MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi pitanja ja pozdravljam juče izgovorene reči predsednika Vlade Republike Srbije – nema kompromisa sa sivom ekonomijom. Svi moraju da imaju iste uslove na tržištu. Tako kaže predsednik Vlade, Ana Brnabić. Ja snažno podržavam tu izjavu i činim sve da se na našem tržištu to i učini.

Stoga pitanje za Vladu, za ministarstvo koje kontroliše telekomunikacije, za REM i druga regulaciona tela koja regulišu i kontrolišu elektronske medije, pozivam se na Zakon o elektronskim medijima, na Zakon o oglašavanju, pozivam se na zakon koji potvrđuje konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope i ovde vam pokazujem da naši gledaoci znaju, ovde je 80 velikih firmi, brendova, u Republici Srbiji, koje reklamiraju, tzv. prekogranični kanali, ja ću reći piratski kanali, koji uzimaju hleb domaćim registrovanim kanalima time što emituju reklame, naravno iz Luksemburga i Ljubljane.

Ja sam dobio odgovor od slovenačkog sektora za elektronske medije, Tomaž Gorjanc, koji kaže da u svim TV programima koje sam ja navodio, uključujući Sport klubove, Foks, Foks lajf, Univerzal, TLC, N1, kaže da se emituju samo slovenske reklame. Po Zakonu o elektronskim medijima, prekogranični programi ne smeju da budu izmenjeni.

Dobio sam čudan odgovor od REM-a – da N1 televizija, kao što sam govorio, nije registrovana u Srbiji. Znači, to je neregistrovani medij koji, ukoliko tužite, a ima ih, na primer, tu u Republici Srbiji, oni ne odgovaraju jer nisu upisani u registar elektronskih medija u Srbiji. Time ne plaćaju nadoknadu za emitovanje koje domaći kanali plaćaju, pravi domaći kanali koji su registrovani u Republici Srbiji. Time ne plaćaju ni naknadu SOKOJ-u. Ne plaćaju ništa, a pri tome emituju reklame i time ugrožavaju one koji plaćaju.

Navodno su to prekogranični kanali koji program emituju iz Ljubljane, registrovani su u Luksemburgu, a evo, Slovenci tvrde da oni te kanale smatraju u Sloveniji za prekogranične.

Dakle, oni emituju program iz Srbije i REM se drznuo da kaže da su vlasnici napisali da se taj program emituje iz Luksemburga i da se taj program emituje iz Ljubljane.

Zato tražim od ministarstva nadležnog za telekomunikacije i od regulatornih tela da pošalju inspekciju u Luksemburg i u Sloveniju i da utvrde kakav se program emituje u tim zemljama, odnosno da li je signal u Srbiji televizije N1, sport klubova i 27 tzv. lažnih prekograničnih, u stvari piratskih kanala, da li je promenjen? To je rad na crno.

Ukoliko se borimo protiv rada na crno, mediji treba da budu ti koji snažno nose tu poruku, ne samo Vlada. Vlada tu poruku iskaže, mediji treba da prenesu. Kako će mediji da nas podrže u borbi protiv rada na crno, ukoliko sami 27 kanala imaju piratskih, ukoliko piratski kanali treba, koji rade na crno, treba tu poruku da prenesu javnosti?

Dakle, ja sam nezadovoljan odgovorom REM-a koji kaže da nije nadležan za prekogranične kanale. Znači, sve televizije mogu sad da odu u Ljubljanu, da prepakuju program i kažu – mi signal šaljemo u Sloveniju, pa signal ide nazad, mi nismo domaći mediji i ne plaćamo nikakvu naknadu, kad to mogu da rade ove 27, navodno, prekogranične televizije, zašto to ne bi uradili i svi drugi domaći kanali i emitovali program na crno, jer na crno trpe nelojalnu konkurenciju zato što neko daje specijalne popuste na reklame, jer ove reklame nemaju pravo da emituju prekogranične televizije ukoliko ih ne emituju u zemljama odakle dolaze, ukoliko ih ne emituju u Luksemburgu, ukoliko ih ne emituju u Ljubljani, jer tvrde da su tamo registrovani.

Svi ti mediji su okupljeni oko SBB-a, Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Zato je drugi zahtev opozicije – dajte nam REM, jer ukoliko se promeni sastav REM i utvrde se ove mahinacije koje su vredne preko 100 miliona evra godišnje, u tom trenutku će ekipa Đilas, Petreus ostati bez nelegalno stečenog novca, a mi ćemo uraditi tržište.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo telekomunikacija, REM i druga regulatorna tela – šta će učiniti da zaustave ovaj rad na crno? Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nešto govorio o ovome i pre nekoliko dana.

Kaže, Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, koji je u vreme najčudnije reforme, deforme srpskog pravosuđa iz Osnovnog suda preskočio Viši sud, pa odmah otišao u Apelacioni, iako nikada ranije u sudskoj karijeri nije rešavao žalbe.

