VLADIMIR ORLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 15.04.1983. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je doktor nauka - elektrotehnike i računarstva.

Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2007. godine, na Odseku za elektroniku, telekomunikacije i automatiku- smer telekomunikacije, dok je 2012.godine zvanično promovisan u doktora nauka, takođe na Elektrotehničkom fakultetu.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u Istraživačko-razvojnom centru "IMTEL Mikroopt dd" i Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". Od 2008. do 2011. je radio kao rukovodilac Odeljenja za digitalnu obradu signala u Institutu za mikrotalasnu tehniku i elektroniku "IMTEL Komunikacije AD". U periodu od 2011. do 2012. radio je kao inženjer senior u "High Tech Engineering Center doo", a od 2012. radi u Istraživačko- razvojnom centru "VLATACOM d.o.o.", kao sistem arhitekta.

Objavio je preko 50 naučnih radova i bio je stipendista Ministarstva prosvete, Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije i Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo.

Član Udruženja pisaca "Poeta" na Čukarici.

Govori engleski jezik.

Potpredsednik je Opštinskog odbora SNS Čukarica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:59

Osnovne informacije

  • Srpska napredna stranka
  • Beograd
  • 15.04.1983.
  • inženjer

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Hvala.

Pošto je rasprava nešto šira, a svi znaju da je intencija predlagača bila da se narodu izađe u susret.

Dakle, činjenica jeste da je mnogo ljudi, mnogo naših građana ostalo da nije završilo posao, a svi rokovi ističu sutra i mnogo ljudi ima potrebu da i dalje reši svoja pitanja vezano za oružje i odgovarajuću dokumentaciju. Suština Predloga zakona je da se još jednom ljudima u susret izađe.

Naravno, kao što to ume da bude često u Narodnoj skupštini slučaj postane ovo šira rasprava i onda se priča o zakonu generalno, pa i o drugim zakonima, pa i o drugim sednicama, pa i o svemu drugom, sem o Predlogu zakona.

Pre svega, ja sam hteo da pitam poslanika Ševarlića, koji priča ovde svašta, između ostalog, optuživao nas iz Srpske napredne stranke da smo genetski modifikovani, pa odmah izašao i nikako ga nema da se u salu vrati, a hteo sam da ga pitam, ali tu je, koliko vidim, gospodin Vukadinović, vi ste sada koalicioni partneri, koliko sam ja razumeo, najavili ste zajednički izlazak na izbore, pa ako ćete biti ljubazni da prenesete poslaniku Ševarliću moje pitanje, a možete i vi da odgovorite na njega, ni to ne bi bilo loše.

Ako ima želju da priča o svemu i svačemu, sem o dnevnom redu, sem o našem predlogu koji je usmeren ka cilju da se narodu pomogne, ako ima vremena da se bavi svim drugim, kako ne nađe jednu jedinu reč za shodno da izgovori na temu poziva na državni udar u Srbiji? Evo, to je sad pomenuo gospodin Šormaz, a nije za to sigurno čuo gospodin Ševarlić prvi put, pre minut kada je to pomenuo Šormaz, niti ste vi niti bilo ko treći.

Svi znaju da je u ovu Narodnu skupštinu juče, doduše ne u salu, nego tamo u hol gde se okupljaju novinari, došao Boško Obradović i pozivao čovek ne trepnuvši da se digne vojska, da se digne policija, da se izvrši državni udar dok predsednik nije u zemlji, da preuzme vlast, a njega valjda da izoluju, pošalju ne znam gde i da onda ovde mi imamo građanski rat. Da li je tako? To su opisivali, što Boško Obradović, što ovi drugi Đilasovi satrapi kao neko divno i bajno rešenje koje će svima doneti sreću u nekakvu u ovoj zemlji.

E, pošto je to izgovorio u Narodnoj skupštini i pošto to jeste tema juče, sinoć i danas, kako ovi koji imaju vremena da se svim i svačim bave ne nađoše za shodno da jednu jedninu reč kažu na tu temu, da li se sa tim možda slažu ili to osuđuju? To može da osudi samo svaki pristojan čovek u ovoj zemlji, da kaže da je to apsolutno neprihvatljivo. Na šta to liči da se priziva bukvalno građanski rat, da se priziva krvoproliće, da neko sanja da će bilo šta u Srbiji da bude dobro. Kome? Njima, Đilasu, Đolaku, Miškoviću, Bošku njihovome, kome će da bude dobro ako se na taj način bilo šta u ovoj zemlji reguliše ili rešava?

