VLADIMIR ORLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 15.04.1983. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor nauka - elektrotehnike i računarstva.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine, na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku- smer telekomunikacije, dok je 2012.godine zvanično promovisan u doktora nauka, takođe na Elektrotehničkom fakultetu.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u Istraživačko-razvojnom centru "IMTEL Mikroopt dd" i Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". Od 2008. do 2011. je radio kao rukovodilac Odeljenja za digitalnu obradu signala u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". U periodu od 2011. do 2012. radio je kao inženjer senior u "High Tech Engineering Center doo", a od 2012. radi u Istraživačko- razvojnom centru "VLATACOM d.o.o.", kao sistem arhitekta.

Objavio je preko 50 naučnih radova i bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Član Udruženja pisaca "Poeta" na Čukarici.

Govori engleski jezik.

Potpredsednik je Opštinskog odbora SNS Čukarica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:59

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 15.04.1983.
  • inženjer

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svi narodni poslanici SNS pridružuju se rečima podrške kada je reč o uspostavljanju bolje, bliže saradnje u našem regionu i, naravno, pitanje zajedničkog uređenja i graničnih prelaza koje čini da te granice budu manje važne, odnosno da se lakše prelaze, da taj čuveni protok ljudi, robe, usluga i kapitala teče bolje, svakako može da naiđe samo na podršku što se nas tiče.

Oni koji komentarišu ovaj sporazum, odnosno ovakve ideje i ovakve planove kritički i zbog toga podvlače snažno, smatraju da je jedan od segmenata tzv. „malog Šengena“, ili „mini Šengena“ kako ga još nazivaju, i ovo da se granice između Srbije, Severne Makedonije i Albanije učine nešto transparentnijim loša stvar, moraju da odgovore pre svega na dva ili tri važna pitanja. Prvo je svakako šta je loše u osnovnoj ideji da se ekonomski napreduje? Šta je loše u osnovnoj ideji da se više stvara, više stiče, da se više posla obezbeđuje, kako u Srbiji, tako i u bilo kojoj državi koja želi da učestvuje u ovakvom programu?

Pogledajte, samo da se na trenutak osvrnemo na to kako izgledaju oni prvi koraci kada su postavljeni temelji onoga što danas nazivamo EU. Tada su se našli sa dve strane Francuzi i Nemci, opterećeni teškom prošlošću, opterećeni neki bi rekli i nemogućim političkim uslovima za bilo kakvu saradnju i razumevanje, rekli – hajde da probamo mi ekonomski da sarađujemo, hajde da probamo da zajednički nešto pravimo na ekonomskom planu, pa ćemo videti kako će ići dalje. Bez obzira šta danas neko misli o tome, da li se politički slaže sa jednima ili drugima, samo se na trenutak osvrnite i pogledajte šta su uradili, kakav su korak napravili i kakav je to rezultat dalo. U ono vreme, u ondašnjoj Evropi, za koju bi svako na ulici da ga zaustavite rekao – naravno da će ponovo da ratuju jedni sa drugima, naravno da će ponovo da se uništavaju, naravno da im je istorija toliko teška da je to nemoguće izbeći. Doveli su do toga da danas tamo na tom istom prostoru, zahvaljujući toj zdravoj logici ekonomski da se sarađuje da svima bude bolje, pa će to dalje indukovati bolje razumevanje na sve moguće načine.

Napravili su prostor za koji će vam danas svi, da ih opet na ulici zaustavite, reći da je to možda najpovoljniji, najpoželjniji prostor za život. Ne da je sačuvao mir, ne da je sačuvao bezbednost, ne da se spasao rata i razaranja, nego je uspeo do te mere da se usavrši, uznapreduje da bi danas praktično svako poželo da živi pod takvim uslovima. E, to je rezultat onoga što smo danas nazvali mi iz SNS, pre svega predsednik poslaničke grupe gospodin Martinović, razmišljanje zdravom logikom, razmišljanje hladnom glavom.

Da li je nešto loše u tome što kažemo - hoćemo da investicije koje dolaze u čitav region sutra budu dvostruko veće? Naravno da nije. Da li je nešto loše, a kako bi moglo da bude loše, što kažemo - već danas više od pola tih investicija u Srbiju dolazi? Sutra ako bude dvostruko veće parče na koje mi možemo da računamo, pa srpsko će biti opet dvostruko veće nego što je danas, i opet će biti ubedljivo najbolje u svemu onome što čitav region može i da ponudi, ali i da dobije sa druge strane. Tu ničega ni lošeg ni spornog nema.

Oni koji se ne slažu sa pitanjem bilo kakvih integracija, evropskih, ili kakvih drugih, smatraju da je njihova pozicija utoliko lakša što ne moraju da objašnjavaju da ono što su postulati te saradnje, a to je opet slobodan protok ljudi, slobodan protok robe, slobodan protok usluga i slobodan protok kapitala, je u samoj srži ideje „malog Šengena“. Opet ne mogu da se spasu obaveze da objasne šta je loše u ekonomskom napretku. Primera radi, u tome da se kamioni kraće zadržavaju na graničnim prelazima. Primera radi, tako je, gospođo Malušić, podigne opšti nivo razmene sa određenim državama, nek to bude i Albanija. Šta je tu loše? Šta je tu loše da mi više izvezemo, a u isto vreme da više pogodnosti za naše ljude kao potrošače obezbedimo? Pa, i jedno i drugo je korisno za građane.

Šta je loše i šta je sporno u ideji da od tog „malog Šengena“ mi možemo da napravimo bukvalno ono za šta smo sami sposobni i sami kadri da od njega napravimo, jer to je bukvalno to. Šta će to biti, šta će to značiti sutra? Odgovor pravi glasi – baš ono što mi od njega napravimo, ništa bolje, ni gore od toga.

U ovom trenutku ono što je evidentno i što se očekivati može, od 1. januara to znači putovanje samo sa ličnim dokumentima, samo sa ličnim kartama. To takođe znači jedinstveno tržište rada, tržište rada koje okuplja 12 miliona ljudi, na kome više ne morate po tri meseca da čekate da biste dobili radnu dozvolu, nego možete za nju da aplicirate zahvaljujući dobrom softveru, modernom softveru koji je napravljen, da aplicirate onog momenta kada granicu pređete. To samo znači da ono što već postoji, a u praksi mi i te kako imamo i radnike iz Severne Makedonije i radnike iz Albanije, ali zbog ovih i ovakvih uslova postojećih većina njih, nažalost, radi u tzv. sivoj zoni, da uvedemo u legalne tokove, pa da od toga i naša država ima neki dinar više, da to bude lakše i tim ljudima, ali i prostoru na kom su oni angažovano. Da se tako regulišu i pitanja kao što su plate, ali i ne samo plate, već i pitanje bolovanja, penzijsko i invalidskog osiguranja. Dakle, sve same dobre stvari.

