Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, članovi Visokog saveta sudstva, želim, pre svega, reći da zaista mislim da smo svi svesni toga da je stanje u našem pravosuđu na nižem nivou nego što bi mi želeli da bude.

Geneza tog problema se verovatno krije u mnogim pogrešnim odlukama koje su kreirale oblast pravosuđa u prošlim vremenima. Posle petooktobarskih promena u zemlji, u pravosuđu su ključna mesta zauzeli prvoborci sudije, koje su još devedesetih na različite načine, često i javno, podržavale i najavljivale dolazak DOS na vlast. Dodatnu podršku su imali od nevladinih organizacija i međunarodnih institucija.

Delovanje tih sudija i sprovođenje reforme pravosuđa se u tom periodu polako širi na veći front, zahvaljujući činjenici da se sada već otvoreno moglo delovati preko predsednika sudova koji su postavljeni od strane nove vlasti. Svako ko nije bio na toj liniji bio je u opasnosti da bude obeležen i svrstan u grupu onih sudija nad kojima je potrebno sprovesti tzv. lustraciju.

Inače, u to vreme lustracija je bio veoma omiljen termin na svim skupovima, konferencijama i izgovarali su ga kao mantru, već pomenuti prvoborci, neskriveno, pod tim podrazumevajući činjenicu da svako ko ne misli kao oni treba da bude odstranjen iz pravosuđa.

S obzirom da je većina dosovih sudija prvoboraca bila u poznijim radnim godinama, intenzivno se radilo na podmlađivanju sudijskog kadra. U pravosuđe ulaze mlade snage koje dosledno prihvataju i sprovode politiku svojih mentora. Slična stvar dešava se i sa tužiocima. Opšte poznato je da je to bio period potpune tekunizacije Srbije. Sve je počelo prvo sa pljačkaškim privatizacijama, a opet pod stručnim nadzorom spolja. Plan je bio više nego očigledan, razoriti sve što je dobro i učiniti Srbiju poslušnom. Da bi sve to uspešno se odradilo i sprovelo u delo, bilo je neophodno obezbediti adekvatne i ljudske resurse u pravosuđu. To su oni koji će, pored toga što su otvoreni za svaki vid saradnje sa stranim mentorima, biti podobni i da štite novopečene bogataše. Srpsko pravosuđe time ulazi u sasvim novu fazu života i rada u kome je čast i dostojanstvo profesije zamenjeno zaštitom njegovog veličanstva – privatnog kapitala, po svaku cenu.

Znalo se da je kadriranje za izbore na sudijsku funkciju bilo prepušteno uglavnom DS i njihovim koalicionim partnerima. Time su i tajkunski centri moći, kao njihovi finansijeri, uspeli da obezbede svoje sudije. Sve za ne daj Bože, ako lopovluk krene naopako i neko ipak bude morao pred lice pravde.

U čuvenom reizboru sudija 2009. godine sve je bilo u igri. Samo se najmanje vodilo računa o stvarnim kvalitetima sudija, radnim rezultatima i drugim karakternim osobinama. Sve kulminira u vreme tog reizbora sudija u decembru 2009. godine. Opšte poznato je o čemu su pisali pojedini mediji da su u odborima DS pravljeni odabiri kandidata za sudije i tužioce.

Prednost u reizboru imali su oni koje su funkcioneri DS ili pripadnici tajne policije na lokalnom nivou ocenili kao simpatizere stranke ili one koji su desetak godina unazad pružali svu pravnu pomoć stranci. Šta se radilo tada saznali smo tek posle promene vlasti 2012. godine. U nekim državnim fiokama su zatečeni spiskovi sudija i tužilaca za reizbor 2009. godine i pored njihovih imena su stajale beleške o tome ko za njih ili protiv njih interveniše. Tako se pojavljuju imena mnogobrojnih tajkuna. To je, moglo bi se reći, sasvim razumljivo i očekivano, imajući u vidu činjenicu da pojedinci, koji su putem pljačkaških privatizacija prigrabili najveći deo državnih resursa, imaju nesumnjiv interes da stečeno bogatstvo zaštite, a ta zaštita prevashodno uključuje sudsku zaštitu kao poslednju branu nezakonitosti.

