Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima i kolege narodni poslanici, pred nama je danas potpuno jedan novi Zakon o policiji i to posle 10 godina, a s obzirom da je u tom periodu uveden i veliki broj novih instituta, ovim predlogom zakona je zapravo izvršeno usklađivanje sa postojećim preporukama i propisima.
Kao suštinsku promenu, istakla bih reorganizaciju unutar MUP, gde se jasno definiše koji su to unutrašnji, a koji policijski poslovi.
Dakle, policijski poslovi biće u nadležnosti direkcije policije, dok će sve ostale poslove iz delokruga Ministarstva obavljati sektori.
Šta zapravo znači podela na policijske i unutrašnje poslove. Ovakvom podelom, jasno se razdvajaju policajci sa pravom na beneficirani radni staž. Do sada je bio slučaj da oni koji sede u kancelariji i ne obavljaju rizične poslove, imaju beneficije kao policajac na ulici ili onaj na administrativnoj liniji sa KiM, konkretno, žandarmerijom. Članom 30. ovog zakona jasno se definiše koji su to policijski poslovi. Pod direkcijom policije, biće uprave, centri, specijalne jedinice i posebne jedinice policije i van sedišta direkcije, Policijska uprava za Grad Beograd, policijske uprave i policijske stanice.
Pod direkcijom je i specijalna antiteroristička jedinica, a posebne jedinice su žandarmerija, helikopterska jedinica, jedinica za obezbeđenje posebnih objekata i ličnosti, dok je policijska brigada posebna jedinica u okviru nadležnosti policijske uprave za Grad Beograd.
Druga novina u zakonu jeste karijerno napredovanje, a moje kolege su već pričale o tome, ali bih ja takođe istakla ovu izmenu zakona. Šta to znači? Za razliku, kakva je bila praksa do sada, napredovaće samo oni sa najboljim rezultatom rada, sa prosečnom ocenom četiri u poslednje tri godine, godinama staža na jednom radnom mestu i odgovarajućim činom, sa odgovarajućom stručnom spremom, gde će prednost imati oni sa završenom kriminalističkom policijskom akademijom ili pravnim fakultetom i to sa stručnih smerova.
Ovakvim sistemom, diskrecija rukovodioca je svedena na minimum, a rezultati rada i zalaganja, osnov su za karijerno napredovanje. Zakon, pored ostalog predviđa i značajno veća ovlašćenja Sektora unutrašnje kontrole za šta smatram jednom od boljom promenom u zakonu, u cilju sprečavanja korupcije u policiji, Sektoru unutrašnje kontrole, primenjivaće test integriteta, sprovodiće analizu rizika i proveru promene imovinskog stanja. To zapravo znači da će svaki rukovodilac u MUP morati da prijavi imovinu kao i svaku promenu imovinskog stanja, sve to na način kako do sada čine oni koji obavljaju javnu funkciju, pa i mi narodni poslanici, jer moram da skrenem pažnju da postoje slučajevi, da neko ko prima policijsku platu ima imovinu koju nije mogao da stekne radom u policiji.
Sektor unutrašnje kontrole će u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije vršiti analizu rizika od korupcije, a ovakav vid kontrole policijskih službenika smanjiće korupciju i svesti je na minimum.
Na kraju, iznela bih jedan član zakona koji do sada nije postojao, a kojim se definiše novo postupanje policije u slučaju nasilja u porodici. Kada se prijavi nasilje u porodici, policajac je dužan da u saradnji sa drugim nadležnim organima preduzme sve mere kako bi sprečio dalje nasilje, koje za posledicu može imati i smrtni ishod, a svi smo svedoci da je samo u prošloj godini ubijeno više od 30 žena.
Do sada u postojećem Zakonu nije postojao zakonski osnov kako bi policija mogla da reaguje i kada je reč o nasilju u porodici. Verujem da će se na ovaj način, prvenstveno žene, koje su najčešće žrtve nasilja osnažiti i prijaviti nasilnika.
I na kraju, želim da istaknem, bez obzira na mnoge kritike koje smo čuli tokom današnjeg dana, da smatram da je ovo dobar zakon i to ne kažem samo kao narodni poslanik, već i kao građanin i pozivam kolege i iz opozicije da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici, pred nama je set medijskih zakona, ali ću ja govoriti danas samo o jednom, i to ne slučajno.
Ovaj zakon nisam čitala kao narodni poslanik, već kao neko ko je godinama radio novinarski posao u informativi. Od svih prethodnih zakona koje smo imali, smatram da je ovo možda jedan od najboljih i ima više razloga za to.
Ovo je prvi zakon koji tačno reguliše šta su mediji, tačnije šta nisu. Dakle, nisu knjiga, film, nosači audio-vizuelnih sadržaja, naučni i stručni časopisi i internet pretraživači. Ovaj zakon napokon daje mnogo veća prava novinarima nego što su to imali do sada, zapravo imali su, ali smatram da su, barem iz mog iskustva, trpeli mnoge posledice.
To je tačno regulisano članom 49. Zakona, koji jasno kaže – novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili naknada, niti se može staviti u nepovoljniji položaj, jer je u javnom glasilu objavio istinitu tvrdnju i mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija, kao svoj lični stav.
Takođe, u novinarskom poslu ima i bilo je pritisaka od strane urednika, ali i drugih lica da određenu informaciju, vest ili prilog mora da napravi onako kako mu se to naredi i na kraju taj novinar mora da se potpiše na taj prilog kao da je informaciju sam dobio, a nije.
U članu 50. stoji da novinar ima pravo da odbije da izvrši nalog urednika, ako bi se u skladu sa tim nalogom kršio propis, pravila struke i novinarske etike. Ovim zakonom stavljena je tačka na pritisak novinara da radi po naredbi i da nema strah da, ukoliko urednik od njega tako nešto zahteva, može da izgubi posao.
Termin koji u poslednje vreme koriste pojedinci jeste cenzura, ali to su upravo oni koji su za vreme dok su bili na vlasti najviše voleli da cenzurišu, i to upravo one koji su bili u opoziciji, pojedine političke funkcionere, ali javne ličnosti koje su iznosili stav i mišljenja koji nisu bili u skladu sa onima koji su bili na vlasti.
Ponoviću se, sve govorim iz iskustva novinara i taj posao sam radila punih 13 godina. Pritisak nije vršen samo na novinare, već i na urednike, ali to je prošlost. Sada se u zakonu jasno definiše zabrana cenzure. Zato je jako važno da je zakonom regulisano, da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri. Dakle, novinar ima slobodu da profesionalno radi svoj posao i bez cenzure. Medijima se daje sloboda da objavljuju informacije i stavove o svemu o čemu javnost, tj. građanin, kao i mi treba da budemo na vreme i potpuno obavešteni. Takođe, jako je bitno da se svaki fizički napad na urednika i novinara kažnjava po osnovu zakona.
Jedno načelo ovog zakona jeste zabrana monopola. Ovakav stav bitan je, jer svaki građanin ima pravo da formira svoje mišljenje o svemu što se dešava u zemlji, a upravo to može kroz različite izvore informacija i medijske sadržaje. Kada već govorim o zabrani monopola, nadovezaću se na deo zakona koji reguliše vlasničku strukturu u medijima, a koja će posle donošenja ovog zakona i usvajanja biti transparentna. Zašto je to bitno? Posebno je važno kada je reč o onima koji rade u medijima.
Kada, na primer, jedna marketinška agencija, neću je imenovati, ima monopol i ekonomski, ali politički uticaj, jasno je da će ona uređivati i politiku u određenom mediju. Ako se suprotstavite istoj, ta medijska kuća, ili će biti ugašena, ili dovedena na minimum egzistencije, a samim tim novinari i svi zaposleni u toj medijskoj kući neće primati platu mesecima, kao što je to bio slučaj koji traje i dan danas, a neki će ostati i bez posla.
Jedan od razloga zbog čega sam otišla iz medija je upravo ta materijalna situacija, ali mi je drago da danas kao narodni poslanik imam priliku da ukažem na sve probleme koji muče i novinare i medijske kuće. Ovim zakonom se jasno staje na put svim monopolistima koji su godinama bili uzrok loše materijalne situacije medijskih kuća, lošeg materijalnog stanja novinara, dok su se za to vreme oni samo bahato obogatili.
Na kraju, kao poseban član bih izdvojila zabranu javnog izlaganja pornografije. Svi znamo da jednu novinu prodaje naslovna strana. Međutim, te novine gledaju deca i maloletna lica. Jasno je koliko to može negativno da utiče na njih.
Dakle, štampani mediji, tj. novine neće smeti više da na prvoj i poslednjoj strani imaju pornografski sadržaj, jer će u suprotnom za kršenje ovog pravila novinar platiti kaznu od 50.000 do 150.000 dinara. Kada sam već kod kaznenih odredbi, napomenuću još neke – ukoliko se u nekoj informaciji neko označi krivim pre pravosnažnosti presude ili ukoliko se objavi slika maloletnika koja može da ugrozi njegovo pravo ili interes. Mislim da svi oni koji rade u medijima vrlo dobro znaju da se slika maloletnika ili njegova izjava ne sme koristi bez dozvole roditelja.
Ovo su dakle samo neke kazne koje su predviđene ovim zakonom. Na kraju, s obzirom da je na zakonu rađeno dve godine u čijem radu su bili uključeni svi relevantni stručnjaci, da je usaglašen sa svim evropskim standardima, standardima EU, ovaj zakon smatram možda i najboljim u regionu, i to kažem kao novinar, a kao narodni poslanik Srpske napredne stranke da ću u danu za glasanje podržati set ovih medijskih zakona. Hvala.