Ništa, apsolutno ništa tu loše nema, ali potencijalno najdragocenije i potencijalno najvažnije - šta ćete da kažete sutra onima koji se u ulozi investitora ovde pojave? Što ćete moći da im pokažete - ljudi, vidite, danas kada razgovarate sa Srbijom da ovde dođete, ovde svoju fabriku otvorite, ne morate da razmišljate više u okvirima samo tržišta koje ima sedam miliona stanovnika, nego već pričamo o 12 miliona, sa uvek otvorenim pozivom da se tome pridruže i drugi, pa da pričamo o još većem tržištu. To je ono što je najdragocenije i najbolje za sve koji u ovom projektu učestvuju danas, ili će učestvovati sutra, što ćemo svi mi imati više da ponudimo i samim ti biti atraktivniji.

Obezbediti više posla za naše ljude, naše porodice, posledično opet dalje veće plate, dalji rast ličnih dohodaka. Dakle, sve one dobre stvari koje proizilaze iz napretka u ekonomiji. Ništa, apsolutno ništa tu loše nema. Postoji samo jedna začkoljica, što bi rekli kolokvijalno - za te stvari treba hrabrosti, treba političke petlje. Oni koji je nemaju, njima je najlakše da kažu – ne, to sad Beograd hoće neku novu Jugoslaviju. Kad ste rekli Jugoslavija, rekli ste baba roga i svi će da se okrenu na stranu i ne treba objašnjavati dalje, ni šta je dobro na novim radnim mestima, ni šta je dobro investicijama, ni šta je dobro ekonomiji. Misle da su objasnili sve, a nisu objasnili ništa.

Zajedničku državu ne nudi im niko. Ako im nije jasno kakav je model u EU između Francuske i Nemačke, tek onda o čemu govore pojma nemaju, ali zajedničku državu im ne nudi niko. Nudimo zajedničku perspektivu, zajedničko tržište i zajedničko staranje o onome što bi trebalo da je opet zdrava logika za koju treba političke petlje i to je tačno. Da se kaže – mi hoćemo da vodimo računa o svojim interesima, mi hoćemo da te svoje interese zaštitimo, ekonomske ali i sve druge, mi hoćemo da se mi pitamo za svoju budućnost.

Kada kažem rekao je Aleksandar Vučić – Balkan balkanskim narodima, to to znači to i to je ona politika koja se u praksi vodi u Republici Srbiji. Kada god je rekao, a rekao je mnogo puta – mi danas svoju politiku vodimo, svoj interes štitimo, ne postoji za nas ni prva, ni druga, ni treća stolica, nego jedna jedina, a to je srpska. Isto to želimo svima koji žive u ovom komadu kontinenta što ga svi zajedno delimo i nazivamo ga regionom. Da mi vodimo računa o sebi, da svoju politiku vodimo. Nije reč ni o kakvoj utešnoj nagradi za lošu evropsku perspektivu. Ako nešto treba da se čeka, a možda treba i neka treba, to je samo razlog više da mi ubrzamo bavljenje sobom, da mi ubrzamo zaštitu svojih interesa, da mi ubrzamo organizaciju nas u regionu tako da nama bude najbolje, tako da nama bude najprofitabilnije i da najviše budućnosti sebi obezbedimo.

Dakle, to su jednostavne stvari. Neće da ih razume svako, ali kada mi pojasnite ovako, verujte, imao sam prilike to svojim očima da gledam, ne može lako da ponovi onu polumantru, to je Jugoslavija, razume da nije i razume da je teško objasniti šta je tu loše. Kada pogledate ko se nalazi na strani onih koji ove ideje kritikuju, pa bukvalno oni koji ne mogu da podnesu Aleksandra Vučića. Politički zbog toga što ne mogu da ga pobede, ili zbog toga što je reč o čoveku koji nedvosmisleno štiti interese države Srbije i srpske nacionalne interese, dakle interese narodne, gde god taj srpski narod živeo.

Kad pogledate ko se nalazi na drugoj strani, isti oni koji poput zmija sikću, već više od dve godine koliko Aleksandar Vučić govori, zajedničko tržište celog regiona jeste perspektiva celog regiona. Isti oni koji u poslednjih nekoliko meseci, a ne zbog toga što je „mali Šengen“ postao tema jer je počeo da se implementira i što je od njega počelo da se vidi u praksi nešto, nego zbog toga što su besni i kivni na sebe, jer ne mogu Vučiću da pariraju, ne biraju dan, ne biraju način, ne biraju vreme, pa ni mete, pokušavajući da mu naprave neku štetu. Dakle, koji njega politički mrze i ne samo politički, ti su vam najveći protivnici ove ideje. U praksi svakakvi će izgovarati svašta a ko će pokušati nekim delima da tu ideju omalovaži, da tu ideju sabotira.

Ja sam video dve strane. Video sam Kurtijeve aktiviste kako pokušavaju neke transparente da razvuku u sred Tirane i da na taj način omalovaže skup koji je bio posvećen ideji „malog Šengena“, zbog toga što je to ideja Aleksandra Vučića. Dakle, Kurti sa svojim aktivistima, sa jedne strane i sa druge video sam Đilasove, Šolakove i Miškovićeve medije koji su radili to isto, koji su išli tamo da provociraju da pokušaju da omalovaže, da pokušaju da začetku unište dobar rezultat zato što je to rezultat Aleksandra Vučića.

Znate šta, kad takve imate protiv sebe, pa to vam je najbolji mogući dokaz na ovom svetu da radite pravu stvar i da se na pravom putu nalazite. Dakle, dok takvi napadaju Aleksandra Vučića, nema potrebe niko u ovoj zemlji da se pita da li i on prave poteze vuče, očigledno najbolje moguće poteze vuče. Oni koji hoće da se zabrinu nad pitanjem interesa Srba u regionu i ovo je poruka, pre svega, za dveraše ove od Boška Obradovića, nemojte molim vas, vi da Aleksandra Vučića motivišete za zaštiti srpski narod u Crnoj Gori.