Ovo je naročito bilo bitno u pogledu izbora sudija i predsednika privrednih sudova, ali i onih koji rade sa krivičnim predmetima. Naravno da sudstvo nije dovoljno za sve manerve prevejanih tajkuna, uvek spremnih da otmu od budžeta. Prevashodno su za to bili potrebni zakoni kao okvir koji omogućava takve mahinacije, a zato je tu uvek bila spremna skupštinska većina koja je propise krojila i usvajala upravo po meri, odela od najskupljih štofova i njihovih ponosnih vlasnika.

Tada je uvedeno pravilo da se sudije prilikom prvog izbora biraju na trogodišnji mandat, tako da od 2.400 sudija, koliko ih je bilo do reizbora, njih 870 taj reizbor nije prošlo, ali je zato izabrano upravo toliko novih na trogodišnji mandat. Tako je bivši režim dobio 870 svojih novih sudija, koje su posle izabrani na stari mandat posle jedne omaške. Naime, da bi posle tri godine bili birani na stalni mandat bilo je potrebno da njihov rad bude ocenjen, a kako je, pod znacima navoda, slučajno bilo zaboravljeno da se propišu kriterijumi za ocenjivanje njihovog rada, svi su krajem 2012. godine izabrani na stalni mandat i tako postali stalna sudijska postavka. Oni su sigurno veoma zahvalni svojim predlagačima, a kako i ne bi. Zaduženi znaju da dug moraju kad tad odužiti, tj. odsuditi.

Već je svima dobro poznato kako su se skoro, u to vreme, razrešene sudije vratile u sistem i da je budžet debelo koštala ta avantura. Cilj žute hobotnice je postignut. Svoje sudije su ubacili u sistem i tu su do današnjeg dana.

Interesantna je činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da su počeli intenzivno se baviti politikom. Primer je Vladimir Vučinić, bivši sudija Specijalnog suda koji je sudio čuveni slučaj Mišković i vratio mu pasoš. Odlazi u advokaturu, odmah se stranački aktivira i postaje član predstavništva Narodne stranke Vuka Jeremića. Znači li to da je on politički naginjao na tu stranu dok je delio pravdu? Teško je poverovati da mu je tek u advokaturu proradio gen za politiku.

O tome koliko pristrasnosti i duplih standarda pokazuju i sada aktuelne sudije ilustruje izjava sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji u intervjuu na N1 nedavno izjavljuje, citiram – verujem da se sudije plaše, žive u različitim strahovima, ne mogu da ne žive u strahu ako vidimo u koliko slučajeva su neposlušnosti dovele do negativnih ishoda po njihove kolege. Pri tome, nikada nismo čuli sličnu izjavu od istog čoveka kada se dešava reizbor 2009. godine u kome on napreduje.

Slučaj sudije Dragane Boljević, inače najevropljanka godine u oblasti komunikacija, priznanje koje je 2012. godine dobila od prve evropske kuće prava, je dobro poznat, kao i činjenica da je upravo zahvaljujući promeni političkih aktera 2012. godine vraćena na sudijsku funkciju. Na N1 u emisiji „Dan uživo“ Dragana Boljević izjavljuje, citiram – kada bi se država prvo ponašala u skladu sa vladavinom prava, a kada to kažem, mislim, pre svega, na političare, institucije kojima upravljaju, stanje bi bilo mnogo bolje. To je valjda ona ista država koja je omogućila povratak ne reizabranih sudija u sistem

Nikada ne treba zaboraviti činjenicu da su članovi i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva tek u drugoj polovini 2012. godine, tek posle promene vlasti doživeli neku vrstu prosvetljenja, pa su otpočeli proces vraćanja sudija u sistem.

Na osnovu svega rečenog više je nego očigledno da su uspesi te čuvene reforme pravosuđa sledeći - gubitak ugleda Srbije kao države, ugleda sudskih institucija i ugleda sudije kao pojedinca, opšti pravni haos, nezadovoljstvo i strah, medijska hajka protiv pojedinih sudija koji su sudili po savesti, a ne po diktatu, odlazak ogromnog broja časnih ljudi iz suda, najčešće advokata, izgradnja, skupa adaptacija par objekata, a zapuštanje i ruiniranje ogromnog broja drugih objekata korišćenih u sudske svrhe, opšte srozavanje ugleda pravosuđa neprestanim medijskim hajkama, loša kadrovska politika i mnogi, mnogi drugi uspesi kojih se nerado sećamo.

