Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću danas govoriti o Zakonu o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam za izgradnju nove Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu.
Na samom početku, želim da podsetim da je postojeća klinika, dečija klinika Tiršova izgrađena u periodu Drugog svetskog rata, da je jednom renovirana šezdesetih godina i još jednom devedesetih godina. Od tada je prošlo čitavih 30 godina.
Ono što je uočeno kao problem u funkcionisanju sadašnje bolnice jeste nedostatak prostornog kapaciteta, zastareli sistemi za grejanje, ventilaciju, klimatizaciju prostorija i neadekvatna, odnosno slaba zaštita od požara. To su neke tehničke stvari koje svakako opravdavaju izgradnju nove klinike, ali ono što će doneti izgradnja nove klinike jeste poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite za naše najmlađe, za naše mališane, za pedijatrijsku populaciju.
Ovaj projekat je vredan 75 miliona evra, s tim da su finansijska sredstva obezbeđena od banke Saveta Evrope, za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 54 miliona evra, a to je 72% učešća od celokupne sume koja će biti uložena za izgradnju nove dečije klinike. Ostala sredstva će biti iz budžetskih sredstava odvojena ili iz donatorskih sredstava. Rok za završetak ovog projekta je 2023. godina.
Ono što moram da naglasim, a to je da ovakva ulaganja u dečije zdravstvo doneće pozitivni efekat na svu decu koja će biti lečena iz Srbije, ali i iz regiona, a ujedno i na medicinsko osoblje, odnosno na zdravstvene radnike.
Podsetiću da, prema podacima koji su zabeleženi, u dečijoj klinici Tiršova 170.000 ambulantnih konsultacija i 75.000 dana hospitalizacije u bolničkim jedinicama je zabeleženo u periodu od 2015. do 2018. godine. Kada pogledamo ove podatke, vidimo koliko je značaj izgradnje nove dečije klinike.
Ovaj projekat će svakako pružiti nama, odnosno pacijentima, veći prostorni kapacitet, konfor bolji, poštovanje dostojanstva malih pacijenata, bolje terapeutske uslove za pacijente, bolju higijenu, a sve to bolju zdravstvenu zaštitu.
U medijima smo skoro mogli da čujemo obećanja gospodina Dragana Đilasa da mu je potrebno samo šest meseci da lekarima obezbedi primanja u visini od 1.000 evra. Vidite, njemu nije bilo dovoljna višegodišnja vlast da obezbedi lekarima takva primanja, jer gde bi čovek razmišljao o lekarima u tom vremenu kada je morao da razmišlja o sopstvenom džepu.
Dužni smo da podsetimo građane Republike Srbije na to zlatno doba Dragana Đilasa, kada su lekari, moje kolege, radili za 50.000 dinara, kada su sestre i medicinski tehničari radili za svega 30.000 dinara, a specijalista je imao platu od 62.000 dinara.
Danas su uslovi mnogo drugačiji i rezultati mnogo drugačiji. Danas medicinska sestra i tehničar ima platu od 50.000 dinara, koliko je imao tadašnji lekar. Lekari imaju 78.000 dinara bez noćnog rada, znači, bez dežurstva, bez minulog rada, a specijalista oko 100.000 dinara. Godine 2012. je tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas prisustvovao u Starom dvoru prezentaciji projekta rekonstrukcije četiri klinička centra u Srbiji. On je obećao te 2012. godine da će rekonstrukcija sva četiri klinička centra biti završena 2015. godine.
Dragi građani Republike Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Srbije počela je krajem 2018. godine i to je projekat koji je vredan 110 miliona evra, a završetak radova je planiran za polovinu 2021. godine. Samo, za razliku od ovih prethodnih obećanja, ova rekonstrukcija je nastala zahvaljujući predsedniku Republike Srbije i odgovornoj politici SNS.
Decenijama se pričalo i o izgradnji Dedinja 2. Danas su radovi uveliko u toku i ovo će biti jedan velelepni zdravstveni centar i na usluzi ne samo građanima Republike Srbije, već i svim pacijentima u regionu i nema Vlade i nema ministarstva koje nije pričalo o izgradnji Dedinja 2. Opet moram da podsetim da je jedino ova Vlada uspela u ovome.
Klinički centar Niš je završen i to će biti dobro i od velikog značaja za pacijente sa juga i jugoistoka Srbije.
Takođe, moram da naglasim da u vreme Dragana Đilasa stanje u državi je bilo takvo da su pacijenti u bolnicama morali da donose flastere, zavoje, konce, znači, osnovna zdravstvena sredstva.
Umesto konkursa, lekari su primljeni na rad po tarifama. Građani Srbije umirali su čekajući na listama za zračnu terapiju, a deca obolela od retkih bolesti morala su da se leče u inostranstvu.
Tiršova 2 je, osim toga što je velelepni centar i značajni projekat, svakako će obezbediti i nov pristup malim pacijentima u modernoj bolnici kakvu imaju i njihovi vršnjaci u velikim modernim centrima u svetu, a lekari će, uz pomoć telemedicine, što je jako interesantno i značajno, a omogućiće izgradnja nove dečije klinike, moći da se konsultuju sa svojim kolegama elektronskim putem, tako da će lekar iz Japana ili iz Amerike moći da u toku same operacije učestvuje u konsultaciji sa lekarom koji vrši operaciju. Ovo je budućnost medicine, koja će uskoro biti dostupna našim malim pacijentima.
Samo još par rečenica. Prosto, ne mogu a da ne pomenem da se u budžetu za 2020. godinu itekako kao prioritet stavlja na zdravlje našeg stanovništva. Ovde je kao nešto što je najvažnije prepoznato pružanje te zdravstvene zaštite i malim pacijentima i starijim grupama i ranjivim grupama i za 74% sredstava je uloženo više nego prošle godine u budžetu u 2020. godini. Mnogo su više uložena sredstva za preventivnu medicinu, što kao lekar moram da iskoristim priliku i da pohvalim, jer je jako važno ulaganje u preventivnu medicinu. Time ćemo smanjiti broj nezaraznih bolesti, učestalost obolevanja od dijabetesa, od kardiovaskularnih bolesti i od malignih bolesti.
Takođe, želim da pohvalim ulaganja značajnih sredstava i u IZIS, informativni sistem koji je sada postao neodvojiv deo naše medicine, a ulaganje u preventivnu medicinu skoro 14 milijardi je planirano u 2020. godini će nam svakako pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, bolju higijenu, čistije bolnice, povećanje preventive i kupovinu aparata.
Kada sam pomenula kupovinu aparata, da podsetim građane Republike Srbije da je u proteklom periodu kupljen „Gama“ nož i 10 linearnih akceleratora.
Takođe, u budžetu za 2020. godinu je povećan budžetski fond za lečenje boelsti koje se ne mogu lečiti u Srbiji i za tri godine je uloženo više od 32 miliona evra.
Jako je važno ulaganje u zdravstveni sistem i ne samo zbog zdravstvenih radnika i medicinskog osoblja, već zbog celokupnog građanstva naše Republike. Nadam se da će ovaj trend ulaganja u zdravstveni sistem da se i dalje nastavi. Zahvaljujem.