MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:02

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Inđija
  • Novi Karlovci
  • 01.03.1958.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšta bezbednost proizvoda, obmanjujući proizvod, ja ću pokazati jedan obmanjujući proizvod. Dakle, država u državi N1, verovatno je ovo vođa te države Jugoslav Ćosić. On je prodavac obmanjujućeg proizvoda. Proizvod je televizijski program. Danas sam imao tu čast, nažalost, tako vrstu časti da slušam generalnog sekretara REM-a, koji se ponašao kao da je član ili advokat obmanjujućeg proizvoda koji se zove N1 televizija.

Nije samo N1 televizija u pitanju, u pitanju je i Nova S, one se sada umnožavaju. Danas je generalni sekretar REM-a rekao sledeće – da zbog slobodnog prijema signala iz EU, da je dovoljno da samo registrujete fiktivno televiziju bilo koje zemlje EU i možete nesmetano da svoj proizvod plasirate u Srbiju, odnosno da program ubacujete u Srbiju bez početnog emitovanja. Znači, za njega je reemitovanje prijem signala. Reemitovanje bez emitovanja. Pazite, kada vam to kaže generalni sekretar REM-a onda znate koliko je sati. Sada sam u obavezi da podnesem krivičnu prijavu zbog zloupotrebe položaja, a ta zloupotreba položaja ugrožava domaće medije i domaće operatore, druge operatore. Preterana sloboda jednih koji ne plaćaju nikakve naknade REM-u, SOKOJ-u, Ratel-u, za razliku od domaćih televizijskih kanala koji za svoj program koji emituju moraju sve to da plaćaju. To je rad na crno, narušavanje konkurencije. Dakle, to je obmanjujući proizvod, vrlo obmanjujući.

Ako uzmemo da će ta televizija i Nova S koji su samoglasno govornici i potparoli Šolakove i Đilasove kampanje, u zaštiti njihovih biznisa, ako uzmemo da će oni sad da emituju politički program, zamislite da vam strane televizije koje nisu registrovane u Srbiji, koji nemaju PIB, koji nemaju matični broj, koji nisu registrovani u APR-u, dakle da nam ti mediji emituju informativni politički program. To je vrlo obmanjujući i škodljivi po pitanju političkog ustrojstva jedne države, veoma škodljiv proizvod.

Dakle, oni utiču na političke okolnosti, na političko javno mnjenje u državi Srbiji iako su mediji iz Luksemburga. Ne znaju ni kad su izbori u Luksemburgu, tamo uopšte ne učestvuju, ne emituju nikakav program, ali zato ga emituju u Srbiji, pa oni misle zato što je signal prošetan kroz Luksemburg do Slovenije, samo signal prošetan bez ikakvog emitovanja u tim zemljama, da se sam prijem signala ovde smatram reemitovanjem. Zamislite da sada ja u Inđiji fiktivno registrujem dvadesetak kanala, sportskih kanala. A tvrdim da najveći prihodi su od sport klubova koje Đilas i Šolak ostvaruju, a da politički programi sa Novom S i N1 televizijom služe da se napadne vlast i da se tako zaštiti ceo taj biznis koji je nelegalan i koji je obmanjujući.

Zamislite da ja sada registrujem u Inđiji fiktivno dvadesetak televizijskih kanala. Fiktivno registrujem, ne emitujem program nigde, samo fiktivno registrujem da su to elektronski mediji. Onda širom Evrope, recimo, u Albaniji emitujem signal na albanskom jeziku, sa albanskim reklamama u Tirani i pri tome napadnem albanske političke partije, albansku opoziciju, albansku vladu i tako dalje. Da li bi to bilo moguće? Pri tome ja kažem, ja ne reemitujem tako, evo poslao sam signal iz Inđije, i nemam nikakvih problema, ja u Albaniji pravim program, pošaljem signal do Inđije i vratim, i kažem – ja, ne emitujem program ja ga reemitujem. Zamislite da to uradim u Skoplju? I da počnem na makedonskom jeziku da emitujem program sa makedonskim reklama i kažem – ne, to je fiktivno registrovano u Inđiji pa može to reemitovanje, a vi ste u obavezi da primite slobodan prijem signala.

Znači, to ne bi bilo moguće. Zamislite u Parizu da otvorim televiziju i kažem ja sam fiktivno registrovan u Inđiji i onda emitujem program na francuskom jeziku, proizvodim ga u Francuskoj, emitujem francuske reklame, učestvujem otimam hleb francuskim medijima, iz propagande, iz reklama i tako dalje i kad dođe neki Francuz kažem ja to samo reemitujem program iz Inđije. To ne bi bilo moguće. Naravno takvi programi ne bi trajali ni 24 sata.

To je ona nasleđena situacija gde se ti lažni prekogranični kanali, te strane televizije pozivaju na slobodu medija. Kažu - mediji nisu slobodni u Srbiji. Zašto vi toliko brinete za slobodu medija u Srbiji kad ste vi luksemburška televizija? I vi iz te luksemburške televizije zamislite kada „Nova S“ prenosi prezentaciju u Luksemburgu, Srbija – Luksemburg, i pri tome tvrde da reemituju program. Zamislite nemaju pravo prenosa za Luksemburg, a navodno iz Luksemburga reemituju program. Dakle, to je nemoguće.

Pre neko veče sam gledao „Nova S“, ona je uzela, čak dnevnik „N1“ televizije, jedne sasvim druge televizije, a reemitovanje, kaže, je istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, to je reemitovanje bez izmena, promena, umetanja, podmetanja itd. Zamislite „Nova S“ umetnula program „N1“ televizije – Dnevnik, i oni kažu reemituju program. Dakle, oni lažu. To je obmanjujući proizvod i pri tome te prekogranične televizije služe za ispumpavanje pretplate koje se ostvaruju u Srbiji.

Dakle, domaći mediji od SBB za svoj program koji proizvode ne dobijaju nikakav novac, pri tome su u obavezi da od reklama izdržavaju svoje zaposlene, da plaćaju REM, RATEL, Sokoju itd. Ova grupa lažnih prekograničnih kanala tu vrstu obaveze nemaju, Ali, dok domaći kanali od SBB ne dobijaju nikakav novac dotle ovi lažni prekogranični kanali čiji je vlasnik „United Media“, odnosno povezano lice sa SBB, čiji je vlasnik u stvari SBB, Šolak i Đilas, oni dobijaju novac i po nekoliko evra po pretplatniku. Na takav način se ispumpava novac sa teritorije Republike Srbije od pretplate i završava negde u Luksemburgu, Holandiji, Malti itd.

Da li će ova država stati na put ovom obmanjujućem proizvodu koji se zove „United Group“, „United Media“, „Direct Media“, „Cast Media“, „Adria News“ ostaje da vidimo.

Ovde imate jedan dobar primer, Jugoslav Ćosić daje izjavu da gubitak koji je ostvario „Adria News“, pazite na memorandumu „N1“ televiziji i „CNN“, a piše „Adria News“, čak je toliko pomešao firme kojima rukovodi da je zaboravio da „N1“ televizija nema PIB, pa je upotrebio PIB „Adria News“. Dakle, mejl adresu „N1“ televizije, zaglavlje „N1“ televizije i ovde on lepo napiše da gubitke koji su negde oko 7,5 miliona evra, da je doneo odluku da nije doneta odluka o pokriću gubitaka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju za 2018. godinu.

Znači, kad su u pitanju gubici, on je odbio da donese odluku, a gubici su 73.143.000 dinara. Ali zato kad je u pitanju druga njegova privatna firma koja se bavi istim poslom, produkcijom, on ostvaruje dobit i to dobit kao produkcija jedan na jedan. Znači od prihoda koje ostvaruje polovina je dobit. Mada nije jasno koju vrstu produkcije vrši njegova firma čiji je vlasnik 90%. Znači, ovde je direktor, ovde je vlasnik, ali se donosi odluka da se dobitak rasporedi na osnivače, dobitak od 15.494.000 dinara, da se taj dobitak rasporedi osnivačima, tj. njemu, Jugoslavu Ćosiću i Sanji Ćosić 10%.