Temelj tih uspeha je sprega tada aktuelne politike, biznismena iz pravosuđa, ali ostaje jedna živa tema, živo pitanje - zašto su provereno žute sudije napredovale i posle 2012. godine i zašto su i dan danas prvi na listama za napredovanje? Da li stvarno nema boljih ili su u pipci ove okorele hobotnice neuništivi?

Odgovore ćemo dobiti u narednom periodu. Zaista se nadam da je spisak predloga za postavljanje na određene funkcije u sudstvu i tužilaštvu, koji je danas pred nama i o kome raspravljamo, korak u smeru koji vodi rešavanju nagomilanih problema. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 2. predloženog rešenja o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podnosim amandman koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Set reformskih zakona koji je pred poslanicima predstavlja zdrav temelj za napredak društva, jer će oni za konačan rezultat imati dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standarda. Razlozi za donošenje zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Razlozi za donošenje zakona jesu i neophodnost sveobuhvatnog vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

S obzirom da Centralni registar predstavlja jedinstvenu bazu podatka svih osiguranika i osiguranih lica, ovim zakonom preuzimaju se nadležnosti u pogledu vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka, odnosno kontrola nad istim. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 3. predloženog Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podnosim amandman u smislu dodavanja stava 2. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače članom 3. Predloga zakona propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je pre svega delatnost Centralnog registra, kao i njegov odnos sa ostalim organima u funkcionisanju sistema socijalnog osiguranja.

Razlozi za donošenje Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Usvajanjem ovog zakona obezbediće se jedinstvena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju i dnevno elektronski ažuriraju.

Set reformskih zakona koji je pred poslanicima predstavlja zdrav temelj za napredak društva, jer će oni za konačan rezultat imati dalje povećanje investicionih aktivnosti, smanjenje nezaposlenosti i poboljšanje životnog standarda. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. predloženog Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podnosim amandman u smislu dodavanja stava 2. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače, članom 1. Predloga zakona propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je pre svega osnivanje, organi, delatnost Centralnog registra, kao i njegov odnos sa ostalim organima u sistemu funkcionisanja socijalnog osiguranja. Usvajanjem ovog zakona obezbediće se jedinstvena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima u koji se podaci unose, čuvaju i dnevno elektronski ažuriraju.

Kako je Centralni registar pre svega elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na IT tehnologijama, neophodno je bilo obezbediti zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo efikasnije i brže ostvarivanje prava i ispoštovali zahtevi u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno razvoja elektronske uprave, a sve u cilju povećanja efikasnosti kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija, korisnika podataka iz Centralnog registra. Osnovna svrha i razlog jeste regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koja je uspostavljena između Centralnog registra i Poreske uprave, a koja je u potpunosti realizovana uspostavljanjem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku.

Odgovorna socijalna politika, a svakako je predloženo zakonsko rešenje deo te politike, utiče na ravnomerni razvoj Republike Srbije u svim oblastima društvenog života, pa je podnošenje amandmana jedan vid podrške toj ideji i već sam i ranije naglašavao da u svim zakonskim predlozima moramo dati podršku ideji ravnomernog razvoja čitave zemlje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na predloženo zakonsko rešenje podnosim amandman koji dodatno definiše član 3. dodavanjem stava 3. a sve u smislu preciznijeg definisanja odnosa predloženog zakonskog rešenja i razvoja Republike Srbije.

Želim još jednom da pohvalim Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo na predloženom zakonskom rešenju koje treba da sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama kao deo jedinstvenog sistema nacionalne bezbednosti u Republici Srbiji, pravno uredi na jedinstven način - stvaranjem pravnih uslova za uspostavljanje jedinstvenog i integrisanog sistema, a da se istovremeno sistem organizacije i funkcionisanja uskladi sa realnim potrebama zaštita i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda.

Predložena rešenja imaju za cilj da omoguće subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.

