GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu. Bio je i zamenik predsednika odborničke grupe SNS-a. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:01

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Kragujevac
  • 1970
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala.

Čuo sam, ministre, od svojih profesora na ekonomskom fakultetu da Srbija ima problem sa 500, 500 dinara, 500 maraka, 500 evra. Kažu kad god Srbija u istoriji dođe do 500 nečega, desi se rat, kriza, unutrašnja, spoljna i vratimo se kao nesrećna nacija na negde 200, 300 evra i uvek se to desi.

Ekonomija je istovremeno i istorija, a mi smo ovde u Skupštini Srbije pozvani da pišemo, menjamo i stvaramo istoriju Srbije, da Srbija izgleda drugačija zemlja, ne onakva kakvom smo je nasledili i da nova generacija živi u ekonomski razvijenoj državi.

Dame i gospodo, poštovani ministre, budžet je najznačajniji pravni i ekonomski akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini za jednu fiskalnu teritoriju, ali budžet Republike Srbije je mnogo više. To je budžet Republike Srbije i srpskog ekonomskog prostora, odnosno svih Srba koji žive na ovom prostoru. Budžet je urađen poštujući dinamičke i statičke principe. I nema javne rasprave, zato što budžet Republike Srbije u ovom trenutku, a ja znam da govorim o rebalansu, ali rebalans je budžet za 2020. godinu, govori o snazi srpske ekonomije.

Srbija je država sa najvećim ekonomskim potencijalom na zapadnom Balkanu i mi toga ne treba da se stidimo. To što nekada nismo koristili tu šansu, to je naš problem. Rad, disciplina i odgovornost, a i budžet za 2020. godinu su dokaz da možemo da budemo lideri na zapadnom Balkanu i toga ne treba da se stidimo.

Godine 2014, kada smo ušli u fiskalnu konsolidaciju, mnogi su pričali o fiskalnoj konsolidaciji. Ja sam sa malo ljudi govorio da u stvari menjamo ekonomski poredak Srbije, da jednu unesrećenu ekonomsku naciju, koja ima ogromne potencijale, vratimo tamo gde jeste. Imali smo viziju, donosili smo odluke, činili smo dela i učinili smo da Srbija danas izgleda drugačije. Bilo je tu predsednika Vlada, bilo je tu ministara, bilo je tu narodnih poslanika iz skupštinskih saziva i svi su oni dali svoj doprinos, ali bez Aleksandra Vučića Srbija danas ne bi izgledala ovako kako izgleda.

Godine 2015, 2016, 2017. stavili smo temelj za ovaj rebalans budžeta za 2020. godinu i budžet 2020. godine. Slaba Srbija, kakva je bila u ekonomskom smislu, nikada ne bi mogla da preuzme teret odgovornosti od pet milijardi i 800, koliko smo preuzeli u ovoj godini da spasimo socijalne prilike u Srbiji. Sve mere su usmerene na socijalnu politiku, da li direktno ili indirektno, preko privrede, stanovništva, ali suštinski kao država jaka preuzimamo teret socijalne odgovornosti u teškim ekonomskim vremenima. Jaka ekonomska država uspela je da spasi makroekonomske parametre 2020. godine. Jaka i uspešna država treba to da učini i 2021. i 2022. godine, i to je manje –više dovoljno.

Kenzijanska teorija, principi i pravila, to je ono što Srbija danas, Vlada Srbije radi u ekonomskoj politici. Primenjujemo pravila iz 1934. godine bez bilo kakve kritike monetarista o poreklu novca. Ja znam da se mi razlikujemo po ulozi multiplikatora, ali to je ono što nas čini različitim, sa jasnom vizijom da imamo zajednički isti cilj.

Kriza je ekonomska, velika je i tek smo na početku. Ja ne mislim da je kriza izazvana korona virusom. Kriza je ugrađena u funkcionisanje globalne ekonomije od 2016. godine. Od 2006. godine, kaže MMF, Evropska unija je bila na piku produktivnosti, sve druge ekonomije su otprilike tu negde. Kada imate manje investicija, kada imate manje radne snage, onda se nađete u ekonomskoj krizi iz 2008. godine.

