MIRKO KRLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1955. godine u Zrenjaninu.

Po zanimanju je novinar.

Bio je urednik i voditelj TV emisija političkog i opšte-društvenog sadržaja, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“,analitički saradnik i dopisnik u više časopisa i dnevnih listova. Radio je i kao PR menadžer „Jugoremedija“ i direktor marketinga u „Servo Mihalj turistu“.

Odlukom Vlade Republike Srbije, 2012. godine, postavljen je za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohinju.

Nakon osnivanja Srpske napredne stranke postao je predsednik Saveta za informisanje SNS-a u Zrenjaninu, kao i potpredsednik Gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu.

Na izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika kada je bio član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za kulturu i informisanje, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je, otac četiri ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:32

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Zrenjanin
  • Zrenjanin
  • 18.05.1955.
  • drugo

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek je zakonsko usklađivanje naših institucija sa evropskim pravilima dobra tema i zadatak najvišeg zakonodavnog tela, kao potvrda i naravno podrška generalnoj državnoj politici ove zemlje.

Srbija se svrstala u red savremenih i modernih država onda kada je između ostalog uvela upotrebu poštanskih usluga i naravno kada je naš PTT postao deo Svetskog poštanskog saveta.

Mogao bih dalje u ovom idiličnom ritmu, međutim, skorašnji događaji, vrlo neprijatni, a i mesto predsednika Odbora za kulturu i informisanje prosto me obavezuje da nešto i o neprijatnim stvarima kažem, o događaju bez presedana, koji sigurno ne ide u pravcu približavanja i podizanja ugleda PTT-a a i stavlja ozbiljnu mrlju na spoljnu politiku naše države. O čemu se radi?

Po nalogu kabineta direktora preduzeća i službe za odnose sa javnošću PTT-a, 16. oktobra otkazana je izložba fotografija jedinstvene arhivske građe o izvlačenju srpske vojske iz Albanije u zimu 1915/1916. godine. Naravno, iz tog perioda, uz pomoć italijanske ratne mornarice, arhivska građana je zadržala i video zapis, jedinstveni zapis Instituta "Luće", koji govori o velikom prijateljstvu, velikom zbližavanju i velikoj ulozi Italije na strani Srbije u Velikom ratu. Izložba je trebalo da se održi danas, 23. oktobra, u Muzeju PTT-a, tu, nešto iza Skupštine, u ulici Majke Jevrosime u Beogradu, na inicijativu našeg muzeja, koja je dogovorena još juna meseca, pod nazivom istoimene knjige dr Mile Mihajlović "Za srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča". Nažalost, mi smo skrenuli, na neki način, sa teme pomoći italijanske mornarice, malo to zaboravili i jako je važno da to osvežimo.

Izložba je zakazana u saradnji sa italijanskim Institutom za kulturu, koji je deo italijanskog Ministarstva spoljnih poslova. Predviđeno je da izložbu otvori Nj.E. ambasador Republike Italije i ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, nama danas prisutni gospodin Đorđević, u čijoj nadležnosti jeste negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i koji je na najbolji način do sada podržavao prijateljske odnose sa Italijom. Meni je poznato, čak i pre nego što je bio ministar, mnogo je učinio za promociju ovih važnih istorijskih događaja i zbog toga njemu svaka čast. Potvrđeno je i prisustvo direktora italijanskog Instituta, predstavnika vojske, mnogih uglednih i kulturnih građana.

Postavlja se pitanje ko je ovoj već dogovorenoj izložbi našao zamerke, zašto je kabinet direktora preduzeća nedelju dana pre održavanja izložbe i zbog čega ovu istu otkazao i time poremetio odnose sa italijanskim Institutom za kulturu?

Da li postoje razlozi za ovako arogantan čin, koristim reč "arogantan" poštujući ovaj dom, možda bih i grublju reč upotrebio, da se na ovakav način minira Vlada Srbije koja sve čini da učvrsti i ojača odnose sa Italijom, koja jeste naš strateški partner, koja je jedan od naših najvećih trgovinskih partnera, jedna od najjačih uporišta unutar EU, i to jeste činjenica? Ko to sebi, i sa kojim pravom, daje slobodu da ugrožava smernice spoljne politike Republike Srbije, Vlade Srbije i predsednika?

Ne želim da verujem da je u pitanju okretanje politike onih koji su u nekom političkom dogovoru dobili poverenje da vode ovu važnu državnu instituciju. Pre bih poverovao da su to pojedinačni, neodgovorni postupci.

