Hvala predsedavajući.
Uvažena ministarka, poštovani gosti, pred nama su obimne izmene i dopune zakona koji zapravo uređuje oblast vazdušnog saobraćaja u Srbiji i praktično je krovni zakon kada je u pitanju vazdušni saobraćaj.
Zapravo, ovaj zakona je usvojen 2010. godine, o tome ste govorili, pretrpeo je dve izmene i svakako se može reći da je ovo jedan od onih zakona koji regulišu one oblasti koje zahtevaju svakodnevno, odnosno svakogodišnje usklađivanje sa međunarodnim propisima i standardima i, naravno, novim tehnologijama.
Na samom početku ću se osvrnuti prvo na neke odredbe zakona u prvom delu zakona. Kada su u pitanju nove definicije, o tome su govorile moje kolege, Olgica Batić je to pominjala, a tiče se, najvažnije po meni, definicije, nove definicije vazduhoplova. Ova izmena je posledica izmene pojma vazduhoplova koji prema važećem zakonu ne prepoznaje, zapravo ne reguliše bezpilotne vazduhoplove i smatram da je ovo izuzetno važno, obzirom da bezpilotni vazduhoplovi jesu nešto što je danas izuzetno značajno i prisutno u vazdušnom saobraćaju.
Zakonom se stvara osnov i za bliže uslove za bezbedno korišćenje, zatim razvrstavanje opremljenosti, održavanje ovih vazduhoplova, takođe, propisaće se i uslovi za lica koja će koristiti ove bezpilotne vazduhoplove, a sa aspekta bezbednosti rekla bih da je izuzetno važno da će ovi vazduhoplovi biti evidentirani, odnosno upisani u registar vazduhoplova.
Takođe, vrši se i potpuno usklađivanje izmenom definicije pojma javnog avio prevoza i redovnog avio prevoza. Pomenute su i nove kategorizacije, kao što su komercijalno i nekomercijalno letenje, malo drugačija kategorijazicija, odnosno podela aerodroma, o tome ću govoriti kasnije, i imamo novu ili modifikovanu kategorizaciju vazduhoplovnog osoblja.
Jedno od najznačajnijih izmena, i ona prolazi zapravo kroz ceo zakon, jeste, tiče se zapravo Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Data su nova ovlašćenja, odnosno nadležnosti, od sada će Direktorat odobravati mreže ruta vazdušnog saobraćaja koje je do sada odobravalo Ministarstvo nadležno za saobraćaj uz saglasnost Ministarstva odbrane. Zatim, priznavaće sertifikate za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdate u stranoj državi, pri čemu ovi dokumenti će biti prihvatani bez vođenja postupka, što je izuzetno važno.
Pomenuto je i jačanje regulatorne uloge Direktorata i definitivno da će to obezbediti efikasniji i operativniji rad samog Direktorata, jer svakako da profesionalci, odnosno lica koja rade u Direktoratu najbolje znaju koje propise treba da donesu kako bi bili efikasniji u svom radu.
Naravno, menja se i rešenje koje se odnosi na sastav Upravnog odbora direktorata. Poslanička grupa SPS svakako podržava ovo rešenje. Umesto ministara svakako podržavamo da u Upravnom odboru budu lica koja su iz struke.
Promenjene nadležnosti Upravnog odbora kada je u pitanju izuzimanje nadležnosti donošenja propisa još jedna je od stvari koju podržavamo.
Što se tiče svih poslova koje obavlja Direktorat, oni jesu definisani prema zahtevima EU, a usklađenost Direktorata sa evropskim propisima redovno proverava Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja u toku svojih stadardizacionih provera. Tako je na primer, evo direktorka klima glavom, na njihov zahtev Direktoratu vraćen inspekcijski nadzor, dok je sa druge strane istraživanje udesa iz Direktorata prešlo u nadležnost Ministarstva za saobraćaj.
Takođe, mislim da je potrebno reći da rezultati pomenutih provera jasno pokazuju da Direktorat je potpuno usklađen sa zahtevima, budući da je Agencija dodelila akreditaciju Odeljenju plovidbenosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva da vrši proveru organizacija za održavanje vazduhopolova, nakon čega te organizacije direktno dobijaju sertifikat kao da je Agencija sama radila.
Pomenula sam Upravni odbor. Naravno da postavljanje pitanja da li država ima nadzor nad radom Direktorata, svakako da ima i podržavamo formiranje Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovu.
Kada je u pitanju avio saobraćaj, zakonom se vrši potpuno usklađivanje izmenom definicije pojma javnog avio saobraćaja i redovnog avio saobraćaja i preciznije se definišu opšti uslovi predviđeni za izdavanje operativne dozvole avio prevoznicima.
Tu je još jedno usklađivanje uredbe Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008/2008, a to je jeste detaljno definisanje finansijskih uslova za izdavanje operativne dozvole. Predviđaju se strogi finansijski kriterijumi koje moraju da ispune avio prevozioci kako bi obavljali javni avio prevoz. Ovo je izuzetno važno i sa aspekta bezbednosti, budući da finansijska stabilnost prevozioca svakako utiče i na bezbednost avio saobraćaja.
Izvršeno je terminološko usklađivanje. To je jedan od preduslova za izdavanje operativne dozvole za obavljanje javnog avio prevoza, to jest tzv. potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio prevoza zamenjuje se sertifikatom vazduhoplovnog operatera.
Zakonskim izmenama se na neki način olakšava stranom avio prevoziocu da obavlja međunarodni javni prevoz sa Republikom Srbijom, odnosno ubrzava se procedura, po novom rešenju pojedinačni avio taksi let, što je još važnije, hitan medicinski prevoz, dovoljno je da strani prevozilac pribavi odobrenje Direktorata koje po hitnom postupku izdaje. Zakonom se propisuju i objavljene ukupne cene avio prevoza, ne samo za redovni, već i za vanredni avio prevoz.
Kada je u pitanju vazduhoplovno osoblje, zakon daje modifikovanu kategorizaciju vazduhoplovnog osoblja. Predloženom izmenom se dosadašnje pomoćno letačko osoblje preimenuje u kabinsko, a padobranci se svrstavaju u letačko osoblje. Tehničko osoblje kontrole letenja koje predstavlja jednu od kategorija vazduhoplovno-tehničkog osoblja, pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi, koja je do sada obavljala poslove na osnovu potvrde o obučenosti ovom izmenom se svrstava u osoblje kojem se izdaje dozvola, predviđa izuzetak za obuku za sticanje ili obnovu važenja dozvole kabinskog osoblja, za sopstvene potrebe da vrši i operater vazduhoplova u javnom avio prevozu.
Sa aspekta bezbednosti može se reći da ove izmene i dopune svakako unapređuju bezbednost. Propisana je obaveza operatera aerodroma da po pribavljenom mišljenju MUP-a i BIA se odredi kontrolisana i obezbeđivano restriktivna zona, zatim službeni prolaz i da te zone budu jasno obeležen, propisuje da u kontrolisanoj zoni aerodroma i restriktivnoj zoni se obavlja kontrola pristupa lica i vozila, a da se pregled obezbeđivanja obavlja na ulazu i unutar ove zone. Radi još veće bezbednosti za odvijanje vazdušnog saobraćaja propisuju se posebni uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju aerodroma, kao i uslovi za održavanje aerodroma i aerodromske službe.
Kada je u pitanju obustavljanje javnog avio prevoza na liniji, ako su prekoračene granične vrednosti emisije gasova ili buke sada se direktno ovlašćuje Direktorat da donosi odluku. Ovo je nešto što je bila dilema i koleginice Olgice Batić, ali ministarka, vi ste njoj odgovorili ko zapravo vrši ova merenja, jer u obrazloženju koje smo dobili nije bilo jasno, bar nama.
Kada su u pitanju aerodromi, o tome je bilo reči takođe, izmenama zakona vrši se malo drugačija kategorizacija. Zadržali smo podelu na vojne, civilne i mešovite aerodrome, a napušta se dosadašnja podela na aerodrome, letilišta i terene.
U zavisnosti od namene i karakteristike samog aerodroma, kao i u zavisnosti od tipa vazduhoplova koji može da sleće na takve aerodrome, izdaju se sertifikati ili dozvole za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma. Propisuje se obaveza operatera, obaveštavanje Direktorata i nadležne jedinice kontrolora letenja o promenama i prekidu korišćenja aerodroma.
Predviđena je mogućnost izmene dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, ali i mogućnost njihovog prenosa, kao i mogućnost izdavanja privremene dozvole pod određenim uslovima.
Ono što je važno, jeste da ovaj zakon detaljnije odnosno preciznije uređuje uslove za sticanje svojstva mešovitog aerodroma, da izvesne odredbe predviđaju ugovore koji će biti između Ministarstva odbrane i civilnih operatera koji imaju dozvolu i svakako da je ovo interes Republike Srbije da osposobi sve aerodrome koje može, naravno, u cilju profita, investicija ali i održavanja.
Kao što sam rekla, 2010. godine, kada smo usvojili ovaj Zakon, mi smo praktično omogućili liberalizaciju poslovanja u vazdušnom saobraćaju i ovu priliku bih iskoristila da čestitam Vladi Republike Srbije na uspešno realizovanom programu ili projektu transformacije JAT-a u Er Srbiju, jer smo svedoci da se poslovanje širi, da imamo uvedene nove standarde i nove destinacije. Unapređena je i bezbednost ali i uslužna delatnost u avio-saobraćaju.
Nadam se da ćemo uskoro u tom duhu otvoriti prve interkontinentalne letove, budući da smo pre nekoliko dana ovde i ratifikovali sporazume koji se na ovo odnose i svakako da bi bilo lepo da posle 23 godine Beograd bude direktno spojen sa američkim kontinentom.
Zahvaljujući uspešnom poslovanju Er Srbije imamo uspešno poslovanje i Aerodroma „Nikola Tesla“. Pominjali ste neke rekorde. Ove godine će Aerodrom „Nikola Tesla“ zabeležiti pet miliona putnika. Moram da iznesem jedan podatak. Naime, 2005. godine Aerodrom „Nikola Tesla“ je imao projekciju da pet miliona putnika bude 2030. godine.
Ova strateška odluka Vlade, kada je u pitanju transformacija JAT-a i izmene ovog zakona doprineće daljem razvoju vazdušnog saobraćaja, ali, samim tim i privrede Srbije.
Na kraju, mogu da kažem da ideja o objedinjavanju svih aerodroma koja provejava u javnosti, a ja verujem da ste i vi, ministarko, pristalica toga, za nas je vrlo prihvatljiva i SPS će podržati i ovaj zakon, ali i inicijativu za objedinjavanje svih aerodroma. Hvala.