ŽIVAN ĐURIŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1947. godine. Po zanimanju je sudija, u penziji.

Bio je sudija Opštinskog suda u Velikoj Plani.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2019.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ovo je prilika i ja osećam potrebu da, pre nego što kažem nekoliko reči u vezi zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, podsetim da je reforma pravosuđa započela donošenjem nacionalne strategije reforme pravosuđa 2006. godine, Ustava novembra 2006. godine i seta pravosudnih zakona decembra 2008. godine.

Još jednom ću da podsetim kako je bivši režim, odnosno Demokratska stranka koja je tada bila na vlasti, sprovodila reformu pravosuđa, tzv. reformu pravosuđa 2009, 2010. i 2011. godine. Tom reformom, bar je tako proklamovano, trebalo je dosledno regulisati vladavinu prava i nezavisnost sudske vlasti kroz doslednu podelu na tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. U više odredaba Ustav je predviđao da je sudska vlast nezavisna od druge dve grane vlasti. Ciljevi reforme su bili nezavisnost pravosuđa, nova mreža sudova, smanjenje troškova pravosuđa, izmene procesnih zakona u cilju efikasnosti. Nezavisnost pravosuđa je trebalo ostvariti kako je to Ustavom garantovano, kroz nezavisnost sudske vlasti, stalnost sudijske funkcije i zaštitom položaja nosilaca pravosudnih funkcija sudija i tužilaca. Nezavisnost sudske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama u kojima je prelaznim i završnim odredbama predviđen opšti reizbor i izbor sudija, što je bilo u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i načelom stalnosti sudijske funkcije.

Osnovno ustavno načelo koje garantuje nezavisnost sudija kroz načelo stalnosti sudijske funkcije je pogaženo i svako tumačenje koje je tada davano, pre svega od političara stranke koja je bila na vlasti, nije u skladu sa ovim ustavnim načelom. Samo da podsetim, nezavisnost sudijske vlasti nije dosledno sprovedena Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o sudijama. Izvršna vlast je, suprotno mišljenju stručne javnosti i bez učešća pravosuđa, donela odluku o opštem reizboru i izboru sudija od strane prvog saziva Visokog saveta sudstva, koga nije biralo pravosuđe, već Skupština. Izbor i rad tog prvog saziva Visokog saveta sudstva pratilo je niz nepravilnosti i nezakonitosti. Izvršna i zakonodavna vlast je dala posebne privilegije članovima prvog saziva Visokog saveta sudstva, jer su bili izuzeti iz opšteg reizbora i obezbeđeno im je napredovanje po isteku mandata. Ovo je dovelo do protivusluge prema izvršnoj vlasti jer je izvršen izbor sudija bez ikakvih merila i procedure prema meri izvršne vlasti, što uopšte više nije sporno i postoji niz dokaza za to.

Detaljnom analizom te nove mreže sudova i efekata sveukupne te tzv. reforme pravosuđa jasno se može utvrditi da je građanima pravda postala nedostupna, da su sudski troškovi postali veći i da je celokupni sudski sistem postao skuplji i sporiji. Pored štete koja je nastala, sudski sistem je postao skuplji, materijalnu štetu su pretrpele i neizabrane sudije, kao i nematerijalnu štetu, jer je danom objavljivanja odluke Visokog saveta sudstva 25. decembra 2009. godine o neizboru sudija i prestanku sudijske funkcije počela medijska hajka preko pisanih i drugih medija na sve neizabrane sudije, i to od tadašnjeg Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva i članova tadašnjeg režima.

Iz svih ovih razloga podneto je više stotina tužbi za naknadu materijalne i nematerijalne štete, Republika Srbija je platila milionske iznose za štetu koju je neko naneo, pravosuđe je devastirano, a da do sada niko za to nije odgovarao.

Srpska napredna stranka je još u predizbornoj kampanji 2012. godine ukazala na neophodnost nastavka reforme pravosuđa i ispravke grešaka koje su učinjene, kao i da nikada neće dozvoliti da se ovako nešto ponovi, što su građani Srbije prepoznali i što ova stranka na delu čini.

Pored donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa i Akcionog plana za sprovođenje ove reforme, a u skladu sa ovim strateškim dokumentima, donet je niz zakona iz oblasti pravosuđa, kao i iz drugih oblasti od kada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti.

Zakonima čije je donošenje na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine, i to pre svega Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, Predlog zakona o sprečavanju korupcije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Republika Srbija zaokružuje zakonski okvir za novi efikasni pravosudni sistem.

Zadržaću se pre svega na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Najznačajnija izmena Krivičnog zakonika, i to u opštem delu, je uvođenje doživotnog zatvora, kao nove vrste kazne. Pored uvođenja doživotnog zatvora, Predlog zakona sadrži još jednu značajnu novinu, a to je propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinioca krivičnih dela kada su u pitanju povratnici, odnosno višestruki povratnici. U posebnom delu Krivičnog zakona izvršene su izmene i dopune koje se odnose na to da je za svako krivično delo za koje je po važećem zakonu propisana kazna zatvora od 30 do 40 godina sada propisana kazna doživotnog zatvora.

Ukazao bih na značajnu ulogu koja pripada politici koja se vodi prilikom krivičnog postupanja i primene krivičnih sankcija, a koja se naziva kaznenom politikom. Voditi kaznenu politiku znači primenjivati krivične sankcije prema izvršiocima krivičnih dela, tako da se njima efikasno ostvaruje svrha krivičnih sankcija. Ostaje dilema da li je kaznena politika koju vode naši sudovi blaga ili stroga. Iako tvrđenje da se kod nas vodi blaga kaznena politika koja polazi od činjenice da se često izriče uslovna osuda, da su izrečene kazne zatvora kod mnogih krivičnih dela u blizini posebnog minimuma, da se često koristi institut ublažavanja kazne na prvi pogled izgleda prihvatljivo, do ocene o strogosti ili o blagosti kaznene politike ipak ne može se tako jednostavno doći. Činjenica je da kod nas između propisanih i izricanih kazni postoji veliki raskorak, što vodi zaključku da je kaznena politika izuzetno blaga.

Najzad, samo da podsetim narodne poslanike i sve građane Srbije da je predsednik Republike Aleksandar Vučić u više navrata isticao da je završetak reforme pravosuđa jedan od bitnijih stubova za normalno funkcionisanje privrede, državne uprave i stvaranje sigurnog ambijenta za strana ulaganja. Sve to u praksi se čini, što građani mogu videti.

Sve izmene zakona koje su donete od kada je SNS preuzela vlast dovele su do ubrzanja sudskih postupaka, smanjenja broja nerešenih predmeta, ujednačavanja sudske prakse i veće predvidljivosti sudskog sistema. Sve ovo treba da ima za rezultat vraćanje poverenja građana i privrede u sudski sistem i zaokruživanje zakonskog okvira za novi efikasniji pravosudni sistem.

U danu za glasanje glasaću za sve ove predložene zakone. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji glasi – u članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi – odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na monetarnu politiku.

Članom 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja koji nosi naslov – značenje pojedinih izraza, objašnjeno je značenje pojedinih izraza koji se koriste u ovom zakonu, a sve radi doslednije i pravednije primene istog.

Ovaj Zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostali zakoni koji su na dnevnom redu ove sednice doprineće ostvarivanju osnovnih načela fiskalne politike koju vodi ova Vlada, SNS i predsednik Aleksandar Vučić. Srpska napredna stranka je još u svojim programskim načelima 2011. godine istakla da fiskalni sistem i fiskalna politika svake države je ogledalo njene efikasnosti i socijalne pravednosti. Od stabilnosti fiskalnog sistema zavisi sigurnost i pouzdanost dugoročnog investiranja i štednje.

Ministar finansija, gospodin Siniša Mali je prilikom obrazlaganja Predloga budžeta za 2019. godinu naveo da je stabilizacijom javnih finansija stvoren prostor za napuštanje kriznih mera koje su primenjivane za fiskalnu konsolidaciju prethodnih godina.

Predlogom budžeta fiskalni prostor je ravnomerno raspoređen, što omogućava povećanje penzija i plata. Ovo kao i rasterećenje privrede i omogućavanje novog investicionog ciklusa čini osnovne karakteristike budžeta za 2019. godinu pored svega onoga što je navedeno u obrazloženju koje je od strane Vlade i ministra izneto na ovoj sednici.

Zbog svega ovoga pozivam narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon, Zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja glasi: „U članu 3. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi - primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na monetarnu politiku.

Članom 3. Predloga zakona, koji nosi naslov „Načela“, navode se načela kojima se Centralni registra rukovodi u obavljanju poslova propisanih ovim zakonom. Ta načela su nezavisnost Centralnog registra u svom radu u okviru ovlašćenja propisanih ovim zakonom, efikasnost, jer se svi prijavljeni podaci bez odlaganja unose u jedinstvenu bazu, kao i načelo ekonomičnosti, jer se svi podaci upisuju i prenose organizacijama socijalnog osiguranja bez odlaganja i uz što manje troškove.

O značaju ovog zakona, kao i drugih zakona koji su na dnevnom redu ove sednice, a posebno zakona o budžetu za 2019. godinu za sve sveukupni razvoj Republike Srbije i njen fiskalni i monetarni sistem govorio sam prilikom obrazlaganja prethodnih amandmana, a sada ću samo navesti da će ovakav budžet omogućiti zadržavanje stabilnog kursa dinara, uz prosečnu inflaciju od 2,2% i uz realni rast BDP od 3,5%, kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu i da će ovakav budžet omogućiti i dalje vođenje ovakve monetarne politike.

Zbog svega ovoga pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon, zakon o budžetu za 2019. godinu, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39