Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i Visokog saveta sudstva, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred nama u ovoj objedinjenoj raspravi Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, zakon čijim će se donošenjem Srbija pridružiti grupi evropskih zemalja koje imaju posebne propise o zaštiti uzbunjivača, kao što su Norveška, Rumunija, Francuska, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo, dok najveći broj evropskih zemalja nema posebne propise o zaštiti uzbunjivača, ali njihovu zaštitu pružaju različite zakonske odredbe radnog i krivičnog prava.
Kod nas je ova oblast regulisana Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, Pravilnikom o zaštiti lica koja prijave sumnju na korupciju, Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period do 2013. do 2018. godine, kao i pratećim Akcionim planom, kao jedan od ciljeva koje je neophodno ostvariti predviđeno je uspostavljanje efikasne i delotvorne zaštite uzbunjivača, odnosno lica koja prijave sumnju na korupciju.
Pored toga, kao jedna od normativnih aktivnosti predviđena pratećim Akcionim planom takođe je predviđeno donošenje zakonom o zaštiti uzbunjivača. Iz međunarodnih ugovora koja je naša zemlja ratifikovala proizilazi i obavezom da se na sveobuhvatan način zakonom uredi pitanje zaštitom lica koja prijave sumnju na korupciju.
Zaštitom uzbunjivača štiti se javni interes, s obzirom da uzbunjivači postupkom uzbunjivanja pokreću opštu zabrinutost zbog opasnosti ili nezakonitosti koja se tiče drugih ljudi, npr. potrošača, najšire javnosti i njihovih poslodavaca.
Uzbunjivači obično nisu direktno pogođeni nekim stanjem stvari. Shodno tome, uzbunjivač retko ima lični interes u ishodu bilo koje istrage koju pokreće svojim upozorenjem i treba ga posmatrati kao glasnika koji skreće pažnju drugima da se time pozabave. Uzbunjivači daju ogroman doprinos borbi protiv korupcije i zato moraju biti zakonom zaštićeni. Tamo gde vlada teška korupcija nema ni privlačenja stranog kapitala. Tabele o stepenu korumpiranosti u nekoj zemlji gledaju predstavnici krupnog kapitala i neće ozbiljni strani kapital da dođe na prostor koji bije glas teške korupcije, što je bio slučaj sa našom zemljom proteklih godina za vreme vladavine bivšeg režima.
Ova Vlada je u prethodnom sazivu započela odlučnu i ozbiljnu borbu protiv korupcije, a to je nastavljeno i u ovom mandatu, na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem, a kao još jedan primer te borbe jeste i ovaj zakon koji je danas pred nama.
Ovaj zakon doprineće pokretanju većeg broja postupaka, jer podstiče građane da prijavljuju nepravilnosti i korupciju. Zakon donosi važne promene ne samo u zaštiti osoba koje prijave korupciju, već i u samom postupku uzbunjivanja, odnosno načinu prijavljivanja nezakonitosti i nepravilnosti. Do sada su zaštitu mogle da traže samo osobe koje su prijavljivale nezakonitosti u javnom sektoru, a ubuduće će to moći i oni iz privatnog sektora.
Takođe, ranije je zaštitu mogao da dobije samo onaj ko je bio u stalnom radnom odnosu, a sada to može neko ko je angažovan po ugovoru o delu ili onaj ko radi neprijavljeno.
Navela bih kao bitan član 10. zakona kojim je regulisana zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača. Odredbom člana 10. stav 1. zakona ustanovljena je dužnost lica koja je ovlašćeno za prijem obaveštenja, a stavom 2. dužnost svakog lica, bez obzira na svojstvo, da štiti podatke o ličnosti uzbunjivača.
Zakonom se uvodi da zaštitu mogu da dobiju osobe koje su u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari. Zakonom je predviđeno mogućnost privremene, trenutne zaštite uzbunjivača u vidu određivanje privremene mere od strane suda, npr. ako neko dobije otkaz nakon što je ukazao na nepravilnosti, on se obraća sudu za privremenu meru i sud po hitnom postupku donosi meru kojom se odlaže pravno dejstvo tog akta. Radnik nastavlja normalno da radi sve dok se ne donese pravosnažan odluka.
Vrlo je važno da postupak dokazivanja pada na teret poslodavca, što znači da je uzbunjivaču dovoljno samo da donese dokaz da je otpušten i objasni da je do toga došlo zbog uzbunjivanja. Menja se i postupak prijavljivanja nezakonitosti. Uzbunjivaču je data alternativa da on izabere da li će svoje informacije dati nekom u svom preduzeću ili će odmah obavestiti ovlašćeni organ, inspekciju, policiju, tužilaštvo.
Kao bitan član navela bih i član 19. zakona, kojim se uređuje postupak uzbunjivanja javnosti. Uzbunjivač može da uzbuni javnost i bez prethodnog obaveštenja poslodavca ili ovlašćenog organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javnog zdravlje, bezbednost, životnu sredinu od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza. Tom prilikom uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti okrivljenog, prava na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava vođenje sudskog postupka.
Predlaganjem ovog zakona preduzimaju se neophodni koraci ka uspostavljanju normativnog okvira kapaciteta za odlučnu borbu protiv korupcije, a istovremeno se ostvaruju preuzete obaveze između narodnih akata, preporuka, i to preporuka grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope GREKO. Zakon će doprineti promeni svesti da uzbunjivači nisu cinkaroši, već ljudi vredni poštovanja.
Zbog svega gore navedenog, a i zbog toga što ovaj zakon predstavlja savez između građana i države u borbi protiv korupcije, kao što je to ministar i rekao danas, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona, a pozivam i ostale narodne poslanike da učine isto. Hvala vam.