Poštovani predsedavajući, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kod važećeg Zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, koji datira iz 1998. godine, uočeni su mnogi problemi koji usporavaju proces praćenja savremenih tehničkih noviteta i dostignuća u oblasti železničkog saobraćaja, a samim tim otežavaju, a u nekim slučajevima i sprečavaju, integrisanje „Železnice Srbije“ u sistem međunarodnog železničkog saobraćaja.
Zbog toga se javlja potreba za donošenjem jednog novog zakona o bezbednosti saobraćaja, čiji će propisi biti u maksimalnom obimu usklađeni sa propisima EU, koji definišu oblast železničkog saobraćaja, što će na kraju omogućiti potpuno integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU.
Usvajanje ovog zakona je samo jedan od preduslova koji je potrebno ostvariti da bi se započeo proces modernizacije „Železnice Srbije“, a svakako ono što je primarni zadatak, znajući u kakvom stanju se danas nalazi naša železnica, jeste ulaganje u železničku infrastrukturu, jer jedino sa modernizacijom železničke infrastrukture, koja i tehnički i tehnološki mora biti i mora da prati evropske železnice, omogućiće da naše železnice postanu sastavni deo evropskih železnica.
Srpske železnice već godinama imaju problem da obezbede sredstva za modernizaciju infrastrukture i novih vozila. Posledica takvog stanja jeste da vozovi ne mogu na pojedinim deonicama da razviju brzinu veću od 40 kilometara, što utiče na kašnjenje, zbog čega je ovaj vid transporta, koji je jeftiniji od drumskog, sve manje zastupljen. Savremena privreda zahteva brz i jeftin transport, a to u postojećim okolnostima nije moguće obezbediti.
Prvi korak koji je Vlada Republike Srbije napravila u pravcu rešavanja ovog problema jeste obezbeđivanje kredita, koji je Vlada Ruske Federacije odobrila Srbiji u iznosu od 800.000.000 dolara. Ako se tome još doda da srpska strana učestvuje sa 15% učešća, proizilazi da će vrednost investicija u infrastrukturu u železnicu iznositi preko 900.000.000 dolara.
Ovim kreditom će biti ostvareno pet kapitalnih projekata i to: izgradnja i elektrifikacija železničkog koloseka na deonici Pančevački most – Pančevo – Glavna, rekonstrukcija 112 kilometara pruge na Koridoru 10, rekonstrukcija i izgradnja drugog koloseka na deonici pruge Stara Pazova – Novi Sad, rekonstrukcija 200 kilometara pruge Beograd – Bar i nabavka novih dizel motornih vozila.
Takođe, planirano je ulaganje od oko 200.000.000 evra u telekomunikacione sisteme u okviru železničkog sistema, zbog čega je nedavno sa jednom kineskom kompanijom potpisan načelni sporazum za modernizaciju integrisanog sistema telekomunikacija, gde bi po realizaciji ovog projekta svih 3.800 kilometara pruga u Srbiji bilo pokriveno modernom telekomunikacionom mrežom. Izvedbom gore navedenih projekata, mreža pruge Srbije postaće sastavni deo savremenog sistema evropskih železnica i vozovi će moći da razvijaju brzine i do 160 kilometara na čas.
Usvajanjem Zakona o bezbednosti železnica svakako je jedan od preduslova za realizaciju navedenih projekata. Zbog toga će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovaj predloženi zakon. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni Zakon o robnim rezervama, koji je donet pre tačno 21 godinu, možda nije nužnoj meti, no kada se pokušaju analizirati i utvrditi efekti tog zakonskog akta dolazimo do frapantne činjenice da se dosadašnji zakon ne da se nije dosledno primenjivao, nego su ponašanjem skladištara i firmi koje su trebale čuvati poverenu im državnu imovinu direktno izrugivala i država i parlament, koji je takva zakonska rešenja i doneo, jer kako tumačiti činjenicu da samo delimični pregledi robnih rezervi utvrđuju nedostatke na stotine tona kukuruza i ostalih žitarica, a da pojedini skladištari upravo zbog nedostatka poverene im robe na čuvanje, ne dozvoljavaju ni pristup ovlašćenim državnim organima i time misle zaraditi amnestiju za, možemo otvoreno konstatovati, beskrupuloznu krađu.