Predlogom zakona jedinice lokalne samouprave dobile su veće obaveze, a gradske opštine nove obaveze iz oblasti zaštite od vanrednih situacija. S druge strane, uspešna primena ovog zakona smanjiće štete koje te iste jedinice lokalne samouprave trpe od vanrednih situacija.

Izostavljanjem pravovremenog učešća građana u jednostranim poslovima zaštite i spasavanja, znatno se usporava proces spasavanja ljudi i imovine, što može imati teške posledice, pa je zbog toga nacrtom zakona predviđena jasna i nedvosmislena obaveza postupanja građana po naredbi nadležnog štaba za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara.

Pozitivni efekti predloga zakona prožimaju se kroz sve sfere društva. Otpornost društva biće unapređena, a spremnost zajednice da se suoči i odgovori na moguće katastrofalne posledice će biti podignuta na viši nivo. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, koji je predložila Vlada Republike Srbije, podnosim amandman u smislu dodavanja stava 3. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja i razvoja Republike Srbije.

Osnovni ciljevi kojima teže rešenja u Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, brzom i efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području.

Kada se radi o rešenjima kojima se uređuje sistem reagovanja u vanrednim situacijama, ona su uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo lošim, nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim.

Iskustva stečena u prethodnom periodu, pre svega prilikom katastrofalnih poplava 2014. godine, ali i drugih nepogoda manjeg intenziteta koje su usledile u narednim godinama, ukazuju na to da trenutni normativni okvir u Republici Srbiji još uvek pokazuje određena ograničenja, da implementacija ostaje spora.

Predložena rešenja imaju za cilj da omoguće subjektima sistema da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofa.

Važno je ponovo napomenuti da se predloženim rešenjima vrši nadogradnja postojećih sistema, budući da su ona uglavnom oslonjena na postojeća rešenja, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i nedovoljno efikasnim, odnosno da su postojeća rešenja pojednostavljena, inovirana, kako bi bila jasnija i primenljivija.

Sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama nužno podrazumeva angažovanje velikog broja subjekata i prevazilazi svaki od utvrđenih resora pojedinačnih institucija.

Pozitivni efekti Predloga zakona prožimaju se kroz sve sfere društva.

Postizanjem ciljeva ovog nacrta zakona otpornost društva biće unapređena, a viši nivo spremnosti zajednice je da se suoči i odgovori na ove rizike, višestruko će ublažiti moguće katastrofalne posledice. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 4. Predloženog zakona o građevinskim proizvodima podnosim amandman u smislu dodavanja stava 2. koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače, član 4. Predloga zakona utvrđuje da se na sva pitanja postupa koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju odredbe zakona kojim je uređen opšti i upravni postupak.

Opšti ciljevi predloženog zakonskog rešenja su stvaranje uslova da građevinski proizvodi koji se stavljaju i čine dostupnim na tržištu Republike Srbije, a koji se ugrađuju u objekte, zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte i postizanje veće konkurentnosti domaćih aktera na tržištu.

Imajući u vidu da Republika Srbija nema opšti propis kojim bi na jedinstven način bila uređena pitanja koja se odnose na činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda, kao i na kompleksnu prirodu u oblasti građevinskih proizvoda, bilo je potrebno da se problemi koji se dešavaju u ovoj oblasti reše donošenjem novog zakona.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. Građevinarstvo kao kompleksna podrazumeva usluge i procese, kao i ugradnju gotovih građevinskih proizvoda pri čemu završni rezultat objekat, treba u svakom pogledu da zadovolji zahteve projekta, bezbednosti i krajnjeg korisnika.

Delatnost građevinarstva je uslovljena zaštitom životne sredine, predstavlja bitan faktor održivog razvoja i neizostavno je procesno povezano sa drugim delatnostima. Pored toga, građevinarstvo je strateški jedno od najvažnijih privrednih grada, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije.

Sve unapred rečeno svakako utiče na to, na građevinarstvo kao privredna grana, realno najviše utiče na ravnomerni razvoj Republike Srbije u svim oblastima društvenog života, pa je podnošenje amandmana jedan vid podrške toj ideji. Već sam ranije naglašavao da u svim zakonskim predlozima moramo dati podršku ideji ravnomernog razvoja čitave zemlje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. predloženog Zakona o građevinskim proizvodima podnosim amandman koji preciznije definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače, član 1. Predloga zakona utvrđuje predmet uređivanja zakona koji se odnosi na ceo spektar uslova i instrumenata potrebnih za implementaciju predloženog zakonskog rešenja.