Apelacioni sud se uglavnom bavi žalbama, koliko ja znam, mada nisam profesionalni pravnik, advokat, ni sudija, ali verujem da neki redovan sled napredovanja da iz Osnovnog suda odete u Viši sud, ili ranije je to bio Okružni sud, pa onda kada rešavate žalbe, kad se kvalifikujete, da li je tako gospodine Jovanoviću, kad već steknete neko iskustvo, onda odete u Apelacioni sud, u nekom sledećem unapređenju, koji se uglavnom bavi žalbama.

Dakle, čudan je taj napredak bio za vreme čuvene reforme pravosuđa, ali nisam znao da je sudija toliko neobrazovan, da ne zna ni Ustav.

Kaže taj sudija na svom Tviter nalogu – kako je moguće da poslanik izgovori da je sudija uzeo novac za presudu, a da niko od nadležnih još uvek ne reaguje, šta je u pitanju?

Nikoga mogućnost korupcije u sudstvu ne uzbuđuje, mene svakako uzbuđuje i pak svi znaju da je ovde dozvoljeno nekažnjeno izgovarati najgore laži. Znači, sudija se založio da se uskrati moja sloboda govora, ali sudija je povredio Ustav.

Član 103. Ustava kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Sudija Majić koji je učestvovao u oslobađanju Gnjilanske grupe OVK terorista, njih 11, koji su lišili života 80 nealbanskih stanovnika i koji su mučili još 250, njih nije kaznio, ali bi kaznio mene zato što sam o tome govorio.

Mi imamo anti srpske sudove u Zagrebu, Sarajevu, Prištinu, u Hagu, ali evo, sada imamo i anti srpske sudove u Beogradu. Nigde se ne sudi za zločine nad Srbima, Srbi su samo krivci. Srbima nije dozvoljeno da budu žrtve, čak ni kada sude sudovi u Srbiji. Dakle, Gnjilanska grupa je oslobođena.

Pitam sve nas – da li su Srbi bili žrtve? Za mene jesu. Za gospodina Majića i njemu slične nisu, kaže – nije van svake sumnje. Nije van svake sumnje, znači da su Srbi sami sebe izgleda ubijali, etnički je počišćeno oko milion ljudi, ubijeno samo u BiH preko 30.000 Srba, na raznim drugim delovima bivše SFRJ u ratnim strahotama je stradalo desetine hiljade Srba. Neki su zverski mučeni, ali presuda nema.

Gotovina Markač, posebno je Gotovina zanimljiv. Dakle, po njima su čak krivi ovi koji su već osuđeni, čak nepravedno osuđeni, oni nose žig krivca, a oni koji su nepravedno pušteni, poput Haradinaja, poput Gotovine, poput Markača, oni su za beogradsku javnost i Srbijance nevini. Ne znači da to što nisu presuđeni, da su bili nevini. Kao što znači da ovi koji su oslobođeni po sudiji Majiću, ne znači da nisu krivi, jer su na veoma čudan način oslobođeni.

Ja sam prošli put rekao, to je sudija koji je zajedno sa Hadži Omerovićem i drugim sudijom oslobodio Gnjilansku grupu, verovatno za novac. Verovatno. Sudija ne zna razliku između verovatno. On kaže – on laže. Da sam rekao da je sudija uzeo novac. Ja sam rekao da je oslobođen verovatno za novac.

Pri tome sam imao u vidu, a ne znam koliko je to dozvoljeno, Centar za pravosudna istraživanja, nevladina organizacija koju je osnovao sudija, sudska vlast u nevladinoj organizaciji. Hajde i mi kolege poslanici da napravimo društvo narodnih poslanika ili institut narodnih poslanika i da na miru komentarišemo sudske odluke i da vršimo pritisak na sud, kao što oni vrše pritisak na narodne poslanike, čak su se drznuli toliko da oni narede šta ću ja da govorim.

Gospodo sudije, gospodo iz Društva sudija, gospodo iz VSS, vi ste vodili proces protiv mene u Prvom osnovnom sudu, po stenogramu iz Narodne skupštine. Tri puta sam pozivan na odgovornost za izneto mišljenje o Narodnoj skupštini, što se kosi sa članom 103. Ustava.

Po stenogramu iz Narodne skupštine tri puta sam pozivan na odgovornost za izneto mišljenje u Narodnoj skupštini što se kosi sa članom 103. Ustava. Sa mnom je bio kolega Atlagić kada je sudija rekao da u Ustavu to piše, ali se ja ne slažem sa tim. I nastavio da me poziva na suđenje.

