Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, oficiri Vojske Republike Srbije, kolege i koleginice, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju doda stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.“

Vojno obrazovanje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije i jedan od stubova obrazovnog sistema. Predloženim zakonom uređuju se ciljevi, načela i specifičnosti vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije.

Školovanje u smislu ovog zakona obuhvata srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje, koje realizuju visokoškolske ustanove.

Predlogom zakona usklađuje se vojno obrazovanje sa opštim propisima kojima je uređen sistem obrazovanja u Republici Srbiji, bazirano na dugogodišnjoj tradiciji, a vojska kao garant stabilnosti i napretka naše države, uz obrazovanje sa kontinuiranim procesom, predstavlja suštinski osnov našeg društva.

S obzirom na to da je proces modernizacije Vojske Srbije u toku, taj proces mora da prati i reforma obrazovanja, tj. školski sistem, koji mora biti efikasniji i kvalitetniji. Potrebno je obrazovanje podići na viši nivo, znanje koje stiču pripadnici Vojske je specifično i potrebno je dobro sagledati školski sistem, uvesti nove obrazovne profile koji će unaprediti vojno obrazovanje, kroz koje će učenici odnosno studenti sticati stručne kompetencije, kako bi vojska i dalje bila garant mira i stabilnosti naše države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi Zakon o planskom sistemu Republike Srbije obuhvata sve aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike u jedinicama lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona, planski sistem koji je imao manjkavosti u vidu neefikasnosti, postaće mnogo efikasniji, transparentniji i uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava mnogo jeftiniji. Planskim dokumentima postavljaju se ciljevi, utvrđuju prioriteti, odnosno planiraju se mere za njihovo dostizanje.

Obrazovanje kao bitan segment svih društvenih aktivnosti predstavlja suštinski osnov celog društva. Sistemskim planiranjem školskog sistema i prilagođavanjem potrebama privrede stvaramo preduslove za brži razvoj naše države, a samim tim i podižemo životni standard naših građana.

Navešću primer iz sredine iz koje ja dolazim, iz opštine Stara Pazova, koja ima dugogodišnju tradiciju preduzetništva i gde su mnoge kompanije izgradile svoja nova postrojenja i otvorile nova radna mesta, te se ukazala potreba da se u srednjem strukovnom obrazovanju otvaraju i školuju novi profili kako bi odgovorili potrebama tržišta rada.

Ubrzani razvoj Srbije nameće školskom sistemu da bude efikasniji, kvalitetniji, dobro isplaniran, a u cilju sveukupnog razvoja Srbije.

Upravo iz navedenih razloga podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona, gde se dodaje stav 3. koji glasi – planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.

Ulaganje u obrazovanje i razvoj školskog sistema su najisplativije investicije za razvoj i budućnost svakog društva, pa mi zato na kraju dozvolite da izrazim samo reči pohvale za napore Vlade Republike Srbije koje čini na reformama obrazovnog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 2. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije doda tačka 18. koja glasi – efikasnost planiranja, planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.

Zbog značaja efikasnog planiranja školskog sistema, sistema vaspitno obrazovnih ustanova i obrazovanja, kao bitan segment svih društvenih aktivnosti, a samim tim i razvoja Srbije, značajno je efikasno planirati školski sistem i prilagoditi sistem obrazovanja kako bi mogao da prati privredu.

Upravo takav primer efikasnog planiranja školskog sistema tj. obrazovanja, gde obrazovanje prati privredu jeste i opština Stara Pazova, koja se prilagođava ekonomskom razvoju budućeg grada i prepoznaje ekonomske potrebe. Shodno tome, školuje profile koji su na tržištu potrebni i traženi.

Opština Stara Pazova je opština sa velikim brojem domaćih i stranih investitora, razvijenom privredom, izgrađenom infrastrukturom, razvijenim oblastima zdravstva i školstva, gde se obrazuju novi profili koji su potrebni privredi, a upravo to dovodi do smanjenja nezaposlenosti i povećanja životnog standarda naših građana, ka čemu svi težimo.