Ekonomska kriza iz 2008. godine rešava je primarnom emisijom i deficitima. To nije održiva teorija. Ako imate deficit od tri hiljade bilijardi, ako imate hiljade milijardi štampanog novca, suštinski vi kažete da ne važi Sejev prvi zakon u ekonomskoj teoriji.

Kvanta teorija novca ne postoji, ako se to prihvati. U stvari, ne postoji klasična ekonomska teorija, neoklasična ekonomska teorija, u stvari ne postoji ekonomska sloboda, a ekonomska sloboda je skopčana sa slobodom. Ona je direktno povezana sa ljudskom prirodom.

Ekonomska kriza, nažalost, pogađa i Srbiju. Mi ne možemo da se ogradimo od posledica ekonomske krize, ali prvi put u istoriji mi nismo za državu Srbiju učinili da smo izazvali ekonomsku krizu. Ekonomska kriza je nasleđena, ona je posledica činjenice da se globalne stvari dešavaju tako kako se dešavaju.

Godine 2018. i 2019. crpeli smo efekte fiskalne konsolidacije zato što smo imali ekonomski rast koji je bio fantastičan. Nadamo se da ćemo 2021. i 2022. godinu preživeti i učiniti da Srbija i dalje zadrži taj trend.

Naravno da imamo deficit u budžetu. Naravno da je deficit sasvim normalna posledica ekonomske krize i naravno da ja, kao i u martu, kažem da nije bitno da se držimo Mastrihta i da nam javni dug bude na 60%. Mi ne možemo da ograničimo sebi pravo da nam raste privreda i ekonomija držeći se Mastrihta od 60%, jer to više niko u Evropi ne čini. Sve ekonomije su mnogo više zadužene. Sve države imaju mnogo veće deficite. Nema razloga da Srbija ne ide preko 60% zaduženosti i svesni smo da to moramo da činimo odgovorno i svesni da taj dug nekad moramo da vratimo, ali ne trebamo sebi da stvaramo barijeru od 60% javnog duga.

Danas imate MPL-ove koji rastu u svim zemljama EU, imate jednu ogromnu neizvesnost i Srbija pokazuje svojim primerom, odgovornom politikom koju vodite vi, ministre finansija, i predsednik države Aleksandar Vučić kako Srbija stvara novi model, kao ono kada smo 2014, 2015, 2016. i 2017. godine slušali u MMF-u da smo ispisali istoriju i, vraćam se ponovo na ekonomu, istoriju, kako fiskalna konsolidacija može da bude jedinstvena u svetu.

Danas nisam govorio o ekonomskim klasifikacijama, nisam govorio o ekonomskim pozicijama, jer sam suviše dugo o tome pričao. Veliko mi je zadovoljstvo, gospodine ministre, kada pogledam pravnike, doktore, lekare kada govore o ekonomiji. To je jedna stvar koju smo mi učinili fiskalnim promenama, zainteresovali smo ljude da govore o ekonomiji i nekako nama uskratili zadovoljstvo da imamo ekskluzivnu teoriju o ekonomiju, a u suštini učinili nas srećnim da ostvarimo jedan svoj cilj, a to je da zainteresujemo sve da je ekonomija suština funkcionisanja.

Ne mogu, gospodine ministre, a da vas ne podsetim na sopstvene prihode Univerziteta u Beogradu i drugih univerziteta. Pričali smo o tome pre godinu dana i rekao sam da ću se za svaki rebalans budžeta i svaku priču oko budžeta vraćati na uvaženu, časnu rektorku Beogradskog univerziteta koja nam ni danas nije rekla gde je 130 miliona sopstvenih prihoda i kako se troše na univerzitetu.

Da vas podsetim, 95% tih prihoda su prihodi studenata koji se školuju, a 48 do 82% završe u prihodima za koje ne znamo kakvi su i da li su transparentni.

Dame i gospodo, poštovani ministre, ovaj budžet ne treba da stvori lažnu sliku da će u ekonomiji Srbije i sveta biti ekonomski lako i da nećemo biti povređeni ekonomskim dešavanjima, bićemo, ali ovaj budžet, kao fiskalne mere i monetarna politika koju smo činili u 2020. godini govori da ćemo iz ekonomske krize, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, izaći sa vrlo malo oštećenih ekonomskih parametara. Zato nama ne ostaje ništa drugo nego da glasamo za budžet 2020. godine.