Društvo sudija, onda ova nevladina organizacija – Centar za pravosudna istraživanja. Ja držim njihovo saopštenje gde se osuđuje napad na Miodraga Majića tzv. napad, a potpisao ga Miodrag Majić. Baš čudno. Da i mi osnujemo institut, da ja budem predsednik tog instituta, i sad kada su oni mene napali, ja napišem saopštenje u svoju korist i kaže, evo vidiš osudio.

Kaže kuća za ljudska prava. Čekajte nema samo sudija Majić, Hadžiomerović, nemaju samo sudije ljudska prava. Pravo na slobodu, život i sigurnost. Moramo da obezbedimo svi, ali to pravo se ostvaruje i preko sudova, ne zato što sudovi kažnjavaju kršenje tih prava. Nije to osnovna svrha suda. Jeste da se zločin kazni. Da se kriminal kazni, ali takođe da se kriminal i zločin spreči, preventivno delovanje. Toga nije bilo. Čudna su ta udruženja.

Sad ja pitam, da li je ovaj Centar za pravosudna istraživanja dobijao novac? Evo ja tvrdim da jeste. Pa verovatno za novac. Ukoliko sam ja sudija i donesem neku presudu koja nekom odgovara, verovatno stigne i neka donacija. Ali neka izvole nadležni organi to da provere.

Nije sudstvo božanski nezavisno. To sam već govorio. Ne može da bude nezavisno od zakona. To su ljudi koji treba da podležu zakonima, kao i svi mi, zakonskim propisima. Oni misli da su božanski nezavisni. Mi ništa o njima ne smemo da kažemo, a oni nama mogu sve. Mogu da nam kvalifikuju zakone koje donosimo, da unapred kažu, da ne znam neka smrtna kazna za počinioce najtežih dela nije u skladu ne znam sa čim. A kad ode u američku ambasadu neka proba da pita američkog ambasadora Skota, da li više doživotnih robija, koje propisuju američki sudovi, da li to krši ljudska prava itd?

Da li nešto što važi u Americi, čak daleko strožiji zakoni, u Srbiji ne treba da važe. Kakve odluke oni donose? Ovo je Gnjilanska grupa suđena 2013. godine. Ako ja ne mogu da prokomentarišem to što se dešavalo 2013. godine, nepravda da se pusti 11 OVK terorista iz Gnjilana, ako ne smem onda i da kažem da su njegovi mentori 2001. i 2002. godine pustili 2.108 albanskih terorista, da su pustili Brovinu, braću Mazreku, Kurtija. Pa čekajte, šta ću ja ovde? On ima ovu neku organizaciju u kojoj su on i advokati zajedno. Nek pozovu i nekog tužioca, neka to reše u kafani, te presude neka donose onako, neka naručuju kao hranu. I gotovo, da ne trošimo novac na sudske procese.

Ako mi nemamo pravo da komentarišemo najteži zločin nad srpskim stanovništvom, ako treba da budemo antisrpski nastrojeni, kao što su nastrojeni sudovi u Hagu, Sarajevu, Zagrebu, Prištini i da takve sudove podržavamo Beograd. Šta ćemo mi onda ovde. Hajde da kupimo krpice, ako ćemo svi da radimo po diktatima Amerikanaca i nekih drugih koji su oteli deo naše teritorije i dodelili nekom drugom pod formulom da se staraju oni o ljudskim pravima, jer se mi nismo dovoljno starili o ljudskim pravima stanovnika na KiM.

Sada se vrši pritisak da se izvrši međunarodno priznanje otetog dela teritorije. Ako svi treba da se uklopimo u to, onda ajde da idemo kući, da ukinemo parlament, da pustimo samo ove sudije. Ja sam govorio, nisu opasni zakoni, zakoni su nam dobri, daleko bolji od sudija. Opasne su sudije koje treba da sprovedu zakon. Čast sudijama. Ja znam sudiju sa Kosova koji je podstanar, posle karijere od 30 godina podstanar u Staroj Pazovi, podstanar, dakle nema nevladinu organizaciju, ne voze ga skupi automobili, koji kada je sudio do zadnjeg dana dok je mogao na KiM. Sudio sa oružjem u stolu, koji je bio apsolutno nebezbedan. I danas je podstanar. Znam sudije koji ne znaju šta imaju.

I zato ja tražim od parlamenta da se i mi izjasnimo da li smo za sudiju Majića ili za žrtve? Da li Centar za ljudska prava ili kuća ljudskih prava misli da onih 80 Srba nisu imali pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Da li su oni imali samo pravo da budu pobijeni i da niko ne sme da pomene taj zločin? Hiljade i hiljade srpskih žrtava je ubijeno, osakaćeno, a da niko za takve zločine nije kažnjen. To što je nekoga sud oslobodio, to ne znači da je on nevin.

Kaže – Rističević pozvao na linč sudije Majića i Hadžiomerovića. Kakav linč sam ja pozvao? Šta je to linč? Šta je uvreda, kaže vređao, šta je uvreda? Što sam rekao da li Gnjilanska grupa oslobođena ili nije? Je li oslobođena ili nije, osnovno pitanje? Da li je on bio u sudskom veću, jeste ili nije? Da li je napredovao iz osnovnog suda odmah u Apelacioni, preskačući Viši sud? Da li je to istina ili nije?

Znači, sad kada smo sudije, mi smo božanska bića, niko ništa, mi smo svete krave, niko ništa o nama ne sme da kaže. Ja vas pitam, pošto se pripremaju ustavni amandmani, da li ćemo mi uopšte za to glasati? Da li je naše pravosuđe, pre svega sudije, čak više od polovine su verovatno časni ljudi, ali ovakvi koji su napredovali, ne znamo ni kako, koji odlučuju o sudbini i društvu, o sudbini ljudi, o kažnjavanju zločina, da li mi smemo njih da pustimo same? Ovakvi primeri su primeri koze koja čuva kupus. Znači, na časnu reč da verujemo da oni to neće zloupotrebiti. Ako su jednom zloupotrebili, po meni, zloupotrebiće i drugi put.

Kaže, kako je Miodrag Majić stigao do mesta suda i Apelacionog suda? To piše štampa. Da li mi imamo pravo da čitamo štampu i da komentarišemo štampu ovde? Kažu da je to bilo od jula do DS i da je preskočio, veoma brzo je uhvati priključak sa žutima i verovatno je po sugestijama novih mentora iz ambasada, bez obzira što ga je u fotelji ipak ustoličio minisar iz Vlade prepuštenog itd. To piše u medijima, nisam ja ništa izmislio.

Pojedinci pokušavaju da relativizuju zločine čak i Vladimir Vukčević je o tome govorio, da naše pravosuđe relativizuje ratne zločine, tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević. Evo, i to je iz štampe.

Čuveni Fond za humanitarno pravo, povodom te presude, kaže – sud prikrio deo presude Gnjilanskoj grupi. Neka se međusobno nevladine organizacije ili antivladine dogovore šta će da nam rade. Kada se međusobno posvađaju, ispliva po neka istina. Dakle, Fond za humanitarno pravo svakako nije organizacija koju ja podržavam, Vukčević takođe. Neka mi kaže Vukčević koga je gonio od zločinaca nad sprskim žrtvama? Koga je gonio i koga je to sud u Beogradu osudio zbog zločina nad srpskim stanovništvom?

Ja se ne slažem sa idejom da je kriv samo onaj ko je Srbin. Znači, presuda otprilike glasi, kod tih sudova, ili si Srbin ili si nevin. Ja sa takvom opcijom ne mogu da se složim. Svakako vi sa desne strane znate da ja ne menjam mišljenja. Ovo što sada govorim, govorio sam i devedesetih godina. Tada se smatralo da sam na neki način izdajnik, ali sad ispadam ultra nacionalista samo zato što govorim istinu.

Kaže – poruka svim stručnjacima, bolje bi vam bilo da ćutite, Boljević u slučaju Majić, itd, Društvo sudija. Nisam ja u čuvenoj reformi hiljadu sudija stavio van sudske funkcije, to je radio neko drugi. Danas ja branim pravo sudija da sude nepristrasno, da sude po zakonu, a ne da idu u američku ambasadu po svoje mišljenje, pa onda uđe u sudnicu, donesu neku odluku i sad niko od nas ne sme ništa da kaže, jel Bože moj, on je doneo odluku, odluka se ne komentariše, sudija ne odgovara za presudu koju je doneo.

Sudija ne odgovara ni za to što su meni sudili protivustavno član 103. kažu da postoji još jedan postupak, još nisam poziv dobio, kaže da je zasnovan na osnovu video snimka iz Skupštine. Prvi put su želeli da mi sude o otvorili postupak, tri puta sam išao u sudnicu, na osnovu stenograma, stenografskih beleški, a sada će da mi sude na osnovu video zapisa, toliko sam čuo. Verovatno ću dobiti sudski poziv veoma brzo da mi se sudi na osnovu toga što je neko priložio video zapis mog govora i sud je izgleda otvorio postupak, znači ja ću morati da odgovaram za izneto mišljenje, što je suprotno Ustavu, član 103. Kad sudija pogreši, kad Ustav, član 103, ne važi za sudiju, gospodin Atlagić mi je svedok, kaže piše to u Ustavu, ali ja se ne slažem sa tim, onda nikome ništa. Kad bilo šta mi kažemo protiv njih, onda smo mi krivi, onda smo mi izvršili pritisak na pravosuđe, itd. Koji pritisak? Pa presuda je doneta 2013. godine pravnosnažna.

