LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas smo svi bili svedoci brutalnog napada na našeg poslanika gospodina Marijana Rističevića. Stalno govorim – bilo ne ponovilo se, međutim, ovo se ponavlja, ovo mora da se zaustavi, ovo je sramota. Devedeset i devet posto poslanika su normalni ljudi, izgleda da taj jedan posto nije. Ovo je sramotno, ovo se non-stop ponavlja.

Setimo se samo naše uvažene predsednice, gospođe Maje Gojković, koja je sva u podlivima završila na Kliničkom centru, setimo se gospodina Martinovića koji je brutalno napadnut, ničim izazvan, gospodin Aca Marković takođe.

Ko je sledeći, gospodo? Da li ja sutra smem da dođem na posao? Moje koleginice i ja? Čime mi to njih toliko iritiramo, taj čopor? Boško – fašista, ljotićevac, ne znam ni šta je. Uozbilji se, čoveče, dođi ovde, debatuj sa nama. Sramotno je da jednog čoveka prebijete. Došao je sav krvav, pocepan ovde. Dokle? Pretite nam. Prvo smo sve, ne mogu da ponovim šta smo mi žene u ovom parlamentu, najpogrdnija moguća imena, nazivali su nas očajnim imenima, sramota me je. Ja sam lepo vaspitana žena, ja to ne mogu ni da ponovim.

Zatim, maltretiraju decu predsednika našeg. Kad smo mi bilo čiju decu prozvali? Nikada, ničiju. Roditelje? Nikada, ničije i ne treba. Ovde smo valjda izabrani da predstavljamo programe, a ne da se vređamo, a ne da se tučemo, ni ne daj Bože. Pa, u Srbiji je valjda nulta tolerancija na nasilje korupciju. Šta je ovo? Ne mogu da razumem.

Šta ako se desi, ako je povredio glavu? Povredili su mu uvo, pocepali ga. Šta ako je doživeo nešto strašno? Gde je dostojanstvo? Čast? Imaju li ti ljudi malo skrupula? Gde smo mi? Ovo je najviši dom u Srbiji, prestanite više sa tim.

Pozivate na linč predsednika, na ubistvo, stoti put već. Hajde, neka državni organi rade svoj posao. Ljudi poput Boška Obradovića i njemu sličnih treba da budu iza rešetaka ili postoji ustanova za to. Sramotno je to.

Umesto da danas pričamo o spašavanju života, ja sam sva potrešena ovde zbog… ko zna šta je moglo da se desi, mogao je da pogine čovek, ne daj Bože ili neko drugi od nas. Što kaže uvaženi kolega Đukanović, neće oni jedan na jedan, nego deset na jedan. To nikad nije bilo, nikada u Srbiji. Gde je junaštvo, čojstvo, gde je dostojanstvo? Sramota jedna. Mi spašavamo živote, borimo se sa pošašću zvanom Kovid-19, ovi tuku naše poslanike.

Želela bih pre svega da se zahvalim svim lekarima, pre svega Vladi, predsedniku i svim lekarima, ali ne samo lekarima, nego medicinskim sestrama, vozačima, kasirkama, prodavačicama, prodavcima, svim ljudima dobre volje, volonterima koji su pomagali da pobedimo ovu pošast. Ljudi, mi je nismo pobedili. Biće toga, mnogo je bolje nego što je bilo zahvaljujući dobroj organizovanosti, požrtvovanosti svih ljudi koji su želeli dobro ovoj zemlji.

Ne znam šta ovi ljudi očekuju? Mislim na Boška i ove dokone koji ne dolaze na posao, primaju platu i tuku sve redom. Setimo se samo onih novinarki, nego neću više o tome odmah se potresem, ko zna ko je sledeći, možda sam ja.

Uspeli smo da sačuvamo naš zdravstveni sistem. Tako se radi. Zahvaljujući dobroj politici, Vladi i gospodina Aleksandra Vučića dobili smo na vreme maske, rukavice i respiratore. Zato smo spasli veliki procenat života ljudskih, zaštitili smo bake, deke, zaštitili smo mladež. Ja apelujem na sve ljude, nije gotova pošast, nosite maske, nosite rukavice. Možda je vama, mladost je pa – neće mene, neće mene. Ne zna se koga hoće. Umro je naš divan čovek, gospodin Blažić. Ne treba više niko da umre, umrlo je 206 ljudi starijih, međutim bilo je i mladih.