Najvažniji razlog za donošenje Predloga zakona o građevinskim proizvodima je potreba da se opštim propisom uredi stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, što do sada nije bilo uređeno.

Drugi bitan razlog za donošenje ovog zakona je ispunjavanje obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije.

Činjenica je da oblast građevinskih proizvoda nije uređena na celovit i jedinstven način opštim propisom. Takođe, u ovakvom pravnom okviru nije moguće dalje uređivati oblast građevinskih proizvoda, što je neophodno, s obzirom na napredak tehnike i tehnologije u ovoj oblasti, pojavu novih građevinskih proizvoda i izazove koje pred domaću industriju građevinskih proizvoda postavljaju zahtevi razvijenih tržišta.

Bez pravnog uređivanja ove oblasti nije moguć ni razvoj građevinarstva kao kompleksne delatnosti koja podrazumeva različite usluge i procese, kao i gradnju gotovih proizvoda u objekat, pri čemu je završni rezultat proizvod koji u svakom pogledu treba da zadovolji propisane osnovne zahteve. Postojeći pravni okvir za građevinske proizvode, međutim, ne uvažava specifičnog građevinskih proizvoda u odnosu na sve druge proizvode.

Građevinarstvo kao bitan faktor održivog razvoja u strateškom smislu predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Ono zahteva da razvoj zakonodavstva, kojom se uređuje ta oblast bude stalan proces, a instrumenti ostvarivanja politike kvaliteta u ovoj oblasti su veoma složeni i u određenoj meri različiti u odnosu na one koje se odnose na druge oblasti.

Usvajanje predloženog zakonskog rešenja omogućava razvoj građevinarstva, oblasti koja je raspoređena i utiče na sve sfere društvenog života. Samim tim i predloženi amandman ide u smeru podrške ideje ravnomernog razvoja Srbije, jer svakako da građevinarstvo na to najviše utiče. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ne treba posebno napominjati koliko razvijena svest o zaštiti životne sredine pozitivno utiče na kvalitetan razvoj u svim sferama društvenog života.

Potičem iz opštine koja o tome treba posebno da vodi računa, opština Raška koja svojom teritorijom obuhvata najveći deo Nacionalnog parka Kopaonik, dobar deo Parka prirode Golija i Jošaničku banju. Ako pri tome dodamo da su najznačajniji kulturno-istorijski spomenici u srpskoj istoriji ili na teritoriji opštine Raška ili u njenoj neposrednoj blizini ne treba posebno naglašavati koliko treba da radimo na tome da ono što nam je priroda darivala očuvamo i prenesemo budućim generacijama.

Želim da pohvalim napore lokalnog rukovodstva da istraje na tim principima, realno to je dosta teško, zbog nasleđenih problema, pogotovo u Nacionalnom parku Kopaonik, ali politika guranja problema pod tepih je prošlost, a hvatanje u koštac i rešavanje problema naša sadašnjost.

Zajedničkim sredstvima EU, Ministarstva za zaštitu životne sredine i opštine Raška, je počela realizacija projekta izgradnje kolektora otpadnih voda i postrojenja za preradu otpadnih voda. Vrednost investicije je oko 11 miliona evra i vi ste gospodine ministre postavili kamen temeljac za izgradnju tog postrojenja.

Naravno da nas očekuje možda i najveći problem, ne bežimo od njega, napravili smo kontakt sa par izraelskih firmi koje koriste najsavremenije metode za skladištenje i preradu otpadnih voda, da bi rešili problem otpadnih voda u Nacionalnom parku Kopaonik, u kome se nalazi najsavremeniji zimski turistički centar u Srbiji. Tu očekujemo vašu podršku, vas i Vlade Republike Srbije. Ne sumnjam da će podrška izostati, jer ako se realno uzme u obzir, zimski turistički centar koji se nalazi u okviru Nacionalnog parka, je moto razvoja turizma u Republici Srbiji.

Moramo naći meru koja zadovoljava razvoj infrastrukture jednog modernog zimskog turističkog centra, a da time ne ugrozimo zone zaštite Nacionalnog parka Kopaonik i vi sami znate da to nije ni malo lako, ali preuzeli smo odgovornost da taj program rešimo i opština Raška, zajedno sa vašim ministarstvom i celom Vladom Republike Srbije će taj problem rešiti. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. predloženog rešenja o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, podnosim amandman u smislu dodavanja drugog stava, koji preciznije definiše povezanost stepena zaštite životne sredine sa unapređenjem flore i faune.

Inače, predloženim izmenama i dopunama Zakona, u članu 1, predlaže se još jedan izuzetak od propisane obaveze sprovođenja javnog konkursa, i to za pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU, u skladu sa članom 89. st. 3. i 4. ovog zakona, kao i za nepredviđene troškove vezane za realizaciju tih projekata.

Na ovaj način bi se omogućila puna primena zakona u skladu sa članom 89. st. 3. i 4, odnosno obezbedila bi se primena metodologije koja je propisana u skladu sa akreditovanim sistemom upravljanja fondova EU.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava Zelenog fonda za sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova EU i ispunjavanju uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova.

Predloženim preciziranjem odredbi omogućava se izdavanje akta od strane ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kojima se utvrđuje ispunjenost uslova iz oblasti zaštite životne sredine, pa samim tim i učešće na konkursu poljoprivrednim gazdinstvima za dodelu sredstava iz IPARD fondova.

Bez predloženog propisivanja pravnog osnova za izdavanje akta o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine, za ovo učešće izdavanje ne bi bilo moguće sprovesti konkurs.

Izmene zakona mogu podstaći razvoj novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju u privrednim granama, povezanim sa realizacijom infrastrukturnih projekata u oblasti zaštite životne sredine. Ne treba posebno napominjati koliko razvijena svest o zaštiti životne sredine pozitivno utiče na kvalitetan razvoj u svim sferama društvenog života.

Predloženim zakonskim rešenjem se omogućava kvalitetnije korišćenje novčanih sredstava kojima se pomenuta zaštita u smislu unapređenja flore i faune diže na veći i ozbiljniji nivo, pa samim tim i rešavanje problema koji je zastupljen u svim delovima zemlje. To rešavanje problema utiče na ravnomerniji razvoj čitave zemlje. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predlažem amandman na član 1. koji dodatno definiše i precizira povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Inače, izmene postojećeg zakonskog rešenja koje su definisane članom 1. usaglašavaju postojeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Planiranim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju nastavlja se proces normativnog uređivanja oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Osnovni cilj svih promena je prilagođavanje obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao najvažnijeg dela penzijskog sistema, demografskim promenama, ekonomskim okolnostima, ali i sa strateškim opredeljenjem države za uspostavljanje moderne i efikasne administracije.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predlaže se pravedniji obračun visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se uvećava staž osiguranja, tzv. beneficirani radni staž. Pored toga, izmenama određenih odredbi Zakona, značajno se smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje različitih prijava, obezbeđuje se pravna sigurnost korisnika penzija. Naime, u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, predlaže se izmena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja.

Ukidanjem Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, visina penzija u isplati se vraća na nivo bez umanjenja, što je rezultat pozitivnih ekonomskih kretanja. Time se omogućuje da penzioneri koji su podneli najveći teret procesa fiskalne konsolidacije osete korist od unapređenja stanja u ekonomiji države.

Zakonsko regulisanje uvećanja uz penziju, isplate jednokratne pomoći, daje osnov za dalje unapređenje socijalnog položaja ugroženijih kategorija penzionera. Očuvanje adekvatnog nivoa penzija je jedan od osnovnih ciljeva penzionog sistema.

Jedan od osnovnih benefita predloženih izmena biće ravnomerni razvoj Republike Srbije u svim društvenim sferama. Svakako, tome treba stremiti kao jednom idealu u svim budućim predlozima zakona.