Koji je sad moj pritisak time što ja komentarišem da je Gnjilanska grupa koja je oslobođena zbog zločina koji su vršeni pod taktikom lagano uzimanje duše? Sami svedoci saradnici su svedočili da je taktika albanskih terorista bila lagano uzimanje duše, što znači mučenje, seča određenih ekstremiteta, sekli su ženama grudi i stavljali, pržili, pekli, skidali se zbog obilja krvi, sve je veoma dobro opisano od strane svedoka saradnika. Ukoliko mi to sad ne možemo da komentarišemo, ukoliko je ta Gnjilanska grupa oslobođena takve vrste odgovornosti, ukoliko zločin nije kažnjen, onaj ko može da zlo spreči, da zlo kazni a to ne čini, ima izreka, taj novo zlo počinjava.

Moje pitanje je – hoće li neko još u parlamentu da jasno i nedvosmisleno kaže da i srpske žrtve imaju pravo na pravdu, da imaju pravo na pravo i pravdu, jer to je njihovo ljudsko pravo? Ukoliko mi ne možemo ni da pričamo o nekažnjenim zločinima nad Srbima, ja ne znam šta mi radimo ovde. Koga mi treba da predstavljamo? Ja verujem da ovi iz druge Srbije imaju neki motiv.

Pazite, ubijen je Oliver Ivanović, ja pretpostavljam da su ga ubili, pretpostavljam da su ga ubili ovi što nisu kažnjeni. Oni iz „Gnjilanske grupe“, oni iz „Dreničke grupe“, onih 2.108 albanskih terorista, onaj Veselji, onaj Kurti, ona Brovina koja je prikazala sliku iz Iraka i pripisala zločin Srbima.

Društvo sudija je ćutalo, kuća za ljudska prava je ćutala. Svi su ćutali, a to je urađeno. Dakle, ukoliko su oni svi pušteni, pa kako su oni Srbi stradali, šta je bilo u Klečki? Ko će da odgovara? Pušteno je 2.108. Da li je neko od njih mogao ubiti Olivera Ivanovića? Verovatno jeste. Po njima su odmah Srbi krivi. Pa oni koji su ubili nekoliko hiljada Srba mogli su da ubiju i Olivera Ivanovića, verovatno su ga ubili upravo ti teroristi koje su naši sudovi i druga Srbija oslobodili. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nismo osnovali društvo narodnih poslanika, još nismo osnovali institut narodnih poslanika da možemo i mi nekažnjeno, odnosno da možemo mirno da kritikujemo sudsku vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod sve greške sudova, a one su moguće i slučajne i namerne, vidi kao grešku vlasti. Oni misle da smo mi kao Narodna skupština nadležni i za sudove u smislu da možemo da govorimo o presudama koje oni donose, da možemo da govorimo o njihovom radu.

Mi ta ovlašćenja nemamo. Tužilaštvo je samostalno, sudstvo je nezavisno. Sudstvo je nezavisno od ove vlasti, ali hajde svi da se pitamo, da li je sudstvo nezavisno od bivše vlasti? Da li je jedna partija pravila sud svoje partije, kada je eliminisala hiljadu sudija? Gospodin Atlagić će vam o tome govoriti, kada su izabrali i mrtvog sudiju samo zato što je partijski bio podoban. Da li je to bio sud naroda ili su ovi koji su znali šta su uradili, koliku su pljačku izvršili, koliko su para iz privatizacije izneli, a po proceni „Fajnenšl integritija“ izneli su 51 milijardu dolara do 2011. godine?

Da li su oni sebi obezbedili sud, sud svoje partije? Ja mislim da su to uradili 2009. i 2010. godine, da bi se izvukli nekažnjeno iz velike pljačke, iz velike pljačke ne samo imovine, već i pljačke ličnih dohodaka onih koji su bili otpušteni, čak i onih koji su zbog silnog otpuštanja postali slabo plaćeni.

Da bi se izvukli iz te velike pljačke, oni su hteli da ustanove, želeli su i pokušali i delimično uspeli da ustanove sud svoje partije. Danas ako želite da osudite bivše funkcionere koji su izvršili pljačku naroda, koji su oteli sve što je bilo društveno, koji su zajedno sa tajkunima i sa stečajnim upravnicima se takmičili ko će više imovine da otme i prebaci na razne belosvetske račune, Maldive, do Kukovih ostrva su stigli sa svojim računima na kojima su ubacivali novac.

To što su oni pokrali je izazvalo novo siromaštvo, taj novac koji su oteli su izneli napolje i izneli ga iz opticaja u zemlji. Nisu ga trošili ovde, već napolju. To je bio dopunski efekat te pljačke koju su oni izvršili.

Najbolje je bilo za njih da lepo izaberu svoje partijske drugove i svoje srodnike. Puni su sudovi zetova, snajki, braće, sestara, bivših funkcionera i bivših pravosudnih glavešina u našem pravosuđu.