Nismo gotovi sa ovom bolešću. Hajde da se uzmemo u pamet i da lepo fino završimo kako treba ovu pošast, nikad nas više ne snašla, a ljudi koji žele da debatuju neka dođu ovde da se lepo vidimo, pogledamo u oči u oči, da razmenjujemo političke opcije, ovo je moja. Ja nisam za nasilje, ja ne želim nikoga da povredim. Možda nekad nesvesno kažem nešto što ne bi trebalo, ali to nije način da se tučemo ovde. Šta je sledeće? Pištoljerosi, pa da me neko ubije.

Mnogo toga smo učinili od 2012. do 2020. godine, ja sam ponosna što živim u ovoj zemlji, pokazali smo da smo mi izuzetno inteligentan narod. Kad god je frka, kad god treba da se snađemo mi smo to uradili. Doživeli smo ratove, doživeli smo bombardovanje, preživeli smo, preživećemo i ovu pošast, ali nije gotovo.

Drago mi je da smo pomogli lekarima. Kada sam videla one ljude u skafanderima nije mi bilo dobro. Zato smo organizovali aplauze u 20.00 časova i šta se desilo? Kreće lupanje u šerpe? Kome? Aleksandru Vučiću ili doktorima? Ja sam ukapirala da je doktorima, jer ne možete pet minuta nakon aplauza da bude lupanje u šerpe. Sramota jedna, gadost jedna. Neka izađu na izbore 21. juna, sve smo uradili da bi izašli na izbore. Smanjili smo cenzus sa 5 na 3%, pa valjda ko ima iole normalnosti, razume se u politiku zna koliko mu glasova treba, neka izađe, neka pokaže koliko vrede. Ljudi su ti koji biraju, mi smo od naroda izabrani. Hajde da vidimo, ko vredi neka se vrati ovde, ko ne vredi neka ode tamo gde mu je mesto, neka radi nešto drugo. Krajnje je vreme.

Odradili smo mnogo dobrih stvari za Srbiju, pokazali smo kako da sačuvamo zdravstveni sistem, sagradili masu bolnica, sagradili i renovirali masu škola, vrtića, napravili preko 330 kilometara autoputeva, renovirali puteve, renovirali pruge, sad radimo brzu prugu, tehnološke parkove, radimo sve i svašta. Hajde da tako ostane, hajde da i ako neko želi da bude u politici kaže – e, ljudi možda to nije dobro, hajde da uradimo nešto bolje, a ne da se više tučemo, nikad više.

Drago mi je da smo povećali plate lekarima. Samo jedna paralela kako je to bilo 2011. godine od ovih koji kažu da su bili jako uspešni. Oni su 2008. godine otpustili 400 hiljada ljudi. Mi smo zaposlili preko 250. Oni su imali inflaciju 26%. Mi imamo ispod, skoro na evropskom proseku. Plata lekara u njihovo vreme 64.018,67. U naše vreme, bez inflacije, inflacija je 1,01% je 96.269,00 dinara plus povećanje. Tako se radi i treba da im bude više. Ono što sam ja videla, treba da imaju kakvu zaslužuju i imaće zahvaljujući ovoj Vladi i zahvaljujući predsedniku Vučiću. Zahvaljujem na pažnji.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa I, Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan.

Naime, izuzetno je važno da sklapamo ove sporazume zato što je to jačanje bilateralnih odnosa. Republika Srbija je u periodu od 2012. do 2020. godine zaista sklopila dosta tih sporazuma i to samo znači jačanje spoljne politike.