Samim tim je i ovaj amandman, koji dodatno definiše i precizira povezanost ovog predloga zakona sa ravnomernim razvojem Republike Srbije, podrška toj ideji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, na član 3. predloženog zakonskog rešenja kojim se vrše izmene u članu 3. važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi predlažem amandman u smislu dodavanja novog stava koji dodatno definiše odnos između stepena proaktivnosti jedinica lokalne samouprave i ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Član 13. važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi definiše da jedinice lokalne samouprave mogu da sarađuju i udružuju se radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova i programa razvoja, kao i drugih potreba od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i službe, u skladu sa Zakonom i Statutom. Takođe, definiše da jedinice lokalne samouprave mogu sarađivati sa jedinicama lokalne samouprave drugih država u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Odluku o uspostavljanju saradnje, odnosno o zaključenju sporazuma o saradnji sa jedinicom lokalne samouprave druge države donosi Skupština jedinice lokalne samouprave uz saglasnost Vlade.

Navedeni član važećeg zakona takođe definiše da jedinice lokalne samouprave mogu osnivati svoja udruženja u skladu sa Ustavom i zakonom i da organi jedinica lokalne samouprave mogu sarađivati sa nevladinim organizacijama.

Predloženim izmenama člana 13. važećeg zakona vrši se terminološko usklađivanje sa odredbama Zakona o udruženjima. Takođe, novim stavom u predloženim izmenama uređuje se i pitanje mogućnosti jedinica lokalne samouprave u okviru kojih preko svojih organa prati proces evropskih integracija Republike Srbije i razvija administrativne kapacitete, u skladu sa zakonom i utvrđenom politikom Republike Srbije.

Smatram da se dodavanje novog stava, koga predloženi amandman i definiše, dodatno definiše uzročno-posledična veza između stepena proaktivnosti jedinica lokalne samouprave i ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, na član 2. predloženog zakonskog rešenja kojim se vrši izmena u članu 11. važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi predlažem amandman u smislu dodavanja stava 2. koji dodatno definiše povezanost realizacije statuta lokalnih samouprava sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

Predloženim izmenama i dopunama zakona otklanjaju se uočeni nedostaci u praktičnoj primeni važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi u odnosu rada i funkcionisanja pojedinačnih organa lokalne samouprave i imaju za cilj da transformišu upravu u efikasniji, profesionalniji, moderniji servis svih građana Republike Srbije.

Vlada i resorno ministarstvo su prepoznali da je za ostvarivanje pomenutih ciljeva potrebno da se unapredi učešće građana u donošenju politika, te predložene izmene Zakona o lokalnoj samoupravi predviđaju podsticanje građana na inicijativu, kao i uvođenje obaveze gradovima i opštinama da konsultuju građane o investicionom delu budžeta. Budžeti opština ubuduće neće moći da budu usvojeni dok građani o njima ne daju svoje mišljenje, a u njihovim rukama treba uvek da bude planiranje investicija.

Staće se na put i bahatim predsednicima opština koji su koristili dosadašnje propise i postavljali neracionalni veliki broj pomoćnika. Sada će im pomagati proporcijalno onoliko ljudi koliko ima stanovnika. Težnja je da se smanji broj lokalnih funkcionera u odnosu na broj stanovnika opštine ili grada, da se podstaknu opštine i gradovi da međusobno više sarađuju i pomažu jedni drugima u nedostatku kapaciteta, a da se mesnim zajednicama vrati stara uloga u povezivanju građana sa lokalnom samoupravom.

Predloženim izmenama postojećeg zakona unapređeno je funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave. Svakako sve gore prednosti koje donose predložene izmene će doprineti ravnomernom i ubrzanom razvoju u svim sferama društvenog života Republike Srbije, pa ovaj amandman analogno tome ide u smeru podrške ideji ravnomernog razvoja i zaista smatram da pomenuta ideja treba na neki prihvatljiv način da bude utkana i dodatno definisana u svim predloženim zakonskim rešenjima. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući,uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na predloženo zakonsko rešenje podnosim amandman na član 2. koji dodatno precizira povezanost pomenutnog predloženog zakonskog rešenja i ravnomernog razvoja Republike Srbije.

Želim pre svega da pohvalim rad NBS u proteklom periodu, kao i rad resornih ministarstava vezanih za finansijski sektor, jer u tom periodu Republike Srbije je postigla i očuvala cenovnu i finansijsku stabilnost ispunjavajući time svoje zakonom propisane osnovne ciljeve i doprinoseći stvaranju stabilnijeg poslovnog, smanjenju unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, nižim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, ubrzanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika, kao i popravljanju kreditnog rejtinga zemlje.