Stavljanjem van zakona dosadašnjeg saveznog Zakona o robnim rezervama i podzakonskih akata vezanih za robne rezerve, nastala je potreba za donošenjem novog zakona i da se na jedan temeljan i transparentan način izreguliše oblast poslovanja robnim rezervama.
Do sada je na robne rezerve gledano kao na skladišta iz kojih se isporučuje roba u određenim vanrednim okolnostima. Savremeni trendovi u sferi ekonomije nalažu da i robne rezerve, kao institucija od državnog značaja, moraju da prate kretanje na tržištu, predviđaju dešavanja i da u skladu sa tim reaguju pre nego što nastupe određeni poremećaji. Jedan od mehanizama borbe države protiv poremećaja cena i nestabilnosti na tržištu jeste intervencija iz robnih rezervi.
Ovim predlogom Zakona o robnim rezervama posle 20 godina se po prvi put revidira pravno uređenje sistema robnih rezervi. Predlogom zakona se propisuje da se obavezne rezerve formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja države energijom i energentima i radi ispunjavanja preduzetih međunarodnih obaveza.
Jedan od osnovnih pozitivnih osobina predloga zakona jeste određivanje obima i vrsta proizvoda u okviru robnih rezervi, kao i usklađivanje rada robnih rezervi sa evropskom regulativom. Bitno je naglasiti da jedan deo predloženog zakona reguliše obavezu formiranja rezervi nafte i naftnih derivata, čime se objedinjuje sistem robnih rezervi u našoj zemlji. Ako se zna da trenutno učešće nafte u primarnoj energiji u našoj zemlji iznosi 27%, odnosno više od jedne četvrtine, jasno proizilazi važnost formiranja rezervi ovog energenta, pored obezbeđivanja rezervi struje i gasa, što do sada nije bio slučaj.
U članu 4. Zakona jasno su utvrđene robe koje su nužne za stabilnost tržišta države, a član 5. utvrđuje da je Direkcija za robne rezerve ta institucija koja ima isključivu nadležnost za celokupno poslovanje robnim rezervama. Članom 6. i 7. se precizira na koji se način posluje i koje su ingerencije Direkcije u nadzoru i sprečavanju nastanka materijalne štete, upravo onog o čemu sam maločas i govorio.
Šta se dešavalo u prethodnom periodu? Najvažnije odredbe su sadržane u članovima 38. i 39. Predloga zakona, gde se jasno govori o nadzoru nad sprovođenjem zakona, pa se kaže da će za to biti nadležni poljoprivredni i tržišni inspektori, kao i ministarstvo u oblasti energetike i ministarstvo iz oblasti finansija. Nadzor mora biti sveobuhvatan, beskompromisan, a inspektori koji to čine moraju biti ljudi od iskustva, provereni i neokaljani u dosadašnjoj praksi.
Poslanička grupa SNS će podržati ovakva zakonska rešenja u danu za glasanje i zbog predviđenih kazni, odnosno privrednih prestupa sadržanih u 10 tačaka člana 39. zakona, jer su te visoke novčane kazne pouzdani, upozoravajući faktor svima onima koji će se naći u poslovima oko robnih rezervi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, zakonski predlog o posredovanju i zakupu nepokretnosti trebalo bi da uvede red u blago rečeno haotično stanje u kome se ova oblast već duži niz godina nalazi.
Tržište nepokretnosti u Srbiji danas karakteriše veliko učešće sive ekonomije, amaterizam u obavljanju posredničkih poslova, velika nesigurnost za građane, učestali primeri klasične prevare, gde se jedna te ista nepokretnost prodaje istovremeno različitim kupcima, što je dovelo do toga da su mnoge porodice ostale bez svojih ušteđevina namenjenih za rešavanje stambenih problema, kao i bez samih nepokretnosti.
