Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, na početku, neću ta imena da pomenem koje je citirao Marković, ali, kolega Markoviću, sva ta imena će danas, sutra, u budućnosti ostati u narodu kao parametar i primer dokle mržnja pojedinih ljudi može da otvori bestidnost izražavanja i vređanja predsednika i političkih protivnika. Tako da će oni da ostanu obeleženi u savremenoj istoriji Srbije kao loš primer kako ne treba da se čovek ponaša i kako ne treba da vređa drugog i da iskazuje mržnju prema drugome ko ispravno radi.
Mi danas raspravljamo o setu zakona vezanih za obrazovanje. Ja sam se kao kolega Laketić prisetio ovde kada je sadašnji predsednik Vučić, a tada kandidat za premijera, ovde u svom programu, veliki deo programa dao i posvetio strategiji i viziji obrazovanja i putevima u kom pravcu treba da se krene.
Isto tako, i Vlada i premijerka Ana 2016. godine je u svom programu isto dala znatan deo koji se vezuje za obrazovanje. Zašto?
Svi mi znamo ovde koji sedimo i uopšte, svaki običan čovek zna da je obrazovanje jedna krucijalna stvar za jednu državu, zato što svaki stanovnik, bilo koje države, prolazi od predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja kroz obrazovni sistem te države, a manji deo i kroz onaj akademski.
Razmatranje ovih zakona je uvek bitno, zakoni o obrazovanju su uvek u interakciji sa istorijom, prošlošću jednog naroda, sa sadašnjošću, privrednim razvojem i vizijama budućnosti.
Ono što je već rečeno, a meni je drago kao profesoru što je ministar Šarčević istrajao da u ove četiri godine imamo toliko donetih zakona vezanih za obrazovanje, od osnovnog, predškolskog, srednjeg, akademskog, znači, sve je vezano za vaspitanje i obrazovanje, zatim imamo zakone vezane za nauku, za inovacije.
U stvari, on kao ministar je postavio i nastavio jednu strategiju koja je neophodna u zakonskoj regulativi da se na pravi način donese, a sami rezultati, iako ovde ima primedbi na donošenje zakona o obrazovanju, ne mogu odmah da se vide kroz godinu i dve, već je potreban uvek jedan period da jedna generacija, bar četiri godine, prođe kroz jedan sistem i dobri rezultati, a i ono što nije dobro, uočava se posle četiri, pet, šest godina.
Zato se i događaju ove izmene o kojima mi često razmatramo, zato što je obrazovanje živo, kreće se, napreduju tehnološki procesi, stižu nove inovacije, sve to vezuje nove profile koji treba da se bave tim poslom i nove programe, nove kompetencije koje je potrebno u obrazovanju uraditi. Ja uvek pozdravljam izmene bilo kog zakona, a u ovom trenutku govorimo o Zakonu o obrazovanju, zato što te izmene dovode do poboljšanja uočavanja delova koji mogu da se poboljšaju i usaglašavanja sa novim razvojem, ne samo tehnologijama, što sam rekao, nego i sa vizijama, sa nekim novim gledanjem u budućnost.
Ne treba kritikovati izmene zakona kako je jedan kolega poslanik pomenuo, u smislu da, čim se rade izmene, ti zakoni nisu dobri. Ne, ne samo obrazovanje, bilo koji zakon, život nameće rešenja koja treba popravljati, a koja nisu mogla da budu predviđena u donošenju zakona, iako je on donet po najvećoj doktrini koja je važila u tom trenutku.
Ovde bih rekao par stvari. Prvo o krovnom zakonu, o kome diskutujemo, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Već su kolege rekle, ali ja ću navesti, pored toga što je potrebno donošenje ovog zakona, bilo je i usaglašavanje sa novim Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, značajan je, to je i ministar pomenuo, i uspostavljanje efikasnog sistema, jedinstvenog informacionog sistema prosvete, gde praktično već od početka školovanja pojedinci ulaskom u školstvo dobijaju svoj jedinstveni broj.