Prva sednica Narodne skupštine , 29.04.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predsednice Vlade, kada se bavite ekonomijom onda naučite jednu stvar, kad dođe kriza morate da budete efikasni i efektivni, pa ću ja pokušati da danas u raspravi ono što stane u dvadeset minuta u raspravi o budžetu skupim u tri minuta, zato što je teško vreme i teško vreme podrazumeva da brzo i jasno radimo.

Srbija po nivou izdvajanja, praktično govoriću u tezama, ulazi u deset zemalja u svetu. Nabrojali ste ih juče, ali ste zaboravili da kažete da su to zemlje koje imaju labavu monetarnu politiku, imaju pravo vučenja, finansiraju iz primarne emisije svoje programe, mi finansiramo iz finansijskih sredstava fiskalnih.

Pet zarez jedna milijarda, 50% budžeta ili 10,11% BDP je čist prihod koji je ova generacija, ova Vlada napravila od 2014. godine. Nemamo posledice, kaže MMF za mere koje donosimo, posledica neće biti. Nemamo inflatoran očekivanja, imaćemo mali pad društvenog bruto proizvoda, imaćemo rast od sedam posto, gotovo najveći posle korone. Aleksandar Vučić 2014. je sidro ovih mera. Da nije bilo toga, mi 2014. godine, da je bilo kriza 2014. godine, 2012. godine, 2000. godine ni za rukavice ne bi imali, tražili bi novac, pozajmljivali, ne bismo preživeli ovu krizu. Aleksandar Vučić, vi kažete fiskalna reforma, ja kažem promena ekonomskog sistema. Aleksandar Vučić, SNS, Skupština promenila je od 2014. godine ekonomski poredak u Srbiji i promenila je društvo.

Bili smo u pravu kada smo vas upozoravali u raspravama o budžetu, da će doći ekonomska kriza i da ona neće biti izazvana iz Srbije. Ekonomska kriza je došla sa strane i nije posledica Korona virusa. Svi smo znali koji se ozbiljno bavimo makroekonomijom da ćemo imati ekonomsku krizu.

Nemačka je 2019. godine, završila sa -02,00 po tromesečjima ekonomski rast, Italija je bila u tehničkoj recesiji, Amerika je imala rast društvenog bruto proizvoda i nivo nezaposlenosti koji raste zbog deficita.

Kristina Lagard, kaže 2018. godine - Kriza je tu, može da nastupi svakog dana. Ovo je kuća bez krova, lepo je vreme ali oblaci su tu, padaju, biće oluja i svi će da budu pogođeni. Zemlje koje imaju veliki tercijalni sektor, koje su na finansijskim tržištima mnogo bliže, biće mnogo više pogođene. Zemlje koje imaju realnu ekonomiju, kao Srbija, biće manje pogođene.

Vlada Srbije, Srbija je kao retko kada u istoriji spremno dočekala ovu krizu zato što smo imali mere i deficit koji ne postoji četiri godine. Stepen zaduženosti javnog duga 48%, prosečna zaduženost u Evropi 80%. Neke zemlje, 110%, 120%. To nam je gep. Kad kažu imaćete deficit, imaćemo ga. Tako kaže klasična ekonomska teorija – kada je srećno vreme zarađuješ i spremaš se za krizu, kada je kriza, zadužuješ se.

Mi imamo sreću da imamo 40% prostora da se zadužujemo i u pravu je predsednik Vučić kad kaže, idemo na … 60%, ali ne treba izbegavati 80% jer će evropske zemlje brže da rastu. Ne znamo šta nas čeka. Mere Vlade su mere za danas kada sedimo kući. Zaboravljaju prve mere koje smo doneli.

Kada izađemo iz kuće, kada vidimo kako privreda diše, kada vidimo kako izgleda globalna ekonomija, ko zna šta nas čeka, doći će nove mere, fiskalne i monetarne. Doći će i izmene sistemskih zakona. Ja se nadam da ih neće biti, ali će možda doći zato što svet posle ove krize verovatno neće biti isti.