Naravno da je to apsolutno neprihvatljivo. Što ne nađoste za važno da to pomenete na bilo koji način? Dakle, to je bilo moje pitanje, pre svega, za Ševarlića, ali nemam ništa protiv, možete i vi, pošto ste sada koalicioni partneri. Nije se niko oglašavao sa te strane kada je Boško Obradović počeo sa svojom rasističkom kampanjom borbe protiv migranata, strašnih migranata koje treba verovatno da počistimo sa lica zemlje kada je napravio ono svoje brendirano kamijonče da kao promoviše bojkot, a u stvari promoviše svoju fašističku i rasističku ideologiju.

I uopšte nek ne bude važno što se nisu udostojili da se tim pitanjem bave svi oni koji su se svrstali i rekli - da, mi smo rame uz rame sa Boškom Obradovićem. To su, da vas podsetim, uradili lično Dragan Đilas, dakle on je otvoreno rekao - u ovome smo Boško i ja jedno. Njih dvojica su jedno. Dakle, kad govori Boško, govori Đilas. Kada govori Boško, govori Đilasov kum Mladen. Kada govori Boško, govore svi ostali koji su prihvatili da im stoje rame uz rame.

I neka ne bude problem što nisu našli za shodno da se tim pitanjima, još tada, a tada je bilo krajnje vreme, bave ovi iz Demokratske stranke, vajni, takozvani veliki liberali, veliki evroljani, veliku borci za najviše standarde u domenu ljudskih prava, da se ne bave time što su sada defakto u koaliciji, i što ih defakto predstavlja, u njihovo ime govori jedan ksenofob, jedan fašista, jedan rasista. Da su se tim stvarima bavili na vreme verovatno ne bi smo došli u situaciju da u njihovo ime taj isti fašista, Boško Obradović, dolazi ovde juče, staje pred novinare, i sad svi misle nastaviće svoju uobičajenu tiradu protiv migranata, a on uzme pa izgovori - pozivam vojsku i policiju. Mogu da vam pročitam kako je to tačno zvučalo. Dakle, da izvrši puč da, da svrgnu izdajnika sa vlasti i sačuvaju bezbednost države u novoj migrantskoj krizi.

O Aleksandru Vučiću je govorio, o izabranom predsedniku Republike, o čoveku iza kog je stajala apsolutna većina naroda u ovoj zemlji u momentu kada smo mi održali izbore, da vas podsetim, koje je imao jedno tri puta više glasova nego svi ostali zajedno. Znači, sve ostalo je da saberete, na jednu stranu da stavite, e on je imao tri ili četiri puta više. I sada Boško Obradović dolazi ovde, govori u ime tih koji su mu tolerisali sve drugo, što mu ne bi tolerisali onda i ovo, da li je tako? I sa ovim se slažu.

Ako ćemo da pričamo o svemu i svačemu, pa šta je čeri paradajz, šta je riba list i da li je neko od nas genetski modifikovan. Hajde, odredite se prema ovome. Hajde za ovo kažite šta vi o tome mislite, Ševarlić, vi slobodno, nađite nekog trećeg, nije važno, jer ako je nešto bitno nije vam bitno što hoćemo narodu da pomognemo i da se ovi rokovi pomere, ne mora da bude bitno, ali ako je nešto za narod bitno, hajde da vidimo odgovor na pitanje da li treba ovo da bude uređena zemlja, pristojna zemlja, zemlja koja vodi računa o tome da svoj mir i svoju stabilnost sačuva da bi mogla da radi dalje, da bi mogla da se razvija dalje, da osnažujemo našu ekonomiju dalje kad smo je već prvo sačuvali, onda popravili i osnažili značajno u odnosu na vreme tajkuna i njihovih fašista, njihovih batinaša, da možemo da dižemo standard sad kad smo ga već podigli značajno u odnosu na period tajkuna i njihovih fašista i njihovih batinaša ili treba sve da rasturimo i treba sami sebe da uništimo u nekom ludilu poput građanskog rata, oružanog sukoba ili vojno-policijskog puča?

To je pitanje na koje odgovor duguju svi oni koji prihvataju da sa takvima stoje rame uz rame, da sa njima pozivaju na uništavanje institucija u ovoj zemlji, ili bar ako hoće da se bave politikom u Srbiji i smatraju da ima važnijih tema, da budu svesni situacije, svesni trenutka i da budu potpuno načisto od ovoga sada, danas, važnijeg pitanja nema. Pa, da čujemo gde je ko i na kojoj strani. Što se nas tiče potpuno je jasno, mi ćemo uvek da budemo za onu Srbiju koja vodi računa o svojoj deci, o svojoj budućnosti, što znači, Srbiju koja vodi računa o tome da nikome dlaka sa glave ne fali, da čuvamo tuđe kao svoje jer sve je to naše, i ovakve uvek ćemo moći samo da osudimo. A da čujemo šta o tome imaju da kažu ostali, primera radi Ševarlić ako se seti gde je Narodna skupština tokom pauze za ručak ili nešto nakon nje, ili vi koji sa njim sarađujete.

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Dobro je, gospodine Vukadinoviću, što ste prihvatili da neku vrstu odgovora ponudite.

Inače, samo da znate, nisam ja vas pomenuo tek tako samo zbog toga što ste rekli da ćete vi i Ševarlić zajedno na izbore neke, želim vam sreću, naravno, kao i svim ostalima, nisam mogao da budem načisto šta vi možete o tome da mislite. Znate zašto? Zato što pamtim onaj dan kada su ovde upali Boško Obradović i Ivan Kostić u pokušaju da isprovociraju narodne poslanike SNS.

Sećate se kada su ovde došli do stola za predsedavanje, bez ikakve dozvole, naravno, i mahali onim transparentima u pokušajima da izazovu incident u vreme kada se dešavala kriza u parlamentu Crne Gore, da bi se pokazalo da je problem ne u tome što se dešava u Crnoj Gori, ne u onome što radi njihova vlast u pokušaju da na silu istera jedan zakon duboko nepravedan prema srpskom narodu u Crnoj Gori, nego da je problem u tome što su u pitanju, prosto, Srbi, da pokažu da ima problema i da će da naprave problem i da od toga naprave vest i u Domu Narodne skupštine – evo, Skupština u kojoj ima Srba, u Beogradu, kao i u Podgorici, pa su problemi tu. Tada ste, da vas podsetim, bili oduševljeni tom njihovom diverzantskom akcijom, ne znam šta je to trebalo da predstavlja, jer ste sa njima u prolazu pozdravljali – baci, bravo, svaka ti čast?

Pa, to nisu videli samo poslanici SNS. Bio je tu tačno kod prolaza i Marijan Rističević kada se to dešavalo i mi smo pričali jedni sa drugima – da li ste videli šta se dešava i na šta ovo liči?

Živo me zanima da li i ovaj put smatrate da su po sistemu „bravo, care, svaka čast“ nešto pametno uradili kada su juče pozivali na to da se dignu vojska i policija, izvrše državni udar i zatoče Aleksandra Vučića po povratku u zemlju? To sam morao da vas pitam.

Pokušaj da se na nas prebaci odgovornost za to što oni pozivaju, da tajkuni i lopovi i fašisti, jer to i jesu, i što sami kažu, da to što oni pozivaju na građanski rat, što oni pozivaju na krvoproliće, da se na nas prebaci odgovornost rečima – nije ovde bilo dobre atmosfere, vi iz većine često niste birali reči, rekli smo vam mnogo puta, i ako treba da vam objasnimo još jednom, to su reči koje su oni sami izgovorili o sebi.

Da li ste čitali onaj finansijski izveštaj u kome sami ljudi iz DS kažu za vreme Đilasa, pa redom, da su oni sami sebi dodelili epitet žutog preduzeća. Da li se sećate toga? To su njihove reči, nije to niko od nas morao da izmišlja. Samo smo im pokazali izveštaj. Vi ste sami za sebe rekli – žuti lopovi, doslovce. A zašto? Zato što su sami u svoj izveštaj stavili da su oni, a ne mi, krali, nameštali tendere, nameštali konkurse, ugrađivali se za procenat, organizovali kojekakve radove i usluge za lokalne samouprave, pokrajinu, Republiku preko svojih firmi, da bi pare uzimali, da bi narod pljačkali. To su oni zaključili i sami sebe proglasili ujedno i tajkunima, taj Boško Obradović, ta batina fašistička Dragana Đilasa.

Jesmo li vam pokazivali ovde njegove literalne sastave o Draganu Đilasu kao tajkunu, tajkunčini, tajkunsko – medijskom magnatu? Pa, to su njihove reči o njima samima i mi smo nešto grdno zgrešili kada im njihove reči i kažemo – evo što ste vi sami o sebi pričali.

Pa, znate šta, možemo sa tim da se složimo. Ako vi mislite da ste vi ovo, pa i mi ćemo da vam kažemo – pa, vi ste to. Dakle, to je loš pokušaj spina. Ne možemo mi da nekoga uvredimo, pokazujući mu njegove reči, pa time mi da budemo krivi što taj neko hoće građanski rat u Srbiji, što taj neko hoće puč, što taj neko hoće državni udar, što taj neko hoće zlo Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici ili ljudima iz SNS.

Dakle, oko toga moramo da se razumemo, a ovo da ste overavali i bili oduševljeni pokušajem da se izazove incident, skandal i fizički obračun u Narodnoj skupštini, jeste, to ne morate da me ubeđujete da niste, to jeste radili. Ako se ne slažete sa ovim pozivima na državni udar, to je dobro da čujemo.

Vidim, tu je i gospodin Ševarlić. Ne bi bilo loše da čujemo zašto on ne nađe vremena. Valjda nije imao dovoljno minuta za repliku, da nam kaže šta on misli na pozivu na državni udar od strane Dragana Đilasa, kuma Mlađe, Boška Obradovića i ovih nesrećnika iz DS, što pokušavaju da utvrde ima li im stranke još uvek ili ne.

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.


Pre svega, o čemu smo mi govorili, kojim smo se temama bavili u Narodnoj skupštini, gospodine Ševarliću, vi ne možete da znate. Ne možete da znate iz prostog razloga što ste u ovu Narodnu skupštinu dolazili veoma retko. Doduše, kud i kamo više od ovih koji su sa vama zajedno ušli u Skupštinu, sa kojima ste bili na istoj listi, ali vrlo retko moram da priznam, pa i kada se zadesi da budete tu kao na primer danas, to je brat bratu, koliko? Pola sata dnevno.

Tako da, ne mogu da kažem da ste uopšte bili u prilici da znate kojim smo se mi temama bavili. Nije uopšte stvar u tome da li smo mi pričali o planovima za budućnost, mi smo te planove realizovali. Da vas podsetim, mi smo ovde zakone usvajali. Mi smo se reformama u ovoj sali bavili, te reforme sa svoje strane sprovodili. Svoj deo posla radili su i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, i Vlada Srbije, ali i mi kao Narodna skupština.

Vi ste odabrali da sve to, uglavnom, propustite. Kažem uglavnom, ne u onoj meri u kojoj su ovi drugi koje pomenusmo i sada, a sa kojima jeste zaista izašli zajedno na izbore, u tom momentu valjda delili vrednosti i sad kažete pokazali ste da se sa njima ne slažete onog trenutka kada ste ih napustili.

Kad dođete ovde i počnete da pričate o svemu i svačemu, ali bukvalno o svemu i svačemu, jer znate, nas da nazivate GMO iz čista mira, niko vas nije ništa pitao na tu temu niti vas je uopšte dotakao, ali ako ćete tim stvarima da se bavite, kako ne nađete za potrebno da se bavite onim što jeste najvažnija tema u ovom trenutku, a to je poziv na državni udar, gospodine Ševarliću, a to je poziv na vojni puč, to je poziv vojsci i policiji da izvrše državni udar i da počne nekakav građanski rat.

Da li vam je od toga važnije da vređate ljude iz SNS ili da to relativizujete? Ja vas sada pitam otvoreno za to – šta vi mislite o tome, kakvo je vaše mišljenje, odredite se? Vi umesto da odgovorite na to pitanje, vi kažete – a ja mislim o subvenciji ovo, o traktoru ono, a ovo mislim o zadrugama. Time pokazujete da za vas ovo pitanje nije važno, da ga ignorišete, da nije opasno.

To je pitanje, gospodine Ševarliću, koje se tiče svakog u ovoj zemlji i svačije dece i budućnosti čitavog naroda. Ne možete da počnete priču da li smo mi nešto zatvorili. Mi smo ovde, između ostalog, i politikom koju smo sprovodili, zakonima koje smo donosili, mnogo toga otvorili. U ovoj zemlji, da vas obavestim, u odnosu na period Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, tog žutog tajkunskog i lopovskog preduzeća, što smeta gospodinu Vukadinoviću kada se kaže, ali to je tako, to je istina, u odnosu na to vreme mnogo smo toga dobrog otvorili.

E, sada je tema jel treba, jel rešenje, jel dobro, jel ispravno da sve to što smo otvorili, pa i ono što nisu uspeli da unište, da se sve zaravna, da bude kao ravna zemlja nakon nekog kompletnog rasula, devastacije, uništavanja koje sa sobom nosi građanski rat, jer na to ti ljudi pozivaju, taj Boško Obradović, Đilasov pulen. Za to sam ja pitao. I to ne sme da relativizuje, to ne sme da se ismeva, to ne sme da se razvodnjava pričama o tome da li mi vama ličimo na paradajz i šta ste nam već sve rekli. Dakle, to smo mi radili.

Priča o tome da smo to što smo otvarali i to što smo izgrađivali pravili za neke migrante, pa to vam je priča Boška Obradovića. Maši nečim, plaši narod, pričaj koješta, iako to nikoga ne zanima, a onda, vidite kako se ta priča divno nadograđuje, onda samo odjednom ispališ rečenicu – i zato pozivam da Vojska Srbije i policija preuzmu vlast u zemlji.

Znate, u Grčkoj se pre nekoliko godina desilo nešto slično. Poslanik njihove ekstremno desne organizacije „Zlatne zore“ je isto to izgovorio u njihovom parlamentu, ali ne pred novinarima, nego na mesto gde bi trebalo da je najzaštićenije, za govornicom. Doslovce je isto pričao. Rekao je – pozivam vojsku i policiju da izvrši državni udar i preuzme vlast. Znate li šta se desilo tada? Ne samo da su ga osudili svi prisutni, ali svi prisutni, osudila ga je i njegova poslanička grupa i oni koji su sa njim izašli na izbore, izbacili ga iz stranke i rekli – mi se ovoga stidimo, mi se ovoga gnušamo, ovo je nama odvratno, ovako nešto da neko poželi našoj zemlji i našoj deci, to ne dolazi u obzir.

E, zbog toga ja pitam vas koji ste bili na istoj listi, na istoj strani, klupe delili sa ovima, koji isto to izgovaraju ali u Skupštini Srbije, kakva je vaša reakcija? To ne može i ne sme da se relativizuje, da se ignoriše, da se pravimo da nije bilo ništa. Bilo je, bilo je što-šta. Svako je dužan u ovoj zemlji da kaže gde tačno stoji kada se takva postavljaju, jer se to tiče sudbine čitavog naroda i čitave države.

Gospodine Vukadinoviću, nikakve veze to nema sa našim rečima i tonom kojim smo se obraćali na prvoj sednici ili na kojoj god hoćete posle nje. Na toj prvoj, da vas podsetim, tadašnji šef poslaničke grupe DS, u to vreme predsednik DS, Bojan Pajtić, nama je psovao mater. Nije niko od nas ništa slično rekao o njemu. Imate snimak i dan danas, pa pogledajte našta je to ličilo.

Da li je to rekao Mićunoviću, koji je predsedavao ili nama ovamo, ja ne znam, nekako je u nas gledao. Ali, tog Mićunovića niko od nas ni tada ni posle nije nazivao onim rečima koje mu je uputio taj fašista Boško Obradović koji ovde poziva na državni udar. Jesmo mu mi govorili sve ono što mu je rekao Boško Obradović pre nekih mesec dana, pa su poskakali neki iz DS, ali imaju pametnija posla nego da štite jedni druge, a sada svi moraju da štite malo sami sebe. Ne znaju šta će i kako će. Ali, to su njihova posla i njihov odnos prema njihovim kolegama.

Dakle, tu vrstu agresije, tu vrstu i verbalnog nasilja, ali videli ste jako brzo ono koje prerasta u otvoreno fizičko nasilje, u ovu salu, u ovom sazivu, koje još uvek traje, uneli su neki drugi. I to je cela istina koju vi jako dobro znate. E, sad, što su ti mislili da će tako na silu, na bezobrazluk, na drskost, na nasilje i na tu klicu fašizma koju su uneli, moći da poruše sve klupe sa ove strane, pa da onda oni ovde zavode red, e, tu su se, kao što vidite, prevarili i to je suština njihovog, možda i vašeg problema sa nama.

Ovde stoje ljudi koji se ne libe da kažu – to tako moći neće. A da li se sa njima slažete ili ne, vi ste najpozvaniji da odgovorite. Rekao sam vam, neretko ste podržavali sve ono loše, katastrofalno loše što su ti ljudi radili, pa me zato zanima šta imate da kažete danas na primeru ovog poziva na državni udar, i vi i gospodin Ševarlić, čijim odgovorom, siguran sam, nije zadovoljan ni gospodin Ševarlić.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27400.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština grada Beograda (Odbornik) Grad Mesečno 10000.00 RSD 08.09.2016 -