U članu 2. definisano je značenje pojmova upotrebljenih u zakonu. Određeni broj pravnih pojmova instituta zadržava značenje određeno drugim zakonima, poput finansijske pogodbe, koja je uređena Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga ili pojma investicionog društva koji je utvrđen Zakonom o tržištu kapitala.

Predloženim zakonskim rešenjem korisnici finansijskih usluga osetiće pozitivan uticaj kroz veću dostupnost finansijskih usluga i veći izbor između postojećih pružalaca finansijskih usluga na tržištu, kako bi mogli da odaberu najpovoljniju finansijsku uslugu koja odgovora njihovim potrebama, bez obzira na to koliko je daleko najbliža ekspozitura.

Pružaocima finansijskih usluga daje se dodatni podsticaj da na pouzdan i predvidiv način oglašavaju finansijske usluge na daljinu i na taj način zaključuju ugovore sa korisnicima.

Posebno treba naglasiti odredbu koja omogućava zaključenje ugovora do određene vrednosti u elektronskom obliku i bez kvalifikovanog elektronskog potpisa koji koristi klijent finansijske institucije. To je veoma bitna odredba Predloga zakona, imajući u vidu nedovoljnu rasprostranjenost upotrebe ovog potpisa kod fizičkih lica.

Na kraju, treba naglasiti da finansijski sektor svakako najbrže prati trendove tehnološkog razvoja, tj. digitalizacije. Jednostavno je to realnost i predložena zakonska rešenja su svakako korak u smeru ubrzavanja tih savremenih procesa, a sve u cilju napretka u svim sferama društvenog života, jer realno sve pomenute sfere društvenog života u tom svom temelju, kao osnovu imaju finansije.

Amandman ide u smeru podrške ideji ravnomernog razvoja Republike Srbije, često sam to ranije u svojim prethodnim izlaganjima pominjao. Realno je to dosta teško sprovodljivo, ali svakako je ideja da se u budućim predlozima zakonskih rešenja taj segment dodatno definiše. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podnosim amandman na član 1. koji dodatno definiše povezanost predloženog zakonskog rešenja sa ravnomernim razvojem Republike Srbije.

U članu 1. se utvrđuje predmet zakona. Propisano je da se zakonom utvrđuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i način ostvarivanja zaštite tih prava.

Predloženim zakonskim rešenjem se uvodi posebna zaštita za korisnike svih finansijskih usluga koje posluju na našem tržištu, uključujući i one koji nisu pod nadzorom NBS, već pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti, kao što su investiciona društva i investicioni fondovi.

Zaštitom su obuhvaćeni, ne samo potrošači već i poljoprivrednici i preduzetnici, imajući u vidu njihovu nižu finansijsku edukovanost. Trend digitalizacije u svim sferama društvenog života, koji se najbrže razvija u finansijskom sektoru, vrednost obavljenih transakcija karticama na internetu u 2017. godini je oko 20 milijardi dinara, nameće potrebu da se uvede posebna zaštita za korisnike koji nisu fizički prisutni u momentu pružanja informacija ili zaključivanja ugovora, koriste internet ili mobilne telefone, što samo po sebi stvara rizik da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a može trajati i više godina.

Prepreka za elektronsko zaključivanje ugovora bio je i zahtev da korisnik ima kvalifikovani elektronski potpis kada se traži pismena forma. Ovim zakonom se ovaj problem prevazilazi, tako što se ovaj potpis traži samo za finansijsku instituciju, dok će korisnik moći da koristi za davanje saglasnosti i postojeće metode za plaćanje preko aplikacija elektronskog i mobilnog bankarstva.

Sve navedeno je rečeno u predloženom zakonskom rešenju kojim se i dalje podstiče veća prisutnost digitalizacije u finansijskom sektoru i ohrabruju korisnici na masovniju upotrebu tih usluga putem savremenih sredstava komunikacije dodatnom zaštitom doprinosi ukupnom razvoju Republike Srbije u svim sferama društvenog života, jer su realno sve naslonjene na pomenuti finansijski sektor. Zahvaljujem.