Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, nijedan od dosada navedenih razloga za uvođenje neke nove agencije, kao što su prethodni govornici govorili, da i ovako ima dosta agencija u kojima su i sami oni učestvovali, projektovali ih i zapošljavali, verovatno zapošljavajući i imajući na umu da će to SNS raditi po toj njihovoj metodologiji i načinu, zapošljavati ponovo te iste kadrove.
Otvaranjem nove agencije i neke nove institucije, zahteva od direktora, administrativnu službu, službu obezbeđenja i sve drugo što iziskuje dodatne troškove, tako da nijednog validnog razloga u ovom trenutku nema za izmeštanjem i otvaranja neke nove agencije. Ne vidim razloga zašto tolike polemike.
Danas se zalažu za agenciju da zatvorimo te agencije, bez obzira čiji su to partijski kadrovi, a znamo svi da su to partijski kadrovi iz nekog bivšeg režima, s obzirom da su to sve agencije koje su otvorene i formirane posle 2000. godine.
I u ovom trenutku isto govori da vodimo računa o tim ljudima, neovisno, bez obzira, jer je prethodni režim dosta opustošio i ostavio nezaposlenih ljudi, katastrofalnom privatizacijom koja je sprovedena u prethodnom periodu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi narodni poslanici i građani Srbije, rebalansa budžeta je bilo i biće, ali činjenica jedna koju se uvek u ovoj raspravi, i juče i danas, spominje - zašto i zbog čega.
Osnov pri rebalansu budžeta, koji je ovde pred nama, je suštinski i dubinski, po meni, u nekom periodu koji stoji iza ove vlasti i ove vlade.
Probleme su iznosili mnogi poslanici danas ovde. Pričali su o pogrešnim i promašenim privatizacijama koje su se dešavale u nekom prethodnom periodu i dolazimo stalno na jedan isti početak.
Punjenje budžeta očigledno da nije onako kako je planirano. Glavni i suštinski problem je, po meni, upravo u onim privatizacija o kojima smo govorili, koje su se izdešavale u nekom prethodnom periodu. Sve te privatizacije su danas upravo problemi koji su vezani i koji se dešavaju prihodovanjem i punjenjem budžeta. Govorimo o ciframa i brojkama otpuštenih radnika. Otpuštanje radnika je mnogo više bilo i dešavalo se u prethodnih 13 godina, odnosno 12 godina, pre nego što je ova vlada došla.
Glavno punjenje budžeta i prihodavanje je bilo u nekim fabrikama i firmama koje su zatvorene. Slažem se da je bilo nekih preduzeća, javnih preduzeća, fabrika itd, koje nisu mogle da opstanu i koje je trebalo privatizovati. Govorim konkretno za sredinu iz koje ja dolazim. Fabrika celuloze i papira "Matros", koja je nekada imala 5.000 radnika, nije mogla da radi, ali je sa 1.500 radnika mogla da radi. Podsetiću samo da Srbija dnevno 24 šlepera roto-papira uvozi iz Austrije, ne spominjući iz okruženja Bugarske, Rumunije i BiH deo koji uvozimo.
Što se tiče stanja u poljoprivredu i agrokombinata, ovih dana se provlačilo da jednostavno devize dajemo i da plaćamo za uvoz pasulja. Pa prvo što je urađeno i što je privatizovano to su bili ti agrokombinati koji su na neki način donosili sredstva i punili budžet, ne spominjući fabrike šećera koje su bile na ovim prostorima. Govorim samo za teritoriju Srema. Nije bilo opštine koja nije imala proizvodnju i bila naslonjenja, kako poljoprivredne proizvodnje šećerne repe, tako i drugih žitarica, da ne pričam o povrtarstvu. Sve su to neki segmenti koji su dovodili i punili budžet.
Promenom vlasti, vraćam se na neku 2000. godinu i kasnije, postojali su okruzi. Imamo načelnike okruga, imamo inspekcije koje su formirane kao republičke inspekcije. Centralizacija tih inspekcija koje su se nekad nalazile u upravno-pravnom okrugu, za koje je bio zadužen načelnik okruga na neki način, kako i na koji način rade, danas su inkorporirane i u funkciji su određenih ministarstava. Dok se određeno ministarstvo seti šta mu onaj radi u određenom okrugu, kako i na koji način funkcioniše, nalazi se upravo određeni problem naplate određenih poreza, kako poreza, tako i određenog procenta PDV.
Neko je juče napomenuo da je naplata PDV svega 42%. Pitamo se kako i na koji način doći do onih 58%? Da se dotaknemo sive ekonomije ili, bolje reći, crne ekonomije, naplate akciza na cigarete, piće i sve ostalo. Sve ono što je bilo regulisano na neki način i dato da sprovode inspekcijske službe lokalnih uprava, poreskih uprava mnogo je bolje funkcionisalo u nekom periodu nego što je to urađeno posle 2000. godine.
Mislim da bi glavni i ključni problemi bili da se okruzima vrate upravo nadležnosti za određene inspekcijske službe. Prethodni govornik je napomenuo da, jednostavno, rad određenih inspekcijskih službi koje su formirane nije adekvatan i nije zadovoljavajući.
Što se tiče plaćanja i prihodovanja, poreza i doprinosa na lične dohotke, i tu bih dao predlog i tu bi se trebalo razmisliti. Nekada je postojala služba platnog prometa, gde se mogla kontrolisati uplata poreza i doprinosa na lične dohotke i svega ostalog što ide iz bruto ličnog dohotka. Danas je to razdvojeno. Jeste da je mnogo komfornije. Možete da platite u bankama, poštama, ali je to vrlo teško kontrolisati i to se vrlo teško kontroliše.
Mislim da dobar deo malih, sitnih preduzeća i privatnika izbegava plaćanje određenih poreza i doprinosa. Kada bi ušli u ta preduzeća, uglavnom su to u 99% slučajeva gde je minimalac, odnosno minimalan lični dohodak.
Ovde se danas i juče mnogo čulo o ulaganju u obrazovanje, nauku i ostalo. Suštinsko pitanje koje se nameće, a dolazi iz redova opozicije je bilo i njihova glavna floskula zalaganja prilikom promena je bilo da se ulaže u nauku, u obrazovanje i u mlade ljude. Mislim da nikad veći odliv mladih ljudi i kadrova nije bio nego u ovom prethodnom periodu posle 2000. godine.
Smanjenje rashoda na ovoj strani od 37 milijardi je poruka svima nama da je u nekom periodu koji je iza nas, gde se formiralo, zapošljavalo, počev od vojske, policije, prosvete, državnim organima, iziskuje jednu temeljnu analizu i upoređivanje sa nekim podacima u nekom periodu kada je to bilo čak manje za 40%.
Suštinski smo ovih dana raspravljali i o zakonima o zdravstvu, gde smo jednostavno gledali i konstatovali da je manjak zdravstvenih radnika, a upravo u nekoj nadgradnji gde nemamo potrebu upošljavamo i zapošljavamo i stvaramo rashode.
Mislim da je u ovom prethodnom periodu učinjeno dosta propusta, a naročito što se tiče javnih preduzeća. Mislim da treba u narednom periodu upravo uštedu tražiti u tim segmentima. Znači, bukvalno na neki način postaviti javna preduzeća koja su isplativa i koja imaju snage da egzistiraju i da nastave sa svojim radom, a da ona javna preduzeća za koje nema izvesnosti i znamo da sve vreme posluju sa određenim gubicima i da je država onaj segment koji stalno dotira, gde se komforno živi i dele izuzetno visoke apanaže i lični dohoci, počev od Aerodroma, itd. Mnogo ima takvih preduzeća glomaznih. Mislim tu i na "Železnice", EPS itd.
To su mnogo veliki giganti koji su po meni veliki gubitaši. Velika sredstva se odlivaju direktno iz budžeta i veliki su potrošači. Mislim da bi to bio jedan pravi trenutak i momenat da se suočimo sa tim problemima i da te probleme rešimo.
Što se tiče lokalnih samouprava činjenica je da su ovim prethodnim zakonom u lokalnim upravama ostali bez 9% prihoda, koji je lokalnim upravama bio razvojni budžet. Koristim priliku da sa Ministarstvom finansija i ekonomije se iznađe način kako pomoći lokalnim upravama i naći načina, jer mnoge lokalne uprave su ušle u određene projekte i izvođenje određenih radnji i finansiranja određenih projekata i investicija. Tih 9% je bilo ono što je bilo potrebno za razvoj određenih lokalnih sredina. Hvala.

Uvaženi gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, nisam imao nameru da diskutujem, ali struka kojom se bavi, 27 godina sam u obrazovanju, bio sam i učitelj, profesor, direktor škole, školski prosvetni inspektor, a sticajem okolnosti ćerka je diplomirani defektolog – oligofrenolog. Dolazim iz Sremske Mitrovice, koja ima isprofilisanu školu, kako je danas zovemo, škola za obrazovanje sa posebnim potrebama ili smetnjama, ili kako se nekada zvala, specijalna škola i nije uopšte bitno, bitna je suština. Isti ti ljudi i ista ta deca se školuju, kako u osnovnoj tako i u srednjem stepenu obrazovanja.
Javio sam se da diskutujem upravo u prilog ovog amandmana koji je predložila koleginica, jer da drugačije kažem, ne bih mogao da se pojavim i da branim stav među svojim kolegama, jer sam, kao što sam rekao, personifikacija struke kojom se bavim. Nisam u nekim periodima diskutovao o fiskalnim kasama, da li nekome treba ili ne treba, ali mislim da je ovo danas jako bitna tema i, naravno, ovaj amandman.
Apelujem na predstavnike Ministarstva, nadam se da u timu ima ljudi koji se bave ovom strukom, a samo ću navesti par činjenica. Mislim da se niko nije bavio ozbiljno ovom problematikom, počev od pedagoških asistenata, koje u ovom trenutku nemamo dovoljno osposobljenih, a hoćemo da tu decu stavimo u redovno školovanje. Mislim da imamo interresorne komisije koje se bave time i treba da se bave. I sam sam roditelj, bez obzira što sam prosvetni radnik, vrlo često i sam nekad budem subjektivan kada su naša deca u pitanju, tako da sam imamo prilike da vam kažem da vrlo često odlučujem i kao direktor i kao razredni starešina, izvođač nastave, da treba da date mišljenje, posebno kada smo uveli ono opisno ocenjivanje sa leptirićima itd.
Sada sam se malo udaljio od teme. Nisam hteo da diskutujem o zakonu. Mislim da nije dobar, odmah da kažem mom drugu, i zakon treba vrlo brzo treba menjati, počev od izbora direktora itd, ali kada sam se već javio i to da kažem, jer izbor direktora stoji od 2000. godine. Žarko to dobro zna, 2000. godine su direktori bili napadnuti sa kriznim štabovima, kao da su bili oni osnov i poluga vladajućeg sistema u nekom periodu. Ali, evo, Žarko je zadržao, ne znam zbog čega, verovatno će to nekada saopštiti i reći. Mislim da izbor direktora nije dobar. samim načinom finansiranja koji je različit od osnovnog obrazovanja, do srednjoškolskog.
Što se tiče personalnih asistenata, neko se ovde gađa tim izrazima. Personalni asistenti su ljudi koji dovode decu u školu, brinu se da im daju užinu, da ga uvedu, da ga čuvaju itd. Mi imamo, sa druge strane, ustanove koje su specijalizovane za ove stvari. Imamo fakultete koji eksplicitno školuju oligofrenologe, kao vrh vrhova i to je jedina diploma koja može bez nostrifikacije, čini mi se da ide preko, koja je izuzetno cenjena. Mi sada pravimo i stvaramo pedagoške asistente, upravo da bismo mogli da uvedemo u škole, kako bi rekle moje kolege učitelji, da mešamo i babe i žabe.
Apelujem još jednom da stvarno zrelo razmislimo o ovom amandmanu, samim tim što on daje jednom rečenicom da može roditelj, odnosno da ne može bez saglasnosti roditelja da bude stavljeno u ovu školu za sistem obrazovanja sa posebnim potrebama, ali da interresorna komisija i struka mora da da svoj stav i mišljenje i ona daje preporuku roditelju i daje jednu slobodu odlučivanja roditelja. Praksa je pokazala da roditelji shvate da čine medveđu uslugu svom detetu kada ga stave na čas koji traje 45 minuta i sa decom koja imaju izuzetnu nadarenost za redovno praćenje nastave. Zamislite, čas traje 45 minuta. Da budemo iskreni, uvek je tu pet minuta koji se uštine. Pet minuta se upisuje čas, pet minuta se pregleda domaći, 30 minuta ostaje za nastavu. Da profesor ili učitelj posveti minut po detetu, to je 30 minuta. Nema on vremena da se bavi, nažalost, sa tom decom, da li ih bilo jedno, dvoje ili troje. Činimo medveđu uslugu. Mislim da je definisano dobro ovim amandmanom i treba ga prihvatiti, jer daje slobodu i kreativnost onome čije je dete. Hvala.

Hvala.
Ovo su neki niski poeni. Tog dana je bilo dosta odbora i kolega i ja smo se sreli lično na vratima. Kada sam ja ušao, on je izlazio, tako da može da se vidi na lap topovima tok glasanja sve vreme sednice. Ne vidim tu neki problem vezano za kvorum i izglasavanje zakona.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege poslanici, povređen je član 106. – govornik može samo da govori o tački dnevnog reda što je prethodni govornik i rekao o tome.
Želeo bih samo da podsetim ovaj dom. Neosporno je da je narod 2000. godine hteo promene i to niko ne osporava. Ali, činjenica da niko narod nije pitao o transformaciji kapitala i privatizaciji. Privatizacija je urađena tako kako je urađena.

Zato što je govornik i sam rekao u izlaganju da se uvoze lekovi iz BiH, Bugarske, itd. Činjenica je da se pokušava ovim zakonom da se uvede neki red i funkcionisanje u zdravstvu. Očigledno je da nije valjalo. To je i sam priznao u svom izlaganju i govoru. Činjenica je da nije ova vlast i aktuelna Vlada privatizovale "Zorku farm", "Galeniku" itd, određene firme koje su došle i dovedene do ovakve situacije kakva jeste, "Jugoremedija", itd. To su činjenice koje su neosporne.
Drugo, kadrovska politika u domovima zdravlja vođena je tako kako je vođena. Sledeće, određivanje specijalizacije određenih ljudi i kadrova je usko vezana sa Ministarstvom prosvete. To je opet vodio u prethodnom periodu neko 12 godina. Niko nije iz ove odborničke grupe učestvovao u tome. To su osnovne činjenične stvari koje su danas nepobitne. To su sami i priznali što je i činjenica i najlepše bi bilo da se inkorporiraju određene primedbe, ako ne kroz zakon, kroz određene amandmane da se poboljša ovaj zakon. Ne treba, gledajući tendenciozno, ja se slažem da je činjenica karcinoma ovakva i u ovakvom broju koliko jeste, ali niko ne pita zašto.
Mi smo imali bombardovanje 1999. godine, koje smo podržavali i tapšali, a danas ga se odričemo. Neke su umolili da se produži to bombardovanje još za koji dan. Hvala.