Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u budžetu Republike Srbije za sledeću godinu predviđeno je više od 127 miliona dinara za uređenje graničnih prelaza sa Republikom Srpskom. U Bajinoj Bašti je predviđena rekonstrukcija mosta prema Skelanima u Republici Srpskoj, u iznosu od pet miliona dinara za 2019. godinu.

Konstrukcija mosta je čelična, zahvaćena korozijom i neophodno je da se preduzmu mere sanacije i rekonstrukcije mosta. Osvetljenje mosta je takođe loše, što je nedopustivo, imajući u vidu da je to granični prelaz sa Republikom Srpskom.

Umesto da za nekoliko minuta roba pređe preko mosta, kamioni odlaze na granični prelaz Zvornik, gde roba putuje obalom reke oko 400 kilometara, da bi završila kod kupaca udaljenih svega kilometar, dva od Skelana. Preko mosta ne mogu ni vatrogasna kola, ni kola hitne pomoći. Zbog takve situacije, Skelani koji su nekada bili opština u Republici Srpskoj su prosto rečeno stali. Skelani su poznati svetskoj javnosti po mučkom napadu zločinačke horde muslimanskih snaga, kada je ubijeno 69 nevinih meštana, od čega 34 žene i petoro dece i ranjeno 175 lica srpske nacionalnosti. Priča o 14-ogodišnjem Cvetku Ristiću kome su tog dana ubijeni otac, majka i maloletni brat i sestra, obišla je čitav svet.

Ekonomska dobit od ovog projekta je nemerljiva, a redovan i kontinuiran prelaz robe znači život za obe opštine. Građani Bajine Bašte će biti večno zahvalni Vladi Republike Srbije za ovaj projekat. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, da su ovi koji šire mržnju i nasilje, pozivaju na državni udar, silovanje i vređanja, udaraju u klupe, nose preko sakoa žute prsluke i promovišu laži i prevare sada na vlasti, ovaj kao i ostali zakoni koji su sada na dnevnom redu, bili bi mrtvo slovo na papiru, jer jednostavno para ne bi imalo.

Srbija bi bila jedan veliki bankrot i u dubokoj samoizolaciji, meka kriminala i korupcije, sigurna kuća bespravne gradnje, nepotizmu i zapošljavanju.

Za razliku od njih, zavaljujući hrabrim i odvažnim reformama koje je započeo naš predsednik Aleksandar Vučić, Srbija je sada domaćinska i odgovorna i budžet karakteriše socijalni aspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda, koje prate, koje prate povećanje plata i povećanje penzija, kao i razvojni aspekt, jer predviđa rekordna izvajanja za kapitalne investicije koje će podstaći dalji rast BDP. Na taj način Srbija je lider u privlačenju investicija, stabilna i zdrava privreda. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, donošenjem ovog reformskog zakona pravimo zdrav temelj za napredak društva i povećanje životnog standarda.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi uvođenja centralne baze podataka o obveznicima, doprinosa za socijalno osiguranje, poslodavcima i osiguranicima.

Cilj zakona je obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja. Osnovna svrha i razlog jeste regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje je uspostavljeno između Centralnog registra i poreske uprave, a koja je u potpunosti realizovana uspostavljanjem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku.

Kako je Centralni registar, pre svega, elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji se zasniva na IT tehnologijama, neophodno je bilo obezbediti i zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo efikasnije i brže ostvarivanje prava i ispoštovali zahtevi u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno razvoja e-uprave, a sve u cilju povećanja efikasnosti, kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija korisnika podataka iz Centralnog registra.

S obzirom da Centralni registar predstavlja jedinstvenu bazu podataka svih osiguranika i osiguranih lica, ovim zakonom preuzimaju se nadležnosti u pogledu vođenja registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, tokom poplava maja meseca 2014. godine u Bajinoj Bašti gotovo svi putni pravci, državni i lokalni, bili su u prekidu. Nisu se mogli koristiti. Mnogo kuća je uništeno usled pojave klizišta, a dosta je i oštećeno. Isto se odnosi i na poljoprivredne površine, ekonomske objekte i ribnjake.

Postavlja se opravdano pitanje da li se moglo šta preduprediti? U cilju predupređivanja štete od poplava potrebno je da se donese plan upravljanja vodama. Na taj način bi se ukrotili bujični tokovi i sačuvala voda za sušan period koja bi poslužila za navodnjavanje.

Pošto su naši vodni tokovi izrazito bujični, jedini lek je u podizanju akumulacija pravilno lociranih koji prihvataju i neutralizuju poplavne talase, a iz kojih bi se u malovodnim periodima ispuštala voda prema potrebama ljudi i ekosistema, praveći rezervu za sušne periode. Tako bismo posledice velikih poplava sveli na minimum i stvorili realne uslove za razvoj poljoprivrede. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nakon gotovo 30 godina od kada je EU počela da uređuje ovu oblast, Srbija po prvi put uređuje ovu oblast, u mandatu ove Vlade. Donošenjem ovog zakona domaći proizvodi i proizvođači postaće konkurentni na tržištu EU, a proizvodi će biti sigurniji i bezbedniji za upotrebu.

Rezultati koji stoje iza mudre i odgovorne politike Aleksandra Vučića govore kako je Srbija prešla put od uništene, ruinirane i opljačkane države do stabilne ekonomije. Javni dug smanjen je sa 70 na 49%, rast BDP-a drugi u Evropi, broj nezaposlenih je smanjen sa 26% iz 2011. godine na 11,9%. Prošli smo kroz užasno težak period fiskalne konsolidacije da bi uspeli sa 159 evra da dignemo minimalac na 230 evra, na Duing biznis listi od 190 zemalja članica Srbija je na korak ulaska u prvih 40.

Srbija je postala regionalni lider u privlačenju investicija, konstantan je napredak u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata. Ova Vlada, za razliku od onih koji su vlast rušili da bi pljačkali sopstvenu državu, osnivali firme na Malti i ostalim poreskim rajevima, onih koje finansira Katar i koji ne mogu da objasne odakle im pet miliona dolara na računu, rade i grade pošteno, transparentno u interesu svih građana Republike Srbije. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, osnovni preduslov razvoja jedne opštine je izgradnja potrebne putne infrastrukture. Nema dolaska investitora, razvoja turizma, poljoprivrede i ostalih privrednih grana, ako nosioci tih razvoja nemaju kuda doći, a i sami proizvođači koji proizvode svoje proizvode nemaju kuda plasirati te svoje proizvode.
Suštinski prioritet za Bajnu Baštu je izgradnja tunela ispod Kadinjače. Ovaj tunel bi trebao da skrati put između dva grada za šest kilometara, a vremenski za 15 do 20 minuta. NJime će se izbeći niz rizičnih lakat krivina na Kadinjači koji snegovi znaju da učine teško prohodnim i koji žiteljima ovog kraja ali i drugim vozačima koji se nađu na ovoj deonici zadaju velike muke, posebno tokom zime kada je taj put često i neprohodan pogotovo za šlepere i kamione sa prikolicom. Zamislite samo kako je budućim majkama koje u zimskim mesecima moraju da pređu Kadinjaču kako bi se porodile u Užicu, jer nam je tamo zdravstveni centar ili kako je vozačima hitne pomoći koji u hitnim slučajevima često i život rizikuju kako bi se spasli ljudski životi.
Planirani tunel bi bio dug 1350 metara i vrednost investicije po generalnog projektu je oko 26 miliona evra. Ovih dana se očekuje da bude završen i glavni projekat i nadam se, posle završetka glavnog projekata, da ćemo pristupiti izgradnji ove veoma značajne investicije za Bajinu Baštu, a i Užice. Ulaz iz pravca Bajine Bašte, računajući i pristupni put bio bi u ataru sela Zaglavak, dok bi izlaz bio u Volujačkom polju, na teritoriji grada Užica.
Koncept planirane putne mreže zasnovan na povećanju saobraćajne pristupačnosti, svim javnim, privrednim, turističkim i naseljenim centrima, čime se obezbeđuje prohodnost nekog područja. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege, građevinarstvo predstavlja krovnu privrednu granu, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne grane. Razvijena i kvalitetna infrastruktura je osnov razvoja svake opštine.

Stanovništvo u Bajinoj Bašti je izuzetno zahvalno Vladi Republike Srbije na obnovljenoj trasi državnog puta Bajina Bašta-Rogačica u dužini od 9,6 km, kao i na izradi deonice na Kaluđerskim barama u dužini od 1,6 km.

Ovim putem bih vas zamolio da razmotrite i mogućnost realizacije izgradnje puta koji nas povezuje sa opštinom Kosjerić, pošto su Bajina Bašta i Kosjerić jedine opštine koje nisu povezane asfaltnim putem. U pitanju je regionalni put Bajina Bašta-Kostojevići-Varda-Kosjerić, gde je potrebno da se uradi još 5 km puta na teritoriji opštine Bajina Bašta.

Posle dve decenije, koliko se priča o tom putu, urađeno je, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, 1,5 km puta na teritoriji opštine Kosjerić, a ostatak je na teritoriji opštine Bajina Bašta.

Realizacijom ovog projekta povezali bi se u potpunosti Divčibare i Tara, Cementara i rudnik boksita u Milićima, učvrstili bi vezu Kosjerića sa Republikom Srpskom, kao i vezu Bajine Bašte sa železnicom.

Kraj koji je poznat po proizvodnji maline bi oživeo i lokalni meštani bi mogli da žive od svog rada.

Takođe, treba napomenuti da se na području Jake i Varde nalazi preko 200 dece, što je ogroman potencijal za budućnost koju treba održavati. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, da bi moglo da se gradi prema jedinstvenoj proceduri usklađenoj sa standardima i najboljom praksom EU, Vlada Republike Srbije donosi ovaj zakon.

Na ovaj način će biti uređeno tržište građevinskih proizvoda, podignut nivo kvaliteta materijala koji će se koristiti u izgradnji puteva, mostova, zgrada, pri čemu će se obezbediti najpovoljnije cene za investitore, jer će biti povećana konkurencija. Naime, Srbije će usled povoljnih uslova biti privlačnija za investitore, pa tako možemo očekivati i više investicija.

Na ovaj način se zaokružuje jedan uspešan ciklus napretka u građevinarstvu. Kao ključno poboljšanje u oblasti građevinskog zemljišta i izgradnje ističu se efikasnost u sprovođenju postupka konverzije, rekordan broj izdatih građevinskih dozvola zahvaljujući uvođenju objedinjene procedure i e platforme, kao i stalna spremnost za dijalog sa privatnim sektorom.

Napredak je vidljiv u radovima na Koridorima 10 i 11, završen je i otvoren za saobraćaj auto-put Pirot-Dimitrovgrad, a u toku su i radovi na deonici Obrenovac-Surčin koji treba da budu završeni do kraja 2019. godine.

Na Koridoru 10 su postavljene dve stanice za punjenje vozila na električni pogon. U budućem periodu fokus treba usmeriti na nastavak unapređenja kapaciteta i kvaliteta transportne infrastrukture i usluga, treba snažnije podsticati javno privatna partnerstva i učešće privatnog sektora u izgradnji glavnih drumskih saobraćajnica i železničkih pruga u Srbiji i građevini uopšte, kako bi se zadržao visok nivo kvaliteta radova i konkurentnosti. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u cilju zaštite životne sredine potrebno je vršiti kontinuirane edukacije u cilju podizanja svesti lokalnog stanovništva, u smislu podizanja energetske efikasnosti, jer način proizvodnje električne energije ima veliki uticaj na klimu i samu životnu sredinu.

U cilju povećanja energetske bezbednosti, potrebno je da se stvore uslovi i ambijent za formiranje energetskih zadruga kako bi obnovljiva energija postala glavni oslonac održivom razvoju, kroz ne samo energetski, već i ekonomski, društveni i ekološki aspekt razvoja zajednice. Ekonomski potencijal zadruga koje proizvode energiju iz obnovljivih izvora ogleda se u lokalnim ulaganjima i stvaranju novih poslova i prihoda za lokalnu zajednicu. Takvim sistemom se stvara smanjena zavisnost od fosilnih goriva kroz povećanje udela obnovljivih izvora energije, veća energetska bezbednost, zahvaljujući upotrebi dostupnih lokalnih obnovljivih izvora energije.

Takođe, ovim putem se sprečava energetsko osiromašenje koje nastaje zbog visokih cena nekontrolisane i uvezene energije. U Srbiji trenutno nema energetskih zadruga, dok u Evropskoj uniji postoji oko 4.000. Na ovaj način bi se unapredilo dobijanje energije iz obnovljivih izvora, kao što su biomasa, solarna energija, energija vetra i slično i otvorila bi se nova radna mesta i stekli značajni prihodi. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, održivi razvoj pretpostavlja takvu razvojnu orjentaciju koja u sebi stvara trajnu uspostavljenu harmoniju između ekonomskog razvoja i prirodne sredine, sa ciljem da se uz što racionalnije korišćenje prirodnih resursa ostvari što veća ekonomska dobit.

Turizam mora biti saglasan sa zaštitom životne sredine. Planiranjem turizma na održiv način štiti se životna sredina na način da budu ispunjene ekonomske, socijalne i estetske potrebe, uz istovremeno održan sistem kulturnog integriteta, esencijalnih ekoloških procesa, bioloških razlika i podržavanja opstanka života.

U tom smislu, potrebno je integrisati razvojno konkurentske i marketinške aktivnosti i preoblikovati javne usluge i urbanistički plan u funkciju razvoja turizma i zaštite životne sredine.

Ključni svetski i evropski turistički trendovi nesumnjivo idu u prilog destinaciji planine Tare, posebno kada je reč o trendovima zdravlja, ekološkog i održivog turizma, a na koju kartu ova destinacija treba dugoročno da igra.

Veza između turizma, nacionalnih parkova i lokalnih zajednica vodi ka raznovrsnijim formama razvoja interesa i povlastica, Međutim, sadašnja tržišna pozicija područja Nacionalnog parka „Tara“, zbog višegodišnjeg zastoja u modernizaciji proizvoda, smeštajnih i drugih kapaciteta ni izbliza ne prati svetske i evropske trendove.

Da bi se to promenilo postoji potreba brojnih inovacija za vreme zimskog i letnjeg boravka, kao i na potrebu organizovanog razvoja izgradnje turističke ponude na planini Tari po ugledu na neke uspešne modele konkurencije, kao što je Loganska dolina, Kranjska gora i Bled. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, na području opštine iz koje dolazim nalazi se Nacionalni park Tara čija je funkcija da štiti ekološku celovitost više eko sistema za sadašnje i buduće generacije, onemogući eksploataciju ili druge štetne aktivnosti i obezbedi osnove za duhovne, naučne, obrazovne, rekreativne potrebe i potrebe posetilaca od kojih sve treba da budu saglasne sa životnom sredinom i kulturom.

Nacionalni parkovi su brzo postali prostori namenjeni odmoru, rekreaciji i sportu i uživanju. Značaj turizma za zaštićena prirodna dobra prvenstveno se ispoljava kroz snažne ekonomske prihode koje ova delatnost ostvaruje. Ovde se misli na snažan ekonomski potencijal turizma koji od naplate turističkih usluga može da pomogne u finansiranju zaštite prirode. To zavisi od tipa i stepena dozvoljenih aktivnosti u tom zaštićenom prirodnom dobru i politike zaštite prirode u državi. Prihodi od turističkih prometa u objektima zaštićene prirode realizuju se kroz naplatu ulaznica, usluga turističkih vodiča, iznajmljivanje raznovrsne rekreativne opreme, izradu i prodaju suvenira i davanje drugih turističkih i ugostiteljskih usluga.

Da bi se unapredila ova ponuda potrebno je planski aktom predvideti sve destinacije pogodne za izgradnju turističke infrastrukture, odrediti prioritete i ponuditi investitorima iz celog sveta da poštujući propise zaštite životne sredine izrade potrebnu turističku infrastrukturu i na taj način omoguće maksimalno iskorišćen potencijal koji ovo područje nudi. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podizanje svesti o brojnim ekološkim izazovima i potrebe očuvanja životne sredine jedan je od prioriteta na kome se mora sistematski raditi. U realizaciji tog cilja, poželjno je da svaka lokalna samouprava ima program zaštite životne sredine, sa desetogodišnjim akcionim planom za naredni period. Dokument bi predstavljao strateški okvir delovanja u oblasti upravljanja zaštite i unapređenja životne sredine. Prepoznate bi bile potrebe, definisani prioriteti za naredni period, a sve u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i oni bi se postupno svake godine kroz redovne programe realizovali.

Sredstva bi se obezbeđivala kroz razne fondove, koji su dostupni, pre svega, kroz finansijske linije EU, koja je veoma zainteresovana za oblast zaštite životne sredine. Potrebno je da budu obuhvaćeni faktori koji učestvuju u zaštiti životne sredine, od vazduha, zemlje, vode, prirode, prirodnih dobara, upravljanje otpadom, otpadnim vodama i svi ti elementi su neophodni za funkcionisanje i zaštitu životne sredine.

Takođe je potrebno razviti zelenu industriju, industriju reciklaže, regulisati primarnu selekciju otpada i rešiti pitanje otpadnih voda i sva ostala pitanja.

Potrebno je da lokalne samouprave podižu svest o zaštiti životne sredine, a ujedno i štednje kroz uvođenje elektronskih materijala za lokalne skupštine i razvoj elektronske uprave, kako bi došlo do stvaranja transparentne, efikasne javne uprave u službi građana i privrede, unapređene usluge koja štedi vreme i novac i građanima i privredi.

Što se tiče Bajne Bašte, opštine iz koje ja dolazim, potrebno je da u cilju iskorišćavanja potencijala koje naša opština poseduje i unapređenju zaštite životne sredine na teritoriji opštine, maksimalnom razvoju održivog turizma, da se napravi strategija razvoja turizma, na teritoriji opštine Bajna Bašta, kao polazni dokument za razvoj turizma i unapređenja upravljanja zaštitom životne sredine, kojom bi se označile sve pogodne destinacije za izgradnju potrebne turističke infrastrukture, sa posebnim osvrtom na prioritete, koji bi se bliže odredili.

Nacionalni park Tara je od izuzetnog značaja za lokalni, ekonomski i održivi razvoj cele zapadne Srbije, ali dok se ne napravi ovakav dokument i ne počne primenjivati, planiranih prihoda neće biti.

Zaštita prirode i životne sredine nije trošak, već investicija i motor lokalnog i ekonomskog razvoja kroz razvoj održivog turizma. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, poštovani građani Republike Srbije, Srbija već treću godinu za redom ima suficit u budžetu i vođenjem odgovorne ekonomske politike stvoren je prostor za povećanje penzija na zdravim osnovama. Ovim je dokazana velika zrelost ove Vlade da odluke ne donosi na političkom, već na ekonomskoj realnoj osnovi.

Ovim izmenama se pruža šansa da naši najstariji sugrađani mogu dobiti veće penzije ukoliko rezultati u privredi budu bolji.

Oni koji kritikuju ovaj predlog izmena i dopuna zakona i uopšte politiku koja je dovela do stvaranja zdravog osnova za povećanje penzija treba da se duboko zamisle i prisete da bi načinom na koji su oni upravljali budžet bio prazan, a penzije bi verovatno bile misaona imenica.

Oni koji su napravili dug u gradu Beogradu od 1,120 milijardi evra, oni protiv kojih su podnete krivične prijave zbog neslaganja u trošenju budžetskih sredstava u ukupnom iznosu od 590 miliona dinara i 44.000 evra u Šapcu, što je ukupno oko pet miliona evra, ili onaj protiv koga se u Tužilaštvu za organizovani kriminal vodi postupak pod osnovanom sumnjom da je kao organizator kriminalne grupe oštetio budžet Republike Srbije u iznosu od 61 milion evra, sigurno nisu ljudi kojima bi građani dali poverenje da vode ekonomsku politiku Republike Srbije i ponovo nas dovedu do stanja bankrota. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, penzionerima Srbije treba uvek odati priznanje, jer oni nisu ni za šta krivi, već su oni koji su svojom neodgovornom i bahatom vladavinom uništili Srbiju. Penzioneri su zaslužili svako povećanje penzija, a mi moramo pamtiti zbog čega su smanjenje penzije, da se to više nikada ne bi ponovilo.

Godine 2008, kada se ceo svet borio sa naletima svetske ekonomske krize, tako što se gledalo da se spasi što se spasti može, tadašnja Vlada Mirka Cvetkovića je sejala samouverenost, demagogiju i populizam, izjavljujući kako je ekonomska kriza šansa za srpsku privredu.

Zarad obezbeđivanja skupštinske većine, bez ikakvog pokrića i utemeljenja u budžetu, podigli su penzije 10%. Te godine, prkoseći zakonitostima ekonomije i domaćinskom vođenju budžeta, uprkos krizi, kolapsu berze, topljenju imovine kojom upravljaju investicioni fondovi, uprkos upozorenju MMF da je Srbija ranjivija od drugih zemalja, jer svake godine troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi, i tako bacili pola milijarde evra u nepovrat. Na ovaj način je zarad dopadanjima biračima, uništen srpski budžet.

Iz ovih razloga se moralo naći rešenje u donošenju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao mere da se spase što se spasiti može i spreči bankrot zemlje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zahvaljujući mudroj i odgovornoj politici Aleksandra Vučića, politici mira, stabilnosti, dostojanstva, dovođenje investitora, otvaranja radnih mesta, izgradnji infrastrukture, ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, kulturu i sport dostigli smo rast BDP od 4,8%. Po veličini to je rast koji je drugi u Evropi. Ispred nas je samo Poljska i to je najviša stopa rasta BDP u poslednjih deset godina.

Zahvaljujući tome i uspostavljanju čvrste monetarne discipline, odnosno vođenju odgovorne i domaćinske monetarne politike gde svaki potrošen dinar ima svoje pokriće, stvoreni su uslovi za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o PIO. Na ovaj način će prestati da važi Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija, pa će već oktobarska penzija, tj. isplata u novembru mesecu biti isplaćena bez umanjenja što je znak da je ekonomija Srbije stala na zdrave noge. Zahvaljujem na pažnji.