Stara Pazova zaslužuje prema svim parametrima da konačno dobije status Grada, što je rukovodstvo opštine već zatražilo od nadležnog ministarstva i dostavilo Vladi Republike Srbije svu potrebnu dokumentaciju. Na nama, uvaženim, biranim predstavnicima naroda jeste da učinimo sve da ekonomija i obrazovanje budu u funkciji razvijanja opština, gradova i regija, sa jednim jedinim ciljem, a to je sveukupni razvoj Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 3. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije doda tačka 15), koji glasi: „Načelo efikasnosti, koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema“.

Rastući ekonomski potencijal zasnovan je na dobrom planiranju svih učesnika u planskom sistemu. U današnje vreme svesni smo posledica tranzicije koja je ostavila tragove na celokupno društvo i zaustavilo razvoj školskog sistema. Treba da nastojimo da napravimo obrazovni sistem koji će biti u funkciji kvalitetnog obrazovanja, da razmišljamo o svakom pojedincu, da usaglasimo potrebe sveukupnog razvoja Srbije, što i jeste preduslov i garancija za viši nivo životnog standarda.

Školski sistem treba da stvori preduslove za svakog pojedinca, da mu pruži šansu da bude dovoljno edukovan, kako bi mogao da odgovori potrebama društva, a svakog pojedinca osposobi da bude samostalan u svom poslu.

Navešću primer opštine Stara Pazova, gde se broj građana konstantno uvećava, što iziskuje od školskog sistema da prati razvoj privrede opštine i zahteve tržišta radne snage, što je i učinjeno, tako da su u sistemu srednjeg strukovnog obrazovanja otvoreni novi smerovi u području rada mašinstva i obrade metala - mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, tehničar za kompjutersko upravljanje, mehaničar za grejne i rashladne uređaje i auto-mehaničar, a u području rada saobraćaja – saobraćajni tehničar drumskog saobraćaja, zatim, područje rada hemije, nemetala i grafičarstvo, otvoren je i smer – tehničar za grafičku pripremu.

Sve ovo je urađeno u cilju modernizacije društva, stavljajući akcenat na činjenicu da ubrzani razvoj Srbije…

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice.)

Privodim kraju.

Ekonomski i tehnološki napredak traži od školskog sistema da pre svega bude efikasan, a lokalna samouprava iz koje ja dolazim još privlačnija za dolazak investitora. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, ministre sa saradnicima, donošenje zakona o planskom sistemu Republike Srbije jeste potreba kako bi se uspostavio efikasan i transparentan i realan sistem planiranja Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave koji obuhvata sve aspekte socijalne i ekonomske razvojne politike, zatim regionalnog razvoja uz optimalno i racionalno korišćenje budžetskih sredstava. Obrazovanje kao proces usvajanja znanja, sticanje veština, razvoja sposobnosti je bitan segment svih društvenih aktivnosti. To je proces koji traje tokom celog života, to je suštinski osnov i egzistencionalna potreba svakog čoveka.

Upravo iz tih razloga, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona gde se dodaje stav 2. koji glasi – planskim sistemom se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.

Školski sistem je sistem vaspitno-obrazovnih ustanova i predstavlja okosnicu svakog sistema. Sistemskim planiranjem i prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržištu rada, smanjujemo nezaposlenost, stvaramo preduslove za brži razvoj naše države, unapređujemo životne uslove i podižemo standard naših građana.

Kao primer dobre prakse, želim da navedem opštinu Staru Pazovu, koja ima dugu tradiciju razvoja preduzetništva malih i srednjih preduzeća i vodeća je po broju investitora i otvaranju novih radnih mesta, gde se planski školuju profili koji su traženi na tržištu rada, što je ujedno doprinelo smanjenju nezaposlenosti i podizanju životnog standarda građana, ka čemu svi i težimo, a to je ujedno i put u bolju i lepšu budućnost za generacije koje dolaze.

U danu za glasanje pozivam sve moje kolege da podrže predložene zakona.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, kolege i koleginice poslanici, NOKS predstavlja instrument kojim se uređuje oblast kvalifikacija i povezanost sa tržištem rada.

NOKS je osnova za primenu koncepta celoživotnog učenja i od velikog je uticaja na unapređenje sistema obrazovanja Republike Srbije i uticaja na pojedince.

S obzirom da daje mogućnost sticanja kvalifikacija, koje su zasnovane na potrebama tržišta rada i društva u celini, uticaće i na sveukupni razvoj Srbije, ka čemu mi kao odgovorno društvo težimo.

Sticanjem novih veština i promenama zanimanja prilagodićemo se novim uslovima i tako povećati produktivnost rada, a nezaposlenost smanjiti na minimum.

Član 4. predloženog zakona definiše ciljeve NOKS-a, a kako smatram da sveukupni razvoj Srbije posebno zavisi od razvoja školskog i obrazovnog sistema, sa zadovoljstvom želim da konstatujem da pored ovog zakona u danu za glasanje usvojićemo i Zakon o udžbenicima i Zakon o prosvetnoj inspekciji, koji će svakako doprineti željenom razvoju školskog sistema.

Zbog svega rečenog, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 4. doda tačka 11) koja glasi: „Afirmacija stečenih kvalifikacija, realizacija stečenih znanja, u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministri sa saradnicima, kolege poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 2. Predloga zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije doda tačka 15. koja glasi - afirmacija stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.

Školski sistem, sistem vaspitno-obrazovnih ustanova je okosnica svakog sistema vaspitanja i obrazovanja, jer sve ustanove u školskom sistemu su međusobno povezane. Obrazovanje kao proces usvajanja znanja, sticanja veština, razvoja o sposobnosti je bitan segment svih društvenih aktivnosti. To je proces koji traje tokom celog života i za to nacionalni okvir kvalifikacija Srbije i prepoznaje potrebu za celoživotnim učenjem.

Obrazovanje je suštinski osnov i egzistencijalna potreba svakog čoveka. To je proces koji se odvija u obrazovnim institucijama, ali isto tako i izvan njih. Nije dovoljno usvojiti određen fond znanja, s obzirom na to da znanja i veštine moramo obogaćivati, neophodno je kontinuirano obrazovanje. Upravo uspostavljanjem NOKS-a, omogućiće se jedinstvenost statističkog praćenja obrazovanja, usklađivanje evidencija u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, kao i uporedivost sa drugim sistemima u Evropi.

Uvođenjem tehnoloških novina u radni proces podrazumeva da kadrovi raspolažu novim znanjima koja treba uneti i u planove razvoja kadrova i planove razvoja obrazovanja. Mora se obezbediti efikasnije ulaganje u školski sistem kako bi se prilagodio ishod učenja potrebama tržišta rada, da se sticanjem novih veština prilagodimo novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja. Na taj način se smanjuje i nezaposlenost i povećava radna produktivnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice, nemojte mi zameriti, ali na početku svog izlaganja moram da se zahvalim mom kolegi na tako lepim rečima i želim da naglasim da Srbi i Slovaci već vekovima žive u najboljim mogućim odnosima na ovim prostorima Srbije.

No, da se vratimo na predloženi amandman.

Sveukupni razvoj Srbije mi kao ozbiljno društvo moramo planirati dugoročno, da bismo postigli održivu budućnost. Moramo razmišljati o tome da moramo otvarati nova radna mesta, kako bismo unapredili životne uslove i podigli standard naših građana. Težimo ka tome da Srbija bude ekonomski jaka država, da se ostvari veća zaposlenost i produktivnost. Za rešavanje nezaposlenosti u Srbiji neophodna je saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, a sve u korist privrede. Neophodno je podsticanje strateškog okvira za saradnju u obrazovanju i obuci koji će uključiti sve zainteresovane strane. Rezultat toga treba da bude primena koncepta celoživotnog učenja. Takođe, kroz sticanje novih veština možemo se prilagoditi novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja i na taj način smanjiti nezaposlenost i povećati radnu produktivnost.

Veoma je važno da NOKS ima zajedničke principe sa evropskim okvirom kvalifikacija, kako bi se lakše tumačile kvalifikacije među državama i obrazovnim sistemima u Evropi.

U predstojećem periodu moramo više ulagati u sistem obrazovanja i obuka na svim nivoima. Na taj način stvoriće se svi preduslovi bržeg razvoja naše zemlje, a željeni cilj da Srbija bude visoko razvijeno društvo prema kojem nas vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, zasigurno će obezbediti ubrzani razvoj školskog sistema.

Zbog svega rečenog, uvaženi, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona, gde se dodaje tačka 10), koji glasi: „Obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema“.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, podnela sam amandman kojim predlažem da se u članu 1. Predloga zakona o NOKS doda stav 3. koji glasi – NOKS se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj školskog sistema.

U cilju reformskih procesa u oblasti obrazovanja, neophodno je definisati NOKS. Zbog dosadašnjeg nepostojanja NOKS, postoji veliki raskorak između školskog sistema, tj. sistema obrazovanja i potreba tržišta rada.

U narednom periodu, potrebno je obezbediti još veća ulaganja u školski sistem, odnosno još veća ulaganja u obrazovanje i obuku na svim nivoima, što će ova Vlada i predsednik Aleksandar Vučić svakako činiti.

Potrebno je prilagoditi obrazovne ishode, tj. ishod učenja potrebama tržišta rada, a upravo to postižemo stvaranjem nacionalnog okvira kvalifikacija, čime ćemo pomoći privredi, a posebno investitorima.

NOKS je osnova za primenu koncepta celoživotnog učenja i od velikog je značaja i uticaja na unapređivanje sistema obrazovanja u Srbiji, kao i na razvoj pojedinca.

Uspostavljanjem NOKS, doprinosi se obezbeđivanju kvaliteta rada, tako i stručnog obrazovanja i obučavanja, što će na kraju za rezultat dati brži razvoj naše zemlje. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, jedan od predloga zakona koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o upotrebi znakovnog jezika. Ovim predlogom zakona uređuje se upotreba znakovnog jezika, tj. pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluga tumača za znakovni jezik, način i upotrebu usluga tumača, mere za unapređenje znakovnog jezika kroz informisanje i obrazovanje na znakovnom jeziku.
Ovim zakonom obezbeđuju se Ustavom zagarantovana načela koja se odnose na uživanje ljudskih prava, a naročito zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom. Znakovni jezik je oblik komunikacije osoba sa oštećenim sluhom, koji ima svoja jezička svojstva, gramatičke funkcije, fonologiju, morfologiju i sintaksu. Svi smo svesni činjenice da osobe sa oštećenim sluhom treba da budu ravnopravni članovi društva i da svoja prava ostvaruju u jednakoj meri kao i svi ostali članovi zajednice.
To da osobe sa oštećenim sluhom imaju ograničene mogućnosti zbog otežanog načina komuniciranja pogrešna su shvatanja i zato moramo određenim merama ove predrasude otkloniti. Potrebno je omogućiti im pristup komunikacijama na najprikladniji i najprihvatljiviji način, a znakovni jezik je neophodan vid komunikacije osoba sa oštećenim sluhom. Osnova ovog govora je sistem znakova, od kojih svaki ima svoje značenje. Ovakav sistem znakova predstavlja prirodni način komunikacije, a uz tumače za znakovni jezik omogućava se komunikacija ne samo od strane osoba sa oštećenim sluhom, nego i od čujućih osoba koje su u komunikaciji sa njima.
Osnovni cilj ovog zakona jeste unapređenje položaja gluvih osoba, uklanjanje barijera u komunikaciji i uvođenje znakovnog jezika u sve životne sfere, a sa ciljem da se osnaže osobe sa oštećenim sluhom i da se uključe u društvene aktivnosti. Iz tih razloga pozivam sve kolege da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, jer ćemo tako omogućiti osoba sa invaliditetom, tj. osobama sa oštećenim sluhom da budu ravnopravne, da mogu da izraze svoje ideje, misli i osećanja koristeći jezik koji u najboljoj meri zadovoljava njihove komunikacione potrebe i nećemo im uskratiti njihovo neotuđivo ljudsko pravo, a to je pravo da komuniciraju. Hvala.