Pozitivna osobina, donošenje jednog ovakvog zakona upravo jeste obezbeđenje pravne sigurnosti, kako za fizička, tako i za pravna lica koji koriste usluge posrednika u zakupu i prometu nepokretnosti.
Vrlo dobro su nam do sada bili poznati slučajevi, nazovi posredništva, ili bar njihove naznake i korišćenje svih mogućih veza i poznanstava, da bi se našla optimalna rešenje u pogledu rešavanja stambenih problema, ali optimalna rešenja tek posle posredništva se ispostavlja da ih jednostavno nema.
Zbog svega toga definisanja posredničke uloge, njihovih prava i obaveza, nadam se pomoći će da se na jedan univerzalan način, jedino kako bi to i trebalo biti pomogne svima onima kojima će ta potreba iskazana u praksi omogućiti da dođu do prihvatljivih rešenja.
Ovim zakonom uvodi se registar posrednika sa jasno definisanim pravilima za upis privrednih društava i preduzetnika, koje će voditi Ministarstvo, a putem interneta, jer zagarantovana transparentnost podataka iz registra.
U članu 14. Predloga zakona, definiše se poslovni prostor i odgovarajuća oprema, te da je funkcionalno izdvojen od stambenog prostora. Apsolutno se slažem da baš nije prijatno ugovarati zakup, prodaju ili slično, pogađajući usput šta se to dobro kuva za današnji ručak u prostoriji pored.
Što se tiče odgovarajuće opreme, nadam se da sem telefona i kompjutera se podrazumeva i raspolaganje sa odgovarajućim softverima, koji bi trebaju da približe recimo, izgled nekretnine u trodemenzionalnom obliku, a kako bi se eventualni promet ili zakup nepokretnosti obavio što konkretnije i brže i na obostrano zadovoljstvo.
Što se tiče prava na posredničku naknadu, u članu 20. i 21, svakako da je cena posredovanja do sada utvrđivana obično u procentu konačne ugovorene cene, prodaje ili zakupa. Poenta je da se ta naknada isplati putem izdavanja fiskalnog računa, za šta odmah da napomenem i izražavam sumnju i mislim da se to i u ovom predlogu mora izričito naglasiti, kao i predvideti u glavi 5. kaznenih odredbi, gde treba jasno formulisati prekršaj, kao i visinu eventualne kazne.
U tome svemu je bitan, kao i uvek nadzor. U članu 31. se predviđa da nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši nadležno ministarstvo. U stavu 2. je izričito rečeno da se to čini putem tržišnog inspektora, na ovlašćenjima koji su propisani zakonom i kojima se uređuje trgovina. To jeste trgovina, no da li je sve baš tako glatko, videćemo u praksi. Dosadašnji inspekcijski nadzor je postojao samo kao formalnost.
Takođe je bitno naglasiti i ponoviti da se uvodi kategorija obaveznog osiguranja od odgovornosti za štetu koju bi posrednik mogao naneti nalogodavcu što jedna od postojećih evropskih normi.
Poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog zakona jer će po prvi put ova oblast biti uređena u društveno pravnom sistemu i biće u potpunosti u saglašena sa evropskim standardima. Takođe, nam ostaje nada da će se ovaj zakon u praksi i striktno primenjivati, a od ministarstva očekujemo da će taj nadzor o kome sam malo pre govorio biti primenjen i dosledno poštovan. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva pravde, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje prekršaja i prekršajne odgovornosti dugo je tretirano kao drugorazredno pitanje u toku poslednje bivše države od SFRJ pa nadalje. Ovo nije samo zbog simboličnih kazni koje su bile propisane za većinu prekršaja, već je i zbog činjenice da su prekršajne sudije samo imale naziv sudija, a sa sudom nisu imale nikakve veze. Sudija za prekršaje je bio organ uprave i sudije je postavljala Vlada Republike Srbije. Nekoliko godina unazad naši građani doživljavaju pravu noćnu moru, ako su pušači i ako su učesnici u javnom saobraćaju. Težnja bivše vlasti da preko noći pravno modernizuje ovu državu postala je groteska, što bi se reklo – noga lička a cipela bečka. Siguran sam da je to imalo i političku pozadinu. Dok ste nam grmeli sa malih ekrana i novinskih naslovnica o štetnosti pušenja i prekoračenju dozvoljene brzine za 10-ak kilometara, te dok su nam zatvori punjeni sirotinjom koja nije mogla da plati prekršajnu kaznu, videli smo to za godinu dana unazad da su za to vreme prebogati zaštićeni moćnici grabili od države i od naroda i crno ispod nokata.
Stoga je veoma važno da usvajanjem bilo kog kaznenog zakona, pa i zakona o prekršajima, imamo u vidu da su pred zakonom svi jednaki, da svako od nas ili naših bližnjih može doći pred udar tog zakona, te stoga zakon mora biti u prvom redu pravičan, ali isto tako i realan i realno da vrednuje težinu delikta, realnu ugroženost pravnog poretka i dobara koja se tim zakonom štite.
Pitanje prekršajne odgovornosti nije toliko atraktivno kao pitanje kri-vične odgovornosti. No, daleko veći broj građana odgovara prekršajno nego krivično i zbog toga jeste veliki interes građana za valjano rešavanje pitanja iz ove oblasti. Konačno, zakon mora biti realan da bi uopšte bio primenjiv, da se može poštovati, jer kako kaže latinska izreka – Poštovanje zakona je merilo vrednosti naroda.
Nesumnjivo od izuzetnog značaja je i propisivanje procedure po kojoj nadležni sud utvrđuje postojanje delikta, kao i vrstu i težinu sankcije koju će primenjivati, a koju je zakon pravično i realno propisao. U materijalnom delu zakona postoji niz instituta koji postoje i u Krivičnom zakoniku. Među njima je i institut stvarne zablude. U članu 21. predloženog zakona propisano je da nije odgovoran za prekršaj učinilac koji je u vreme izvršenog prekršaja bio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke okolnosti koja bi da je postojala učinila postupak učinioca dozvoljenim. Ovaj institut je postojao i u do sada važećem Zakonu o prekršajima.
Međutim, stav Višeg prekršajnog suda u Novom Sadu izrečen u presudi broj – Prekršajna žalba 6207/13 od 18. 03. 2013. godine, nedvosmisleno odbija da uopšte razmotri institut stvarne zablude. Nije sporno da je u tom predmetu okrivljeni vozač krećući se prioritetnim kolovozom naišao na raskrsnicu sa sporednim putem, gde je neko prethodno iščupao saobraćajni znak tzv. obrnuti trougao i došlo je do saobraćajnog udesa. Okrivljeni vozač je u postupku dokazao da je sa pravom očekivao da ima prednost. Dakle, bio je u stvarnoj zabludi. Žalbeni sud u Novom Sadu čak i ne pominje da uopšte postoji institut stvarne zablude, već samo konstatuje da u momentu udesa tog znaka nije bilo i okrivljeni je stoga kriv. To znači da svi mi koji svakodnevno prelazimo stotine kilometara dolazeći u ovu Skupštinu treba da na svakoj raskrsnici u Crvenki, Temerinu, osmatramo da nije neki huligan u toku noći skinuo saobraćajni znak. Čemu institut stvarne zablude ako ga sudovi ignorišu?
S obzirom da nam je u prilogu teksta predloženog zakona dostavljena i informacija da će sudije proći dodatnu edukaciju u vezi sa primenom novog zakona, ne bi škodilo ukazati i na potrebu da se sve odredbe zakona sa jednakom pažnjom moraju primenjivati jer nisu u tekstu zakona radi ukrasa ili demokratičnijeg izgleda zakona.