Prvo, bez pomoći tog Aleksandra Vučića ne bi bilo odgovarajućeg opstanka ni za naš narod u Crnoj Gori. Ko ih pomaže materijalno, ko ih pomaže finansijski, ko je omogućio da mogu institucije naše narodne tamo da funkcionišu i Matica srpska i institut i kulturni centri i nacionalno veće? Pa, sve Aleksandar Vučić, pa to govore sami Srbi iz Crne Gore, ko je u lice rekao Milu Đukanoviću, ne ko vi, po konferencijama za štampu, nego u lice i da si u pravu što pokušavaš ovo oko imovine, a nisi, nemaš pravo da poništiš ono što je sto godina garantovano a tiče se tuđe imovine. To nigde na svetu nema. Tu nisi u pravu i to ne smeš da radiš.

To mu je rekao u lice, za razliku od vas koji u lice ne možete da pogledate sebe. Da ne bi morali, verovatno da odgovarate sebi na ono što ste učinili juče i sa tim završavam, vi ste gospodine ministre potpuno u pravu. Ono što su Đilas, njegove Marinike, njihovi Obradovići i svi oni koji su potpuno isti, juče uradili, svojoj državi, svom narodu, brutalno vređajući, brutalno omalovažavajući sve naše prijatelje iz sveta, koji su rekli – ne, nemamo problem da glasno saopštimo Srbija je u pravu, kada je reč o KiM. Ne, nemamo problem da kažemo njen suverenitet priznajemo.

Sve te naše prijatelje, osvedočene prijatelje, brutalno su bezočno, podlo i mučki Đilasi, Marinike, dveraši i ostali optužili da su korumpirani, da su plaćeni, da su dobili novac za takav potez. Njih, na najgori mogući način blatom gađali i doveli u opasnost sve ono što su naredne aktivnosti planirane na temu povlačenja tzv. priznanja. Dakle, sve učinili da svojoj državi maksimalno otežaju posao kada sutra bude razgovarala sa nekim osamnaestim, devetnaestim, dvadesetim na ovu temu, izloživši unapred te ljudi poruzi i optužbama da su i oni takođe korumpirani.

Koliko im je do Srbije stalo pokazali su onim što su od te države napravili, pokazali su i onim što su juče saopštili celoj zemlji, celoj planeti ako hoćete tako i pokazali su na najbolji mogući način da oni koji ne znaju šta je država, ne znaju šta je interes narodni, Aleksandru Vučiću nikakva konkurencija ni u čemu biti neće, pa u skladu sa tim mi ćemo da nastavimo da radimo ovo što je zacrtano kao koridor ka budućnosti, ka dobrim rezultatima za našu zemlju, sprovodićemo politiku Aleksandra Vučića i SNS, jer je to ono što obezbeđuje da sutra u tim istorijskim čitankama o kojima je govorio i profesor Atlagić, ovo vreme bude zabeleženo kao vreme kada su se o Srbiji starali ljudi koji su za nju umeli da naprave odgovarajući rezultat. A Đilasi, Miškovići i Šolaci oni ostaju duboko na marginama najgoreg i najcrnjeg perioda ove zemlje baš tamo gde im je i mesto. Hvala vam lepo.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.12.2019.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ponovo razgovaramo na temu izbornih uslova u širem kontekstu i ponovo podsećam, da onog momenta, ali bukvalno istog dana kada su počeli pripadnici bivšeg režima sa svojom besomučnom kampanjom u smeru nepostojanja, navodno odgovarajućih izbornih uslova, ne postojanja navodno odgovarajućih demokratskih standarda, ne postojanja navodno odgovarajućih sloboda da se ljudi izjašnjavaju u ovoj zemlji kako žele, još tada smo im rekli - uplićete se u sopstvene laži, na kraju ćete morati sve te svoje laži sami da pojedete, sami sebe u tim lažima da hvatate, ispravljate i na kraju ćete morati da živite sa tim da vam se ljudi smeju.

I, kao što smo rekli tada i pokazali na bukvalno svakom, ali bukvalno svakom aspektu izbornog procesa, nemamo nikakav problem sa tim da kao polaznu tačku, ali samo polaznu, pre nekolik godina uzmemo te zakone, koje ste vi lažovi, prevaranti iz bivšeg režima usvojili i doneli, da pod tim vašim uslovima, da ne samo organizujemo izbore, nego da svaki od njih još dodatno unapredimo, i nikakav problem sa tim nemamo, jer naravno da ćemo uvek pobeđivati zato što postoji nešto što za to kako će ljudi glasati određuje, a to nije pitanje da li će da bude po vašem članu, paragrafu ili po nečemu što ste u međuvremenu smislili da može malo da se popravi i dotera, nego imamo malo više veze sa tim kako se u Srbiji radi, kakvi se rezultati ostvaruju za državu i za narod i kakva se budućnost za ovu zemlju izgrađuje. Nisu hteli da slušaju i to se pokazalo bukvalno, kao što rekoh na svakom od segmenata izbornog procesa, svaki od njih u međuvremenu je unapređen.

Da se vratimo, na negde sredinu ovog meseca i poslednji susret, dijalog koji se odvijao u Narodnoj skupštini Republike Srbije, reč je o međupartijskom dijalogu, a na temu upravo izbornih uslova u prisustvu i uz medijaciju članova Evropskog parlamenta.

Kada se završio taj sastanak, sigurno se toga naš narod dobro seća, čuli su se i odgovarajući zaključci. Šta se postiglo, dokle smo stigli i šta se očekuje za naredni period?

I, da podsetim, tog dana, ali bukvalno tog dana, Narodna skupština je već bila usvojila kompletan set zakona koje su sve redom tražili pripadnici bivšeg režima, svi oni koji su danas okupljeni oko Đilasa, Šolaka, Miškovića, njihovih Dveri, njihovih ostatka DS itd.

Kompletan set zakona o kojima trube mesecima, kažu više od godinu dana, pa da im verujemo, zbog kojeg su se popeli na glavu i Bogu i narodu da mora da se promeni nešto vezano za finansiranje političkih aktivnosti, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad Agencije za borbu protiv korupcije, mi usvojili, da mora da se promeni nešto vezano za rad javnih preduzeća, da se uvedu drastičnije kazne, da se uvedu strožiji rokovi, sve to mi usvojili, još tada i tog dana, a sa tog sastanka još izađe zaključak sledeći – da se očekuje formiranje nadzornog odbora, da se očekuje definisanje datuma izbora od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, i naravno u potpunosti u skladu sa njegovim ustavnim ovlašćenjima, da se očekuje izbor nedostajućih članova REM-a, Saveta REM-a do kraja ove godine.