Od kako je došla na vlast SNS i naravno sadašnji predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, mi smo postali jedna respektabilna zemlja u svetu i to svi znaju. Na Duing biznis listi smo 42, ali što se tiče uticaja moći, političke i ekonomske u svetu, Srbija je na 44. mestu liste najmoćnijih zemalja sveta. To je zaista za svaku pohvalu i to ne kaže Ljiljana Malušić, nego kaže najnoviji spisak medijske kompanije „US News & World Reports“ i pokazuje da se Srbija, sa 2018. godine kada je bila na 52. mestu, popela na 44. mesto. Ta mala Srbija koja ima ukupno sedam miliona stanovnika je postala respektabilna zemlja u svetu.

Zašto? Zato što upravo predsednik republike, gospodin Aleksandar Vučić vodi jednu mudru pomirujuću politiku. Zato stalno kažem da smo mi faktor stabilnosti na Balkanu, pa jesmo, radimo na tome da pomirimo strasti. Neću ni da pričam šta je bilo malopre, sto puta sam rekla, neću da širim temu o tome šta je bilo i gde je bilo, kako je bilo, to je uvažena koleginica najbolje rekla, ali je zaista izuzetno važno da sklapamo ove sporazume.

Što se tiče Republike Azerbejdžan i Republike Srbije, Azerbejdžan je nama fizički daleka zemlja, ali je u srcu i po onome što radi u Republici Srbiji izuzetno blizu, ima izuzetno veliki potencijal i ja sam impresionirana onim što je rekao moj uvaženi kolega, gospodin Arsić, da su gospoda iz Azerbejdžana podigla spomenik najvećem naučniku ikada, Nikoli Tesli. Znači, to je nešto što je za svaku pohvalu.

Što se tiče ovog sporazuma, on je potpisan prvi put 25. januara 2012. godine. Mi smo 2019. godine imali dopunu, odnosno par promena, imaju bolju prohodnost Azerbejdžana u Republici Srbiji i to je dobro.

Naime, kada govorimo o Azerbejdžanu, uvek govorimo o nekim projektima. Azerbejdžan je tu prisutan, zahvaljujući Azerbejdžanu i ne samo Azerbejdžanu, nego mnogim zemljama, pre svega Kini, Rusiji i mnogim drugim zemljama, ali i Azerbejdžanu. Imamo masu urađenih puteva.

Kada smo već kod puteva, ja moram da kažem da smo uradili od 2012. do 2020. godine 350 km autoputeva, što je za svaku pohvalu i ne samo to. Radimo brzu saobraćajnicu, biće gotova pred kraj 2021. godine. Izgradićemo brzu železničku saobraćajnicu od Beograda do Novog Sada, gde ćemo do Novog Sada stići za 30 minuta.

Izvanredno, to sam doživela u Kini, pa ću doživeti i sledeće godine u Srbiji. Niko živ više neće ići automobilima, nego će da sedne u voz iz Beograda i do Novog Sada za 30 minuta.

Što se Azerbejdžana tiče, strane su saglasne da sarađuju i na realizaciji projekata u Republici Srbiji, što se tiče auto puta Ruma-Šabac, ali izgradiće se i most preko reke Save. Takođe i brza saobraćajnica Šabac-Loznica i ne samo to, oni će biti prisutni, radiće na projektima koji se tiču prečišćavanja pijaće vode, ali i otpadnih voda i mnogo čega drugog.

Još jednom izuzetno je važno da potpisujemo ove sporazume i ja ću u danu za glasanje, sa radošću glasati za sve predloge zakona. Hvala vam.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Naime, vrlo je hrabro danas na dnevnom redu da diskutujemo o ovom zakonu, iz prostog razloga što će biti puno zameranja, postoji dosta tajkuna ili onih bogataša koji neće da plaćaju porez. Meni je nezamislivo da neko u ovoj državi, devastiranoj do 2012. godine, ne plaća porez. Ne plaća porez, pazite, čovek poseduje ne znam šta na ovom belom svetu i neće da plati porez. Pa, kako neće da plati porez? Taj porez direktno ide u budžet, tako se puni budžet, akcize, porez, donacije, a iz budžeta se grade vrtići, grade se škole, infrastrukture i sve ostalo, sramotno je to.