U članu 110. predloženog zakona o prekršajima propisano je da će sud, u slučaju da oceni da nije stvarno nadležan za postupanje, rešenjem se oglasiti kao nenadležan, te će bez odlaganja predmet dostaviti nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu. To je u redu. Nije u redu da suprotno tome u istom zakonu i to u članu 184. stav 2. tačka 2) stoji odredba da će sud rešenjem odbaciti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju stvarne nenadležnosti. Ove dve zakonske odredbe su kontradiktorne. Ili sud usled nenadležnosti odbacuje zahtev ili se oglašava nenadležnim i predmet ustupa nadležnom organ. Smatram da je nužno iz ovog predloženog zakona brisati tačku 2. člana 184. stav 2.
Ono što sam govorio i o institutu stvarne zablude važi i za odredbe Glave 17. predloženog Zakona o prekršajima koji regulišu pitanje imovinsko-pravnog zahteva oštećenog. U članu 169. stav 2. stoji da će imovinsko-pravni zahtev po pravilu raspraviti u prekršajnom postupku, osim ako se time značajnije ne produžava postupak.
Uveren sam da prekršajne sudije po pravilu neće ni pokušati da rasprave imovinsko-pravne zahteve, kao što to ne čine ni sudije u krivičnim predmetima. Ovo mora biti dodatna tema za napred pomenutu edukaciju sudija.
Nenormalna mreža sudova koja funkcioniše od 1. januara 2010. godine, dovela je do pretrpanosti značajnog dela sudija. U tim okolnostima su pod stalnim pritiskom rešavanja predmeta, te im i ne pada na pamet da pored osnovnog predmeta rešavaju i malu parnicu.
Sa druge strane pitanje - koliko su prekršajne sudije, kao i sudije krivičari, osposobljeni da rešavaju imovinsko-pravne zahteve je nužno poznavanje zakona koji oni ne primenjuju, kao npr. Zakon o obligacionim odnosima i dr.
Javno pozdravljam ovo zakonsko rešenje da će sudovi po pravilu rešavati i imovinsko-pravne zahteve, jer to čitav pravosudni proces čini efikasnijim. Što da se kao do sada čeka sa okončanjem kaznenog, krivičnog ili prekršajnog postupka da bi se otpočeo novi sudski postupak, parnični, u vezi sa jednim te istim životnim događajem? Sa malo dodatnog napora i edukacije sudija prekršajnih i krivičnih sudova korist za državu i građane biće velika.
Smatram veoma dobrim rešenjem institut prekršajnog naloga, isto kao i platni nalog u pravnici. Zbog čega i državu i građane izlagati silnim troškovima, ako se sve može pravedno i zakonito okončati u kraćem i jeftinijem postupku?
Konačno, valja pozdraviti napor autora Predloga zakona da se značajno smanji broj sudskih postupaka uvođenjem nagodbe, sporazuma o priznanju krivice, kao što je to praksa u razvijenim zemljama, a od nedavno i u našem krivičnom zakonodavstvu. U pitanju je efikasni pravosudni mehanizama i kao takvog ga treba podržati.
Veoma je važna promena svesti i kod građana i kod pravosudnih aktera. Da li je nagodba tužioca i okrivljenog posledica primanja mita? Mnogi će reći da jeste, jer korupcija u pravosuđu kod nas, sa pravom ili ne, javnom mnjenju je izvesna kategorija. Stoga će mnogi tužioci, podnosioci zahteva, nagodbom tražiti sankciju koju bi sud izrekao u slučaju osude. Okrivljeni u tom slučaju nema interesa za nagodbu. No, tužiocima je često važnije da niko ne kaže da su podmićeni, jer su pristali na blažu sankciju i usled toga ovaj institut neće lako zaživeti ni u krivičnom, niti u prekršajnom postupku.