Dakle, neko ko ima 4.000 evra platu u „Adria News“, neko ko obmanjuje gledaoce proizvodom koji se zove „N1“ televizija, tamo ima 4.000 evra platu, njegovi novinari imaju po 3.000. Naši novinari, novinari u našim medijima, nemaju ni pet puta manju platu. Dakle, imaju daleko manje lične dohotke, upravo zato što se novac sa medijskog tržišta ispumpava, plaća se jedna prevara, jedna obmana, i u toj obmani učestvuje Jugoslav Ćosić i njegovi novinari, To je ovaj proizvod, obmanjujući, država u državi koja navodno reemituje program koji se nigde ne emituje.

Na takav način su ugroženi domaći mediji, to je rad na crno. I, sada zamislite da držite bilo koju zanatsku radnju, da proizvodite, recimo cipele, plaćate sve obaveze državi Srbiji i pored vas isto neko otvori obućarsku radnju i kaže – ja sam prekogranična obućarska radnja, ovo je moj proizvod i ja ne plaćam nikakve poreze, ne plaćam nikakve naknade, samim tim, narušena bi bila konkurentnost proizvoda.

Pisao sam i Komisiji za zaštitu konkurencije koja se odjednom proglasila nenadležnom, iako je svima očigledno da ovaj proizvod radom na crno ugrožava rad medija i ovih sa nacionalnom frekvencijom i lokalnih televizija zato što, sem što ništa ne plaća emituje reklame daleko povoljnije baš zato što ništa ne plaća i uzima deo propagandnog reklamnog tržišta i na takav način dodatno ugrožava medije koji žive od reklama, plaćaju svoje naknade, poreze i tako dalje.

Dokaz da je ovo obmanjujući proizvod je što ova firma nema PIB. Dakle, ovaj proizvod, ova firma nema PIB. Sada vas ja pitam – kako oni trguju, kako posluju sa dobavljačima, kako plaćaju radnu snagu kada nemaju PIB? Sve je to jedna velika prevara, jedna velika obmana. Mi kao država i mi kao Parlament, s obzirom da su naši činovnici debelo korumpirani, moramo doneti odluku da se medijska strategija ne utvrđuje tamo nekoj radnoj grupi u kojoj su se oni već pozicionirali, pokušavajući da obmanu Vladu, nego da mi tražimo da u Skupštini, ovde, utvrdimo medijsku strategiju i da onda tačno znamo šta su stvarne prekogranične televizije, šta je obmanjujući proizvod, a ovo je sigurno jedna velika obmana, jedna velika prevara, teška 500 miliona evra, a dokaz za to da se pojedinci enormno bogate, što je gospodin Šolak kupio avion vredan 55 miliona evra. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, bezbednost je veoma bitna.

Ja ću sada govoriti o bezbednosti po pitanju prehrambenih proizvoda. Juče smo govorili o tome koliko je krava poklano za vreme vladavine žutih žohara, odnosno Dušana Petrovića, dok je bio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i trgovine. Oni su se prisetili da bi se moglo trgovati interesima naših seljaka, da bi se moglo trgovati i interesima, samim tim i interesima države.

Dvesta hiljada krava, jedna krava daje sedam hiljada litara mleka, ako je visokomlečna. Ja računam da je to pet hiljada. To je milijarda litara mleka, svake godine vrednost tog proizvoda je bila 300 miliona evra. Pri tome se radilo o kvalitetnom domaćem proizvodu, koji nije bio dvostruke namene, nije bio obmanjujući, a od mleka se prave i kvalitetni sirevi, pavlake, kajmak itd.

U isto vreme, za vreme vladavine Dušana Petrovića, nestalo je sa stanja milion i po svinja. Vrednost toga je novih 300 miliona evra. Kada uzmemo podmladak kao rezultat, da je 200 hiljada krava opstalo, naš gubitak je samo u teladima negde oko 300 miliona evra. Samo četvorogodišnja, a i nešto kraća vlast Dušana Petrovića, koštala nas je 900 miliona evra svake godine.

Mi izvozimo tri i po miliona kukuruza, kada je rekordna godina, nekada nešto manje, izvozimo proizvode od soje, izvozimo stočno brašno, sve u svemu, izvozimo biljnih proizvoda, poljoprivrednih, za milijardu kilograma mesa žive vage.