I, pogledajte sada od jednog do drugog, od ovih pobrojanih tri ili četiri principa, koji su tada potvrđeni, mi imamo samo nove dodatne ubedljive dokaze da su lagali sve vreme i Đilas i Šolak i Mišković i ovi njihovi, da su to neki, navodno kao problemi i navodno kao sporne stvari vezano za izborni proces.

Da smo svo vreme govorili istinu, mi koji smo tvrdili ništa od toga njih suštinski ne zanima, oni samo pokušavaju izgovor za sebe da smisle zašto neće ići na izbore, a znamo neće ići na izbore, jer su svesni da podršku nikakvu nemaju.

Nadzorni odbor, pre samo nekoliko dana ova Narodna skupština izglasala. Taj odbor je formiran i formiran je nakon 20 godina. Dakle, od 2000. godine po prvi put i ovi koji su lagali da je za njih nešto kao strašno važno nisu se ni jednom udostojili da taj nadzorni odbor formiraju, a evo mi jesmo.

I ne samo to, da podsetim, od pet članova, koliko predlaže Narodna skupština za taj nadzorni odbor, tri člana, dakle, većinu od tih pet, predložile su poslaničke grupe koje pripadaju parlamentarnoj opoziciji. Toliko na temu da li se mi od nečega plašimo, da li mi od nečega strahujemo, imamo li šta da krijemo i znate već sve te gluposti koje su oni izgovarali.

U međuvremenu, potvrdio je i predsednik Republike, Aleksandar Vučić u poslednjim terminima kako to Ustav i zakon nalažu, on će obelodaniti kada se održavaju izbori 2020. godine. Dakle, biće bukvalno onoliko prostora koliko to Ustav dozvoljava maksimalno i to su tražili i kao što ste videli, nikakav problem ni sa tim nemamo, i to su dobili.

Naravno, sada im to ništa ne valja i sada im je to sve malo. Tražili su da se popuni sastav Saveta REM, nedostajućim članovima. Mi rekli – biće pre nove godine i evo pogledajte koji je datum današnji. Mi o ovome raspravljamo danas i mi ćemo na ovoj sednici, koja je u toku, o tome i da se izjasnimo. Glasaćemo.

Uzgred, budi rečeno, tražili su i da se usvoji pravilnik, da se usvoji određeno uputstvo za postupanje medija od strane REM i sve se to u međuvremenu dogodilo. Eno su javne rasprave trenutno u toku, ali kada pričamo o ovom predlogu za nedostajuće članove Saveta REM, svaki narodni poslanik ima pred sobom predlog, po dva imena od strane svakog od po zakonu ovlašćenih predlagača.

Ono što je interesantno da čuju građani Srbije, u onom delu koji predlaže nadležni odbor Narodne skupštine, dakle, to je obrazložio ovde predsednik odbora, gospodin Krlić, pre nekih sat vremena. U tom delu, nalazi se pred ovim plenumom predlog sa dva imena. Jedno od ta dva imena Narodna skupština će izabrati u danu za glasanje. Da čuju građani Srbije, predloženi su Nenad Zorić i Judita Popović. I jedan i drugi predlog dolaze od strane poslaničkih grupa parlamentarne opozicije. Za koga god da glasaju narodni poslanici će u danu za glasanje od ovo dvoje, glasati za nekih od predloga parlamentarne opozicije. Eto, ako treba još neki dokaz da ne da nemamo od čega da se plašimo, ne da nemamo za šta da brinemo i od čega da strahujemo, nego smo apsolutno sigurni da to ne može da utiče na činjenicu da je ovo demokratska zemlja, da ovde može slobodno da se glasa i da će u skladu sa nespornom voljom naroda i rezultat izborni da bude prikazan, kao što sve to znači, kao što sve to uz to posledično ide.

Dakle, nikakav problem nemamo da stavimo predlog 100% definisan od strane onoga što su imali da kažu, predlože, komentarišu, šta god hoćete, predstavnici parlamentarne opozicije.

Spojite to sa informacijom da je nadzorni odbor u većini, dakle, u tri od pet članova na isti način predložen i izglasan i biće vam potpuno jasno ko od čega ima ovde da beži ili strahuje, odnosno nema.

Što se tiče ovih ljudi, dakle, ovih Đilasovih, kojih eto, videli ste i sami imaju što šta da prigovore, ali kada dođe do konkretnih rešenja i rezultata, onda im ništa ne valja. Bilo je više nego zanimljivo pročitati njihov odgovor i njihov komentar na sve ovo što se dogodilo u Srbiji u međuvremenu, na sve ovo što će se dogoditi i na ovoj sednici.

Njihov odgovor upućen predstavnicima Evropskog parlamenta u kom, pod jedan, kukaju, plaču doslovce, zašto se uopšte čula ocena da je postignut veliki napredak. Zašto svi mi koji smo učestvovali u tom međupartijskom dijalogu izađemo sa stavom – da, dogovoreno je dosta toga, neki će reći značajno puno, neki će reći ne toliko značajno, ali svi će reći – da, progres postoji, da doveli smo do toga da imamo nekoliko stvari, važnih stvari, koje nismo imali ranije, koje nismo imali nikada, uključujući i taj nadzorni odbor i sve ovo o čemu pričamo. Ali, strašno boli ove koji su pokazali da im je jedini odnos prema bilo kakvom dijalogu u ovoj zemlji da razbijaju ulaz u Narodnu skupštinu uz povike - zapali je i zapali sve.

Zašto smo uopšte mi zaključili da je progres napravljen? Pa su brže bolje pisali Evropskom parlamentu i kažu – nije tačno, dakle, lažete vi iz Evropskog parlamenta da je napravljen bilo kakav napredak. Kažu – situacija je drastično gora u međuvremenu. Evo, kaže, na primer u medijima, verovatno misle na to da su u međuvremenu odbili tri ili četiri ili pet, bogzna više koliko, različitih udarnih termina na nacionalnim servisima za gostovanje koji su im bili ponuđeni, otvoreno odbili i rekli – ne, mi nećemo da dođemo tamo, mi nećemo u te emisije. E, toliko je strašno pogoršano stanje u medijima, što su oni počeli otvoreno da pokazuju da ih ništa od toga zapravo ne zanima, da smo pričaju u prazno.

Kažu – drastično je veći pritisak na birače. Verovatno time što mi usvojismo da su veće kazne ako se bilo ko usudi na tako nešto time što smo definisali šta je sve po zakonu neprihvatljivo sa aspekta tzv. funkcionerske kampanje, šta su resursi koji ne smeju da se zloupotrebe, sve je to sada znači mnogo veći pritisak, nego u njihovo vreme, sećate se svi kako dobro i kako lepo. Onda idu redom stavku po stavku, pa poručuju Evropskom parlamentu – Srbiji nije potrebna obuka službenika za ažuriranje biračkih spiskova itd. Šta možete nego da se od srca nasmejete na sve to? Jer, kažu oni, za njih je Sveto pismo njihovih 42 plus šest zahteva i preporuka, znate već kako to glasi. Onda vi to otvorite, i pošto oni već sad kažu Evropskom parlamentu, dakle uče ih tamo pameti – ne trebaju nama nikakve obuke za službenike, a vi otvorite tih njihovih 42 plus, bogzna koliko, pa okrenete na stranu na kojoj piše – birački spisak, u tom poglavlju pod tačkom šest šta oni zahtevaju, šta oni traže – organizovanje stalnih obuka za zaposlene u opštinskim gradskim upravama koje ažuriraju birački spisak. Dakle, oni to traže, a Evropskom parlamentu kažu – to je glupost, to nikoga ne zanima. Samo da vidite o kom je tu nivou intelektualnog rada reč.

Onda kažu Evropskom parlamentu – ne obezbeđuju se fer izbori organizacijom javnog slušanja o tome kako REM funkcioniše. Znači, šta će nama da se mi uopšte bavimo organizacijom javnog slušanja na temu kako REM funkcioniše, a onda uzmete ovo njihovo u šta se kunu, ovaj njihov 42 plus, bogzna koliko, glava REM tačka osam - u periodu do izbora Narodna skupština da organizuje javne rasprave, odnosno javna slušanja o radu REM. Znači, oni to traže, bez toga, kažu, nema slobodnih izbora, nećemo na izbore, a Evropskom parlamentu pišu – to su gluposti, ne obezbeđuju se tako fer izbori. Šta možete nego da se smejete?

Pazite sad dalje, kaže – izbor novih članova i to po proceduri kako su birani dosadašnji članovi u Savet REM ne znači ama baš ništa. Dakle, njih ne zanima ovaj posao kojim se mi bavimo danas, izbor novih članova, a ponajmanje po ovoj postojećoj proceduri. To je katastrofa i to ne znači ništa. Pa opet uzmete ovih njihovih 42 plus, koliko već hoćete, pa pod tačkom dva u istom poglavlju vidite šta oni traže, šta oni ultimativno zahtevaju – pokretanje efikasnog postupka za izbor novih članova Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure. Šta možete nego da se smejete? Hoće nove članove Saveta REM uz poštovanje postojeće procedure, a ovamo Evropskom parlamentu pišu – izbor, i to po proceduri koja do sada bila primenjivana, to ne znači ama baš ništa.

Jel mislite da je kraj? Nije. Uvek ima još. Kažu – ne vide nikakvu svrhu razgovori o pojašnjavanju pravila političkog oglašavanja u izbornoj kampanji. I onda uzmete i vidite da tamo negde pod njihovom tačkom šest traže da se donese novi pravilnik, da se ograniči funkcionerska kampanja i ograniči vreme za plaćeno političko oglašavanje. Traže da se definiše i ograniči političko oglašavanje, pišu Evropskom parlamentu – kakva bre pravila političkog oglašavanja, to su sve gluposti.

Kada pogledate ove stvar, a šta možete nego da zaključite da ti ljudi sve vreme samo gluposti pričaju, samo laži tovare, samo fingiraju da njih nešto ovde zanima. Jedno traže, pa onda to isto kažu – to je glupost. Drugo traže, pa za isto to kažu Evropskom parlamentu – to nikoga ne zanima, to ničemu ne doprinosi.

Šta da kažete nego, ljudi, ako ovo nije ponašanje na nivou nezrele dece, pa nije ništa bolje od toga.

Suština njihovih zahteva verovatno se ogleda u samom zaključku tog njihovog velikog pisma. Oni traže da postanu članovi nekakve prelazne administracije. Dakle, da bi ljudi razumeli šta to znači, oni hoće da bez izbora, bez jednog jedinog glasa postanu članovi Vlade. Oni traže da postanu kao ministri. Oni traže da postanu kao direktori preduzeća, šta god to bilo i kao upravljači u lokalnim samoupravama. Dakle, da im se vlast neka da i da im to traje kako oni ovde lepo pišu najmanje devet meseci. Toliko im treba da bi postigli neku životnu sreću i onda sve može, onda je sve u redu.

Što se tiče ovoga ostalog, to može da se baci i mačku o reč okači. To su njihove želje. Njihovi ciljevi i namere, nalaze se pod rednim brojem jedan u ovim njihovim zahtevima, dakle ovo njihovo 42 plus šest, što ni oni sami ne znaju šta je i kao što vidite ništa im ne znači, pod rednim brojem jedan ima da se obaveže predsednik Republike, Aleksandar Vučić, da ne učestvuje u izbornoj kampanji na strani bilo koje liste, to je pod jedan među zahtevima. Među preporukama, pod rednim brojem jedan, prvo i najvažnije, isto to, Aleksandru Vučiću da se zabrani da učestvuje u izbornoj kampanji na bilo koji način. E, tako onda možda i ima neke šanse za njih, jer oni da pobede Aleksandra Vučića na izborima, nije uopšte pitanje pod ovim ili onim uslovima, na izborima demokratskim ne mogu nikada. Uostalom, oni to i sami kažu.

Sećate se sigurno onog Jeremićevog funkcionera Gajića, on je to čovek otvoreno rekao, na sred političke tribine sniman kamerama sa pet strana, izgovorio doslovce reči – mi da pobedimo Aleksandra Vučića na izborima, ne možemo zato što u ovoj zemlji, tu je onda krenu da vređa narod, živi 60% funkcionalno nepismenih ljudi i oni su njegovi vernici i oni će za njega da glasaju.

Dakle, priznaju da ne mogu da pobede Vučića. Priznaju da će sigurno 60% ljudi da glasa u ovoj zemlji, a pride još onako dodaju, uzgred budi rečeno, da su to neki ljudi manje vredni, nepismeni, krezubi, sendvičari i zanate već šta sve, pa je to razlog zašto ne biraju njih tako lepe i pametne.

Nema to nikakve veze naravno sa bilo kakvim koalicijama. Koga god mi da izaberemo ovde, to će samo biti pokazatelj naše dobre volje, ali i potpune sigurnosti da je ovo što radimo maksimalno dobro, da je ono što smo od rezultata napravili toliko ubedljivo da će sigurno narod tome moći samo da kaže jedno značajno i ubedljivo da. Svi koji su danas raspravljali na temu – da li je neko nas na ovo naterao, da li je ovo zavera svetske vlade, iluminata ili marsovaca, samim tim što su učestvovali u ovoj proceduri, što su dali svoje predloge, oni su praktično i dali legitimitet svemu ovome i tu nema ništa loše i ništa sporno. Pohvalno je što je tako, a šta će ko ovde da kaže i kako da oceni, to je njegovo pravo i ja u to neću da se mešam dalje.

Ovi Đilasovi će da nastave da kukaju na sva usta, sve je ovo bezveze, niko od ovih kandidata im ne valja, to su sve Vučićevi poslušnici, čak i kada su sto posto članovi, odnosno predstavnici i predlozi koji dolaze od strane opozicije, ali da znaju građani Srbije, ti Đilasovi koji će da vam sole pamet ponovo, treba da se smeni sav REM, treba svi ljudi iz REM-a da budu neki novi, neki njihovi. Te lenčuge se nisu udostojile da ovoj Skupštini makar jedan čestit papir dostave sa predlogom, jel hoće da se smeni REM? Što nisu predložili? Što nisu jedan jedini papir poslali na tu temu? Evo, pogledajte sajt, pogledajte koja su akta predložena, ne danas, nego u prethodnih tri meseca, šest meseci, godinu dana. Njih je toliko bilo baš briga za sve, da se nisu udostojili makar potpise da skupe. Teško im je da dođu u ovu salu, teško im je da učestvuju u raspravi, teško im je da ovo što su sami tražili objasne narodu, teško im je da predlog jedan daju. Što nisu bar dostavili formalno na pisarnicu da traže da se smeni to što traže da se smeni?

Rekli su i predstavnici nevladinih organizacija još pre tri meseca – dobro, a što niste dali predlog nego samo pričate o tome? Mislite da se nešto promenilo u ova tri meseca? Nije ništa. Mogu da dođu ovde na blagajnu, mogu da dođu da se upišu za putne troškove, mogu da dođu da drže konferenciju za medije, pa da na najbezočniji, najbrutalniji način vređaju svoju državu, da vređaju svoj narod pričama nekim izmišljenim kako, zamislite sada, Srbija kupuje prijateljstvo drugih država, kupuje povlačenje priznanja tzv. Kosova. To im nije teško da urade, to mogu, a da dostave na pisarnicu zahtev za sve ono što pričaju po svojim medijima dan i noć, e to ne mogu, jer oni očigledno svoju platu ovde ne primaju zato da bi tako nešto uradili, nego na jednoj strani samo pričaju, na drugoj strani samo iz blagajne uzimaju.

Oni očigledno ne dobijaju stanove po Dedinju od narodnih para kao Boško Obradović, da bi to nekim konkretnim potezom zaslužili, odradili. Ne, sa jedne strane samo pričaju i vrata na Skupštini razbijaju, a sa druge strane samo uzimaju stanove na Dedinju. Oni i te putne troškove koje fingiraju uzimaju samo zato što im se tako hoće, ne mogu ni da dođu do pisarnice da daju predlogu, mogu samo da se prošetaju, upišu se da su bili, a nisu bili, i opet pare u džep stave.

Pouka za njih – REM u kompletnom sastavu nakon ove sednice, ili u bilo kakvom drugom, ne može da im pomogne oko nekoliko stvari.

Pod jedan, ne može da ubedi narod REM da su lopovi i secikese odjednom postali neki ljudi koji su se juče pojavili, koji nikakvu istoriju u ovoj zemlji nemaju, koji nisu opljačkali po 619 miliona evra kao što je bio slučaj Dragana Đilasa. To REM ne može da im uradi.

Drugo, REM ne može da učini da koliko god oni bili na televizijama, a bili su sinoć neki, od Sergeja Trifunovića, čujem biće večeras i Vuk Jeremić, sve na javnom servisu, ne može da učini da oni zvuče uverljivo.

Treće, REM ne može da učini da oni kada se nađu u duel emisija sa predstavnicima SNS iz tih duela izađu kao pobednici. Tu REM da pomogne ne može. Tu pomoći nema.

Četvrto, neka bude pretposlednje za kraj, REM ne diktira rezultate izbora, REM ne odlučuje kako će narod da glasa, nego narod glasa onako kako narod hoće, na osnovu toga što svojim očima vidi. Pa, kada vidi da su povećane plate i da su ozbiljni naši planovi da ih povećamo dalje, pa kada vidi da su povećane penzije i da su ozbiljni naši planovi da ih povećavamo dalje, pa kada vidi da ima auto-put tamo gde ga nikada nije bilo, pa kada vidi da ima fabriku u onom mestu koje je pre Aleksandra Vučića i bog zaboravio, pa kada vidi da se država razvija u svakom segmentu, na osnovu toga narod glasa, a ne na osnovu onoga što kaže ili ne kaže REM, ili ako hoćete bilo koji treći sveti Petar.

Poslednje, nema načina, i oko toga REM ne može da im pomogne, da neko narod na silu ubedi da su Đilas, Šolak i Mišković dobri i pošteni ljudi koji žele bilo šta dobro bilo kome drugom u ovoj zemlji, ili ako hoćete na ovoj planeti, sem samima sebi. Njih da izjednače sa Aleksandrom Vučićem u bilo čemu dobrom nikada neće moći niko i zbog toga REM ovde neće biti od pomoći onima koji su duboko svesni kako stvari stoje, šta god pričali, pa zbog toga na izbore neće smeti ni da izađu.

Mi ćemo, kada se i o ovome izjasnimo, imati samo još jedan dobar razlog više da kažemo - sve smo ispunili što smo rekli, a vi lažovi, nemoćni i štetočine, vi nastavite da se gušite u sopstvenim lažima, za bolje nikada bili niste. Aleksandra Vučića nikada pobedili niste, niti ćete.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.12.2019.

Zahvaljujem.

Kada je reč o dobrim primerima koji postoje u različitim državama sveta, svakako Republika Srbija treba uvek da vodi računa o najboljoj praksi i da ih u skladu sa našim potrebama, dakle ta rešenja koja su dokazno dobra, primenjuje na način koji je realističan. Naravno, pre svega, reč je o našim potrebama, tako da i onda kada sami definišemo pravila u skladu sa onim šta su naše potrebe mi sigurno činimo najbolje i to je suština našeg gledišta na odnose stvari u politici, ali i generalno. Ovaj narod, ova država i ono što je naš interes uvek su u samom fokusu. Sve ostalo može dobro doći, može biti korisno, ali nikada ne može da bude ono što nas pre svega opredeljuje, ni kada je reč o zakonskim rešenjima, ni kada je reč o postupanju na bilo koji drugi način.

Država Srbija i naš narod, to je ono što nas pre svega zanima, naš interes i ona rešenja koja su u tom smislu najbolja.

Što se tiče zakona o kojima raspravljamo, pokazano je već u više navrata danas da između ostalog i dobrim zakonima mi možemo da utvrdimo koridor dobrih rešenja koja pokazuju rezultate u praksi i kada je reč o ekonomiji u najširem mogućem smislu i kada to neko posmatra sa strane, to je uvek nešto značajnije kao ocena koju dobijamo od bilo čega što kažemo mi, jer mi smo po prirodi stvari subjektivni, mi koji učestvujemo u donošenju zakona, podržavamo ih zbog toga, oni koji ih kritikuju zbog toga uvek pokazuju pre svega interesovanja za ono što bi mogli da protumače kao neke nedostatke. Ali kada sve to posmatra neko treći, neko sa strane ko nema nikakve koristi od toga da li mi učinimo nešto ispravno ili na sopstvenu štetu, pa kaže – ovo je nesporno dobro, ovo je objektivno, realno dobro, onda to nešto više znači.

Dame i gospodo, građani Srbije, ako niste to do sada saznali, upravo je završen Odbor izvršnih direktora MMF i on je juče doneo odluku o završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije sa pozitivnim zaključcima. Dakle, MMF je zadovoljan ekonomskim napretkom naše države na osnovu onih parametara kojima to oni mere i najavio je za sledeću godinu projektovani rast Srbije po stopi od 4%.

Dakle, uz sve ono što mi pričamo i ono što pokazujemo u međuvremenu uvek se oslanjamo i na to šta drugi vide u Srbiji i kako drugi cene naš dalji napredak. Da podsetimo, međunarodne institucije su projektovale za ovu godinu rast Srbije od 3%, u najboljem slučaju 3,5%, a kao što vidite, pokazali smo još jednom da možemo da idemo iznad toga. Pravilo je već neko da uvek završavamo godinu bolje od onoga što su bile najave, tako da i ovu najavu za sledeću godinu, verujem, ne grešimo ako shvatimo kao neku vrednost koju ćemo gledati da ne samo zadovoljimo, nego koju ćemo gledati naravno i da premašimo.

Pošto je bilo danas komentara i na temu aktivnosti NBS, evo šta kaže Narodna banka o stvarima koje smo uspeli da realizujemo i koje nas očekuju – Srbija nastavlja da ostvaruje dobre ekonomske rezultate uz rast koji je podržan svim komponentama potrošnjom, javnim ulaganjima, izvozom i rekordno visokim prilivima stranih direktnih investicija, ocena je Narodne banke. Tako da oni koji kažu da neka od ovih komponenti nedostaje ili nije zadovoljena u zadovoljavajućoj meri greše.

Ono što je takođe važno reći je da smo mi različitim zakonima uspeli da, pošto je bilo priče i o opasnostima od pranja novca u planetarnim razmerama, da postignemo da onaj čuveni režim posebnog monitoringa od strane Fatfa za Srbiju bude stavljen ad akta. Mi smo rekli – uredićemo našu regulativu na najbolji mogući način i biće apsolutno nesporno i jasno svima da u Srbiji opasnosti te vrste ne vrebaju i biće i samo Fatfu jasno i biće to zvanično i priznato. To se upravo dogodilo bez obzira što su se, sećate se toga, trudili iz petnih žila pripadnici bivšeg režima, Vuk Jeremić pre svih, da plaše narod u Srbiji, da kažu kako će zbog tog posebnog monitoringa ova država da pretrpi uvođenje sankcija kao devedesetih godina, a dok smo mi sve vreme upozoravili da je to neozbiljno i da ne treba plašiti narod, da za to nema nikakvog razloga, a nikakav se politički poen ne može dobiti na taj način, može se samo nanositi šteta sebi samom.

Nisu hteli da slušaju, ali bilo je upravo tako kako smo rekli, uz sve napomene danas ovde saopštene da svakako institucije treba svoj posao da završe do kraja i da sve uočene nepravilnosti treba do kraja ispitati, a zatim i procesuirati, odnosno obraditi kako zakon nalaže. Sa tim se uvek samo isključivo slažemo.

Između ostalog i zato kažem da treba do kraja da se istera na čistac sve što se dešavalo sa finansiranjem različitih pripadnika stranke Dragana Đilasa preko privatnih kompanija „Rispekt legal“ i „Kodeks“ na Opštini Stari Grad.

Dakle, svi oni iznosi o kojima smo vam pričali, koje smo saopštavali ovde, a koji su završavali u džepovima, odnosno na platnim karticama različitih funkcionera Đilasove stranke, kako neko reče slobode i pravde, da se ispitaju do samog kraja. Da se utvrdi tok novca od opštine Stari grad ka jednoj i ka drugoj pomenutoj firmi, i Pradi, tako je, pa onda ka ovim ljudima koji su politički aktivisti i članovi i visoki funkcioneri stranke Dragana Đilasa, ali ne samo te stranke.

Najmanje je važno da se do kraja utvrdi istina oko, kao što danas vidite u medijima iznetih saznanja da se direktno na opštini Stari grad od strane zato nadležnih opštinskih funkcionera insistiralo da ko god želi da ostvari bilo kakav ekonomski interes na teritoriji opštine Stari grad i da mu je za to neophodno odgovarajuća saglasnost, upućuje, zamislite, da prvo uplati određene sume novca različitim udruženjima, da se određena donacija prvo da, da se dostavi dokaz da je novac legao, pa kad se taj dokaz dostavi onda može opština da saglasnost koja je tražena.

Ali, pazite sada o kojim je razmerama tih novčanih tokova, sumnjivih, u najmanju ruku reč. U slučaju organizacije „Hjuman distrikt“ po priznanjima ljudi koji su angažovani u samoj toj organizaciji, njihovih ovlašćenih lica milion i šesto hiljada dinara su dobili donacija pod znacima navoda po ovom osnovu, a onda ih kako sami kažu vraćali ljudima koji su funkcioneri opštine Stari grad.

Druga organizacija „Čarobne ruke“ se zove, udruženje u pitanju, kaže tri miliona i skoro tri stotine hiljada dinara dobili su u okviru određenih donacija, a onda ih u kešu vraćali nazad nadležnom u opštini Stari grad. Ovo su stvari koje svakako treba da dobiju odgovarajući epilog. Kada kažemo institucije da se bave svojim poslom do kraja, ovo svakako, dakle neizostavno treba ispitati.

Kakav je odgovor na ova saznanja koji dobijamo od strane ovih ljudi iz neposrednog okruženja Dragana Đilasa i samog Đilasa i drugih iz tog njegovog tzv. saveza. Oni samo pokušavaju da izbegnu bilo kakvu odgovornost, da na neki način eskiviraju ruku pravde. Naravno, za to smatraju, neophodno im je da dođu na vlast, jer cene ta vlast može samo da ih u potpunosti liši svake odgovornosti.

Kako dolazi na vlast Dragan Đilas po sopstvenom viđenju i sopstvenim planovima? Nasilnim metodama. I dok mi to govorimo sve vreme, saopštavamo glasno, oni pokušavaju da nevešto demantuju. Vidite sada, potvrda da Đilasov tzv. savez nasiljem želi da dođe na vlast, došla je danas iz samog tog saveza. Stamatović Milan iz Čajetine koji podvlači da je i dalje član tog saveza, ne samo da je jedan od osnivača, nego i dalje tamo angažovan aktivan i govori u njihovo ime.

Kaže danas da se ne slaže sa svim stavovima tog njegovog saveza kom pripada i kaže – želim im uspeha u politici, ali se očigledno razlikujemo u nekim važnim stavovima. Obratite pažnju. Takvo je i pitanje načina dolaska na vlast, jer kako rekoh nasilna dešavanja ne donose dobro. Dakle, on kaže – Đilasov savez hoće nasiljem da dođe na vlast i kaže da se on sa tim ne slaže u potpunosti. Ali, ako to neko zna, pa zna valjda jedan od njihovih deset osnivača i jedan od rukovodilaca koji je i dan danas tamo. Kaže čovek tamo pripada.

Ne bi bilo loše, pošto Đilas pokušava da MMF, Svetskoj banci, a vidim danas i delegaciji EU kroz neka pisma objasni kako oni uopšte ne vide situaciju u Srbiji dobro, nego će on da im otvori oči i saopšti kako se u ovoj zemlji zaista živi. Da ovu izjavu svog Stamatovića dostavi kada sledeći bude slao određena pisma, jer ako želi bilo šta da razjasni tim ljudima ili nekom trećem, nije važno kome. Ova Stamatovićeva izjava je razjašnjenje najbolje moguće, najbolje na svetu. Ko su ti ljudi, kakvi su njihovi planovi i šta od Srbije žele da naprave, ovde je prikazano najpreciznije moguće.

Uzgred budi rečeno, neka bude i najmanje važno, neka ih izvole obavestiti. To je važno za odnose koje imaju sa EU da je u prošireni sastav funkcionera DS neki njihov građanski demokratski klub, to su juče napravili, izabrano sijaset zaslužnih javnih radnika, znate sve samih veličina koje tone žuči svakog dana prosipaju i po Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, članovima Vlade Srbije, ali i drugim ljudima iz SNS. Da se u to elitno društvo uključila i na poslednjem mestu Vesna Pešić, upravo ona gospođa koja je juče saopštila da su ljudi iz EU koji dolaze ovamo i sa nama razgovaraju o različitim važnim stvarima, kako je ona to juče rekla fekalije. E, dakle to su njihovi odgovori, to su njihove vrednosti i to je verovatno najbolji mogući pokazatelj šta treba da očekuju od njih i u ovom trenutku, a i u bilo kojoj budućnosti sagovornici iz EU ili bilo kod drugog dela sveta. Srbija se svakako bavi svojim potrebama, izgrađuje svoju ekonomiju, utvrđuje koridore, gospodine Rističeviću, tu ste potpuno u pravu, na koje je čekala decenijama i sve ono što je napravila, dobra je potvrda i dobar zalog da će i ono što je najavljeno, kao što su koridori poput onog šumadijskog, dakle, Vožda Karađorđa, brza saobraćajnica kako vi to kažete, ali nastavak Koridora 11, ali i oni koji treba da nas povežu infrastrukturno sa Republikom Srpskom i mnogi drugi, da su to ozbiljni planovi, da su to planovi od kojih Srbija može da očekuje samo dobru realizaciju i da su vizionarske projekcije koje, još jednom da ponovimo jeste definisao Aleksandar Vučić, ima tome više od dve i po godine, da se razvojem ekonomije ostvaruje dobra podloga za bilo kakav drugi napredak i bilo kakvu drugu sreću.

Ono što je apsolutno neosporno, „mali Šengen“, da. Jedan od načina je za to da se dodatno učvrsti naša ekonomija, da se proširi tržište i ponuda, pa kada smo već šampioni u privlačenju stranih investicija, da budemo još veći. Ova zemlja zaslužuje da nadmaši svaki svoj uspeh, ovaj narod zaslužuje da može jednog dana da kaže napravili smo od naše kuće baš ono što smo želeli i baš ono što je odavno zaslužila da bude, bili smo mudri, bili smo strpljivi, nije nam bilo teško da radimo i uz sve to, imali smo nekoga da nam pokaže kojim pravcem treba ići. Tu naravno mislim na Aleksandra Vučića i na SNS, tu nikakve nedoumice nema.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 08.09.2016 -