Druga stvar, odnosno treća, jeste da se, ipak ovde treba pomenuti, dovode članovi koji preciznije uređuju pitanje obrazovanja i vaspitanja učenika migranata, učenika koji ne pokazuju, odnosno ne poznaju jezik na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad i na taj način se unapređuje dostupnost i kvalitet obrazovanja i vaspitanja za sve učenike.
Četvrta stvar, da se ovim zakonom omogućava veća dostupnost kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za svu decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, tako da se na ovaj način izrađuju nove smernice kojima se unapređuje ova njihova oblast i grupa tih ugroženih, odnosno grupu ljudi, dece, a kasnije i odraslih koji su sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Tako da, ovaj krovni zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja razrešava, uz mnogo još drugih sitnica, ove oblasti koje sam pomenuo.
Sledeći zakon o kome smo diskutovali je dopuna Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Vidite, i ovaj zakon ima neke novine i unapređenja. Recimo, propisano je da se praktična nastava i profesionalna praksa realizuju u školi, kod poslodavca ili kombinovano, delom u školi i delom kod poslodavca.
Ovo je novina, jer praktična nastava u Zakonu o dualnom obrazovanju je razrešena. Međutim, u srednjim stručnim školama je ostalo nedorečeno, pa se ovde i navodi da će u realizaciji kod poslodavca, u tim srednjim stručnim školama, praktična nastava da se odvija u obimu od 20% od ukupnog obima časova. Sa tim se potpisuje i ugovor sa poslodavcem.
Onda, propisuje se procenat časova praktične nastave i profesionalne prakse koji može da se realizuje kod poslodavca, čime se jasno pravi razlika u odnosu na procenat časova učenja kroz rad, koji se realizuje u dualnom obrazovanju. Tako da se i ovde poboljšava taj deo rada stručnih srednjih škola.
Treba pomenuti da se ovde isto vodilo računa isto o đacima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zato što se stvaraju odgovarajuće olakšice kod njihovog polaganja opšte mature, kao polaganja stručne i umetničke mature, da se uvaži taj njihov hendikep i invaliditet. Tako da, to se predviđa članovima zakona od 4. do 6.
Isto tako, ovde imamo da se razrešava jedan problem, da Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju omogućava da kandidat posle završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog obrazovanja ima pravo na polaganje stručne matere ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature, što daje pravo i tim kandidatima da posle dve godine mogu dalje da napreduju i da se usavršavaju.
Samo na kraju bih pomenuo nekoliko novina koje su se pokazale. Rekle su kolege da je Zakon o dualnom obrazovanju i o dualnom akademskom napadan, ali stvarnost će da demantuje sve te negacije i iznošenje nepravilnih gledanja na to, koja su više politički obojena nego što predstavljaju stvarnost, gde se u članu 6. ovog zakona omogućava, to niko do sad od kolega nije pomenuo, da učenici obavljaju učenje kroz rad već od šest časova ujutru. To jeste rano, ali postoje pojedine profesije, gde se i navodi profesija pekara, koja je ipak vezana, da taj deo prakse je vezan, i taj profil stručnog znanja je vezan za neko vreme koje je rano.
Onda, u članu 7. imamo da se propisuje postupak za uključivanje poslodavca u dualno obrazovanje, gde on treba da podnese prijavu i sada planski deo. On kada podnosi prijavu treba profil, broj učenika i još druge stavke da obrazloži. On podnosi to Ministarstvu, pardon Privrednoj komori najkasnije do 30. novembra prethodne godine, a Privredna komora do 14. februara naredne godine podnosi Ministarstvu. Tako da, već u februaru mesecu postoji određen broj koji će biti na jesen primljen u školu sa tim stručnim profilom dualnog obrazovanja i praktično na taj način je rezervisano mesto tim učenicima da budu upisani.
Naravno, ako promene mišljenje, oni mogu, i ta mesta da budu popunjena onima koji nisu to stavili pod želju za prvi izbor.
U članu 11. imamo odredbe o nekažnjivosti. Ovde je korisna stvar da je uvažilo ministarstvo, jer je Privredna komora iznela da te potvrde od direktora se teško pribavljaju, oni nemaju vremena, ne poznaju kandidate, a pogotovo što u ovim stranim fabrikama imamo dosta onih koji su strani državljani, tako da odustaju iz jednog prostog, tehničkog, administrativnog razloga u podnošenju prijava.