Kada kažu – neće postojati globalizam. Pa, ove rukavice, Kina je tu zbog globalizma. Da nema globalizma ne bismo ni mi imali ove maske. Globalizam će da preživi, zato što je to normalna stvar. Danas se nalazi u promeni, danas se ne nalazi u ravnoteži, ali ravnoteža će se uspostaviti za pet, 10 godina. Sa kojim igračima? Kakvim rasporedom moći? Ko će biti u toj situaciji da dominira? To je druga stvar. Kakva će biti pravila? Verovatno malo promenjena. Sve velike promene su nastupale tako što su počele socijalno ili zdravstveno, a završavale se ekonomski i na kraju dovodile do promene moći.

Vlada Srbije u principu raspravlja o tri stvari koje bih ja hteo da pomenem. Prva stvar – plate koje smo isplatili minimalno tri meseca.

Prošao sam pet minuta, požuriću.

Kad je to Srbija uradila? Kad je to Srbija uradila? Kažu ne treba da isplatimo 100 evra. Pa, treba da isplatimo. Pa, pazite, protiv nas su kvaziekonomisti koji nam kažu – ne treba da povećavaš penzije, ne treba da povećavaš plate, ne treba da daješ jednokratnu pomoć penzionerima, ne treba da daješ pomoć 100 evra građanima. Pa, ljudi mrze Srbiju.

Kad god hoćemo nešto da uradimo za srpski narod, za Srbiju, da im kažemo – hvala što ste s nama, što se borimo, što od ovde države pravimo drugačiju državu, oni kažu – nemoj. Pa, nije ovo 2008. godina, kad sve što su imali davali tajkunima za koje rade.

Još jedna mera, niko je ne pominje, a to je korporacijske obveznice. Da kažem da ja razumem da je to olakšana procedura, jeftinija procedura, ali predsednice Vlade, moj savet je, verovatno ste i vi pri tom razmišljanju, to je mehanizam kako čuvamo radna mesta, kada vam kompanije koje trenutno budu u problemu zbog globalne nepostojanja globalne tražnje, nađu se u problemu, to je mehanizam da Vlada Srbije kupi nelikvidne kompanije i obezbedi radna mesta. To je mehanizam kako Vlada Srbije dobre programe srpske može da isfinansira.

Još nešto, mi imamo u ovoj Skupštini tu prednost da ponekad otvaramo teške teme i otvarali smo ih. Kad niko nije govorio da će biti ekonomska kriza, ja sam govorio, vi ste pratili, vi ste govorili. Danas niko ne govori ni o inflaciji. Pazite niko, niko ne govori o inflaciji u svetskim okvirima, o inflaciji u Evropi. U Srbiji neće biti, fantastični su nam makroekonomski pokazatelji, ali inflacija je samo jedna stvar koja nam fali za potpunu ekonomsku oluju.

Ne govorimo o inflaciji od 20%, 30%, inflacija u EU je 1,6, ako bude na 3, 3,5 stvari se opasno menjaju, Vlada Srbije, Jorgovanka Tabaković, vi, naravno, kao predsednik Vlade treba da smislite i da budemo spremni u tom trenutku kako ćemo da reagujemo.

Rekao sam da ću pričati tri minuta, izvinjavam se drugim kolegama, sedam minuta.

Ali, dame i gospodo, kada dođe ovako teško vreme, prva stvar koja je bitna je zdravlje, ekonomska kriza dođe, prođe, ošteti nas, ali je zdravlje najbitnija stvar. Dame i gospodo, kada imate jaku državu, kada imate jakog predsednika države koji vodi državu, kada imate Vladu na čelu sa premijerom koji ga prate i vodi državu, onda i ekonomska kriza, i zdravstvena kriza nije lakša, ali je lakše preživimo.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.12.2019.

Dame i gospodo, poštovani ministre, Izveštaj o završnom računu od 2002. godine svakako jeste, pre svega, u velikom delu politička odluka, a u jednom delu i ekonomska odluka.

Ne postoji danas nijedan parlament a sigurno nikada nije ni postojao u Evropi, u svetu, u istoriji Srbije ne postoji takva odluka gde raspravljamo o završnim računima u prethodnih 15-20 godina.