Ovakav događaj stvarno traži ozbiljno izvinjenje, pre svega italijanskoj strani, takođe i organizatorima, a i građanima Beograda koji su uskraćeni da saznaju jednu veliku istinu, da vide jednu veliku izložbu i da, naravno, saznaju još više o stradanju i herojstvu srpske vojske, ali i naših saveznika koji su nesebično tu sudbinu u Velikom ratu delili sa nama. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a više u formi predloga i molbe da se Italija stavi na spisak zemalja u regionu, kako bi srpski narod, koji u ovoj zemlji živi, mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima našeg naroda u zemljama regiona koje ministarstvo zemlje matice redovno raspisuje, kao podršku u oblasti javnog informisanja na maternjem jeziku u očuvanju srpskog jezika, nacionalnog i kulturnog identiteta.

Pravo na konkurs sada imaju samo zemlje gde je potvrđena autohtonost srpskog naroda, to je po zakonu Ministarstva spoljnih poslova koji je dosta star i su zemlje bivše SFRJ plus Mađarska, Rumunija i Albanija.

Pitam Ministarstvo – zašto je izuzeta Italija? Izuzimanje Italije kao zemlje u regionu neobjašnjivo je kada se zna da u toj zemlji Srbi žive preko 300 godina kao priznati narod i zajednica domaćina, a još masovno naseljavanje počinje u drugoj polovini 15. veka, sa Despotom Stefanom Brankovićem, poslednji miropomazanim vladarom u Srbiji koji je tamo proveo 20 godina u okolini Udina, gde je premestio svoj dvor.

Prva srpska narodna pesma nije štampana u Srbiji na srpskom jeziku, nego je štampana u Italiji. Italija je zaslužila da bude uvrštena u zemlje regiona, ne samo po svojoj geografskoj poziciji, ne samo po autohtonosti srpskog naroda, već po činjenici da broj Srba neprekidno u Italiji raste. Sve je više, uprkos drugim tendencijama, sve je više osnovaca srpske nacionalnosti koji upisuju italijanske škole, a da u Italiji već decenijama ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.

Relativne naučne studije upozoravaju da bez potpune pažnje i angažovanja države matice, neminovna je similacija i nestanak nacionalnog identiteta. Podsetiću samo da ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije iako je na dvoru spomenutog despota redovno bio ambasador Venecije.

Srbin iz Trsta Evgenije Popović je jedan od najbližih saradnika Garibaldija, oca italijanske nacije, ujedinitelja italijanske države. Garibaldi to Srbima nije zaboravio, posebno tršćanskim Srbima i sam je predvodio jedinicu dobrovoljaca, garibaldijevaca u pomoć hercegovačkim ustanicima.

Prvi brodovi koji stižu u Albaniju da spasu srpsku vojsku bili su brodovi italijanske Ratne mornarice i nije ih bilo ništa manje od francuskih. Međutim, posle Drugog svetskog rata mi smo to zataškavali, zažmurili na proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije, zarad ljubavi prema braćom, prema Hrvatima koje su nam to vratili „Bljeskom“, „Olujom“ i vraćaju nam i dan danas verbalno, na svaki način.

Promocijom knjige, dr Mile Mihajlović „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, otpočelo je svečano obeležavanje stogodišnjice od Velikog rata u Italiji. Kakav je značaj Srbija davala diplomatskim odnosima sa Italijom najbolje govore imena naših ambasadora koji su između dva rata bili u Italiji. To su, ovim redosledom Milan Rakić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić. Sa druge strane takođe, iz Italije su dolazile najpoznatije diplomate.

Mnogo toga se još može reći o italijansko-srpskim odnosima, ali mislim da je ovo dovoljno da se prepozna potreba da se status srpskog naroda mora gajiti, da se o njemu mora brinuti na Apeninskom poluostrvu.

Iskoristio bih još kratko priliku da uputim apel ministru zdravlja gospodinu Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja da vodi računa o zdravlju nacije. Ne može voditi računa o svakom pojedinačnom pacijentu, ali me je zabrinuo podatak da je suicid mentalna bolest u porastu koja sve češće tragično završava. Dešava se da dnevno po 1000 ljudi izvrši samoubistvo na svetu, a taj broj nažalost sa tragičnim posledicama raste i kod nas.

Mislim da neke potencijalne slučajeve trebamo unapred rešavati. Večiti docent dr Jovo Bakić sve češće pokazuje takvu tendenciju. Njegov izbezumljeni pogled, to bi doktor pre mogao da primeti, mržnja nepodnošljiva, govor koji je pun gneva upućen predsedniku države Aleksandru Vučiću i prema državnom vrhu, kao i prema srpskoj naprednoj stranci, zaista zaslužuje potpunu pažnju. Posebno je opasno što se ovaj čovek nalazi na čelu pokreta Samoodbrana, pa se plašim da posle objavljivanja rezultat na budućim redovnim izborima dođe do tragičnih posledica genocida i mi se moramo pobrinuti da spasemo samoodbranu od sebe samih.

Ovaj drugi politički suicid stranaka koje su pre neki dan objavile da bojkotuju izbore, nema veći ni državni, ni društveni značaj i to je njihovo suvereno pravo. Odavno je političko samoubistvo i kraj i posledica za političke stranke bez programa, bez ideja, bez morala, bez sledbenika članstva i glasača.

Ustanovili su da je bolje da se prave mrtvi kako javnost ne bi ustanovila posle izbora da odavno nisu živi. Možda je to i najbolje rešenje. Važno je samo da Srbija od toga nema štete. Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje , 04.09.2019.

Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svaka diplomatska aktivnost koja obezbeđuje nova međunarodna prijateljstva, sigurno ima ogromnu funkciju u podizanju ugleda Republike Srbije i kao takvu je treba bezuslovno prihvatiti. Pored ugleda, jača je i međunarodna politička strategija zemlje koja može da vodi presudnu bitku za očuvanje svog sopstvenog integriteta, a i sopstvenog državnog prostora.

Ključni trenutak ove borbe jeste KiM i u toj borbi ja bih posebno istakao, skrenuo pažnju na sprečavanje ulaska Kosova u UNESKO. Ne zato što je to važnija međunarodna institucija od drugih, već zato što i u Srbiji često nailazimo na one koji apsolutno ne razumeju šta to znači UNESKO i kako UNESKO funkcioniše.

UNESKO jeste krovna organizacija zaštite spomenika, ali UNESKO kako ja kažem štiti formu, a ne suštinu. UNESKO funkcioniše preko lokalnih zavoda za zaštitu. Jedini zavod za zaštitu koji bih trebao da štiti spomenike UNESKA, oni su samo spomenici SPC, to mora biti Republički zavod za zaštitu spomenika Srbije.

Moramo sačuvati umetničke vrednosti, likovne vrednosti, ali moramo sačuvati i duh. Moramo sačuvati Srpsku pravoslavnu liturgiju, moramo sačuvati Svetosavsku liturgiju koja traje već 800 godina, jer gašenjem te liturgije i gašenjem crkve odlazi monaštvo, a samim tim odlazi i narod sa KiM.

Zbog toga srpska zajednica mora biti potpuno jedinstvena, a ona je jedinstvena u Srpskoj listi i samo tako ima svoje pravo sredstvo za borbu. Ali, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS sa svojim koalicionim partnerima vodi bitku za apsolutno jedinstvo i ugled zemlje, jedan deo tzv. opozicije organizuje specijalne jedinice za napad na predsednika i na zgradu predsedništva, posebnim borbenim političkim sredstvima u obliku toalet papira.

To je odnos Saveza za Srbiju i sličnih organizacija prema institucijama države, pa ako hoćete i prema sakralnom graditeljstvu u našem glavnom gradu. Neki su se u toj borbi toliko iskazali da će uskoro biti uveden visoki orden toalet papir prvog reda na žutoj lenti sa žutom zvezdom. Mrtva je trka ko će prvi poneti od lidera opozicije ovo visoko priznanje. Uočen je jedan broj toaletnih boraca jurišne jedinice sa samo pola rolne. Pretpostavljam da je druga polovina rolne toalet papira iskorišćena za umnožavanje političkog programa koji je jedini adekvatan ovakvim sredstvima političke borbe. Odgovora naravno ima, kakvo sredstvo političke borbe, žuta je boja, a i miris je poznat. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Moje pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a više u formi predloga i molbe da se Italija stavi na spisak zemalja u regionu, kako bi srpski narod, koji u ovoj zemlji živi, mogao da učestvuje na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima našeg naroda u zemljama regiona koje ministarstvo zemlje matice redovno raspisuje, kao podršku u oblasti javnog informisanja na maternjem jeziku u očuvanju srpskog jezika, nacionalnog i kulturnog identiteta.

Pravo na konkurs sada imaju samo zemlje gde je potvrđena autohtonost srpskog naroda, to je po zakonu Ministarstva spoljnih poslova koji je dosta star i su zemlje bivše SFRJ plus Mađarska, Rumunija i Albanija.

Pitam Ministarstvo – zašto je izuzeta Italija? Izuzimanje Italije kao zemlje u regionu neobjašnjivo je kada se zna da u toj zemlji Srbi žive preko 300 godina kao priznati narod i zajednica domaćina, a još masovno naseljavanje počinje u drugoj polovini 15. veka, sa Despotom Stefanom Brankovićem, poslednji miropomazanim vladarom u Srbiji koji je tamo proveo 20 godina u okolini Udina, gde je premestio svoj dvor.

Prva srpska narodna pesma nije štampana u Srbiji na srpskom jeziku, nego je štampana u Italiji. Italija je zaslužila da bude uvrštena u zemlje regiona, ne samo po svojoj geografskoj poziciji, ne samo po autohtonosti srpskog naroda, već po činjenici da broj Srba neprekidno u Italiji raste. Sve je više, uprkos drugim tendencijama, sve je više osnovaca srpske nacionalnosti koji upisuju italijanske škole, a da u Italiji već decenijama ne postoji nijedan medij na srpskom jeziku.

Relativne naučne studije upozoravaju da bez potpune pažnje i angažovanja države matice, neminovna je similacija i nestanak nacionalnog identiteta. Podsetiću samo da ove godine obeležavamo 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Italije i Srbije iako je na dvoru spomenutog despota redovno bio ambasador Venecije.

Srbin iz Trsta Evgenije Popović je jedan od najbližih saradnika Garibaldija, oca italijanske nacije, ujedinitelja italijanske države. Garibaldi to Srbima nije zaboravio, posebno tršćanskim Srbima i sam je predvodio jedinicu dobrovoljaca, garibaldijevaca u pomoć hercegovačkim ustanicima.

Prvi brodovi koji stižu u Albaniju da spasu srpsku vojsku bili su brodovi italijanske Ratne mornarice i nije ih bilo ništa manje od francuskih. Međutim, posle Drugog svetskog rata mi smo to zataškavali, zažmurili na proterivanje Italijana iz Istre i Dalmacije, zarad ljubavi prema braćom, prema Hrvatima koje su nam to vratili „Bljeskom“, „Olujom“ i vraćaju nam i dan danas verbalno, na svaki način.

Promocijom knjige, dr Mile Mihajlović „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“, otpočelo je svečano obeležavanje stogodišnjice od Velikog rata u Italiji. Kakav je značaj Srbija davala diplomatskim odnosima sa Italijom najbolje govore imena naših ambasadora koji su između dva rata bili u Italiji. To su, ovim redosledom Milan Rakić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić. Sa druge strane takođe, iz Italije su dolazile najpoznatije diplomate.

Mnogo toga se još može reći o italijansko-srpskim odnosima, ali mislim da je ovo dovoljno da se prepozna potreba da se status srpskog naroda mora gajiti, da se o njemu mora brinuti na Apeninskom poluostrvu.

Iskoristio bih još kratko priliku da uputim apel ministru zdravlja gospodinu Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja da vodi računa o zdravlju nacije. Ne može voditi računa o svakom pojedinačnom pacijentu, ali me je zabrinuo podatak da je suicid mentalna bolest u porastu koja sve češće tragično završava. Dešava se da dnevno po 1000 ljudi izvrši samoubistvo na svetu, a taj broj nažalost sa tragičnim posledicama raste i kod nas.

Mislim da neke potencijalne slučajeve trebamo unapred rešavati. Večiti docent dr Jovo Bakić sve češće pokazuje takvu tendenciju. Njegov izbezumljeni pogled, to bi doktor pre mogao da primeti, mržnja nepodnošljiva, govor koji je pun gneva upućen predsedniku države Aleksandru Vučiću i prema državnom vrhu, kao i prema srpskoj naprednoj stranci, zaista zaslužuje potpunu pažnju. Posebno je opasno što se ovaj čovek nalazi na čelu pokreta Samoodbrana, pa se plašim da posle objavljivanja rezultat na budućim redovnim izborima dođe do tragičnih posledica genocida i mi se moramo pobrinuti da spasemo samoodbranu od sebe samih.

Ovaj drugi politički suicid stranaka koje su pre neki dan objavile da bojkotuju izbore, nema veći ni državni, ni društveni značaj i to je njihovo suvereno pravo. Odavno je političko samoubistvo i kraj i posledica za političke stranke bez programa, bez ideja, bez morala, bez sledbenika članstva i glasača.

Ustanovili su da je bolje da se prave mrtvi kako javnost ne bi ustanovila posle izbora da odavno nisu živi. Možda je to i najbolje rešenje. Važno je samo da Srbija od toga nema štete. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -