas ima razloga da se ponosi. Pre godinu – godinu i po dana, kada je krenula pandemija i kada su krenule ekonomske krize, svako od nas pojedinačno iznosio je svoje mišljenje i Vlade i ministri i Fiskalni savet, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu i profesori ekonomskih fakulteta, privrednici, građani. Kada danas pogledate posle godinu dana, malo se od toga što su pričali ostvarilo.

Rezultati u srpskoj ekonomiji su veliki, ali su rezultati u srpskom zdravstvu još veći. Mi smo, ministre, u ekonomiji, u stvari budili nadu, budili nadu u ekonomiju i zdravstvo, a zdravstveni radnici su nam spašavali živote i zato im neizmerno hvala.

U stvari, naša politika se svela u prethodnih godinu dana na dva sidra – zdravstvo i ekonomija. U zdravstvu smo sve uradili, pošto pričamo o budžetu, da obezbedimo dovoljnu količinu sredstava da kupimo bolnice, da kupimo vakcine i maske i respiratore i rukavice i da zaposlimo hiljade novih zdravstvenih radnika da nam spasu život, zato što u uslovima krize ekonomske ili zdravstvene preživljavanje je suština.

U oblasti ekonomije branili smo tri ključna makroekonomska parametra. Branili smo stopu inflacije i mi imamo makro-ekonomsku stabilnost koja kaže da će inflacija u ovom periodu biti od 2 do 2,4%. Branili smo nivo nezaposlenosti koji je na 9% kao nikad u istoriji, kao da nije ekonomska kriza i branili smo rast BDP. Sve smo to branili fiskalnim merama.

Znate, danas u svetu imate nacije, imate države koje to rade iz primarne emisije. Rezultati Srbije su još veći zato što smo to radili iz realnih fiskalnih izvora. Kada pogledate šta mi nastavljamo da radimo u narednom vremenskom periodu, u stvari mi hoćemo da ovim rebalansom budžeta učinimo da nam BDP u narednom vremenskom periodu bude veći.

Kako to radimo? Prosto. Investiramo u javnu potrošnju, odnosno u ličnu potrošnju. To u javnoj potrošnji je čist kenzijanski model javnih radova i investicija u javnu potrošnju, ali u pravu ste kada kažete o multiplikatorima na Odboru za budžet već suviše dugo, dve godine vodimo raspravu. Naravno, ministre, da multiplikatori deluju i na ličnu potrošnju tako što Kejns kaže, klasična definicija bez bilo kakve dileme i bilo kakvog našeg tumačenja da podižu agregatnu tražnju. Kada podižu agregatnu tražnju, dovode do rasta investicija. Kako rastu investicije, automatski raste i BDP. Prosto, besmisleno je više polemisati oko funkcionisanja multiplikatora u javnoj potrošnji i ličnoj potrošnji.

Javne investicije u stvari podižemo na tri načina, javnim investicijama koje su na 7,2% kao nikada u budžetu Republike Srbije, investicijama koje dolaze iz inostranstva i koje su u ovom delu Evrope najveće, duplo su veće nego sve druge zemlje na zapadnom Balkanu koje imaju spoljne investicije i naravno da podižemo investicijama koje dolaze iz sektora privrede i stanovništva građana Srbije.

U oblasti lične potrošnje u stvari preuzimamo teret socijalne odgovornosti građana i privrede na državu Srbiju šireći obuhvat mera različitim merama, vi ste o tome govorili danas, poslanici su govorili, da ne polemišemo, da ne pričam o tome, paket od 270 milijardi dinara ili 17,2% BDP u tri paketa, preuzimanje socijalnog tereta na građane od građana Srbije na državu Srbiju.

Imamo neuobičajeno visok ekonomski rast od pet do šest posto i taj ekonomski rast je posledica činjenice da Srbija danas raste brže. Druge evropske zemlje će imati danas rast od četiri do pet posto, ali s obzirom na pad koji su imali u 2020. godini, oni imaju negativnu stopu rasta u odnosu na pretkriznu 2019. godi

Srbija ima realan rast i u 2021. godini, a u 2020. godini po svim projekcijama bićemo ponovo lideri. I da se vratim na ključna pitanja koja se danas otvaraju i polemike koje se vode, na deficit i na javni dug. Naravno kada govorimo o deficitu u stvari mi govorimo o činjenici da je to samo alat i pre godinu dana i za vreme rasprave o budžetu za 2021. godinu i danas kažem da deficit uopšte nije bitan. Tri posto budžeta u deficitu ne znači ništa. Mi danas deficitom branimo makroekonomske parametre.