Praktično, u čl. 18. i 19. imamo odredbe koje propisuju rok u kojem poslodavac obaveštava Privrednu komoru o raskidanju ugovora. Znači, sve je do tančina dorađeno pojedinim članovima ono što se uočilo da treba da poboljša do sad donet važeći zakon.
Na kraju, da kažemo, još jedna novina, gde je onim zakonom bilo predviđeno da poslodavac treba da podnese troškove prevoza učenika do mesta gde realizuje učenje, da se pokazalo u praksi da dosta lokalnih samouprava je preuzelo te troškove za prevoz učenika, a pri tome su zakonom poslodavci bili u obavezi da te troškove ponovo plaćaju, tako da na taj način, ako je na drugi način obezbeđen i pokriven taj trošak, oni bivaju oslobođeni.
Na kraju, da je data mogućnost poslodavcu da angažuje kao neko ko nije zaposlen kod njih kao instruktora u edukaciji. Znači, ako ispunjava akreditaciju, on može da obavlja posao iako nije kod njega zaposlen. Na taj način stvaraju mogućnost ako je dotadašnji instruktor napustio tog poslodavca, da može da angažuje drugog da bi taj deo nastave mogao da se izvodi.
Naveo sam samo nekoliko novina koje nisu baš kozmetika, nego su, po meni, životno važne da bi to dualno obrazovanje, pošto sam njega zadnjeg citirao, moglo da zaživi.
Naravno, u danu za glasanje podržaću sve ove zakone kao veoma napredne.
Poštovani predsedavajući, uveženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku debatu, na početku bih samo podsetio, što i mi znamo, da smo u zadnjoj nedelji novembra usvojili budžet u zakonskom terminu, budžet koji je pokazao da je Srbija na pravom i stabilnom putu ekonomskog razvoja, budžet koji je razvojni, koji podrazumeva povećanje plata u javnom sektoru, koji ima velike investicije.
Sam taj budžet da bi bio realizovan, implementovan u tom cilju, prate i ovi zakoni koje mi razmatramo u ove dve objedinjene tačke. Prva objedinjena tačka u načelu odnosila se na set poreskih zakona koji sad trebaju da omogućuju bolje okruženje, bolju implementaciju i realizaciju budžeta, a sve u cilju, naravno daljeg i boljeg ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda Republike Srbije i njenih građana.
Ova druga tačka objedinjena, rekle su kolege, podrazumeva tri izmene i dopune tri zakona vezana za plate u javnom sektoru, u javnim agencijama i lokalnoj samoupravi. Radi građana reći, to su promene koje se odnose na pomeranje datuma, primene ovih zakona na 2021. godinu, što je sasvim logično, jer potrebno je još više poboljšati i stvarati bolje ekonomske pravne uslove da bi moglo da se na pravi način implementiraju ovi zakoni, kako se popularno kaže, o platnim razredima.
U ovoj drugoj tački, već su i pominjale kolege u prethodnoj diskusiji, imamo Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je sistemski zakon, novi zakon koji do sad nije postojao. Zbog građana, navesti nekoliko razloga potrebe za donošenje ovog zakona. Prvo, Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije i Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim Agencijama za zapošljavanje. Znači, donošenjem ovog zakona Republika Srbija se obavezala da uredi rad preko privatnih agencija za zapošljavanje, odnosno za zapošljavanje radnika sa ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može da bude ili fizičko ili pravno lice.
Druga stvar, značajna, jeste što u ovom Zakonu o radu našem, nema i nije definisan uopšte odnos poslodavca i posrednika između poslodavca i zapošljavanju radnika. Tako da praktično Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih, drugim subjektima, odnosno korisničkim preduzećima.
Jedini oblik radnog angažovanja u svrhu ustupanja drugim poslodavcima u domaćem zakonodavstvu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih i studentskih zadruga, znači jedini.
Treća stvar koja je omogućila dosadašnje formiranje ovih agencija za zapošljavanje jeste Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na bazi ovog zakona su regulisani i uslovi za osnovanje i rad Agencije za zapošljavanje i praktično mi nismo imali pravu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Zbog nedostatka te zakonske pravne regulative bilo je mnogo oblika narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada, socijalnog osiguranja, tako da je tu i u tu oblast potpada i rad na crno.
Donošenjem ovog zakona se postiže više, naravno, dobrih efekata i označavaju na pravi način razrešenja ovog problema.
Prvo, ovaj zakon će pozitivno uticati na tržište rada u smislu smanjivanja nezaposlenosti. Sigurno će dovesti do povećanja ugovora o radu. Doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika. Isto tako, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije između agencije i poslodavca i doprineće većoj konkurentnosti samih agencija.
Praktično, ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju predviđa se maksimalna zaštita onih koji se zapošljavaju preko agencije, a to će sve imati uticaj i doprinos za smanjenje rada na crno. Praktično, agencijskim zaposlenima biće obezbeđena jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena, odmora bezbednosti, zdravlja na radu i drugim uslovima rada koji se primenjuju na zaposlene koji neposredno zapošljava poslodavac.
Sve ovo uticaće na smanjivanje rada na crno, smanjivanje zone sive ekonomije. Tako da, ovaj sistemski zakon dovodi do pravne, jasne regulative u ovoj oblasti, što će se manifestovati sigurnošću uposlenih radnika.
U danu za glasanje podržaću ovaj zakon.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos, da nastavimo tamo gde smo stali posle ove kratke ili malo duže rasprave o poljoprivredi.
Svejedno, ja bih opet pročitao, pre nego što se vežem za jedan od zakona o kome ću pričati, da kažem da je „Duing biznis lista“ Svetske banke, koju je danas objavila Svetska banka, od 190 rangiranih država, Srbija je zauzela 44. mesto, što su četiri pozicije bolje nego što je bilo prošle godine.
Zbog građana da kažem, ovde se u „Duing listi“ gleda deset parametara ili deset merila. I, kako kaže Svetska banka, bolja pozicija je rezultat, pre svega, reformi koje su doprinele da se lakše dobiju građevinske dozvole, smanjenje administrativne takse, poboljšanje, pouzdanost, napajanje električnom energijom, isto tako bolju zaštitu manjinskih investitora, objavljivanje transakcija povezanih lica kao vlasničkih i kontrolnih struktura i transparentnost u izveštavanju preduzeća.
Čisto sam pročitao, to je jedna, da ne kažem, lepa vest, ali ovo je rezultat rada ove Vlade, rezultat rada predsednika i kadrova SNS. Moja koleginica Ana Čarapić, pa i Martinović, napravili su rezime koji mi više puta ponavljamo ovde u Skupštini šta je urađeno u ovih zadnjih sedam godina, tako da i ova Duing biznis lista Svetske banke govori u prilog skoka naše države za četiri mesta.
Sada bih se vratio na temu današnje skupštinske debate i nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene. Zbog građana mi diskutujemo ovde i verovatno svi mi poslanici, koji učestvujemo u raspravi, znamo šta je to roba dvostruke namene, ali građani koji gledaju u prate ovaj prenos možda im i naše diskusije nisu delom jasne pa ću ja uzeti slobodu da u jednoj minuti pokušam da to, ne svoju interpretaciju, nego citiranjem stručnim, šta je to roba dvostruke namene.
Roba dvostruke namene je komercijalna roba, uključujući i softver i odnosne tehnologije koje se često sreću u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti i dvostruko, odnosno može biti upotrebljena, pored koristi u civilne svrhe, i za proizvodnju oružja masovne upotrebe, drugim rečima proizvodnju hemijskog, odnosno biološkog oružja.
Tako da sirovine, tehnički proizvodi, softveri, tehnički lanci proizvodnje, sve to ulazi u sklopu te robe dvostruke namene i ovaj Zakon o uvozu robe dvostruke namene je sasvim usklađen sa evropskim zakonodavstvom, usklađen sa međunarodnim standardima i praktično zakon koji je relativno nov, jer je ovaj zakon donet, odnosno počeo je da važi od 8. novembra 2013. godine.
Čisto da gledaoci znaju i, naravno, u tom zakonu je uspostavljen jak sistem kontrole i nadzor u ovoj oblasti, sve u cilju ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljonopolitičkih interesa Republike Srbije, kao i međunarodnog kredibiliteta koje Srbija ima, tako da je on usklađen sa svim tim evropskim i svetskim parametrima.
Treba reći još i da je relativno u Evropi ova kontrola robe dvostruke namene relativno novijeg datuma. U taj deo zakonodavstva se ušlo tek posle 1991. godine, posle onog čuvenog Zalivskog rata, pa i EU tek svojom Uredbom Saveta Evropske komisije Broj 428 od 2009. godine uspostavlja režim te zajednice izvoza i transfera robe dvostruke namene.
Tako da je to novija zakonodavna regulativa u koju se naravno i naša zemlja uključila, ponavljam zakonom koji je počeo da važi 2013. godine. U toku primene tog zakona ono što je primećeno, a sada ovim izmenama pokušava da se otkloni jeste da su sve zemlje evropske, neke su moje kolege prethodno rekle, i evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, praktično uvoz robe dvostruke namene je stavljen po strani. Samo u zakonu i u zakonskoj regulativi postoji kontrola izvoza robe dvostruke namene.
Mi sad ovim zakonom pokušavamo isto da poboljšamo našu zakonsku regulativu, da ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, što su morali do sada da rade naši privredni subjekti, gde su zahtevi za dobijanje dozvola, procedura i dokumentacija koja se prikupljala, kao i odgovarajuća finansijska sredstva, nešto što se ovim zakonom stavlja po strani. Samim tim se i omogućava tim privrednim subjektima da mogu bolje, brže da funkcionišu.
Između ostalog, i pojedini strani investitori su imali primedbe zbog uvoza, kontinuiranog uvoza sirovina. Naime, da bi se proizvodila odgovarajuća sredstva i izvozila, morale su da se uvoze sirovine, a one su, kao što sam i rekao, a i druge moje kolege, gubile vreme, minimum 30 dana, za dobijanje tih uvoznih dozvola. Prema podacima ministarstva, ne otprilike, nego tačno kažu – 700 dozvola godišnje se izdavalo za uvoz ove robe. Sada će u tom delu da se omogući i olakša privredni subjektima da budu konkurentni, a isto tako i strani investitori će moći mnogo lakše da ulažu i da naša zemlja postigne povoljnu klimu i povoljan okvir za ta strana ulaganja koja će ovu oblast da malo pospeše. Iako Srbija nije veliki uvoznik i izvoznik robe dvostruke namene, ali je opet našla svoje mesto da unapredi i da u tom delu poboljša proizvodnju i izvozne rezultate, tako da će ovim promenama omogućiti da bude privlačna i za strane investitore koji će da ulažu u ovu oblast.
Uzgred, treća stavka, samim tim je isto uz ove dve koje sam pomenuo, praktično oslobađa se deo administracije državnih organa u proveri, kontroli, odobravanju dozvola, tako da i ti resursi mogu da budu iskorišćeni za neka druga bolja rešenja i unapređenje nekih drugih procedura.
Ovo je na izgled mali zakon, ali ne baš tako mali, jer drastično poboljšava ovu oblast i daje mogućnost boljeg izvoza, boljeg razvoja, pogotovo što praktično u proizvodnji robe dvostruke namene uglavnom postoje privredni subjekti koji se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, tako da će u toj oblasti da se učini veliki napredak. Hvala.
(Beograd, 26.07.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| - | Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) | Republika | Mesečno | 83722.00 | RSD | 01.04.1984 - |
| - | Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) | Republika | Mesečno | 67000.00 | RSD | 01.03.1980 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| - | Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) | Republika | Mesečno | 35000.00 | RSD | 01.02.2016 - |
| - | Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) | Republika | Mesečno | 23761.00 | RSD | 01.01.2011 - |