Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena ministarko, moja današnja pitanja su upućena ministru pravde, gospodinu Selakoviću.
Moje prvo pitanje glasi ovako – pošto je dana 7. 04. 2015. godine službenici Policijske uprave Valjevo dostavili su Javnom višem tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv direktora preduzeća „Ingrap Omni“ Teodosija Krstić protiv Zorana Jakovljevića i još pet lica za teška krivična dela zloupotrebe položaja i dela falsifikovanja službene isprave i još pet lica čija imena neću ovde navoditi. Interesuje me da mi ministar pravde odgovori šta se dešava sa tom krivičnom prijavom, da li se po njoj postupa i u kojoj fazi je postupanje odnosno, dokle su stigle predistražne radnje?
Preduzeće „Ingrap Omni“ već 10 godina u Valjevu, za vreme vlasti Demokratske stranke, a pogađate da je ovaj drugookrivljeni bivši gradonačelnik Valjeva, inače tada član Demokratske stranke, za 10 godina rada sa valjevskom direkcijom, sa Valjevom, preduzeće „Ingrap Omni“ je radilo preko 90% posla. Suma koja se navodi u ovoj krivičnoj prijavi, za koju su oštetili budžet grada Valjeva i budžet Republike Srbije jeste negde oko 50 miliona.
Voleo bih da mi ministar pravde odgovori na moje pitanje – u kojoj fazi se nalazi ovaj postupak, da li je krivična prijava odbačena ili su predistražne i istražne radnje od strane Višeg javnog tužilaštva izvršene? Neću ovde sada govoriti zbog čega je izuzeto Više javno tužilaštvo u Valjevu. Uostalom, ministar to može lako da proveri. Ali, voleo bih da taj odgovor na moje pitanje stigne što pre.
Moje drugo pitanje takođe je upućeno ministru pravde, a odnosi se na to kako je Nenad Marinković odlukom Državnog veća tužioca iz 2014. godine, suprotno Zakonu o javnom tužilaštvu, odnosno bez javnog konkursa, postavljen na funkciju zamenika višeg javnog tužioca u Valjevu i dokle će to nezakonito postavljenje da traje, obzirom da su dobro upućeni pravnici u valjevskom okrugu znali da je isti postavljen 2009. godine u Valjevu na mesto osnovnog javnog tužioca, iako nije imao pune tri godine radnog iskustva u pravosuđu odnosno u javnom tužilaštvu?
U vezi sa ovim, nameće se jedan zaključak – da nadležni organi u Ministarstvu pravde, prilikom izbora i postavljanja tog čoveka na pomenute funkcije, nisu imali u vidu zahtevnost odnosno stručnost, iskustvo i dostojanstvo, koja je u praksi nažalost i potvrđena, ako se setite samo onog grubog silovanja na Ubu, jula ili avgusta meseca, maloletnice, gde je isti imao propuste u radu i postupanju ne odredivši pritvor počiniocima. Hvala vam i očekujem odgovore od ministra pravde.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, ja ću govoriti o učešću naše vojske u multinacionalnim operacijama.
Mislim da je za državu Srbiju to izuzetno značajno iz mnogo razloga. Jedan od njih je i razmena iskustva i unapređenje borbene gotovosti naše vojske, kao i učešće u humanitarnim aktivnostima u ugroženim i nestabilnim područjima što omogućava bezbednost, a potom i lakše prisustvo naše privrede u istim i susednim regionima.
To takođe doprinosi i povećanju međunarodnog kredibiliteta države Srbije, kao i sticanju novih partnerstava. Takođe, to podrazumeva i sticanje poverenja u UN, povećanje uticaja Srbije na međunarodnom planu, kao i odgovoran odnos prema partnerima u Nato Paktu, što omogućava bolji odnos sa jedinim kolektivnim sistemom bezbednosti na svetu, a ta potpuna iskrena saradnja koja nam odgovara obezbeđuje mirnu i sigurnu i bezbednu državu Srbiju, kao i automatsko privlačenje zapadnih investicija koje ne idu tamo gde nema pravne države i kolektivnog sistema bezbednosti i ne žele da u takvim državama ulažu svoj novac.
Siguran sam da je ova srpska Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem definisala realan cilj, realne metode koje vode do njega, osmislila realan tajming, ministre, da postavi tačnu dijagnozu bolesti srpskog društva, i to nam uspeva, nacije i države i kao lekar mogu da kažem i odredi terapiju koju će baš svi morati da se pridržavaju.
Vreme je da zatvorimo najzad prošli milenijum. Vreme je i da zaboravimo ovih 12 godina od 2000-te do 2012-te godine. Platili smo mi u tom periodu pošteno sve što smo popili, pojeli i razbili u njemu. Vreme je da izaberemo hoćemo li kročiti u 21. vek ili pak idemo natrag u prošli i tako sve bojim se do rođenja Hrista. Hvala vam.

Prethodni diskutant opozicije čini mi se da nije do kraja izneo neke tačne podatka kada je rekao da su lekari koji rade u RFZO ljudi koji nisu profesionalci i nisu zaposleni u RFZO.
U Valjevu imate jedan primer da ljudi koji rade u prvostepenoj komisije jesu lekari koji su na platnom spisku Republičkog fonda zdravstva. Imate jednog hirurga, jednog neuropsihijatra, jednog fizijatra. Ti ljudi su napustili svoj posao u bolnici i počeli da rade kao profesionalci u filijali RFZO u Valjevu. Apsolutno nije tačno. Možda ste mislili na drugostepene komisije i u drugostepenim komisijama je tačno da rade lekari koji su zaposleni u opštoj bolnici u Valjevu, ali u prvostepenoj komisiji, gde se najveći broj odluka donosi, gde se štite interesi RFZO sede profesionalci, stalno zaposleni u RFZO.
Drugo, spočitavanje podnosilaca amandmana i oni koji brane ovaj amandman da politika odlučuje o načinu trošenja novca zdravstvenih osiguranika u Republici Srbiji je potpuno za mene jedna lobotomirana logika. Kako može politika da odlučuje, odnosno oni koji sprovode politiku, da odlučuju o nečemu kada im je narod dao taj legitimitet? Niko nije izvukao loz ili srećku na lutriji, pa onda počeo da vodi neku politiku, nego je za to morao da dobije glasove naroda.
Isto tako, oni koji pune fond su oni koji su glasali ovu Vladu i ovu politiku da štiti njihove interese.
Prema tome, ne možemo se služiti tim primitivnim misterijama i zavaravati građane da se nešto ne znam šta dešava izmenom ovog Zakona o RFZO, nego potpuno jedne logične stvari, jer promena u društvo mora biti i, nažalost, te promene u ovom momentu moraju biti brže i smelije i onih samih sanjara o promenama. Hvala.

Vidite i sami da je Vlada odbila ovaj amandman iz istih razloga iz kojih je i prethodni odbila. Tu je zaista sad postao običaj, čini mi se, pisanja ovih amandmana kao kad deca u petom razredu osnovne škole pišu na temu „Prvi dan proleća“ ili „Moja mama“. Jednostavno, odbrana RFZO više nije moguća kao tekovina realnog socijalizma. Ja sam očekivao možda i da se pojavi neki amandman da upravni i nadzorni odbor RFZO ili Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje uđu i samoupravne interesne zajednice i zbor radnih ljudi i radnički saveti. Tako da Vlada ima jasan koncept i jasan stav kojim Srbija treba dalje da ide. Srbija je duboko zagazila u promene ili reforme, kako god ih nazvali. Jednostavno, to više ne može da se spreči.
Prema tome, amandman, kao i prethodni, je neprihvatljiv. Pričati da Vlada ne treba da ima uticaj na novac kojim raspolažu, odnosno, koji novac građana Srbije, a isti ti građani su istu tu Vladu i birali zaista postoje komična. Ali, nije problem što je to komično, nego je problem što RFZO ne može biti otuđen od kontrole Vlade i od nadležnog ministarstva, jer jednostavno brojne zloupotrebe u periodu od 2000. godine pa na ovamo nakon petooktobarske revolucije i dolaska ovih tzv. reformatora, revolucionara na vlast su otkrile brojne malverzacije. Setimo se samo afere sa vakcinama i jednostavno takva jedna stvar mora se prekinuti - novac staviti pod kontrolu i svako smanjenje uticaja Vlade, koju je birala ogromna većina građana, koja je faktički dobila plebisitarnu podršku na prethodnim izborima predstavlja jednu običnu političku demagogiju. Zato predlažem da se ovaj amandman odbije.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede. Možda je malo pretenciozno da se prvog radnog dana novog ministra upućuje odborničko pitanje, ali svedoci smo da je ova Vlada prekinula tu uravnilovku srca, tela i duha, rekao bih, i pokazala građanima da svaka normalna politika predstavlja autorizaciju budućnosti.
Konkretno, ovde se radi o firmi „Krušik akumulatori“. „Krušik akumulatori“ su firma koja se nalazi u Valjevu, koja je privatizovana maja 2007. godine i faktički to je jedini proizvođač nikl kardijumskih akumulatora u jugoistočnoj Evropi. Osamdeset procenata su izvozno orijentisana fabrika i koja svoje proizvode inostranim kupcima prodaje tako što oni to plaćaju avansno.
Ova firma snabdeva akumulatorima železnice Mađarske, bivše Jugoslavije, Rumunije, Španije, Mongolije, izvozi u SAD, u Kanadu, a u Srbiji snabdeva ŽTP, EPS, GSP, policiju i vojsku. Jedini je proizvođač i srebro-cink akumulatora, koje pored Rusije proizvodi samo ova firma.
Privatizacija ove firme okončana je faktički na osnovu lažnih podataka vlasnika, a koje je overio gradonačelnik Valjeva. Radnici su pokazali i dokazali da su to falsifikati, upućivali mnoge predstavke nadležnim državnim organima, ali od njih odgovora nije bilo. Međutim, Upravni odbor Agencije za privatizaciju je dva puta doneo odluku da se ista poništi, i to najpre 18. septembra 2013. godine, pa ponovo 13. decembra 2013. godine, a Ministarstvo privrede, odnosno tadašnji ministar Mirović daje rok od 15 dana, 3. aprila 2014. godine, vlasnicima da isprave učinjenu grešku i da isplate radnicima dugovanja. U protivnom, ta privatizacija biće poništena.
Razumemo da se Vlada formirala i sve ono što se dešavalo posle toga, ali je rok od 15 dana istekao pre nekoliko meseci i taj dopis, koji ja posedujem, Agencija za privatizaciju je poništila istu i donela odluku da se to uputi na overu Ministarstvu privrede. Odluku čeka 115 zaposlenih radnika u ovoj firmi, koji ne primaju lične dohotke, nemaju zdravstvenu zaštitu. Od 2007. godine, napominjem, to je privatno preduzeće, a sve vreme, dok firma tavori, radnici čuvaju tu fabriku i ona je spremna da bude puštena u pogon odmah.
Stižu silne narudžbine. Nude se avansi, a među naručiocima se nalazi i Vojska Srbije, ali zbog iznetog problema sve ovo čeka.
Moje pitanje ministru privrede glasi – šta je sa predmetom „Krušik akumulatori“ iz Valjeva? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, suština amandmana se odnosi na to da prilikom dodele specijalizacija se ne znaju kriterijumi na koji način će one biti dodeljivane.
Kriterijumi za dodelu specijalizacija mogu biti različiti. Može to biti dužina studiranja, može biti prosek koji ste imali na studijama, a isto tako svi smo svesni da uglavnom o tome ko će dobiti specijalizaciju najčešće odlučuju načelnici službi kod kojih su izabrani lekari proveli jedan deo svog staža ili to rade direktori bolnica zdravstvenih centara ili kliničkih centara.
Ono što je ostalo posle 10 godina upravljanja profesora Milosavljevića srpskim zdravstvom, može se nazvati samo jednom rečju – Hirošima. Stoga se od vas, gospodine ministre, očekuje pravi podvig. Neće vam biti nimalo lako, ali ovakvi mentalno anoreksični amandmani opozicije za SNS su potpuno neprihvatljivi.

Hvala najlepše.
Moje pitanje upućeno je Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu, a sve u svetlu činjenice i novonastale situacije u Skupštini grada Valjeva i odluke Upravnog suda koji poništava razrešenje, odnosno koji poništava rešenje o razrešenju predsednika Skupštine grada, prof. dr Mihajla Jokića.
Naime, šta se desilo? Dana 28. februara, na sednici Skupštine grada, razrešen je dužnosti profesor dr Mihajlo Jokić sa mesta predsednika Skupštine grada i na toj istoj sednici novonastala većina predvođena SPS po kratkom postupku razrešila je i sve ostale funkcionere SNS, kao i direktore ustanova i javnih preduzeća imenovanih po konkursu na četiri godine, bez mišljenja nadzornog odbora.
Upravni sud odlučuje i donosi odluku 19.06, gde se poništava rešenje Skupštine grada o razrešenju profesora Jokića i ta odluka koja je doneta 19.06. ne utiče na stav vladajuće većine predvođene SPS, koja održava sednice 2. i 4. jula, gde se donosi niz važnih odluka, rekao bih na desetine važnih odluka, a između ostalog i odluke o rebalansu budžeta, promeni rada Direkcije i svih ostalih preduzeća vezanih za štete koje su nastale u poplavama.
Mi saznajemo iz medija i nezvanično za ovu odluku Upravnog suda 24.07, a pošto sam i odbornik u gradskoj Skupštini, kao i svi odbornici nismo o tome zvanično obavešteni. Još uvek odluka Upravnog suda nije ispoštovana i profesor dr Mihajlo Jokić nije vraćen na mesto predsednika Skupštine grada, niti je dobio bilo kakav dokument iz gradske Skupštine.
Što je još gore, Skupština donosi i niz drugih rešenja koja nisu u skladu sa zakonom, kao što je npr. rešenje o imenovanju direktora javnog preduzeća „Kolubara Stubo-Rovni“ po četvrti put na mesto vršioca dužnosti direktora, iako zakon striktno kaže da je to dozvoljeno samo dva puta, odnosno jedanput, a drugi put u posebnim slučajevima. To sve govori da je bilo niz nepravilnosti u radu Skupštine grada Valjeva i ta većina predvođena gradonačelnikom Terzićem zapravo je izgubila svaki legitimitet.
Ono što je interesantno i što građane interesuje jeste, šta će se desiti nakon odluke Upravnog suda, obzirom da su posle 28.02. održane pet sednica skupština grada i donete na desetine važnih odluka.
Prema tome, moje pitanje je upućeno Ministarstvu za upravu i lokalnu samoupravu i ono glasi - šta će preduzeti povodom ovog novog činjeničnog stanja, a pozivajući se na ovu odluku Upravnog suda i da li će uvesti inspekciju i najzad građanima Valjeva odgovoriti šta se dešava sa ovom većinom koja vlada gradom? Hvala.

Čekajte da završim još jednu rečenicu.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da bi bilo dobro da demistifikujemo neke stvari, kada su u pitanju ovi amandmani po ovim članu.

Prvo, kada se radi o porodiljskom odsustvu, jasno je da žena koja je na porodiljskom odsustvu dobija doznaku koja važi godinu dana i od dana kada se porodila to bolovanje traje godinu dana, tako da se ona ne može nalaziti na radnom mestu i svi ovi navodi predlagača amandmana koji su navedeni, gde kaže – ako ne postiže rezultate rada, nesavesno izvršava radne obaveze, neopravdano odbija radne zadatke, apsolutno štite zaposlenu jer ona i nije na poslu. Ona je na porodiljskom odsustvu, samim tim ne može nečijom samovoljom dobiti otkaz.

Ako se radi o trudničkom bolovanju, jasno je isto tako da otvaranjem bolovanja, radi održavanja trudnoće do porođaja, žena uživa punu zaštitu, upravo iz ovih razloga koje sam ja naveo, a koji je lepo ministar Vulin obrazložio.

Do sada se radilo, ne uvek, ali u pojedinim slučajevima o samovolji pojedinaca gde su ženama i na trudničkom i na porodiljskom bolovanju davali otkaz i to upravo baš one firme koje su velike donacije dobijale od prethodnog režima, dobijajući i po 10.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, da ih sada ovde ne reklamiram, jer reklama je skupa u ovom parlamentu.

Moramo biti svesni činjenice da ne postoji poslodavac koji bi trudnu ženu, koja nije na trudničkom bolovanju, naterao da radi posao koji ona ne može da izvrši upravo zbog činjenice da je trudna, izuzev ako se ne radi o nekim ekstremnim slučajevima. Pa nije svaki privatni poslodavac Adolf Ajhman, šef logora pa će sada da tera svoje zaposlene kao da su u koncentracionom logoru.

Ovaj amandman apsolutno ne stoji i ministar Vulin je lepo objasnio svrhu amandmana, da pruža bolju zaštitu trudnicama i današnja cela rasprava, gospodine predsedavajući, pokazuje nam da se ne može politika voditi histerično žlezdama.

Hvala.
Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, poštovane ministarke, takođe dolazim kao i moj prethodni govornik i kolega gospodin Milićević iz kolubarskog kraja. Poznato je da kolubarski kraj, zapravo sam grad Valjevo, bio prvi na udaru u onoj kobnoj noći 13. maja.
Što se tiče samog opština kolubarskog okruga nedvosmisleno je da je najviše postradala opština Ub. Sada ću vam izneti neke podatke od 30.06. koje možda niste znali, a koje javnost treba da zna, a to je da je oko 1.500 stambenih objekata u toj opštini poplavljeno, da je šteta 626 miliona i 760 hiljada, da je poplavljeno deset stambenih objekata za kolektivno stanovanje, da je šteta oko 14 miliona, da je poplavljeno 1.306 pomoćnih objekata, javnih objekata i da je poplavljeno poslovnih objekata 65 gde se takođe štete mere u milionima.
Ono što je karakteristično za opštinu Ub jeste da je predsednik opštine munjevito reagovao i veoma brzo stavio sistem, zapravo momentalno, pod kontrolu. Ono što javnost treba da zna jeste da je u toku izgradnja tri objekta za koje su izdate lokacijske dozvole, a čekaju se projekti da bi se izdale građevinske dozvole. Ministarstvu građevinarstva saobraćaj infrastrukture poslati su upitnici sa podacima o srušenim stambenim objektima koji su rešenjem inspekcijskog organa zabranjen za stanovanje.
Što se tiče štete u stočarstvu, sama opština je pretrpela štetu od 15 miliona i 915 hiljada, a šteta nastala na mehanizaciji i poljoprivrednom zemljištu i proizvodnji meri se stotinama miliona. Ona iznosi negde preko 600 miliona, tačnije 641miliona i 634 hiljade dinara.
U opštini Ub smo imali primer veoma brzog reagovanja, kompetentnosti njihovog kriznog štaba i zapravo sve pohvale za predsednika opštine i za štab koji je vodio.
Što se tiče samog Valjeva, problematika u Valjevu je sasvim drugačija. Rekao sam da je Valjevo bilo na udaru 13. maja i da je zapravo Kolubara prvo u Valjevu nanela prve štete, a pre svega u izgrađenom i regulisanom vodotoku reke Kolubare kroz sam grad koji je s početka 80-ih godina svakako bio najskuplja investicija u to vreme, u samom gradu. Tu se postavlja pitanje problematike samog korita reke Kolubare, a voleo bih da javnost bude upoznata sa tim.
Naime, problematika se odnosi na izgradnju magistralnog cevovoda za upravljanje i korišćenje višenamenskog hidro snabdevanja ako je poveren Javnom preduzeću „Stubo-Rovni“ iz Valjeva. Od samog početka se ušlo u realizaciju tog magistralnog cevovoda, bez zakonom propisane dokumentacije. Naime, sama realizacija projekta je poverena javnom preduzeću „Stubo-Rovni“, a išla je preko evropske delegacije gde Javno preduzeće „Stubo-Rovni“ označeno i kao korisnik i kao investitor. Dok su postupkom javne nabavke radovi na cevovodu povereni preduzeću „Jedinstvo“ iz Sevojna.
Neću vas dugo zamarati ovom problematikom, suština stvari ogleda se u tome da izvođač radova koji je 22.11.2012. godine počeo posao uvodi se u posao na osnovu dozvole za izvođenje radova koje je izdalo resorno ministarstvo, a da nisu rešeni imovinsko pravni odnosi. Dokaz za to je pismo Javnog preduzeća „Kolubara“ koje gazduje „Stubo-Rovni“ upućeno „Srbijavodama“ 06.08.2013. godine, gde se od „Srbijavoda“ traži uspostavljanje prava službenosti za izgradnju, odnosno regulisanje imovinsko-pravnih odnosa. Dakle, deset meseci nakon uvođenja izvođača radova u posao.
Sam projekat magistralnog cevovoda predviđa postavljanje vodovodnih cevi sredinom levog forlanda, odnosno major korita reke Kolubare koja ide kroz sam grad gde je vodnim uslovima predviđeno da nakon izvedenih radova izvođač radova korito vrati u prvobitno stanje. Izvođač prilikom izvođenja radova zatiče da je već sredinom levog korita postavljen, zamislite, visoko naponski kabl koji nije bio identifikovan u katastru podzemnih instalacija i investitor i izvođač u tom momentu na svoju ruku, a bez dobijanja dozvola od „Srbijavoda“ za izmenu trase cevovoda pomeraju i idu bliže minor koritu reke Kolubare dovodeći u pitanje njegovu stabilnost i tako direktno ugrožavaju regulisani vodotok reke Kolubare.
Da ne bih zamarao javnost dalje detaljima, pošto sam siguran da je resorno ministarstvo upoznato sa ovim stvarima, ono što je simptomatično u samoj priči jeste da poznajući opštu situaciju sa izvođenjem radova koji nisu u skladu sa projektnom dokumentacijom, okružni štab za vanredne situacije na sednici održanoj 11. marta ove godine donosi zaključak u kome se konstatuje da sistem odbrane od poplava na teritoriji Kolubarskog okrug ne zadovoljava.
Znači, nakon prvih velikih padavina od 24. aprila ove godine, i nastalih poplava, loš kvalitet izvedenih radova potpuno izlazi na videlo u vidu oštećenja levoobalnog korita reke Kolubare, a u zoni izvođenja radova.
Okružni štab za vanredne situacije ponovo na sednici održanoj 29. aprila ove godine, donosi novi zaključak koji u tački 6. nalaže republičkom vodnom inspektoru da izvrši inspekcijski nadzor u zoni izvođenja radova, a koji su doveli do oštećenja levoobalnog korita reke Kolubare, čime je ugrožen sistem odbrane grada od poplava.
Posle toga poznato je šta se desilo 13. maja. Nakon svega iznetog, ne bih javnost zamarao, a istine radi, svim ovim navedenim stvarima, jasno je da je više puta upozoravano da radovi u koritu reke Kolubare, izvedeni na gore opisan način ugrožavaju sistem odbrane grada, a samim tim i bezbednost građana.
Stoga je možda pravo pitanje šta dalje sa javnim preduzećem „Stubo-Rovni“ i da li su lokalne samouprave, u ovom slučaju kao najveći suosnivač, jer Valjevo učestvuje 58% u osnivanju javnog preduzeća „Stubo-Rovni“, sposobne da dalje vode takav jedan sistem.
U celoj ovoj priči jasno je da nije došlo do dobrog rada Štaba za vanredne situacije grada Valjeva, da grad Valjevo nije uradio sve kako treba, pa se postavlja pitanje ko je odgovoran? Svakako da je odgovoran onaj ko je komandovao Štabom, odnosno gradonačelnik. I, zaista možda, kada je Valjevo u pitanju, ako gradonačelnik Terzić voli Valjevo, možda bi bilo najbolje da bude gradonačelnik da bude gradonačelnik nekog drugog grada.
Što se tiče javnog preduzeća „Stubo-Rovni“, ovde se isto vide propusti. Pre svega njihovi inženjeri nisu ništa uradili da kada su uočili nedostatke na samom magistralnom cevovodu, a u centru grada, nisu znači, vršili nadzor. Zapravo čini se da oni ništa i ne rade, ne projektuju ne vrše nadzor, a zato primaju ogromne plate. Šteta koja je proračunata na samom koritu reke Kolubare iznosi oko pet miliona evra i siguran sam da grad u ovom momentu nije sposoban da tu štetu nadoknadi i otkloni. Ko će platiti štetu nastalu postavljanjem magistralnog cevovoda? Da li osiguravajuće ili reosiguravajuće društvo? Videćemo.
U svakom slučaju, vidite primer jedne opštine u Kolubarskom okrugu, opštine Ub, gde predsednik opštine munjevito reaguje, gde stavlja sve brzo pod kontrolu i Valjeva gde se stalno ponavlja jedna ista teza i pišu izveštaji da je sve urađeno dobro, a zapravo šteta je ogromna u samom gradu i u samom tom slivu, odnosno koritu reke Kolubare koja je bila papreno skupa investicija.
Zato bih zamolio nadležnu ministarku da prokomentariše sve ovo što se dešavalo sa magistralnim cevovodom ili možda nekom drugom prilikom da dobijemo jasan odgovor. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, mislim da rasprava po ovom amandmanu i uopšte po ovom zakonu o kojem smo raspravljali prethodnih dana bar kada su u pitanju kolege lekari ne treba i ne sme da se svede na nivo intelektualne bižuterije. Mi moramo ovde jasno reći kakav zdravstveni sistem smo nasledili u periodu od 2000. godine do 2012/2013. godine.
Ja dolazim iz valjevske bolnice i konkretno radim u valjevskom porodilištu kao specijalista ginekolog i mogu vam reći da smo bar mi u Valjevu vrlo dobro osetili kao lekari, a sigurno i pacijenti, na svojoj koži one direktore koje je postavljao prethodni ministar Tomica Milosavljević, one direktore tzv. menadžere sa državnim novcem koji su nam ostavili dug od oko šest miliona evra, kada je novi direktor pre godinu dana došao u valjevsku bolnicu i kada taj dug sada mi moramo da saniramo.
Vrlo dobro je poznato kakvi su to direktori bili, kako se koristio kredit Svetske banke koji je dodeljen zdravstvenim centrima u unutrašnjosti, negde oko 2004. godine. Ja kao odbornik, tada gradske skupštine, nisam mogao da dobijem nijednu jedinu informaciju o tom kreditu Svetske banke.
Poznato je u Valjevu, u široj javnosti i u stručnoj javnosti, a takođe i nekim nadležnim državnim organima, na koji način je od „Simensa“, nabavljen skener, da li je taj skener bio nov, pa repariran, odnosno repariran pa predstavljen kao nov, na koji način je nabavljena magnetna rezonanca. Priča se i kolike su provizije bile tih menadžera sa državnim novcem koji su bili tada na čelu zdravstvenih ustanova u Srbiji u Valjevu, konkretno. Išlo je i do 8 ili 9%, a to najbolje znaju oni iz „Simensa“ sa kojima su radili.
Prema tome, nije ovde reč o novcu koji treba da se prebaci iz jednog fonda u drugi. Reč je o tome da budemo pošteni prema sebi i da kažemo, da, mi smo trpeli takve direktore, oni su vodili srpsko zdravstvo 12 godina, prethodna i ova vlada je zatekla devastirano srpsko zdravstvo, ministrovanjem pomenutog ministra, da, poslednja specijalizacija na valjevskoj ginekologiji je dodeljena 1998. godine, da imamo problem i deficit sa specijalističkim kadrom. Šta to znači? Znači samo jedna stvar, da ovaj sistem u zdravstvu koji je nasledila ova Vlada posle 12 godina vladavine DS-a, ciničan prema Srbima i prema pacijentima, pre svega, a čini mi se i kriv pred zakonom, mora da se ispravi i u tome je poenta ove priče. Taj deo novca koji bude prebačen, verujem da može da se uštedi pre svega odgovornim radom lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a i našoj samokontroli…
(Borislav Stefanović, s mesta: Kao što ti radiš.)
... Predsednice, molim vas da opomenete poslanika da mi ne dobacuje.

… A i našim odgovornijim radom, a pre svega, kliničkim radom prema pacijentima, a manje bavljenjem nekim drugim stvarima. Hvala.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, nisam pravnik po struci, lekar sam, specijalista ginekologije, ali sam pažljivo pratio izlaganje gospodina ministra i najveću pažnju privukao upravo ovaj Zakon o pravobranilaštvu. Zašto? Zato što mi koji dolazimo iz manjih mesta u Srbiji, ja koji sam već treći mandat u Gradskoj skupštini, imamo prilike da vidimo na koji način rad pravobranilaštva može uticati na donošenje nekih odluka na štetu društvene, odnosno državne svojine.
Citiraću reči gospodina ministra, zapisao sam i zapamtio, da je zadatak pravobranilaštva zaštita imovinskih prava i interesa jedinice lokalne samouprave.
Navešću jedan primer iz Valjeva koji se desio negde sredinom 2008. godine, nakon konstituisanja one pretprošle Vlade i ne treba naglašavati da je tada u gotovo svim gradovima u Srbiji lider vlasti bila famozna koalicija ZES. Imali smo primer da jedan član glavnog veća, gle slučajno izabran baš sa ove liste, sklopi poravnanje sa opštinom na šest i po ari građevinskog zemljišta u centru grada gde je izgrađena zgrada sa šest spratova, iako ni u kakvim obligacionim odnosima sa gradskom upravom, odnosno opštinom nije bio. Na moje pitanje kao odbornika kako je to moguće pravobranilac odgovara da je to pravno moguća radnja, odnosno da je ugovor pravno moguć. Pa, naravno da je moguć, ništa nije nemoguće. Vi možete da poklonite svoje svakome kome god poželite, ali državnu imovini bar ne bi smeli na taj način da poklonite.
U zamenu za tih šest i po ari placa, za koje je možda još neko bio zainteresovan, jer ne znamo, nije bilo oglašeno na tenderu ili na licitaciji, kako god hoćete, lokalna samouprava je dobila dva stana od po 50 kvadrata u istoj zgradi. Naravno, prodajom navedenih stanova zarada tog tada gradskog funkcionera i člana veća je dostigla blizu milion evra. Na moje insistiranje gospodin Marković, koji je bio tada šef koalicije „Za evropsku Srbiju“, kao ozbiljan čovek smenio je tog člana gradskog veća i na tome se ta priča, gospodine ministre, završila.
Zašto sam želeo da govorim o pravobranilaštvu? Upravo iz ovog razloga, jer je neobično važno da jedan takav organ ima odgovoran odnos prema državnoj svojini i da se na odgovoran način ponaša prema njoj. Ceo ovaj set zakona ohrabruje nas da je ova srpska Vlada, ova Vlada Republike Srbije na pravom putu, da neće dozvoliti da Srbija ostane Kaluđerica Evrope, divlje naselje s divljim običajima, da neće dozvoliti da Srbija bude jedna mračna komora Evrope. Ali, čini mi se da ova Vlada mora da izvede podvig i da ovu zemlju uvede u normalne tokove i da je taj podvig možda i ravan podvigu koji su naši preci izveli prelaskom preko Albanije i trijumfalnim povratkom nazad.
Drago mi je da je ova srpska Vlada shvatila poruku građana, da je moglo biti bolje da smo bili hrabriji. Vidim da hrabrosti i znanja ima dovoljno, a bogami i volje za radom u ovoj Vladi, tako da u potpunosti podržavam ovaj set zakona iz pravosuđa koji ste izneli.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dolazim iz Valjeva iz jednog grada koji je, krajem 80-ih i sve do početka 90-ih, bio jedan moćan industrijski grad u kojem je preko 20.000 ljudi bilo zaposleno u proizvodnji i u kojem, nažalost, danas svega par hiljada radi u proizvodnim firmama.
Čini se da je sunovrat Valjevske privrede počeo 2000. godine. Do tada je ona radila onako kako je radila, ali reč tranzicija, koja je po mom mišljenju bila drugo ime za pljačku i devastiranje državnih i društvenih firmi, odigrala je ključnu ulogu u rasturanju Valjevskih preduzeća kao što su „Krušik“, kao što je „Srbijanka“, kao što je „Stefil“, kao što je „Kožara“, kao što je „Gradac“, kao što je Elind i još mnoga druga koja sada ne bih pominjao. Podatak da je sam „Krušik“ do 90-ih u par godina imao preko 100 miliona dolara izvoza govori sve kakav je to grad bio i s kojim proizvodnim kapacitetima je raspolagao.
Predlog ovog zakona, odnosno Vlade jeste gorak lek koji moramo da popijemo da bismo ozdravili, ali ono što nikako ne smemo više dozvoliti jeste ta pljačkaška, burazerska, kako neko kaže, privatizacija i nikako ne možemo zaboraviti šta se sve dešavalo.
Nadam se da će ovaj predlog Vlade, siguran sam zapravo, uroditi plodom, ali ono što je jako bitno jeste jedna činjenica da ko zaboravi kako su privatizovali ovih 12 godina firme po Srbiji taj je njihov saučesnik. Hvala vam.