U celini, ovaj predlog zakona smatram stručno i kvalitetno urađenim uz određene napore koje je moralo uložiti vaše ministarstvo, gospodine ministre, i Visoki savet sudstva i drugi organi nadležni za postupanje u prekršajnom postupku, a naročito sudije. Verujem da će u ovom segmentu pravosuđa napredak biti evidentan na zadovoljstvo i države i građana. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici koji ste trenutno prisutni u sali, Predlogom zakona o preuzimanju obaveza JP "Putevi Srbije" prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije reguliše metod i vremenski okvir, izmirenje tih finansijskih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima s kojima JP "Putevi Srbije" imaju zaključene ugovore o održavanju puteva.
Ukupan dug "Puteva Srbije" prema putarskim preduzećima, kao što je ovde već više puta rečeno, zaključno sa 1. aprilom 2013. godine iznosi 1.364.000.000 dinara. ovde je bitno naglasiti da je to dug koji potiče od nekoliko godina unazad, a samim tim ukazuje i na nebrigu prethodnog režima prema problematici održavanja postojeće infrastrukture.
Podsetiću vas o našoj putnoj mreži Srbije. Asfaltni kolovozi državnih puteva prvog i drugog reda su izgrađeni u periodu 1962-1985. godine, pri čemu su mnogi pravci zadržali stare elemente i trase do danas. Putnu mrežu Srbije u dužini od 40.845 kilometara čine 5.525 kilometara državnih puteva prvog reda, 11.540 kilometara državnih puteva drugog reda, 23.780 kilometara lokalnih puteva. Bitno je naglasiti da od toga 32% puteva prvog i drugog reda su stara preko 20 godina, a svega 14% do 10 godina. O katastrofalno lošoj situaciji na našim putevima je uzaludno trošiti reči i vreme.
Prema nekim stručnim procenama, preduzeća koja se danas bave u Srbiji održavanjem lokalnih i magistralnih puteva, potrebno je oko šest milijardi dinara do kraja godine kako bi opstala i kako bi se adekvatno pripremila za predstojeći zimski period.
Danas su putarska preduzeća u Srbiji dovedena u nezavidan položaj, jer nemaju ni 50% potrebnih sredstava za redovno održavanje puteva. Ukoliko bi se ovakvo stanje nastavilo, u roku od dva meseca bi došlo svih 24 putarskih preduzeća koja se bave održavanjem puteva, što bi za posledicu imalo i otpuštanje oko 10 hiljada ljudi koji rade u tim preduzećima. Da bi se izbegao ovakav scenario, potrebno je preduzeti dva ključna koraka. Prvi – izmiriti dugove prema svim putarskim preduzećima. Drugi i najvažniji – sistemski obezbediti finansijska sredstva, koja će u narednom periodu obezbediti redovno održavanje putne mreže u Srbiji.
Ovim predlogom zakona se reguliše način i dinamika izmirenja finansijskih obaveza JP "Putevi Srbije" prema putarskim preduzećima, gde je jasno definisano da će u tri jednake rate - u julu, septembru i oktobru biti izregulisani i to sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Time se omogućava ispunjavanje prvog od dva gore navedena koraka, stoga će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje podržati ovakav predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, primarni zadatak Zakona o efikasnom korišćenju energije jeste da se obezbedi i podrži korišćenje energije, što bi kao pozitivnu efektivu imalo sigurno snabdevanje energijom, povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede, a naročito će se ovaj zakon pozitivno odraziti na povećanje zaštite životne sredine. Takođe, ovaj zakon je u potpunom saglasju sa našim obavezama prema propisima i zakonima EU, čijom primenom će se omogućiti dostizanje nivoa energetske efikasnosti, koja danas postoji u zemljama EU.
Značajno je ponoviti koje ciljeve ovaj zakon postavlja pred sobom.
Prvo, to je ostvarivanje energetske stabilnosti, koja se ogleda kroz smanjenje potrošnje električne energije, kako u sektoru proizvodnje, tako i u sistemima prenosa, distribucije i potrošnje energije.
Takođe, drugi cilj jeste povećavanje konkurentnosti naše privrede, gde se uštedom energije u procesu proizvodnje dolazi do smanjenja cene po jedinici proizvoda.
Treći bitan cilj jeste pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine. Ako se, s jedne strane, uzme u obzir da se u Srbiji emituje godišnje oko 6,2 tone ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je negde oko dva puta više od proseka od ostalih zemalja sa istim nivoom razvoja, što nas svrstava u sam vrh najvećih zagađivača ugljen-dioksidom u Evropi, a sa druge strane, ako dolazimo do spoznaje da se primenom ovakvog zakona i energetskih efikasnih mera koje se definišu u oblasti saobraćaja, dolazi do smanjenja potrošnje goriva, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za čak 50% po pređenom kilometru. Ovo nam samo pokazuje koliki je značaj ovog zakona.
Četvrti cilj jeste uvođenje sistema energetskog menadžmenta, koji će omogućiti sledeće pozitivne efekte. Prvo, to je smanjenje potrošnje primarne energije za oko 8% do 2030. godine. Drugo, ostvarenje novih radnih mesta, otvaranje tržišnih energetskih usluga, mogućnost povećanja budžeta po ovoj osnovi za 220 miliona evra do 2030. godine, smanjenje emisije ugljen-dioksida za 9% do 2030. godine.
Iz svega ovoga što je gore navedeno, proizilazi značaj ovog zakona koji je ovde pred nama. Zbog ovoga će poslanička grupa SNS, u danu za glasanje, svakako podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade i predstavnici AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, potvrđivanje sporazuma o saradnji u oblasti energetike između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije omogućiće će realizaciju projekta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora tzv. zelene energije. Konkretno, radi se o iskorišćavanju hidropotencijala srednjeg toka  reke Drine i reke Ibar.
Ako se osvrnemo na prognozu potrošnje električne energije do 2015. godine, nije teško uočiti značaj ovog sporazuma za energetsku stabilnost elektroenergetskog sistema i našu zemlju u celini. U periodu do 2015. godine očekuje se prosečna godišnja stopa rasta potrošnje električne energije na teritoriji Srbije od ukupno 0,9%, a vršene snage od 0,5%. U 2015. godini finalna potrošnja električne energije će iznositi 31 hiljadu 195 gigabajta časova, a vršena snaga sedam hiljada megavata. Ova prognoza se zasniva na procenama makroekonomskih parametara ekonomskog razvoja Srbije do 2015. godine. Takođe, i elektro energetski bilansi do 2015. godine sa predviđenim revitalizacijama i modernizacijama u svim delovima elektroenergetskog sistema na postojećim kapacitetima elektranama, mrežama itd, pokazuju tendenciju neprekidnog rasta potrošnje električne energije.
Radi obezbeđivanja energetske stabilnosti naše zemlje i sigurnog i kvalitetnog snabdevanja električnom energijom naših građana budući nedostatak električne energije možemo nadoknaditi uvozom električne energije ili investicijama u nove proizvodne kapacitete. Usvajanje i potvrđivanje ovog sporazuma omogućilo bi upravo ovo drugo, izgradnju novih energetskih objekata, a time i jačanje energetske infrastrukture.
Sporazumom se predviđa izgradnja niza hidroelektrana na srednjem toku reke Drine, na Ibru i Republici Srpskoj, ukupne instalisane snage oko 800 megavata, sa maksimalnom godišnjom proizvodnjom električne energije od oko 2,5 hiljade gigavat časova. Ako se uzme u obzir da je cena izgradnje hidroelektrane po jednom megavatu, istalisane snage oko 2,5 miliona evra, dolazi se do računice da će za izgradnju ovog projekta biti direktno investirano oko dve milijarde evra što je, složićete se, značajna investicija. Da ne govorimo o nizu drugih pozitivnih efekata koje ona donosi sa sobom, kao što su povećavanje uposlenosti naših radnika koji će učestvovati u izgradnji elektrana, angažovanje naše industrije, građevinske operative, novih tehnologija, itd.