Da se vratim na stepen zaduženosti Srbije od 60%, odlična je stvar što Srbija nije zadužena preko 60%, ali kada govorimo o stepenu zaduženosti onda bih ja napravio jednu digresiju zato počinje da mi smeta kada se govori o mastriktu i 60% stepena zaduženosti. Ceo paket mastrikta sastoji se iz četiri dela i stopa inflacije od 1,5% rasta ekonomije od 5% od deficita od 3% i kada uzmete 5% i 3% podelite onda je stepen javnog duga 60%. To je mastrikt.

Do 2016. godine 200 puta je zvanično mastrikt prekršen. Danas verovatno i 300 i 400 puta, niko ne vodi računa i mastriktu. Dobro je da Srbija bude ispod 60%, ali i 70% i 65% i 80% u stvari ne utiče zato što u vremenu ekonomske krize stvari izgledaju potpuno drugačije. Zašto je dobro da budemo ispod 60%? Postoje dva razloga. Prvi razlog, zato što nam to stvara resurse koji su dodati za vreme koje je pred nama. Niko od nas ne može da kaže da će kriza trajati još jedan dan, tri godine ili pet meseci. Niko ne zna koliko ćemo novih skupih lekova morati da kupimo, niko ne zna koliko ćemo novih paketa pomoći morati da uradimo i kad korona prestane zato što će ekonomska kriza nastaviti da funkcioniše.

Druga stvar, kada imamo mali dug jasno je da se nalazimo u manjem evridžu, kako u finansijskom tako i poslovnom i da su te makazice koje su izražene danas kod mnogih zemalja, a čiji javni dugovi prelaze 100%, 150% drugačije u odnosu na nas. Ja sam nekako srećan kada pogledam da Srbija danas ulaže svoja finansijska sredstva u rast lične potrošnje njenih građana, ali i građana susednih država. Kada to kažem, nikako ne mislim na Kosovo i Metohiju, zato što pokazujemo, gospodine ministre, koliko možemo da budemo jaka i moćna država u ovom delu Evrope. Objektivno, mi smo uvek bili jaka i moćna država. Dešavalo se ponekad i godinama i vekovima da zbog svojih lidera i zbog svojih načina ponašanja to nismo ostvarivali, ali kada smo jedinstveni, kada znamo šta radimo onda nam je uvek lakše. Naravno da danas izgleda prilično jednostavno i prilično prirodno kada imate svog lidera kakav je Aleksandar Vučić da Srbija danas izgleda drugačije i moćnije, ali nikada ne treba da zaboravimo vreme u kome to nije izgledalo tako zato što smo mi Srbi sposobni da povratimo ono što je teško, da učinimo stvari koje nisu dobre za srpski narod.

Kritike koje dolaze danas u principu ne tiču se onoga što mi danas radimo, ne tiču se naših mera, ne tiču se onoga kakvi su na rezultati, već počinju sa rečenicom - šta će biti ako bude. A biće ekonomskih problema, tek smo možda na početku ekonomske krize, biće zaštite domaćeg tržišta. Svetska ekonomija će izgledati potpuno drugačije nego što izgleda danas. Imaćemo Aziju koja i danas nije u krizi, ali kada dođe to drugo vreme, ti drugi problemi mi već danas stvaramo jasne preduslove da Srbija lakše izgleda.

Dame i gospodo, mi danas u stvari svojim novcem kupujemo ekonomski rast i razvoj, novcem koji smo mi zaradili. Svojim novcem kupujemo i zdravlje i ekonomski rast. Kupujemo i naoružanje kao retko kada u istoriji.

Dame i gospodo, mi svojim novcem danas pravimo bolju državu za nas i našu decu. Zato ću ja glasati za ovaj budžet i rebalans budžeta, zato što je to samo jedna stepenica ka jakoj i moćnoj Srbiji. Ja vam se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Kragujevac, 03.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 19024.00 RSD 01.05.2005 -
- Elektroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 91458.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -