Ovde ću, uvaženi predsedavajući, da izrazim veliko zadovoljstvo zato što neko predlaže da se ovaj član briše. Time je opet pokazao da ga ne interesuje da se po nekoj normalnoj ceni proda preduzeće. Nekada su to radili ofrlje i odokativno, kako im je to padalo na pamet. Zato je ovo najbolji pokazatelj da ih ne interesuje nikakav državni interes, kako bi neko preduzeće trebalo da se privatizuje.
Ministre, pitam vas, mislim da su građani Srbije dužni da znaju, šta se dešava ako ni jedna, ni druga od ovih cena ne uspeju na prodaji? Šta se na kraju dešava? Da li se nastavlja postupak privatizacije ili ne?

Nisam se javio za reč.

To sam se malopre javio, ali mi niste dali reč za repliku.

Evo i ovde ću da izrazim veliko zadovoljstvo što je neko tražio brisanje ovog člana, jer time pokazuje da je protiv metoda javnog prikupljanja ponuda. Neko je navikao da sistem – ja tebi ti meni i pogodbe, da čitav život tako prodaje preduzeća, pa je možda tako i u Mađarskoj prodao „Beopetrol“ naprimer.
Zaista bih zamolio da građani Srbije znaju šta se ovde zahteva da se briše, jer ovde se zahteva da se briše transparentnost, a neko je svojevremeno prodavao sve tri cementare za manju cenu nego što je Vlada Mirka Marjanovića ugovorila za jednu cementaru. Toliko je bila uspešna ta privatizacija da su tako obogaljili čitavu državu, a evo ja sam naveo sistem „Beopetrola“, kada neko u Mađarskoj primi fino jednu torbicu i onda proda firmu bez rešene imovine i zato mi danas imamo veliki problem zbog toga. Hvala.

Slažem se da je neko trebao da bude hrabar kada je tu bio premijer, ali šta da se radi.
Što se tiče samog amandmana, pitam građane Srbije, imate na internet sajtu kompletan predlog zakona, traži neko da se briše definisanje šta je predmet prodaje i time pokazuje svu besmisao svojih amandmana. Znate, kada neko hvali privatizacije koje su tolike ljude ostavile na ulici, sve vam je onda zaista jasno i potpuno je građanima Srbije danas jasno zašto neko ne želi da privatizacije u ovoj državi konačno budu transparentne. Hvala vam.

Zarad građana Srbije, samo da kažemo svim ljudima koji prate prenos, dotična gospoda se zalažu da se izbriše član koji definiše šta mora da stoji u izveštaju zastupnika kapitala koji se podnosi prema Agenciji, što je još jedan u nizu dokaza da neko voli zakulisne radnje, da neko voli da muti u privatizacijama, da mu je to bila osnovna delatnost.    
Samo da kažemo građanima Srbije jednu veoma važnu stvar – ovde neko želi da ostanemo na starom, da se preduzeća prodaju direktnim pogodbama, muljanjem, što bi narod rekao. Ja vas molim, građani Srbije, da upravo ovakvo podnošenje, a sve – briše se, jer, ako biste obrisali ovako nešto, vi biste se zaista vratili na staro gde se preduzeća bukvalno prodaju na taj način da neko postane dobitnik tranzicije a da radnici ostanu definitivno gubitnici tranzicije. Hvala vam.

Meni nije jasno zašto bi neko želeo da obriše član koji definiše kako da se obezbede uslovi za trgovanje akcijama. Doduše, akcije nekih preduzeća kada su se odvijale privatizacije, kada ste možda vi bili akter, su zaista potpuno bile obezvređene. Ja razumem da vas to možda ne interesuje, ali nemojte sada da dopustite da se to nešto obezvredi.
Vidim da se zalažete za stečaj svih preduzeća. Ja vas razumem. Kako ste sprovodili privatizacije, državu ste celu u stečaj ubacili. Zaista, ovo je još jedan u nizu pokazatelja koliko destruktivno ste pristupili ovako jednom zakonu, ali to pokazuje kakvi ste vi i zašto građane Srbije sve ovo danas košta zbog niza podnetih amandmana koji su suštinski potpun, potpuno besmisleni.

Hvala, predsedavajući.
Reklamiram član 107. – dostojanstvo parlamenta. Podsetiću vas da su i novinari deo ovog parlamenta, jer izveštavaju iz njega ovde. Neko vređa novinare, čitav esnaf, pričajući im o autocenzuri. Ovde neko hoće da kaže da su novinari ljudi bez mišljenja i da se otprilike trude, pišu tekst, pa onda ga sami povuku.
Zamolio bih vas da u buduće niko tako više ne vređa novinare. Kao poslanik vlasti, apelujem na kolege novinare da što kritičniji budu prema vlasti zato što je to dobar korektiv u društvu.
Ako već konačno pričamo o medijskom linču, a pomenut je naš bivši kolega Goran Knežević, pošto je bio poslanik, pa medijski linč je on preživeo od strane takvih demokratskih medija, gde ni jedan novinar nije smeo da pisne od Dragana Đilasa, ili već ne znam od koga, ili Bojana Pajtića. Preživeo je najgori mogući medijski linč. Trinaest meseci je bio u pritvoru na pravdi boga, dobio oslobađajuću presudu, niko mu se nije ni izvinio. Zaista bih vas zamolio da ubuduće reagujete na ovakve stvari. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. - dostojanstvo Skupštine, zato što kada iznosite nešto ne možete da iznosite neistine, a to vređa, naravno, čitav parlament, posebno pričajući o nekim tamnim vremenima.
Podsetio bih, u to svetlo vreme, gde je gospodin bio premijer, imali smo akciju „Sablja“, gde ste dolazili na referisanje šta ćete da napišete u novinama. Ako ste pisali slučajno nešto suprotno tome, mediji bi vam se gasio.
Prema tome, sramno je da se ovakve stvari iznose i da se ovako obmanjuje javnost, posebno sada u situaciji kada se donosi zakon koji je vrhunac demokratije i koji su svi pohvalili. Ako se neko diči periodom u kome su gasili medije i u kome su takođe novinari, a podsetiću na ubistvo novinara Pantića, i te kako bili i likvidirani i šta se sve dešavalo, zaista bi trebalo da se stidi, s obzirom da je akcija „Sablja“ zaista što se tiče medija najgori mogući mrak koji je bio u ovom delu Evrope. hvala.

Javljam se po članu 107 – dostojanstvo Narodne skupštine.
Malopređašnja koleginica, koja je inače veoma konstruktivno nastupila u samom Odboru, saglasili smo se oko mnogo čega, je izrekla jednu neverovatnu stvar, a to vređa dostojanstvo svih nas. Neko kaže – zna se dobro ko stoji iza smene šefa deska „Večernjih novosti“. Pozivam je da kaže kako se zove osoba koja stoji iza smene šefa deska „Večernjih novosti“, tim pre što poznajem čoveka. Bio mi je urednik svojevremeno u jednom nedeljniku „Revija 92“. O njemu mislim sve najbolje, ali ako već aludirate da je to neko iz vlasti, kažite imenom i prezimenom ko je osoba koja je kriva za njegovu smenu, jer bi svi voleli da to znamo. Ne možemo ovako paušalno optuživati ljude, jer to zaista nema smisla i to vređa dostojanstvo ovog parlamenta. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, svoje izlaganje ću započeti jednim pozivom, zato što mi stalno ovde slušamo kako postoji navodno nekakva auto cenzura, mada je to jedan besmislen termin, jer očigledno neko time vređa novinare, pa valjda pokušava da kaže kako novinari žele da se trude da napišu tekst, a onda ga sami povuku. Zaista ne razumem koji novinar to radi, ali očigledno se to ovde zapatilo u našem društvu, takav jedan besmislen termin.
Zaista bih sada pozvao sve kolege novinare, pošto sam dugo godina s njima delio taj hleb i znam kako je teško danas živeti kao novinar, gotovo je nemoguće živeti danas kao novinar, pa ih ja pozivam da svi pišu veoma slobodno, da obavezno kritikuju vlast, da obavezno kritikuju rad premijera, da obavezno kritikuju rad ministara, da obavezno kritikuju sve nas poslanike, zato što je to potrebno ovom društvu. Nema razloga ničega da se plaše. Slobodno neka iznesu, jer mi nismo bogom dani ovde da nismo podložni kritici, već naprotiv.
Ako nekog od nas uhvate u kriminalu, neka pišu o tome. Javnost je dužna da zna da li je neko od nas, ne daj bože, imao ruke u pekmezu i treba to da pišu. Pa čak i ako izmisle nešto, nemamo pravo da se ljutimo na njih, mi smo javne ličnosti i dužni smo tako nešto da istrpimo. Jedino ih molimo da nam omoguće da imamo demant, ali nemamo pravo da se ljutimo na novinare. Slobodno neka pišu, ovo je jedna slobodna država, samo što ćemo sada konačno znati ko stoji iza nekog teksta ili ko je u nekom elektronskom mediju ili radiju pustio određeni tekst, jer znaćemo konačno vlasničku strukturu.
Mislim da je to nešto što je najvažnije, jer mnogi su do sada koristili medije i zloupotrebljavali, tako što niko nije imao pojma ko je vlasnik medija, pa se na kraju ipak ispostavi da je neki bivši predsednik jedne partije sa svojom marketinškom agencijom suvlasnik sa jednim tajkunom jednog medija, preko kojeg plasira određene informacije. To sada više nije moguće. Sada ste čak dužni da kompletnu vlasničku strukturu prijavite po Zakonu o informisanju, pa čak i ako imate 5% svega suvlasničkog udela, sve vaše ćerke firme ste dužni da prijavite koje su tu, tako da ćemo znati ko stoji iza kog teksta i koji mu je bio motiv.
Što se tiče samih kolega novinara, ja ih molim da budu što slobodniji i što više kritike da daju na račun vlasti, zato što je to dobro za vlast i zato što ni jedna vlast nije dobra ako nema dobru kritiku.
Što se tiče sva ova tri zakona, očigledno jedini protivnici su oni koji izgleda da su promenili kurs pa od onoga bez malo božanskog prema EU sada su otišli na neku potpuno drugu stranu. Njima su ovakvi zakoni izgleda ne dopadaju, a ove zakone je baš EU pohvalila i rekla je da su izvanredni. Inače, se zahvaljujem kolegama iz NDS zato što su bili jako korektni i na Odboru i njihova predstavnica gospođa Branka Karavidić je bila veoma konstruktivna i rekla da su odlični zakoni. Tako da joj se zaista na ovome zahvaljujem.
Prva stvar koja se meni strašno ovde dopala gospodine ministre vezana je bila za definiciju šta su to mediji. Pošto smo ovde stalno pričali kako postoji cenzura na internetu, jel tako? Ovim zakonom se internet ne definiše, država nema nikakav uticaj na internet. Prema tome, ljudi, pišite slobodno na internetu šta god želite osim, naravno ako to ne ulazi u domen neke krivično-pravne odgovornosti, ako neko ne poziva na rušenje ustavnog uređenja ili, ne znam, na neke terorističke akcije ali to je već problem za policiju, a ne naravno za državu. Ljudi pišite slobodno na internetu.
Veliki sam pristalica i toga da sve javne ličnosti imaju neki svoj profil, da li na „tviteru“, da li na „fejsbuku“ na tim društvenim mrežama, zato što ste dužni da odgovorite narodu šta ljudi misle o vama, pa čak i ako je to nekada veoma ružno. Jedino, naravno nisam pristalica ako nekog uhvati pa vas baš psuje ali ima i takvih ljudi. Što se tiče same kritike i odgovora, polemike, narodni poslanik i bilo koja javna ličnost je dužna da, naravno odgovori narodu, odnosno građanima ono što ga pitaju preko društvenih mreža i ja sam jedan od velikih fanova i pristalica toga i učesnik sam svih debata na društvenim mrežama.
Druga stvar, naravno već sam pomenu vlasničku strukturu. Godinama smo vapili za tim. Mi smo ovde imali situacije da recimo neko otvori neki mediji, a onda pošto ne plaća porez, ne plaća ništa ugasi te iste novine pa otvori drugu firmu. Jel tako? I onda je ponovo vlasnik tog istog medija samo promeni. Ovim zakonom je to onemogućeno. Ubuduće ćemo morati da znamo svaku promenu u vlasničkom udelu u nekom mediju, što je veoma pohvalno i konačno ćemo znati ko zapravo stoji iza određenih tekstova ili, naravno iza određenih priloga.
Takođe, moram da naglasim, ovde stalno neko priča o nekakvom medijskom linču, o uticaju na novinare. Ovim zakonom se to i te kako definiše. Ne može niko da utiče na novinara da objavi neki tekst ako on to neće. Za tako nešto možete da snosite sankciju, ne postoji mogućnost ni direktnog, ni indirektnog uticaja.
Ovde smo očigledno bili podeljeni u dve kategorije novinara. Na one prema kojima ste mogli da vršite represiju kakvu god ste hteli, zato što nisu bili podobni vlastima i o njima kada ih neko ugnjetava, reč niko nije smeo da napiše. Imamo, i danas se to, recimo događa ali od ove druge strane, na primer za neke svoje novinare će i te kako uzeti u zaštitu, mada sam naravno pristalica, svaki novinar mora da se uzme u zaštitu. Recimo, imali smo redovno situaciju prebijanja jednog novinara, konkretno govorim o svom kolegi Dejanu Anđusu, koji je prebijen ispred svog radnog mesta. Jedan dan se o tome pričalo, iako je on jedan od najvećih kritičara SNS, zaista jedan od najvećih kritičara, ali vidimo da danas već neki mediji koji su pod kontrolom, jel tako, na neki način, opozicije više o tome ni slovo ne žele da kažu.
Pa šta se to promenilo? Zašto? Zato što kolega Anđus nije pristao baš da bude na njihovoj strani. Onda imamo tu dve kategorije, jedni su povlašćeni, drugi nisu. To je zaista ružna praksa. Lično sam doživljavao, pošto sam bio na drugoj strani tokom režima koji je predvodio gospodin Tadić, lično sam doživljavao koliko hoćete puta razne vrste pretnji, ali znate, to je sastavni deo tog posla. Međutim, kada bi se negde požalio nikada u životu niko nije hteo jednu jedinu reč o tome da napiše. Zato što je to tada, baš tada nije odgovaralo.
Drago mi je što ovim zakonom se sprečava uticaj marketinških agencija na neki način na medije, jer smo imali jednu zaista neverovatnu situaciju da ovde jedan marketinški mag, u stvari njih dvojica, ali pre svega ovaj jedan što je posle bio predsednik partije, je upravo preko reklama uticao kako će neki mediji da izveštavaju. Onda ste imali neverovatnu situaciju da recimo od 2008. godine do 2012. godine o njegovom radu, o radu dok je bio na mestu gradonačelnika Beograda niste smeli nijedno jedino slovo kritički da napišete, jer ako napišete ugasiće vam se mediji, zato što vam neće dati reklamu od njegove marketinške agencije.
Znamo svi da mediji žive od reklame. Kad ne dobijete reklamu možete slobodno da ugasite medije. To se zaista tako dešavalo i to je jako ružno što se tako nešto zbivalo i sada kada neko posle toliko godina cenzure i ne znam čega odlučio da nešto i napiše o njemu, onda je to katastrofa, onda je to sada zaista strašno i vodi se kampanja. Pune četiri godine koliko je ovde uticao na medije nije smeo niko slovo da napiše o njemu.
Pri tome je zloupotrebljavao jednu gradsku televiziju koju svi plaćamo, govorim o „Studiju B“. Srpska napredna stranka je stranka koja je pobedila 2012. godine, a od 2008. godine do 2012. godine nije smeo niko da priviri na „Studiju B“. Rekao sam, to je televizija koju smo svi plaćali. Molim vas, da se takve stvari više nikad ne dogode.
Slušam ovde kritike vezano za RRA, pa ja mogu da kažem o njima koliko god hoćete kritika i to se definiše ovim zakonom o elektronskim medijima. Sve te članove RRA birala je suprotna strana, od prvog do poslednjeg i nijedan nije smenjen, kao što nije smenjen nijedan član Upravnog odbora RTS, a neko nam danas priča o nekakvoj cenzuri.
Izvinite, o kojoj cenzuri neko uopšte može da govori kada nijedan jedini novinar nije pomeren sa te televizije, kada nijedan jedini urednik tamo nije pomeren, kada apsolutno svi članovi RRA su ostali na svojim radnim mestima i niko im ništa nije rekao i oni i dalje rade svoj posao. Čuli smo čak da je ovde neko rekao da je RRA ogrezla u korupciji. To pričaju ljudi koji su birali tu RRA. Pitam vas sada da li je i Gordana Suša ogrezla u korupciji? Nismo je mi birali iz SNS, birala je ona druga strana. Da li je vladika Portfirije ogrezao u korupciji?
Zaista neverovatne stvari smo čuli ovde. Moram da vas pohvalim za još jednu stvar vezanu za Zakon o elektronskim medijima, to je ovo za prekogranične kanale. Zaista smo imali jednu neverovatnu situaciju da strani program koji se ovde emituje uzima reklame, iznosi novaca iz Srbije i ne plaća nikome nikakav porez. Štetu imaju naši mediji, štetu ima i država. Drago mi je da ste konačno ovim zakonom definisali i to više nije moguće. Ne možete naravno da puštate reklame kad vam padne na pamet posebno ako ste neki strani program i da pri tom ne plaćate državi apsolutno ništa što je zaista neverovatno. Mislim, da je to dobro što se regulisalo.
Moram da kažem vezano za televizijsku pretplatu. Postoje tri načina funkcionisanja javnih servisa. Prvi način je ili ta pretplata ili taksa da bi taj mediji živeo. Videli smo da što se tiče same pretplate jako je to loše išlo.
Drugi način je da to bude na državnom budžetu, ali ljudi moraju da znaju da se država povlači iz svih medija. Pozdravljam što se država povlači iz svih medija i veliki sam pristalica privatnih medija zato što smatram da je konkurencija i tržište nešto što donosi dobar program.
Treća stvar je da ugasite javni servis, a verujem da to nikome nije u interesu i da je potpuno suludo i besmisleno, tako da vam ostaju ove dve opcije. Jedna je da joj nađete način kako da se finansira. Mislim da je taksa veoma dobro rešenje ako ste već rekli da će biti do 500 dinara gledajte da bude što niže, nemojte da bude baš 500 dinara. Zato što to jeste teret za naše građane.
U svakom slučaju ovo su odlično zakoni. Izvanredno se reguliše medijski prostor. Izvanredno se reguliše tržište medija. Izvanredno se reguliše način postupanja vlasnika medija i šta moraju naravno da urade. Štite se novinari dobijaju zaista dobru zaštitu. Mislim da ovome niko ništa ne može da prigovori osim ako je u potpunosti zlonameran. Uostalom, sva novinarska udruženja su pohvalila ove zakone. Naravno, sa velikom radošću ću glasati za njih. Hvala vam.

Ukazujem na povredu član 107, vezan za dostojanstvo parlamenta.
Mi imamo jednog narodnog poslanika koji se javi za povredu Poslovnika, kaže koji je član, a onda uopšte ne govori o povredi Poslovnika, nego postavlja političku temu na tapet i vodi takvu vrstu diskusije. To je zaista uvreda za ovaj parlament, zato što pokušavate da izvrdate ruglu sam Poslovnik.
Inače, kada već govorimo, ja to prosto moram da kažem, vezano za te privatizacije, ne optužujemo vas mi da su pljačkaške, to vas je optužila Evropska komisija i Verica Barać. Oni su vam rekli da su 24 privatizacije za koje su tražili da se ovde istraže bile pljačkaške. Morate vi, ipak malo da mislite o tome. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, moram ovde da izrazim jedno veliko zadovoljstvo zato što je malopređašnji govornik pričao nam ovde o privatizaciji i to je veoma dobro što je on pričao zato što je on danas jedan živi svedok kako se privatizacija odvijala u nekom periodu, jer je bio direktan učesnik u mnogim od tih različitih poslova.
Recimo, ja bih mu savetovao, a to bi bilo za javnost dobro, da nam napiše knjigu kako se to prodaje „Beopetrol“, a onda kada se dobiju, pošto je malopre pričao o crnim i tamnim poslovima i ne znam čim, pa baš me zanima kako je on dobio određena sredstva, a priča se da su tu neke torbe radile, da je nekome pet miliona evra dato itd. Umesto da ta sredstva uloži u vinograde, on očekuje subvencije od države, da mu država da vinograde i tako da se još duplo koristi.
Dobro je danas takvi pričaju o privatizaciji, da javnost zapravo vidi kako se pljačkala država, jer zato što je baš danas on ovde davao jednu izjavu, a to je još jedan u nizu dokaza da nikada ne čita zakon, a sada ćemo da govorimo o zakonu…
(Predsedavajući: Molim vas, vratite se na zakon.)
… zato što je rekao da neko želi da direktnim pogodbama privatizuje ovaj ostatak preduzeća. Konkretno je mislio na premijera Vučića.
Da obavestim gospodina Živkovića, direktne pogodbe su izbačene iz ovog zakona. Nema direktnih pogodbi, a on je autoprojekcijom navikao na sebe da baš tako radi.
Imamo situaciju da nam neko danas deli moralne lekcije kako se ovde odvijala privatizacija.
Uzgred budi rečeno, za „Beopetrol“ ne optužujem ga ja, nego ga optužuje član tenderske komisije, koji je prisustvovao prilikom prodaje „Beopetrola“. Mislim da se čovek zove Ratko Stojanović i on je dao izjavu za novine.
Kada pričate o privatizaciji, setite se perioda kada ste donosili zakone kojima ste omogućavali da preduzeće pokrene samostalno postupak privatizacije, i to kroz prospekte, tako što preduzeće sastavi prospekt, pa onda inicira sopstvenu prodaju. Prevedeno na srpski, dovedete nekog vašeg direktora, koji je zadužen da preduzeće obogalji, a onda on sastavi prospekt i da Agenciji za privatizaciju, pa onda tako krene privatizacija preduzeća. Tako smo dobili koliko god hoćete afera, a inače za sve te afere, opet ponavljam, ne optužujemo vas mi, to vas je optužila Evropska komisija, jer ona je rekla da su 24 privatizacije sporne i zato su se one rešavale, čak je i Verica Barać o tome pisala.
Zašto o svemu ovome pričamo? Ljudi moji, danas smo u situaciji da spašavamo šta se spasiti može. Slažem se sa jednim kolegom, koji je govorio, a i sa vama uvaženi ministre, da je ovo na neki način iznuđeno. Da je sreće, pa da je ovaj zakon donet 2001. godine, možda bi se država zaštitila, možda se ne bi ovako rasprodala naša imovina, možda se ne bi preduzeća ovako upropastila, kao što su se upropastila. Danas je – spašavaj glavu, daj šta daš. U pravu ste kad kažete – ne možete hirurgijom da nešto lečite. Hirurg izvrši operaciju. Da li ćemo preživeti? Ne znam. U takvoj smo situaciji da lečimo nešto, a da li ćemo uspeti da se izlečimo, to je veliko pitanje, jer smo potpuno devastirani, uništeni, upropašćeni.
Moram da pohvalim neke stvari vezano za Zakon o privatizaciji, posebno kontrolu vršenja privatizacije. Moram da priznam, uvaženi gospodine ministre, nemam toliko poverenja u Agenciju za privatizaciju, a niti u ovu Upravu za sprečavanje pranja novca. To jesu institucije koje bi i te kako trebale da budu transparentne, da se odlikuju nekim poštenjem. Međutim, u dosadašnjoj praksi, moram da priznam, to baš i nije bilo tako. Ljudi se plaše. Znate, koga su zmije ujedale taj se i guštera plaši. Ljudi koji tamo to budu radili, a nadam se da će sada raditi daleko poštenije, plaše se kako će oni vršiti tu vrstu nadzora. Moram da priznam, Vlada je ovde uzela mnogo jaču kontrolu, nego što je to bilo do sada, i nad samom Agencijom i nad ovim što će Uprava za sprečavanje pranja novca da radi.
Moram da vas pohvalim za još neke stvari, vezano za direktnu pogodbu. Možda je to brži metod da se preduzeće proda. Međutim, bili smo svedoci da u ovoj zemlji očigledno nema dovoljno svesti šta znači imati državnu imovinu i šta znači ući u neko strateško partnerstvo ili pokušati da nešto prodate a da to bude na korist države. Nažalost, te direktne pogodbe su se uvek završavale veoma štetno po radnike i veoma štetno po državu. Ovde je to bio izvor korupcije. Mislim da je dobro što to nije uvedeno u zakon i što je tako nešto izostavljeno. Ovo su bolji metodi da se privatizacija sprovede. Možda će to malo usporiti, ali se nadam da ljudi koji rade u ovim preduzećima koja su u restrukturiranju…
Inače, kada govorim o tim preduzećima, jedan poslanik je u prvom delu sednice rekao – od 2008. godine nismo ništa privatizovali. To je tačno. Nisu, jer su držali preduzeća u restrukturiranju, hranili su ih svojim partijskim kadrovima. To je tačno. Nisu ih zanimali, nije ih interesovalo da probaju da privatizuju neko preduzeće i da privreda počne da radi. Ne, nego su držali ta preduzeća na infuziji, trošile su se narodne pare, trošio se budžet, zapošljavali su se partijski kadrovi i kada je država došla do kolapsa, kada je došlo do bankrota, ona su se setili da pričaju kako će radnici izgubiti posao. Posao su, što je neko već rekao, izgubili još kada su ušli u postupak restrukturiranja, a sada će izgubiti plate, jer nigde na belom svetu nema da se plaća nerad. Ne možete da ne radite ništa, a da vam se plaća. To je nešto što je normalno. Znate, kada je neko vodio računa samo o tome da sebe sačuva na vlasti, onda je apsolutno pribegavao takvu metodu i daj da se optereti što više državni budžet i da se što više država upropasti. O mnogim detaljima ću i te kako govoriti u drugom zakonu, kada bude po amandmanima.
Moram da se osvrnem vezano za Zakon o stečaju. Dosta dobrih stvari se sada uvodi, ali mi smo sa tim stečajem imali toliko problema i plašim se onoga ko će vršiti tu vrstu kontrole nad ljudima koji budu stečajni upravnici. Žalosno je što većina građana misli, čast izuzecima, bilo je među stečajnim upravnicima časnih i poštenih ljudi, ali zbog delatnosti mnogi od njih su više smatrani, upotrebiću taj izraz, gangsterima, nego što su bili stečajni upravnici. Ako je neko uništavao, namerno uništavao ta preduzeća, jer se dešavalo da stečajni upravnik namerno uništava preduzeće, a onda on učestvuje u kupovini tog preduzeća, njegovih lokala, kompletne njegove imovine sa svojim nekim prijateljima ili konzorcijumom, da ne pričamo o tome kako su dobijali poslove. Dobro je što se ovde konačno menja izbor stečajnih upravnika. Pozivam vas da što pre donesete taj podzakonski akt, kako bi se to što pre regulisalo. Imali smo sada jednu neverovatnu situaciju da ono što bi trebalo da bude izuzetak postalo je praksa, a praksa je bila ta da sudija namerno izabere nekog stečajnog upravnika i onda taj ima, recimo, 20, 30 predmeta, a neko nema nijedan zato što nije pristao da učestvuje u nekim prljavim radnjama koje su se odvijale.
Stečajni upravnik bi trebalo da bude častan posao, da se mi ponosimo tim ljudima koji su stečajni upravnici, da oni sami imaju dovoljno veliku svest da moraju da rade nešto što je na korist države, na korist građana, na korist tim ljudima koji su tamo zaposleni. Nažalost, imali smo primere gde su stečajni upravnici svoj položaj koristili da upropaste neko preduzeće, a kasnije i sami da učestvuju u privatizaciji.
Pozdravljam ovo što je promenjeno i zato što će sada izbor stečajnih upravnika zavisiti od ovih algoritama, odnosno svega što se bude odvijalo u privrednom sudu, tj. od ovog softvera. To nije softver gde možete da klikćete po 100 puta, pa da izaberete nekog stečajnog upravnika koji se vama sviđa, nego je to softver gde možete jednom da kliknete, gde će vam izaći ime stečajnog upravnika koji će rukovoditi stečajem u određenom preduzeću.
Moram da pozdravim transparentnost, vezano za rad stečajnih upravnika, zato što će biti dužni da podnesu pismeni izveštaj stečajnom sudu, ali će morati u preduzeću, gde su inače stečajni upravnici, da se nađe na internet sajtu, tako da će svaki njihov izveštaj građani moći da vide i da budu upoznati sa tim šta radi stečajni upravnik, tako da su mu mogućnosti za određene zakulisne radnje i te kako smanjene.
U svakom slučaju, ovo su dva zakona koja će spasiti našu privredu i koji neće dozvoliti da neko uzme pet miliona evra i da omogući nekim pumpadžijama da imaju lokacije gde god im padne na pamet i da vodi takve zakulisne radnje, kao što je to radio neko ko je bio naš bivši premijer.

Reklamiram povredu člana 109, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine.
U drugom javljanju uvaženi kolega uopšte nije dobio vašu dozvolu, a počeo je da priča i zloupotrebljavao je govornicu. Zaista mi nije jasno zašto toliki žar kod njega i takva netrpeljivost? Očigledno istina mnogo boli i zaista mu se izvinjavam.
Inače, nisam uzeo ulogu tužioca. Ulogu tužioca je uzeo narod i zato vas je smestio tu gde vas je smestio sa takvim procentom glasova. Hvala.

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
Strašno je kada se takve neistine iznose, to zaista vređa dostojanstvo Skupštine i svih nas ovde poslanika. Da pričamo o privrednoj aktivnosti, samo u prvom kvartalu 2012. godine zatvoreno je 14.260 privatnih preduzeća. Koja privredna aktivnost je tu postojala? O čemu mi pričamo?
Zato reklamiram ovu povredu Poslovnika, bili ste dužni da kada neko iznosi takve strašne neistine da ga opomenete. Hvala vam.