Naš ekonomski efekat ogleda se u tome što sporazum predviđa obezbeđenje podsticajne cene električne energije od 155 evra po jednom megavat času, za onaj deo električne energije koji će se izvoziti u Republiku Italiju i koja će plaćati italijanska energetska korporacija tokom čitavog podsticajnog perioda u trajanju od 15 godina, pri čemu se italijanska strana obavezuje da će kupiti celokupnu proizvedenu električnu energiju namenjenu izvozu, čime se unapred obezbeđuje siguran plasman električne energije što sa druge strane podrazumeva našu finansijsku dobit.
Ukoliko se uzme u obzir napred spomenuta maksimalno moguća proizvodnja od 2,5 hiljade gigavat časova, dolazimo do računice kada bi se 50% proizvedene električne energije izvezlo u Republiku Italiju obezbedio bi se profit na godišnjem nivou od oko 200 miliona evra.
Zaključak ovog izlaganja je da bismo ovim sporazumom, a narodski rečeno, jednim udarcem delovali na dva probleme, a to je na nedostatak električne energije i na finansijski deficit za investiranje u oblasti energetike. Zbog ovoga će poslanički klub SNS podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o javnim preduzećima u svojoj dosadašnjoj praksi i primeni je pokazao određene nedostatke koje su se ispoljavale kako prilikom izbora organa upravljanja, tako i prilikom njihovog rada.
Jedan od najvećih nedostataka jeste transformacija javnih preduzeća u određene vidove partijskih ispostava, gde su gotovo svi članovi organa upravljanja birani po principu partijske pripadnosti i vladajuće garniture. Pozicioniranje se vršilo po načelu što je veće političko podaništvo, to je i veća pozicija u određenim organima upravljanja.
Ovakav način rada vođenja u javnim preduzećima imalo je za posledicu povećavanje broja zaposlenih. U nekim slučajevima nekoliko puta većim od optimalnog broja, sa jedne strane, sa druge strane, isisavanje ogromnih sredstava iz javnih preduzeća i njihovo preusmeravanje kako za finansiranje rada političkih partija, tako za finansiranje nepotrebnih projekata, gde se kroz već uhodanu šemu poslovi daju firmama čiji su vlasnici u direktnoj vezi sa odgovarajućim političkim moćnicima.
Sve ovo zajedno je dovelo do toga da se danas mnoga javna preduzeća nalaze u veoma teškom položaju. Da se ovakve stvari ne bi dešavale, da bi se otklonili svi navedeni nedostaci, pred nama je novi predlog zakona o javnim preduzećima u kojem su jasno definisane procedure o izboru organa upravljanja koje će dovesti do potpune departizacije i depolitizacije rada javnih preduzeća.
Suštinske prednosti ovog predloga zakona o javnim preduzećima u odnosu na do sad primenjivani su sledeći. Uvođenje kategorije javnog konkursa na osnovu kojeg će se birati direktor sa tačno definisanim uslovima koje lice mora ispunjavati da bi uopšte bio kandidat, a kasnije i izabran za direktora i to na određeno vreme, što je jedna od novina u ovom zakonu.
Druga prednost ovog predloga zakona jeste što će javne konkurse sprovoditi nezavisne stručne komisije po jasno određenoj proceduri koja će biti potpuno dostupna očima javnosti.
Treće, u javnim preduzećima uvodi se mehanizam kontrole kroz postojanje komisija za reviziju koje će se baviti kontrolom finansijskog rada preduzeća. Umesto upravnih odbora uvode se nadzorni odbori, bez obzira da li se radi o jednodomnom ili dvodomnom načinu upravljanja čiji će članovi morati biti visoko obrazovani ljudi čija je stručnost i višegodišnji rad i iskustvo usko vezano za oblast delovanja javnih preduzeća.
Na kraju, uvodi se mehanizam suspenzije direktora koji se aktivira ukoliko direktor ne izvršava odluke nadzornog odbora, ukoliko se utvrdi da radi na štetu javnog preduzeća, ukoliko krši dužnosti direktora i sl. Ovaj mehanizam i te kako će podići nivo odgovornosti, samosvesnosti i profesionalizacije rada poslovnog menadžmenta. Zahvaljujem.