Godine 2012, kada je SNS došla na vlast, mislim na republički nivo, pobedila je ona 2010. godine na lokalnim izborima i na Voždovcu i u Zemunu i na ostalim opštinama, a što se tiče republičkog nivoa žestoko smo krenuli da se borimo protiv korupcije, doneli smo masu zakona, bilo je izmena i dopuna zakona i to je jako dobro. Zašto? Pa zato što imamo odgovornost prema ovim ljudima, i niko nije pošteđen. Na primer, u 2019. godini doneli smo 584 pravosnažno osuđujuće presude, što je dobro, između ostalog, tu ima funkcionera, i treba da bude tako, pa tako se radi. Kako ćemo da iskorenimo korupciju?

Kaže, gospodin Dragan Đilas, jedan od velikih tajkuna, on za sebe kaže da nije tajkun, naprotiv, kakav je on tajkun, on je samo jedan običan čovek koji poseduje 619.000.000 evra. Pa bih ja upitala – kako je moguće da on poseduje 619.000.000 evra, od toga samo o nekretninama 25.000.000 evra, ali idemo redom.

Na Đilasove tvrdnje da nije tajkun, da se nije enormno obogatio upravo koristeći politički uticaj, a znamo da je Đilas 2007. godine prijavio samo ženinu kuću na Dedinju i automobil „sab“ 2003. godište, kao i 70.000 ušteđevine, godine 2016. on prijavljuje, a od 2013. godine nije bio na vlasti, samo u svojim nekretninama 2.022.000 evra vrednosti plus 4.500.000 evra za jednu zgradu, i to nije 4.500.000 već dva puta više, i tako redom. Ali to on prijavljuje.

Istina je nešto drugačija. Istina je da samo u nekretninama ima 25.000.000 evra, pa ću ja da krenem redom, ali ne ja kao Ljiljana Malušić, ne daj bože, nego podaci iz APR-a, kao i Agencije KRIK, da se zna, KRIK je mreža za istraživanje kriminala i korupcije.

Idemo redom. Lokacija Vračar-Beograd, gospodin Dragan Đilas – jedan stan od 90 kvadrata, 200.000 evra. Idemo dalje. Đilas poseduje i dupleks u potkrovlju zgrade u blizini Hrama Svetog Save – 185 kvadrata, 450.000 evra.

Molim vas da me ne prekidate, ja nikada nikoga ne prekidam, pa posle možemo da polemišemo, prosto da me ne dekoncentrišete.

Dalje, Stari grad, kompanija Dragana Đilasa poseduje četvorosoban stan kod Studentskog trga – 148 metara kvadratnih, 298.000 evra. Stari grad-Beograd, „Multikom grupa“ – 65 kvadrata, 135.000 evra. Dvosoban stan kod Studentskog trga u Dobračinoj ulici Đilasova kompanija „Multikom grup“ kupila je avgustu 2014. godine za 120.000 evra.

Idemo dalje, Stari grad-Beograd, ja vas upozoravam, biće mi potrebno sat vremena za sve ovo što ima, ja zaista neću da govorim sat vremena, negde ću na trećini da prestanem, pa ćemo po amandmanima da pričamo i dalje o njemu, „Multikom grup“ u julu 2014. godine – stan 55 metara kvadratnih, 116.000 evra. Vračar-Beograd, ponovo „Multikom grup“ – 91 kvadratni metar, 190.000 evra. Pa onda idemo Vračar-Beograd, takođe „Multikom grup“ – 43 metra kvadratna, 103.000 evra. Znači, nije to moja priča, ne daj bože, nego prosto APR-a i KRIK-a. Pa onda, Đilasova firma je jednosoban stan kod Hrama Svetog Save kupila za 67.000 evra u julu 2014. godine. Onda Majdanpek – 48 kvadratnih metara, 16.500 evra.

I tako, draga gospodo, ovo je materijal, ja ću pričati i dalje o tome, zato mi danas raspravljamo o ovom zakonu. Bilo, ne ponovilo se. Znate zašto je mogao da radi ovo, ne samo on, nego svi ljudi koji Republici Srbiji ne plaćaju porez i enormno su se obogatili? Pa zato što su donosili upravo zakone da bi njima odgovarali.

Hvala na pažnji. Sa zadovoljstvom ću da podržim Predlog ovog zakona.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -