Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 03.03.2016. |
|
||
| 29.02.2016. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, cenjeni građani, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi set zakona i odluka iz oblasti pravosuđa, kao i predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma iz oblasti odbrane. U svom izlaganju bih se fokusirala na Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.
Prvo bih naglasila da su strašne i poražavajuće činjenice da je na teritoriji današnje Republike Srbije pre Drugog svetskog rata živelo 34. 000 Jevreja, a da je za vreme Holokausta od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1945. godine ubijeno gotovo 90% te populacije, što je za mene nezamislivih 31. 000 jevrejskih žrtava. Stradale su uglavnom čitave porodice od beba do staraca pa je značajna imovina ostala bez titulara to jest naslednika. U Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu postojale su jake jevrejske zajednice. Pretpostavlja se da će najviše imovine koja je predmet ovog predloga zakona biti u Beogradu. Tu imamo primer gornjeg Dorćola, gde je bilo mnogo radnji, stanova i čitavih zgrada koje su pripadale i bile vlasništvo jevrejskih porodica.
Ovim predlogom zakona, država Srbija, njena Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem želi da ublaži nepravdu koja je naneta žrtvama Holokausta koje nemaju naslednike tako što će jevrejskim zajednicama u našoj zemlji ne samo vratiti imovinu, oduzetu od tih žrtava već im svake godine, narednih četvrt veka uplaćivati novčana sredstva od 950 hiljada evra. Oduzeta imovina se sada nalazi u većini slučajeva u svojini Republike Srbije ili pojedinih jedinica lokalne samouprava, državnih ili javnih preduzeća. I ako naravno država nije učestvovala u proganjanju jevrejskog naroda ona ne treba da ima ikakvu korist od jednog takvog nemilog istorijskog događaja.
Suštinski razlog za donošenje ovog zakona je duboko saosećanje, prvenstveno srpskog naroda i predstavnika srpske vlasti prema velikim žrtvama jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Druga dva razloga su formalne prirode. Prvi razlog je što Zakon o vraćanju imovine obeštećenju iz 2011. godine odredbama člana 5. stav 4. propisuje da će otklanjanje posledica oduzimanja imovine žrtava Holokausta bez živih naslednika urediti posebnim zakonom. Upravo je to ovaj zakon koji ćemo doneti. Drugi, jer je Republika Srbija potpisnica Terezinske deklaracije koja se zalaže za principe i načela koji su propisani upravo ovim predlogom zakona koji je danas pred nama.
Ovim predlogom zakona vraćanje predmetne imovine je predviđeno da se vrši u naturalnom obliku koji je identičan načinu propisanim opštim Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju i u skladu sa njegovim istovetnim načelima i sa istovetnim izuzecima. Precizirano je da će podnosilaca zakona zahteva za vraćanje imovine biti jevrejska opština na čijoj se teritoriji nalazi oduzeta imovina. Takođe, imovina će se u naturalnom obliku vraćati onoj jevrejskoj opštini na čijoj se teritoriji imovina i nalazi.
Drugi način otklanjanja posledica je finansijska podrška koja se obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, što sam već pomenula. Precizirano je da taj vid podrške iznosi 950 hiljada evra godišnje i u narednih 25 godina od donošenja ovog zakona. Ta sredstva će se uplaćivati na račun Saveza jevrejskih opština. Zakon takođe precizno i tačno propisuje i u koje se aktivnosti sredstva mogu usmeravati što je veoma važno. Data sredstva bi trebalo da idu za proučavanje Holokausta, za naučno istraživanje vezano za Holokaust, zatim za obrazovanje o ovoj oblasti, za finansiranje školovanje mladih talenata Republike Srbije, pružanje finansijske pomoći preživelim žrtvama Holokausta, zatim jevrejskoj zajednici u Srbiji i naravno što je neizbežno troškove koji nastaju upravljanjem ovim prihodima.
Predlog ovog zakona predviđa i obrazovanje nadzornog odbora sa zadatkom da prati kako se upravlja tim sredstvima.
Predsednik nadzornog odbora će biti predstavnik Vlade Republike Srbije, a ostali članovi će biti po dva predstavnika Svetske jevrejske organizacije za restituciju u Republici Srbiji i predstavnika Saveza.
Moram da ukažem na to da su njihovi predstavnici i učestvovali u izradi teksta Nacrta ovog zakona, što je za pohvalu. Kada zakon bude donet, a sigurna sam da će svi ovde glasati za to, uslediće prikupljanje zahteva za vraćanje imovine, nakon čega će se znati tačan broj i vrednost oduzete imovine od žrtava holokausta bez naslednika.
Rok za podnošenje zahteva što smo danas već i čuli iznosi tri godine i nakon isteka tog roka, kao što sam rekla, biće poznat i obim i vrednost oduzete imovine.
Na samom kraju, istakla bih još da je ovo veliki, mogu slobodno reći civilizacijski iskorak koji je ova Vlada učinila i da mogu samo da budem ponosna što ću u Danu za glasanje biti u prilici da glasam za ovaj zakon, koji pruža prvenstveno pravdu jevrejskoj zajednici za sve strahote kroz koje su jevrejske porodice prošle u Drugom svetskom ratu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi gospodine Peruničiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sport je pre svega sistem vrednosti koje svako društvo treba da neguje i razvija. Sport ima višestruku ulogu u društvu, naravno, najvidljivija su takmičenja i vrhunski uspesi, ali sport ima i vaspitnu dimenziju, jer se deca uče timskom radu, disciplini, fer-pleju, poštovanju protivnika, kao i da gube i pobeđuju.
Sport ima i zdravstvenu dimenziju, jer fizička aktivnost predstavlja preventivu, a dobro zdravlje je preduslov za vrhunske rezultate. Sport ima i promotivnu dimenziju, pošto na najbolji mogući način predstavlja našu zemlju u svetu, a naši sportisti i klubovi pronose ime Srbije sa ponosom.
Imajući sve navedeno u vidu, sasvim je opravdana potreba za sistemskim uređenjem sporta na jedan moderan i sveobuhvatan način. Upravo zato je danas pred nama Predlog zakona o sportu.
Nadležno ministarstvo se pri izradi nacrta ovog zakona vodilo time da ima mnogo rešenja iz prethodnog zakona donetog 2011. godine, za koje je praksa pokazala da ih treba izmeniti, popraviti ili dopuniti.
Ja bih se u svom izlaganju osvrnula samo na neke od njih. Od 2011. godine, do danas, najviše je uređeno finansiranje na nivou države i tu su postavljena jasna pravila, ali na žalost, to se ne može reći i za finansiranje na nivou lokalnih samouprava. Najviše primedbi kako u toku pripreme nacrta zakona, kako je rekao ministar, zakonskog rešenja, tako i na javnim raspravama jeste na ne odgovarajuću podelu sredstava lokalnih samouprava. Upravo to predstavlja u ovom trenutku veliki problem za srpski sport.
Ono što će se ovim zakonskim rešenjem uvesti, jeste da svaka lokalna samouprava mora da donese pravilnik o finansiranju. Država je donela pravilnik, ali je ideja da i lokal, na svom nivou, donese pravilnik o finansiranju i da prepozna određene grane sporta po prioritetu za svoju lokalnu samoupravu.
Šta bi to trebalo da znači? Želja je da lokal donese svoju kategorizaciju sportova i da sami prepoznaju grane sporta koje su prioritet kod njih. Zna se da ne može svaka lokalna samouprava da ima sve sportove i da prosto ne može da izdrži da finansira sve, ali želja je da se dobije signal od lokala koje to grane sporta oni žele da favorizuju i da naprave strategiju za naredni period. I upravo zbog svega toga je pravilnik o finansiranju na nivou lokalnih samouprava izuzetno važan.
Takođe, velika stvar koja se uvodi ovim zakonom, jeste norma, gde se kaže da jednom klubu ne može da se dodeli više od 20% sredstava od ukupnih sredstava koja su opredeljena za sport u toj lokalnoj samoupravi. Urađena je detaljna analiza i pokazalo se kao praksa da pojedini klubovi na lokalu dobijaju čak i do 90% sredstava.
Dolazi se do toga da je na nivou lokala apsolutna nejednakost i upravo se ovim zakonskim rešenjem želi postići uvođenje jednakosti u sport i da napravimo mogućnost da sportovi koji do sada nisu imali priliku da dobijaju sredstva, koji npr. spadaju u manje popularne sportove, nemaju medijskog prostora i ne mogu da se nametnu sponzorima, da mogu od sada da očekuju veća sredstva od svojih lokalnih samouprava.
Takođe, traži se od lokalne samouprave da prati državu i odvaja sredstva i za infrastrukturne projekte, zatim da izdvaja određena sredstva za stipendije za perspektivne mlade sportiste. Jednom rečju, da i lokal u potpunosti prati strategiju države.
Predlogom ovog zakona se i te kako vodi računa i stavlja akcenat na omasovljenje sporta, prvenstveno mislim tu na bavljenjem rekreativnim sportom, što je veoma važno iz razloga što se, nažalost, susrećemo sa povećanim procentom deformiteta kod naše dece, kao i sa sve većim brojem gojazne dece i adolescenata.
Sport ne sme da bude privilegija, već mora da bude dostupan svim građanima i pogotovu deci, s toga cilj ovog zakona jeste da se smanje nameti roditeljima, da bi naša deca bila prvenstveno zdravija, a onda i što uspešnija u sportu.
Ono što je novina i veliki iskorak, jeste da se ovim zakonom uvode besplatni zdravstveni pregledi za decu od šest do 14 godina, što je za pohvalu. Rešeno je još jedno veoma bitno pitanje, a to je pitanje ugovora u sportu gde je bilo dosta zloupotreba. Na primer, talentovanim sportistima mlađih kategorija iz raznih sportova, menadžeri su nudili doživotne ugovore i oni su ih potpisivali. Tako su postali neka vrsta belog roblja, jer menadžeri koriste tešku ekonomsku situaciju i trajno ih vezuju za sebe.
Novi zakon određuje da rok na koji se potpisuje ugovor, može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta. Takođe, ovim zakonskim rešenjem, treća lica će biti totalno eliminisana, i igrač će ugovore potpisivati isključivo i samo sa ovlašćenim menadžerima.
Navela sam samo neke od mnogobrojnih promena i dotakla samo mali deo onoga zbog čega je sport globalno bitan za svaku zemlju i za svaku naciju, s toga ni ne čudi da se sport u Ustavu Republike Srbije izdvaja kao oblast od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Zbog svega navedenog u Danu za glasanje podržaću ovaj Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa, Poslanička grupa SNS.
Zahvaljujem.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, danas raspravljamo o tri veoma bitna predloga zakona: Predlogu zakona o policiji, Predlogu zakona o javnom redu i miru, kao i Predlogu zakona o javnim okupljanjima.
Ova Vlada kao odgovorna Vlada i MUP na čelu sa ministrom Stefanovićem, u čijoj su nadležnosti navedeni zakoni, su na jedan pre svega temeljan i sveobuhvatan način prišli izradi sva tri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kada je Zakon o policiji u pitanju, to kažem iz razloga zato što je dosta dugo rađen i uključeni su mnogi relevantni faktori. Odrađene su javne rasprave u više gradova širom Srbije, kojim su prisustvovala profesionalna udruženja, nevladin sektor, akademska javnost, predstavnici svih sindikata, predstavnici pravosuđa, medija, i mnogi drugi.
Ovo je jedan potpuno nov i mogu slobodno reći po svojoj sadržini i sistemski zakon, takođe, zakon koji uređuje rad u policiji i donosi dosta novina u odnosu na još važeći zakon, a koji će neosporno značajno doprineti poboljšanju kvaliteta rada MUP.
Neophodnost donošenja novog zakonskog rešenja se ogleda u tome što je prethodnih 10 godina, koliko je još uvek važeći zakon na snazi, u pravni sistem Republike Srbije uveden veliki broj novih pravnih propisa. To su zakoni kao što su Zakon o krivičnom postupku, Zakon o prekršajima i drugi, kao i preporuke nadležnih organa, kao što su preporuke Poverenika, Zaštitnika građana, tako da se ovim predlogom zakona vrši usklađivanje sa propisima i preporukama.
Ovaj zakon predviđa niz novina u smislu organizacione strukture policije, njenih ovlašćenja, pravila karijernog napredovanja, kontrole rada zaposlenih, novih sredstava prinude, kao i niz odredbi koje su proizašle iz usaglašavanja sa propisima koji se primenjuju u EU.
Što se tiče organizacione strukture, dolazi do značajne reorganizacije poslova. Suština je u razdvajanju poslova na policijske i unutrašnje poslove, iz čega dalje proizilazi prosta podela službenika na policijske službenike i državne službenike, što je novina.
Do sada smo imali policijske službenike koji su imali status ovlašćenog službenog lica, koji su se dalje delili na uniformisana ovlašćena službena lica i ovlašćena službena lica, a takođe smo imali policijske službenike
koji su imali status PD, tj. posebne dužnosti i imali smo policijske službenike bez ikakvih ovlašćenja, koji su u stvari bili ono što je u novom zakonskom rešenju nazvano državni službenici.
Dakle, mi nismo suštinski imali prave državne službenike u MUP. To je novo i ovim zakonom je potpuno definisano.
Ovim zakonom značajno su pooštreni uslovi za zasnivanje radnog odnosa, što je veoma bitno, nije više kao do sada da se ispunjenje tih uslova proverava samo i isključivo pri stupanju zaposlenog u radni odnos, već će on te uslove, da bi ostao u radnom odnosu, morati da ispunjava sve vreme dok je zaposlen u MUP.
Takođe, ovaj Predlog zakona predviđa obavezu vršenja bezbednosnih provera za zaposlene periodično, i to u zavisnosti od nivoa izvršenja, tj. rukovođenja.
Dinamika vršenja ovih provera je direktna srazmera ovlašćenjima koje zaposleni ima. Sve ovo za cilj ima smanjenje broja krivičnih dela u vezi sa korupcijom od strane policijskih službenika, što je veoma bitno. Takođe, očekujemo da će ove odredbe zakona podići svest o potrebi poštovanja zakona i da će doprineti u borbi protiv korupcije.
Ovaj zakon predviđa obrazovanje novog sektora i to je sektor za ljudske resurse, koji će u svom delokrugu rada imati karijerno napredovanje i praćenje zaposlenih u Ministarstvu, od trenutka stupanja u radni odnos, njihovo kretanje unutar Ministarstva, pa sve do okončanja njihovog radnog odnosa u MUP.
Na samom kraju, ne mogu a da ne pomenem, naravno, u krajnje pozitivnom kontekstu, to da se nastavlja jedna veoma dobra praksa ovde u Narodnoj skupštini, kada je reč o MUP i cenjenom ministru Stefanoviću, a odnosi se na konsultacije ministra sa poslanicima i poslaničkim grupama, i to kako iz redova vladajuće većine, tako iz redova opozicije kada god nam u proceduru uđu zakoni za koje su ministar i MUP nadležni. Mislim da je to odlična praksa koja već daje rezultate i koji su počeli da slede i drugi ministri, što je za svaku pohvalu.
Naravno, u danu za glasanje, zbog svih navedenih razloga, a i razloga koje su navele moje cenjene kolege, SNS će podržati sva tri predloga zakona. Hvala.