Danas oni pozivaju na kažnjavanje narodnih poslanika. Danas oni pozivaju na to da zakoni nisu dobri, jer Bože moj, u njihovo vreme su neki zakoni bili tako dobri da niko ni za šta nije odgovarao. Sud treba da primenjuje zakone. Sud treba da kazni krive i da štiti nevine.

Dame i gospodo narodni poslanici i vi koji gledate ovaj prenos, često taj njihov sud nije kažnjavao krive, a štitio nevine, već obrnuto. Često je kažnjavao nevine, a štitio krivce. Otuda toliko narko dilera. Otuda toliko kriminala koji se desio, koji je kažnjen vrlo blago ili nije uopšte kažnjen. Otuda privatizacija i tajkuni nisu kažnjeni.

Otuda Đilas ima 500 miliona evra, a da niko ne zna kako ih je stekao sa platom od 1000 evra. Često govorimo o proizvodima kriminala koji se desio i od devedesetih, kada su razni tajkuni švercom sticali enormno bogatstvo koje su uvećali posle pada Slobodana Miloševića. Često se pitamo – zašto to nije kažnjeno? Nije kažnjeno zato što one koji su to počinili, sud njihove partije, oni koji su delegirali sudove, nije kaznio.

Jedan od tih primera je sudija Majić. On je samo uradio ono, evo ja ću dati ostavku ako dokaže da nije bio u američkoj ambasadi, evo da pitamo sudiju Majića da li je bio u američkoj ambasadi, da li je išao da im čestita nezavisnost u ime nezavisnog srpskog pravosuđa? Evo, ja tvrdim da je rado odlazio u američku ambasadu. Otuda taj sud njihove partije je donosio odluke i što je najgore, i dan danas sud njihove partije štiti njihove funkcionere. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi pitanja ja pozdravljam juče izgovorene reči predsednika Vlade Republike Srbije – nema kompromisa sa sivom ekonomijom. Svi moraju da imaju iste uslove na tržištu. Tako kaže predsednik Vlade, Ana Brnabić. Ja snažno podržavam tu izjavu i činim sve da se na našem tržištu to i učini.

Stoga pitanje za Vladu, za ministarstvo koje kontroliše telekomunikacije, za REM i druga regulaciona tela koja regulišu i kontrolišu elektronske medije, pozivam se na Zakon o elektronskim medijima, na Zakon o oglašavanju, pozivam se na zakon koji potvrđuje konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope i ovde vam pokazujem da naši gledaoci znaju, ovde je 80 velikih firmi, brendova, u Republici Srbiji, koje reklamiraju, tzv. prekogranični kanali, ja ću reći piratski kanali, koji uzimaju hleb domaćim registrovanim kanalima time što emituju reklame, naravno iz Luksemburga i Ljubljane.

Ja sam dobio odgovor od slovenačkog sektora za elektronske medije, Tomaž Gorjanc, koji kaže da u svim TV programima koje sam ja navodio, uključujući Sport klubove, Foks, Foks lajf, Univerzal, TLC, N1, kaže da se emituju samo slovenske reklame. Po Zakonu o elektronskim medijima, prekogranični programi ne smeju da budu izmenjeni.

Dobio sam čudan odgovor od REM-a – da N1 televizija, kao što sam govorio, nije registrovana u Srbiji. Znači, to je neregistrovani medij koji, ukoliko tužite, a ima ih, na primer, tu u Republici Srbiji, oni ne odgovaraju jer nisu upisani u registar elektronskih medija u Srbiji. Time ne plaćaju nadoknadu za emitovanje koje domaći kanali plaćaju, pravi domaći kanali koji su registrovani u Republici Srbiji. Time ne plaćaju ni naknadu SOKOJ-u. Ne plaćaju ništa, a pri tome emituju reklame i time ugrožavaju one koji plaćaju.

Navodno su to prekogranični kanali koji program emituju iz Ljubljane, registrovani su u Luksemburgu, a evo, Slovenci tvrde da oni te kanale smatraju u Sloveniji za prekogranične.

Dakle, oni emituju program iz Srbije i REM se drznuo da kaže da su vlasnici napisali da se taj program emituje iz Luksemburga i da se taj program emituje iz Ljubljane.

Zato tražim od ministarstva nadležnog za telekomunikacije i od regulatornih tela da pošalju inspekciju u Luksemburg i u Sloveniju i da utvrde kakav se program emituje u tim zemljama, odnosno da li je signal u Srbiji televizije N1, sport klubova i 27 tzv. lažnih prekograničnih, u stvari piratskih kanala, da li je promenjen? To je rad na crno.

Ukoliko se borimo protiv rada na crno, mediji treba da budu ti koji snažno nose tu poruku, ne samo Vlada. Vlada tu poruku iskaže, mediji treba da prenesu. Kako će mediji da nas podrže u borbi protiv rada na crno, ukoliko sami 27 kanala imaju piratskih, ukoliko piratski kanali treba, koji rade na crno, treba tu poruku da prenesu javnosti?

Dakle, ja sam nezadovoljan odgovorom REM-a koji kaže da nije nadležan za prekogranične kanale. Znači, sve televizije mogu sad da odu u Ljubljanu, da prepakuju program i kažu – mi signal šaljemo u Sloveniju, pa signal ide nazad, mi nismo domaći mediji i ne plaćamo nikakvu naknadu, kad to mogu da rade ove 27, navodno, prekogranične televizije, zašto to ne bi uradili i svi drugi domaći kanali i emitovali program na crno, jer na crno trpe nelojalnu konkurenciju zato što neko daje specijalne popuste na reklame, jer ove reklame nemaju pravo da emituju prekogranične televizije ukoliko ih ne emituju u zemljama odakle dolaze, ukoliko ih ne emituju u Luksemburgu, ukoliko ih ne emituju u Ljubljani, jer tvrde da su tamo registrovani.

Svi ti mediji su okupljeni oko SBB-a, Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Zato je drugi zahtev opozicije – dajte nam REM, jer ukoliko se promeni sastav REM i utvrde se ove mahinacije koje su vredne preko 100 miliona evra godišnje, u tom trenutku će ekipa Đilas, Petreus ostati bez nelegalno stečenog novca, a mi ćemo uraditi tržište.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo telekomunikacija, REM i druga regulatorna tela – šta će učiniti da zaustave ovaj rad na crno? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje vezano za pitanje Vojislava Šešelja. Šta misli država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije da preduzme protiv Nebojše Medojevića, Radničke fronte iz Zagreba, takozvane naše stranke iz Tuzle, koja je učestvovala u demonstracijama, gde se pozivalo na nasilno obaranje vlasti što je krivično delo iz Krivičnog zakonika 308. i 309? S tim u vezi, opšte je poznato da je Boško Obradović tražio da se uhapsi legalno izabran predsednik, da je u tu svrhu opkolio predsedništvo, uvozio kamione i tako dalje.

Moje drugo pitanje vezano je za decentralizaciju gospodina Fatmira - da li je tačno da je Srbija decentralizovana zemlja i da je Kosovo naša Pokrajina?

Moje sledeće pitanje je vezano za medije. Pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja i želim da postavim sledeća pitanja. Pod broj jedan - da li je Televizija N1, da li su sportski kanali, da li, pre svega, Televizija N1 i SK, tzv. kanal, koji se emituje u 13 varijanti, da li su registrovani u Regulatornom telu za elektronske medije? Dakle, da li su upisani kao elektronski mediji?

Sledeće pitanje je u vezi Televizije N1 i sličnih kanala koje sam već nabrojao - da li plaćaju naknadu za emitovanje koju plaćaju domaći televizijski kanali Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u? Da li plaćaju naknadu, s obzirom da domaći kanali plaćaju tu naknadu i do 500 hiljada evra?

Ako to nije tačno, ako Televizija N1 nije registrovana kao domaći medij, ako Televizija N1 ne plaća naknadu za emitovanje, moje sledeće pitanje je - da li se Televizija N1 i slični kanali smatraju prekograničnim kanalima, što znači da imaju pravo da reemituju program i s tim u vezi ko je dozvolio, ako su prekogranični kanal, ko je dozvolio da, sem reemitovanja programa iz inostranstva, emituju program iz studija u Beogradu i da emituju domaće reklame i time ugrožavaju poslovanje regularnih televizijskih domaćih kanala koji žive od reklama? Dakle, da li je tačno da oni program ne reemituju, nego da ga emituju iz studija u Beogradu i da pri tome puštaju domaće kanale, što je kršenje Međunarodne konvencije u Savetu Evrope o prekograničnim kanalima?

Dakle, ogroman novac se na takav način odliva, reći ću vam i kako, jer moje sledeće pitanje se odnosi na sledeće – da li sportski kanali i N1 televizija naplaćuju i emitovanje domaćih reklama, čime krše Zakon o oglašavanju, koji je ova Skupština donela?

Poslednje pitanje vezano za N1 televiziju i slične tzv. prekogranične kanale, ja tvrdima piratske, je sledeće – da li je tačno da kablovski operater koji bi takve kanale trebalo da isključi, a REM to da naredi, da li je tačno da, za razliku od domaćih medija kojima prilikom emitovanja na kablovskom operateru SBB, SBB ne plaća nikakvu naknadu? Da li je tačno da, za razliku od toga, strani prekograničnim kanalima, uključujući i N1 televiziju i slične kanale, SBB kablovski operater, vlasništvo Šolaka, verovatno Đilasa i Dejvida Petreusa, tim kanalima plaća naknadu od nekoliko evra centi do evra? Pa, ispada da mi finansiramo N1 televiziju koja radi protiv Vlade Republike Srbije, protiv legalnih organa vlasti, koja ovde nije registrovana, koja emituje protivpravno program i još je mi finansiramo pretplatnicima SBB, jer novac dobijaju od SNV za emitovanje.

Znači to su pitanja koja su vezana za Ministarstvo kulture i informisanja. Očekujem, s obzirom da sam slična pitanja postavljao, da konačno dobijem odgovor, a najvažnije u svemu je kada tužite N1 televiziju, ne možete da dobijete na sudu, jer ona nije registrovana u Srbiji kao elektronski medij i može o vama da objavi bilo šta.

Najvažnije moje pitanje je da li je N1 televizija, koja emituje program iz Beograda, emituje reklame, registrovana u Registru elektronskih medija, u REM-u u Republici Srbiji? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ste čuli za drugi zahtev opozicije koji je u stvari prvi, da im se da, njihovim partijama polovina REM-a, to je Regulatorno telo za elektronske medije.

Pozvaću se ovde na zakon, a pitanja su vezana za Ministarstvo informisanja i kulture, vezaću se za Zakon o elektronskim medijima, za Zakon o oglašavanju i za Zakon, odnosno za Sporazum, konvenciju broj 132 u Savetu Evrope koji smo potpisali o emitovanju, reemitovanju stranih prekograničnih kanala.

S tim u vezi - pitam Ministarstvo kulture informisanja, a samim tim i REM, kada će kablovskom operateru SBB-u, koji je pod kontrolom Šolaka, Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIE i komandanta vojnih snaha u Avganistanu, kada će SBB-u, regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, naložiti da se iz programa isključi N1, 10 sportskih kanala i drugi tzv. prekogranični kanali, iza čijeg vlasništva i suvlasništva stoji SBB.

Naime, o čemu se radi? Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM, a moje jedno od pitanja je da li je N1 televizija registrovana u našoj zemlji kod REM, jer emituje program iz studija u Beogradu, što za prekogranične kanale i za reemitovanje nije dozvoljeno.

Dakle, da li je taj kanal legalan, jer bi morao biti domaći i morao bi biti registrovan u REM-u i plaćati mu nadoknadu? Sledeće moje pitanje da li je tačno da ti prekogranični kanali u reemitovanju ubacuju domaće reklame, čime dolazi do prekršaja međunarodne konvencije, zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima i zbog kršenje Zakona o oglašavanju?

Da li je tačno da u strane programe prilikom reemitovanja, koje moraju da reemituju u izvornom obliku, ubacuju domaće reklame, a na te domaće reklame ne plaćaju porez i da tako na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM i koji za to plaćaju nadoknadu, za razliku od stranih kanala?

Strani kanali, prilikom reemitovanja iz beogradskog studija, a za toga stoji Šolak, Đilas i Petreus, ubacuju domaće reklame i samo na sport klubu za jedno veče se emituje 10.000 sekundi, što samo na porezu po jedan evro po sekundi, iznosi utaju poreza od 10.000 evra za jedno veče, što za 365 dana izlazi blizu četiri miliona evra.

Dakle, šta će i poreska služba učiniti da se ovaj poreski prekršaj utvrdi. Po našim zakonima, kada operater takve kanale pusti, regulatorno telo za elektronske medije u obavezi je da upozori kablovskog operatera, da takve kanale prekogranične isključi iz programa i ukoliko to ne učini, onda je REM u obavezi da izrekne zabranu emitovanja kablovskom operateru, a u ovom slučaju se radi o SBB.

Dakle, pitanje još jedno – kada će REM zbog svog kršenja Zakona o elektronskim medijima, zbog kršenja Zakona o oglašavanju i zbog kršenja međunarodne konvencije o reemitovanju, kada će REM naložiti kablovskom operateru da isključi N1 televiziju, sportski klub 10 kanala i druge prekogranične kanale, koje reemituju strane programe uz ubacivanja, prekrajanja i ubacivanja domaćih reklama?

Ukoliko to kablovski operater SBB ne učini, kada će REM naložiti da se taj operater isključi, odnosno da mu se izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti?

S tim u vezi hoću da kažem da tim stranim prekograničnim kanalima od pretplate koji ubira SBB, na 54% tržišta Republike Srbije, plaća prekograničnim kanalima emitovanje programa, dok domaćim kanalima čiji program koristi u 80% slučajeva, uvredljivosti 80%, ne plaća ništa. Radi se o eksploataciji domaćih programa, domaćih televizija, sa konkurencijom stranih kanala koji ništa ne plaćaju za pristup SBB, čak naprotiv SBB uzima od jednih, a ovima drugim plaća.

Dakle, pitanja su jasna i očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja i regulatorno telo za elektronske medije precizno odgovori šta će preduzeti povodom ove nečuvene eksploatacije koja je na godišnjem nivou cifri od 150 milioni evra.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39