Mi imamo 0,33 grla po hektaru, a potencijal, kada bi uzeli evropsku normu, nam je negde oko pet miliona. Dakle, imamo tri i po miliona manje uslovnih grla nego što je to evropski prosek. Vrednost te proizvodnje je negde tri i po milijarde, prerađeno, ne u konačnu fazu, u proizvodima to bi bilo negde oko sedam milijardi evra. To je ono što gubimo. A za biljnu proizvodnju koju izvezemo, dobijemo negde oko 700 do 800 miliona evra.

Znači, naš gubitak je, kada od sedam milijardi oduzmete 800 miliona, naš gubitak je preko šest milijardi. Klanična industrija nam radi sa 30% do 40%, vinarije nam rade sa 30% do 40% kapaciteta, i pri tome uvoze grožđe iz Makedonije. To znači da su nam umesto naše proizvodnje, biljnom proizvodnjom, ovi koji su vladali pre nas, podigli, intenzivirali poljoprivrednu proizvodnju drugih zemalja.

Izvozimo biljnu proizvodnju, a uvozimo meso i proizvode često sumnjivog karaktera. Morali smo da menjamo na desetine pravilnika da bi sprečili uvoz lošeg mesa, mleka i tako dalje, loših prehrambenih proizvoda u Republiku Srbiju.

Mislim da još taj štetni uticaj nismo sprečili i da pokušavamo na sve načine da očuvamo bezbednost i zdravlje ljudi, na koliko-toliko prihvatljivom nivou.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo došli u situaciju, koju su oni želeli, da premiramo biljnu poljoprivrednu proizvodnju, a da zauzvrat ona služi za podizanje stočarske proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i jaja u nekim drugim državama. Mi pokušavamo to da okrenemo i sredstva koja ulažemo u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju su negde u zadnje tri godine u subvencijama bile oko milijardu evra.

Ali, ja apelujem i dalje na Vladu da sledeće godine, ako ne uvećamo iznos podsticaja u Republici Srbiji, ono bar da očuvamo na ovom nivou, a to je negde oko 43 milijarde evra.

Mislim da to valja uvećavati, jer podizanjem poljoprivredne proizvodnje, podizanjem podsticaja, stvaramo uslove da naša prehrambena industrija ima po povoljnim okolnostima, po povoljnim uslovima da ima sirovinu za proizvodnju i na takav način da bude konkurentna, pre svega, na domaćem tržištu i na tržištu CEFTA, a i na evropskim tržištima, ukoliko se to može.

Zato apelujem pred donošenje budžeta na Vladu Republike Srbije, na nadležna ministarstva finansija i poljoprivrede, da dobro razmisle, jer novac utrošen u poljoprivredi je kao semenka koja niče. Dakle, ona će dati prvo dobru biljku, a posle će dati zreo plod. Ukoliko želite da jedete ukusan hleb, onda morate posejati pšenicu. Ukoliko želite da jedete slatku voćku, morate da zasadite drvo.

Prema tome, valja investirati u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju, jer na takav način će biti uvećan BDP i taj novac će na ovaj ili onaj način doći do svih nas. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. se govori o ravnopravnom poslovanju poštanskih operatora. Govori se o podsticanju konkurencije. Ravnopravan pristup poštanskoj mreži.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona koji će postati zakon ukoliko se Narodna skupština o tome izjasni, stoji sve čega ima i u Zakonu o elektronskim medijima, ali u Zakonu o elektronskim medijima se to ne poštuje, ravnopravno poslovanje operatora.

Dakle, SBB je dominantni operator koji se razvio na mreži EPS-a, na toplanama, na cevovodima i od početka je bio privilegovan u odnosu na operatora koji je bio u vlasništvu ili u većinskom suvlasništvu države Srbije.

Šta je ravnopravno to bi mogao da kaže moj kolega Karić, ali recimo da pristup SBB-u je dvojak. Jedno važi za, jel tako gospodine Kariću, jedno važi za domaće medije, a drugo važi za tzv. prekogranične, a posebno za lažne prekogranične kanale koji nisu registrovani u Republici Srbiji.

Domaći TV kanali plaćaju pristup SBB-u, neki idu besplatno, a manji kanali to plaćaju. Pri tome, SBB korišćenje programa domaćih kanala ne plaća ništa. Domaći TV kanali REM-u, RATEL-u i Sokoju moraju da plate naknade za emitovanje. To ova druga vrsta lažnih prekograničnih kanala to ne plaća. Pri tome, SBB koji domaćim kanalima koji ispunjavaju sve svoje obaveze ne plaća ništa za korišćenje njihovog programa, ovim lažnim prekograničnim kanalima, koji su u vlasništvu SBB-a, plaća za reemitovanje i po nekoliko evra.