Verovatno da ne postoji nijedan poslanik, ne samo ja, u istoriji Srbije, verovatno ne postoji ni jedan poslanik u istoriji sveta koji je trebao da shvati šta se dešavalo u finansijama jedne države pre 15-20 godina. U državi koja se nije zvala Srbija, u državi u kojoj nisu važili ovi ekonomski zakoni, gde su bili neki ministri kojih se ne sećate, da pitam građane Srbije da li se sećaju 21. avgusta 2002. godine šta su uradili? Kako mi možemo da znamo šta se radilo u Ministarstvu spoljnih poslova i kako mi možemo relevantno da glasamo o završnim računima?

I ovo je samo u stvari kraj, tačka jednog lošeg ekonomskog vremena, kraj, gde mi u Skupštini moramo da shvatimo i da kažemo da zbog interesa Srbije, njenog uvažavanja u svetu, moramo da imamo završne račune, jer kako da govorite o ekonomskim parametrima ako imate inflaciju, onda u stvari nemate makroekonomsku politiku, nemate monetarnu.

Ako nemate fiskalnu politiku, gospodine ministre, onda imate nezaposlenost, onda imate nedostatak rasta društvenog proizvoda, onda imate privatizaciju. Ako imate deficit budžeta, a imali ste ga na nivou Republike Srbije i opšte države, u stvari nemate ekonomsku politiku.

Ako raspravljamo o završnim računima od 2002. godine onda možemo da kažemo da smo formalno imali ekonomsku politiku, suštinski je nismo imali. Imali smo pljačku društvene imovine i prenošenje u privatnu imovinu. U stvari, krali su nam ekonomsku budućnost. Krali su nam, u stvari, budućnost i mi danas kada budemo glasali o ovim odlukama, u stvari možemo da kažemo da prihvatamo zaključke, ali istorija Srbije je rekla svoje i ocenila taj period.

Ocenila ga je kao period sa inflacijom, ekonomskim nedostacima, milionima problema i formalno moju generaciju, ove članove ovog parlamenta, što bi rekli u Šumadiji „zapalo nas“ da glasamo za ove izveštaje, da glasamo za izveštaje, da glasamo za neke ljude da kažemo da su profesori sa fakulteta koji su nekada bili ministri, guverneri narodnih banaka, koji su bili ključni nosioci ekonomske politike zajedno sa tajkunima u suštini učinili Srbiju da izgleda ovako kako je nekad izgledala i to je prošlost.

To je prošlost i ja mogu da govorim od 2014. godine do danas i da kažem da Srbija danas drugačije izgleda, a do 2014. izgledala je zbog završnih računa, zbog takvog vođenja politike.

Kada govorimo o završnim računima, onda su oni u stvari prošlost, a treba da govorimo o budućnosti. Budućnost je suština. Kada govorimo o završnim računima, hteo bih da pitam, pre svega, ne govorimo samo o Izveštaju Ministarstva finansija, nego govorimo o završnim računima na primer Beogradskog univerziteta, imam potrebu zato što su sopstveni prihodi takođe deo završnih računa da pitam rektorku Beogradskog univerziteta, kao i druge rektore gde završavaju sopstvena sredstva fakulteta i univerziteta u Srbiji?

To je pitanje koje je svakako značajno, nije samo budžet Ministarstvo finansija, Odbor za budžetska i Skupština, već i drugi direktni i indirektni korisnici budžeta. Država Srbija ove godine daje 300 miliona za finansiranje visokog obrazovanja. Sopstveni prihodi Univerziteta iznose još 110 miliona evra.

Gospođo rektorka, gde završavaju sredstva od 110 miliona evra? To vas pitam ja iz Odbora za budžet, to vas pita Skupština, to vas pita završni račun Srbije za 2014, 2015, 2016, 2020. godinu. To vas pitaju vaše kolege sa vaših fakulteta koji kažu da neki profesori imaju 90 hiljada, a drugi 500 hiljada i da niko ne zna ko koliko ima.

Svi koji pitaju u stvari ne govore odakle potiču ta sredstva. Državna revizorska institucija, gospođo rektorka, kaže da 95% sopstvenih prihoda potiču od školarina. Pet posto zaradite vi na fakultetima, funkcionišući na tržištu, prodajući svoje znanje, svoju pamet, izdavajući prostor. Znači, samo 5%, 95% u obliku vanbudžetskih prihoda, odnosno parafiskalnih prihoda uplate građani za školarinu koji se školuju kod vas. Od tih 95% koja su namenjena za unapređenje nastave, gospođo rektorka i drugi rektori, u suštini 47 do 90% završi u plate zaposlenih na fakultetima.

Obraćam se onima koji plaćaju školarinu, onima koji uzimaju kredite, koji daju visoke školarine na državnim fakultetima, vaš novac ne završava za unapređenje nastave. Četrdeset i sedam do 90% tog novca odlazi na plate iako država Srbija da 300 miliona, isplati svaku platu zaposlenih na fakultetu.

Dakle, oni koji plaćaju školarine trebali bi da znaju da rektorka kaže i podnese izveštaj o trošenju sopstvenih prihoda, videli bi oni kako se troše i znali bi da kada date 100 hiljada jedne godine za školarinu svog deteta, u stvari da nemate taj način funkcionisanja i taj način prebacivanja novca, mogli bi ste da date 10 hiljada, odnosno 50 hiljada i vaše dete bi se školovalo na isti način, po istim kriterijumima. To je završni račun Republike Srbije od 2002. do 2019. godine.

To je budućnost Srbije. Ako hoćemo nove, mlade, obrazovane generacije, ako hoćemo da Srbija izgleda drugačije, onda moramo da znamo koliko nas košta školarina i da pitamo zašto neko mora da plaća školarinu, a da taj novac ne znamo kako, potpuno netransparentno, završava kao dodatak plati, pa onda imate profesore, kako kažu profesori sa Beogradskog univerziteta, koji imaju 90 a drugi 500 hiljada.

Ako neko kaže da ne mora da odgovori i ako neko kaže da nije pozvan da kaže Odboru za budžet javnosti Srbije gde završava novac, u redu, ali akademska čestitost podrazumeva da imate korektan odnos ne prema meni kao narodnom poslaniku, nego prema vašem studentu, kome umesto 10 hiljada za školarinu u toku godine uzmete 100 hiljada, 90 hiljada podelite za svoje plate, iako vam Srbija, Odbor za budžet, Skupština Srbije već isplati sve te plate.

Završni računi nisu samo Skupština. Nisu samo Odbor za budžet. Završni računi su Srbija. Ima mnogo stvari koje treba da promenimo. Gospodine ministre, ministar koji se bavi obrazovanjem i ministar finansija suštinski treba u narednom vremenskom periodu da reši problem ovog kostura koji nam viri, zato što tu nije odgovornost za rektorku koja ne mora, već odgovornost prema građanima Srbije, a mi njih predstavljamo za njihovo funkcionisanje i školovanje njihove dece.

Mi iz SNS prošli smo kritike, prošli smo nerazumevanja 2014. godine. Prošli smo šatore ovde kada su donosili Zakon o radu. Pošli smo brojne izazove. Danas kada pogledate kako izgleda Srbija u stvari mi znamo da smo napravili rezultat. Mi jesmo odsanjali svoj politički san i od Srbije napravili zemlju koja ima rejting BB+, kao nikada u istoriji.

Zadužujemo se po kamatnoj stopi od 0,34%. To je premija za rizik. To je posledica, pre svega, političke odluke i ekonomske snage Aleksandra Vučića da Srbiju reformiše i od 2004. godine napravi drugačijom zemljom.

Mi smo svoj san iz SNS u ekonomskom smislu odsanjali. Oni koji se dave u frustracijama svojih ekonomskih odluka i propalim političkim procesima svakako treba da ostanu tu gde jesu. Budućnost Srbije jeste ono što potiče iz prošlosti i od 2014. godine, na našu sreću i sreću Srbije, Srbija izgleda ekonomski drugačije.

Imovinska karta

(Kragujevac, 03.01.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 19024.00 RSD 01.05.2005 -
- Elektroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 91458.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.06.2016 -