Ti kanali, lažni prekogranični, registrovani su u Luksemburgu, gde nema emitovanja, samim tim u Srbiji ne može biti reemitovanja. Radi se o štetama koje trpe domaći mediji kroz reklame, koji se mere desetinama miliona evra, a od pretplatnika SBB-a, pretplatnika u Srbiji i u regionu ispumpava se preko 500 miliona evra kroz lažne prekogranične televizije i pri tome naša država ostaje uskraćena za velike prihode. Dakle, to je ono o čemu ovde stoji, čega nema u praksi po pitanju Zakona o elektronskim medijima. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svakako poznato da svaka naša pevačica, pa i nisko rangirana pevaljka, kad ode u neku evropsku zemlju da nastupa u bilo kojoj kafani, mora da taj nastup prijavi, mora da plati porez. Ako nije rezident te zemlje, mora da plati porez i tamo i ovde.

Zato moje pitanje poreskoj upravi je sledeće – da li N1 televizija, „Nova S“ i televizija pod nazivom „Sport klub“, a ima ih više, ima ih desetak, da li imaju poreski broj, PIB? Ako nemaju poreski broj, moje pitanje vezano za poresku upravu i Ministarstvo finansija – kako onda oni plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju uopšte bilo koju poresku obavezu Republici Srbiji kad nemaju PIB, tj. poreski broj, preko koga se evidentira njihova poreska obaveza? Kako njihovi dobavljači uopšte mogu da koriste prethodni porez ukoliko oni nemaju PIB?

Dakle, radi se o jednoj divljoj televiziji, piratskoj, koja godinama u Republici Srbiji ne plaća ništa, a u međuvremenu se pojavila i televizija „Nova S“, a njihovim stopama idu i sport klubovi, koji emituju reklame, emituju na reklamnom tržištu reklame za preko 20 miliona evra godišnje i pri tome izbegavaju da plaćaju bilo kakav porez, što se vidi, i poreska uprava to treba da utvrdi iz nedostatka PIB-a, poreskog broja, preko koga se evidentira plaćanje tih obaveza.

Dakle, samim tim, možemo da utvrdimo da su to nelegalne, ne registrovane, prekogranične televizije, strane televizije, koje imaju nameru da kreiraju medijski pejzaž i da utiču na političke prilike u Republici Srbiji.

Oni su čak u prethodnim izborima učestvovali u političkom marketingu. Zamislite da mi osnujemo neku televiziju u Srbiji i u Albaniji zakupimo studio i u Skoplju i počnemo da emitujemo program protiv vladajućih struktura u Tirani, u Skoplju i govorimo mi smo prekogranična televizija, mi smo tamo fiktivno registrovani u Luksemburgu ili u Srbiji i mi nemamo nikakve obaveze prema vama i možemo da se mešamo u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, odnosno to se sada zove Severna Makedonija. Kako će se sutra zvati, ja to tačno ne mogu znati, ali sam siguran da vam ne bi dozvolili da imamo svoje televizijske kanale, divlje piratske koji se mešaju u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, u bilo kojoj drugoj zemlji.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo kulture i informisanja dodatno – šta će učiniti da spreče da lažne, prekogranične, strane televizije emituju predizborni politički marketing i politički program kojim utiču direktno na rezultate izbora? To se zove krađa glasova, samo što gospođa Marinika ne zna, jer i ona učestvuje u krađi glasova, tako što su birači, kad su je birali i glasali za izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, onda je ona tih 15.000 glasova uzela, neovlašćeno od tih birača i prenela kod Dragana Đilasa, pre toga kod Jankovića, Živkovića itd, preselila mimo izborne volje tih birača 15.000 glasova. Dakle, to se zove krađa glasova, tako što strane televizije kreiraju političke prilike, utiču u izbornoj kampanji na rezultat izbora, time što emituju program iako su te stanice ne registrovane u Republici Srbiji i nemaju poreski broj.

Takođe, za MUP pitanje – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića, organizatora demonstracija od 16.ovog meseca pred Vladom Srbije, gde je skupio 150 ljudi, da se kobajagi protestvuje protiv medijskih nesloboda, nekih pritisaka zato što je neko na letku napisao da je njegova televizija luksemburška, što je on sam priznao? Dakle, Zakon o javnom okupljanju kaže da se javni skup morao prijaviti pet dana ranije. Ukoliko on to nije učinio, pitanje za MUP – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića i ostalih organizatora zbog organizovanja ne prijavljenog javnog skupa, što je kažnjivo po Zakonu o javnom okupljanju? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam kontra pitanje. Šta će nadležno ministarstvo uraditi da se kamerama pokriju sve saobraćajnice, imajući u vidu tragične događaje koji se događaju na našim ulicama? To je veoma bitno i zbog suzbijanja kriminala. Mnogo ubistava je izvršeno na ulicama i verujem da se preko video nadzora to može pomoći, da se počinioci lako otkriju i da se samim tim broj ubistava na ulicama smanji.

Dame i gospodo, postavljam pitanje Ministarstvu prosvete – šta će Ministarstvo prosvete, Vlada i drugi nadležni preduzeti da se povrati narušena autonomija Univerziteta u Beogradu, koja se desila zauzimanjem Rektorata od strane vremešnih studenata, a mislim da ni rektorka nije sveta krava, i to treba reći? Ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli, ali u svakom slučaju, smatram da ulaskom političkih lidera, koje ona nije videla ili smatra da politički lideri nisu članovi političkih stranaka, da je narušena autonomija Univerziteta?

S tim u vezi, pitam Ministarstvo – šta će preduzeti da se povrati autonomija Beogradskog univerziteta i da Rektorat više ne bude politički brlog jedne političke organizacije, koja sebe naziva „jedan od pet miliona“.

Sledeće moje pitanje je šta će tužilaštvo, Ministarstvo pravde i nadležni organi preduzeti protiv Rade Trajković, odnosno da se gospođa Rada Trajković sasluša i da pruži tužilaštvu informacije ko joj je i kada i gde nudio snimke ubistva srpskog političara na KiM Olivera Ivanovića? Ovo je veoma bitno, zato što u Srbiji postoje i takve političke snage koje misle da iza ubistva Olivera Ivanovića stoje državni organe Republike Srbije, pri tome ne dozvoljavajući nijedan promil da su Olivera Ivanovića, a ja pretpostavljam opravdano, ubili Albanci, odnosno oni isti koji su ga nekoliko puta pritvarali i protiv njega vodili sudski postupak. Mislim da su oni iza likvidacije Olivera Ivanovića, ili su ga likvidirali ili uz pomoć stranih službi takođe naručili njegovu likvidaciju.

Gospođa Rada Trajković pokušava da surovo ubistvo Olivera Ivanovića na ulici prišije državi Srbiji i državnim organima. S tim u vezi, pitam tužilaštvo, koje jeste samostalno, ali je državni organ, šta će preduzeti da se u ime istine sasluša Rada Trajković i pruži informacija o tome ko je i kada njoj nudio snimke ubistva Olivera Ivanovića i zašto to ranije nije saopštila našim državnim organima?

Poslednje pitanje, a to ću kasnije, vezano za prekogranične televizije. Molim gospodina Atlagića da mi pomogne. Ovo su prekogranične televizije.

Prekogranične televizije imaju pravo na preuzimanje, istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, bez prekrajanja i umetanja. Ovo su tri fotografije, istovremeno snimljene, N1 televizije gde se vidi da nema istovremenog preuzimanja, da se radi o tri različite fotografije i s tim u vezi pitam Ministarstvo kulture – šta će preduzeti, s obzirom da ima sredstva odvojena za nadzor nad sprovođenjem zakona iz oblasti medija, povodom ovog pitanja da se izvrši nadzor nad primenom zakona o lažnim prekograničnim televizijama, koje pripadaju kompaniji SBB, preko kojih oni ispumpavaju novac iz Republike Srbije od pretplate koju uplaćuju korisnici, a radi se o sumi od 500 miliona evra, a koja se preko lažnih prekograničnih kanala ispumpava napolje, a prekogranični kanali ne emituju program u zemlje u kojima su registrovani, nema preuzimanja medijske usluge, nema reemitovanja? Ovo je čist dokaz i s tim u vezi određeni veštak već vrši veštačenje koje ću dostaviti Narodnoj skupštini i Ministarstvu za kulturu. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, šest meseci se bavim lažnim prekograničnim televizijama koje emituje kablovski operator SBB, koji je u vlasništvu „Junajted grupe“. Svakako ste svedoci ovih dana da sam bio u pravu.

Pitanje za Ministarstvo kulture i za REM – šta će preduzeti povodom laži koje je izneo Jugoslav Ćosić da se program emituje u Luksemburgu i Sloveniji?

Ovde imam odgovore i slovenačkog, a i luksemburškog regulatora, koji kaže da to nije tačno. N1 televizija, Nova S, Sport klubovi, jesu registrovani u Luksemburgu, ali na području Luksemburga ne emituju program, ne emituju. Prema tome, odatle ne može biti reemitovan. Odgovor slovenačkog operatora je identičan. Ti kanali nisu licencirani u Sloveniji i ne emituju program na području i za gledaoce Slovenije. Reemitovanja, dakle, nema. Iz toga je proisteklo niz krivičnih dela i dela protiv Zakona o elektronskim medijima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gledaoci, vi ljubitelji fudbala, svakako ste svedoci da je televizijske prenose Srbija-Portugal i Luksemburg-Srbija realizovala televizijska prekogranična strana televizija, koja se ovde izdaje za prekograničnu televiziju, da bi izbegla poreze, doprinose, takse, obaveze prema Sokoju, REM-u, RATEL-u, da je realizovala prenose za teritoriju Republike Srbije. To je suprotno Zakonu o elektronskim medijima.

Po Zakonu o elektronskim medijima pravo prenosa sportskih događaja sa liste najvažnijih događaja od posebnog značaja prema Zakonu o elektronskim medijima Republike Srbije može da ostvari samo televizija sa nacionalnom pokrivenošću, dakle, televizija koja pokriva celu teritoriju Srbije i osim kabla ima i slobodan pristup da gledaoci mogu da gledaju to preko predajnika na anteni.

Broj dva, televizija Nova je prekršila član 100. po kome sebe svrstava numerički pre nacionalnih kanala, što je prekršaj tog zakona.

Takođe, u vezi njihovog predstavljanja za lažnu prekograničnu televiziju, koja služi za ispumpavanje prihoda, a sam Jugoslav Ćosić je rekao da je to 500 miliona evra godišnje na ovom tržištu. Taj novac se ispumpava preko ovih lažnih prekograničnih kanala.

Lažni prekogranični kanali imaju pravo na reemitovanje, svim gledaocima kažem, ne na emitovanje, nego na reemitovanje. Reemitovanje po zakonu označava preuzimanje, istovremeno emitovanje, kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja, bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, prilozi, rubrike, reklame, oglasi i reportaže. To Nova S, kao i N1 televizija, Sport klubovi ne rade.

Da bi nešto bilo reemitovano, mora da bude prvo emitovano u nekoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno. Vi ste svakako gledali taj prenos. Da bi taj prenos bio reemitovan na stranoj televiziji, moralo je istovremeno u Luksemburgu da bude na isti način, sa istom oznakom kanala emitovan i onda bude preuzet ovde.

Ja sam otišao korak dalje i proverio. Ta grupa i Nova S televizija, N1, Sport klub, koji je odloženo to prenosio, nema pravo prenosa u Luksemburgu. Za tržište Luksemburga i za gledaoce u Luksemburgu, oni nisu ostvarili pravo prenosa.

Sad vas ja pitam – šta su onda reemitovali u Srbiji? Na poluvremenu su stavljali reklame, suprotno zakonu. Dakle, sve vreme je prenos išao samo za teritoriju Srbije. Time su dokazale Nova S, samim tim N1 i Sport klubovi, da su oni lažni, piratski prekogranični kanali, koji se izdaju za strane prekogranične televizije, a u suštini su to naše televizije. Time je proisteklo niz krivičnih dela.

Ja pozivam i poresku upravu da samim tim proveri poslovanje celog ovog sistema „Junajted grupe“ i „Junajted medije“, SBB, N1, Sport klubova, „Adrije njuz“ i drugih povezanih lica. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -