Hvala, gospodine Mrkonjiću.
Što se tiče SPS iznosim ponovo principijelni stav i on će važiti u toku ovog zasedanja, ukoliko ova vlast baš ne pretera, a blizu je, da oni projekti, one međunarodne ratifikacije, u ovom slučaju oni zajmovi koji su u funkciji razvoja srpske privrede, u funkciji poboljšanja standarda građana, možda čak i u funkciji otvaranja nekih novih radnih mesta, jer takvih projekata najmanje vidim kada je u pitanju sadašnja vlast, ne znači da ih u potpunosti nema, za sve takve projekte unapred želim da kažem svima, i onima kojima se to sviđa i onima kojima se to ne sviđa - da će SPS principijelno glasati za. Zato je narod glasao za nas - da probamo da obezbedimo da mu bude bolje.
Meni je žao što naša poslanička grupa nije veća da možemo više da utičemo, ali zato imam jedan predlog za svoje kolege radikale. Ajde da skupimo, imamo više od 1/3 poslanika, pa sve ove teme koje iznosimo da su kriminalne da ih stavimo na dnevni red, kao što smo hteli da stavimo na dnevni red poverenje Vladi i da o tome zaista pričamo na jednoj sednici do kraja jasno i javno, i da ovde sedi sudski zapisničar, čovek iz MUP-a i iz UPBOK-a, pa da se to sve zabeleži.
Onda će gospoda iz DOS-a pričati malo o nama, da najzad raščistimo tu srpsku političku scenu, da vidimo ko su naši lopovi, ko su njihovi lopovi, i da svi lopovi i naši i njihovi najzad odu u zatvor, da može ovde normalno najzad da se radi.
Znam da to izaziva polemike, ali zaista mislim da svaki lopov, pre svega naš, ako je bilo takvih, kad kažem ''naš'', to su oni koji su koristili partiju da protivpravno steknu sredstva za svoje lične potrebe, da treba da odu u zatvor. Ne znam šta je tu sporno.
Što se tiče železnice, molim vas, ono što nama ovde smeta, bio sam u prethodnoj Saveznoj skupštini, jeste činjenica da se i ovi krediti, kao i mnogi drugi potezi Vlade, rade bez jasne strategije. Pogledao sam ovu navodnu strategiju Vlade Republike Srbije. O njoj je veoma stručno i dovoljno dobro govorio kolega Mrkonjić, koji tu oblast odlično poznaje.
Ali, činjenica što mi znamo šta treba da uradimo od projekata, kako treba da rekonstruišemo preduzeća, jer su nam to uglavnom rekli Evropljani, ali smo sami shvatili, nije vezana za jasnu metodologiju, za jasne rokove i za jasne prioritete.
Biću nežniji nego kolege radikali. Ne može da ode ministar u neko selo i da kaže, makar to bilo i zbog izbora, makar bilo zbog čega, ovde ću da ljuljnem milion, dva, tri, pet evra. Možda on čovek i nije ukrao, možda su ti građani zaista dobili put, ali se postavlja pitanje ...
(Dragan Todorović s mesta: Odakle ljulja?)
Od naših para, gospodine Todoroviću, od PDV-a, od naroda, od kredita koje mi treba da vratimo. Znači hoću da pričam, bez obzira što ovde nije gospodin Ilić, da je često u ovih sedam-osam godina dosovske vlasti, a juče sam definisao pojam eksperta, molim vas. Ekspert je čovek kome niko ne zalazi u stručnost, a koji zahvaljujući svojoj partiji i njenom ucenjivačkom kapacitetu u okviru koalicije koja je na vlasti, ima mogućnost da bude postavljen na neko odgovorno mesto i na tom mestu radi u cilju sticanja lične i partijske koristi. Dakle, o tome govorim.
Dakle, ono sa čime bih se sporio ovde, kada bi mi vodili ovde ozbiljnu raspravu, o aferama ću malo kasnije, jeste da nemamo jasne rokove, da nemamo jasnu metodologiju i nemamo jasne prioritete. Znam da je ministar ovde, izašao bi za govornicu i rekao vama - pa kako ne znamo, pa Koridor 10, pa tunel, pa bušiš, pa daš pare, pa uzmeš kredite. Sve je to u redu, ali to u strategiji ne stoji jasno. Mi nemamo jasne rokove.
Gospodo, mi ozbiljno kasnimo. Kada čovek ode u Hrvatsku, onim novim autoputem, što god mi mislili o Hrvatima i njihovoj državi, o načinu na koji je stvorena, onaj autoput prema primorju je sjajan. Ovaj od Beograda do Zagreba su završili. Uzeli su milijarde, ali te milijarde koje su uzeli same sebe vraćaju. O tome je govorio uvaženi prof. Šami i to je sa naučnog stanovišta i stanovišta privrede zaista tako.
Zašto osam godina posle sankcija, u uslovima kada mnogi tvrde da su oni koji su bacali bombe na Srbiju danas navodno saveznici, izuzimajući pitanje otimanja 15% teritorije u zamenu za ekonomske pogodnosti, oko čega se nikada nećemo složiti sa takvom politikom u Srbiji, dakle ako su nam i oni saveznici, ako pričamo o jeftinim kreditima, ako lako dolazimo u pregovaračku poziciju, zašto imamo tako malo realizovanih kapitalnih projekata u Srbiji? To je pitanje o kome mi treba da razgovaramo.
Što se mene tiče, ta je nesposobnost vezana za Vladu i za vlast. Ovde je govoreno o jednoj činjenici, o feudalizaciji ministarstava. Ta feudalizacija za posledicu nema samo to da nije moguće kontrolisati jedni druge, nego stvara sistemski okvir za korupciju, gospodo. Onog momenta kada imate sistemski stvorene uslove za korupciju, a to je ta feudalizacija ministarstava – pa iako ste popravili Zakon o državnim činovnicima, koji doduše ne funkcioniše, koji je odložen, jer niste stigli da se dogovorite kako ćete imati i predstavnike upravnih odbora i direktore javnih preduzeća, a kamoli nešto drugo; dakle, to što je trebalo da uvede poboljšanje u činovničku strukturu, niste u stanju da sprovedete – u takvim uslovima vama zaista u ministarstvima sede oni ljudi, koje sam, čini mi se, jako dobro opisao kroz sadašnje moje shvatanje pojma ''ekspert''.
Ne kažem da ministarstvo, ili ministarstva, ili vladine agencije, koje su takođe feudalizovane i rade šta hoće i kako hoće, ne angažuju stručne ljude, ali je prečesto tamo gde bi struka morala da bude isključiva u odlučivanju, i da daje zadnju i presudnu reč, prisutna politika. Sama ta činjenica govori da tu nešto nije u redu. Prema tome, molim vas, ne vidim ni u sadašnjem nastojanju i ovde nije priča samo o jednom ili o drugom kreditu.
Slažem se da Srbiji fali 2,5 hiljade vagona, je l' tako? Ali, isto tako imamo činjenicu da danas od smrada ne možete da putujete putničkim vagonima. Je li to nemamo za prašak? Da li nemamo dovoljno čistačica?
Da li mi ne znamo činjenicu kojom se prugom i kojom brzinom vozi, pa nam vozovi kasne satima i slične stvari? Šta hoću da govorim? Govorim o unutrašnjim resursima.
Dalje, Srbija ne kasni samo sa železničkom infrastrukturom. Pogledajte ovu klanicu oko JAT-a. U pravu ste, gospodine Šami, Aerodrom treba da bude jedno preduzeće, JAT i prevoznici treba da budu drugo, ali to treba da bude i u železnici. Ne mora samo ŽTP da ima lokomotive i vagone.
Znam da jeste, ali trenutno imamo monopol faktički, osim oko Smederevske železare, koja čini 22% prihoda železnice danas. To govori o tome da ni naša privreda ne funkcioniše, da vam ne ponavljam ovde što se već čulo i izbegavam prosto ovo o čemu smo govorili.
Ako vama jedno preduzeće, makar to bila i Železara Smederevo, donosi 22% prihoda, šta ćete vi onog momenta kada se možda ta železara preorijentiše na rečni transport? Šta ćemo sa potencijalima u vodenom saobraćaju koji takođe nisu izgrađeni?
Tu govorim o metodologiji i tu govorimo o redosledu gde mi, gospodo izvinite, ali nemamo jasno definisanu strategiju i nemamo jasno definisane prioritete. Čini mi se, s obzirom da sam potpuno ubeđen da tog tzv. jeftinog novca nema, a i tu sam ubeđen da termin "jeftini novac" koristimo samo zato da bi ubedili građane kako je dobro da povlačimo mnogo kredita. To je kredit, on je sa malim stopama kamatnim, ali neko mora da ga vrati.
Dakle, ovde ne govorimo o poklonima. Znam za činjenicu da je EBRD, odnosno Evropska banka za razvoj, imala drugačiji tretman prema kreditima nego Evropska investiciona banka. Evropska investiciona banka nam je ponešto i oprostila.
Nama ti krediti trebaju, ali građanima treba objasniti da su to krediti i da pri tome zaista, ukoliko gledamo šta je urađeno danas u Srbiji, neka je Velja napravio i 3.000 km puta, ne sporim, ono što sporim jeste nadzor u velikom broju radova, jer se sada već vidi da svi ti putevi nisu dovoljno dobro urađeni, ili neki.
Dalje što sporim i što veoma zameram generalnoj politici Vlade - zašto gradnja nije imala prednost? Znate šta, potpuno sam svestan činjenice, kada vam daju te jeftine međunarodne kredite, oni gledaju da zaposle svoju privredu, a mi valjda pošto uzimamo para kojih danas pomalo ima i viška na tržištu evropskom, treba da vodimo računa da zaposlimo svoju privredu. Pa onda ispadne da je u jednom velikom broju projekata "Mostogradnja" proizvođač.
Zašto nismo napravili tenderske uslove koji bi dali prednost našim firmama, našim svetskim firmama. Primer "Prokopa", zašto smo tek sada u poziciji da "Energoprojekt" nastavlja da radi projekat koji stoji 15-20 godina, i to posle propasti dogovora sa "Trigranitom"? "Energoprojekt" je poslovao juče i prekjuče, i pre šest meseci, i pre dve godine.
Zašto izbegavamo domaće firme? Uzimajmo kredita koliko god hoćemo. Potpuno se slažem da za ove poslove uzmemo milijarde kredita gde god možemo, pod najpovoljnijim mogućim uslovima, ali dajte da damo zaista podsticaj domaćoj privredi. Ne znam da li je "Goša" u ovom momentu spremna da pravi vagone brzine do 200-250 km na sat, ali znam da je to nekad bila informacija. Pa hajde da vidimo da li smo onda u procesu privatizacije ili u procesu tzv. tranzicije?
Možda smo upropastili neka preduzeća koja su mogla da zaposle naše radnike. Želim o tome da polemišem sa gospodinom Ilićem ili uopšte sa Vladom.
Zašto u tenderskoj politici, zašto u priči, u stvaranju politike, izvinite, a i kada govorimo o efikasnosti sistema, mnogi takvi sistemi kao što je železnica u drugim zemljama u svetu, kao što je Francuska, Nemačka itd, njihova ekonomska efikasnost se ne dovodi samo za vlasničku strukturu, tu država ima dominantnu ulogu.
Ovde pričamo da država treba da stvara sistemski okvir. A kako ga ona stvara? Tako što ispada da tenderska dokumentacija, raspisana doduše kao međunarodni konkurs, više favorizuje međunarodne firme, pa nam onda objašnjavaju da je to zbog bankarskih uslova. Pa ajte da napravimo uslove, da skinemo naše banke iz stečaja, pa da ukinemo bankarske oligopole, pa da onda ovde damo licence ozbiljnim stranim bankama, pa će onda i naša preduzeća, poput "Energoprojekta", ili "Mostogradnje" ili nekih drugih građevinskih firmi, biti u prilici da pod istim uslovima, kao strane kompanije, konkurišu za poslove.
Ovde su mnoge strane kompanije, nemam ništa protiv dolaska stranaca, naravno, niti želim da imam privredu koja je konkurentna samo zato što je država štiti, mi treba da razvijamo privredu koja može da izađe na evropsko tržište, oko toga nema spora, ali zašto mi onda ne čuvamo ono što imamo, ono što je konkurentno i ono što je dokazano?
Izvinite, molim vas, dalje se postavlja sledeće pitanje: mi danas u Srbiji imamo dobar deo građevinske operative koja je sposobna da obavlja sve ove poslove.
Nadam se da će i u Nacionalnom investicionom planu, koji će se navodno odnositi takođe na infrastrukturu, na objekte od interesa za građane itd, zaista biti sve transparentno i da ćemo uposliti tu građevinsku infrastrukturu, te stručne i dobre ljude da rade za tih, koliko beše, 600-700 miliona evra ove godine.
Kada dalje polemišemo sa Vladom, možemo još neke stvari da konstatujemo. Ovde je neko pričao ko je hapsio svoje ministre, ko nije. U naše vreme je uhapšen jedan ministar - Sava Vlajković ili tako nešto. To nas ne opravdava, ne može se jednim grehom pravdati neki drugi greh, niti bi mi trebalo, ako hoćemo da ostavimo dobar utisak kod naroda i ako hoćemo da budemo odgovorna politička elita, sada jedni druge da prozivamo na taj način. Mi treba da obezbedimo da svi lopovi odu u zatvor.
Sada postavljam sledeće pitanje: ako pratimo naša sredstva javnog informisanja, neka to bude i period pre 2000. i period posle 2000. godine, koliko je to afera vezanih za rad Vlade, nije bitno u kom sastavu, završilo na sudu? Malo koja. Onda mi gospoda iz LDP-a, čiji je lider optužen za razne kriminalne poslove, za razna kriminalna udruživanja, možda čak i neka ubistva po nekim svedocima, drži lekcije o moralu Socijalističke partije Srbije.
Dalje, kada polemišemo sa Vladom, jeste situacija da se u mnogim sferama našeg društva – a to je, siguran sam, situacija i u zdravstvu, čak i u školstvu, neko je ovde spomenuo, kolega Dragan je spomenuo iz Demokratske stranke da je NIS imao ne znam koliko milijardi zbog loše organizacije – to je ono što se, tvrdim sistemski, ne koristi na najbolji mogući način ono što postoji kao rezerva u javnim preduzećima.
Nije to samo NIS. Pogledajte plate u javnim preduzećima. Pristao bih na te plate u javnim preduzećima kao socijalista, ali pod uslovom da i oni radnici, koji plaćaju tim monopolističkim preduzećima, imaju iste tolike plate. Ta su preduzeća prenatrpana; s kime? Stranačkim prvoborcima.
Govorimo ovde o kvalitetu menadžmenta. U mnogim danas javnim preduzećima, zato što je imenovano po partijskoj infrastrukturi, moram da pozdravim dolazak gospodina ministra Ilića, u mnogim javnim preduzećima, gospodo poslanici, postoje unutrašnji resursi.
Još jedna stvar oko koje mislim da treba polemisati sa Vladom Republike Srbije, a odnosi se i na železnice, ali i na aerodromski transport, na rečni transport itd. Mislim da nismo dovoljno inicijative napravili za privatne investicije, one koje ne idu od strane države i one koje ne idu po osnovu kredita. Malo smo uradili za grinfild investiciju u Srbiji i malo smo uradili da dokažemo kako je naša država do kraja pravna država, iako mi se čini da se oko toga debelo trudimo.
Pošto mi ističe vreme, a siguran sam da će gospodin Mrkonjić mene da prekine tačno onda kada to bude vreme, je l' tako, mi socijalisti to poštujemo, molio bih da ovde ubuduće, pre nego što ovakvi zakoni dođu na dnevni red, pošto u ovoj skupštini sve ide po hitnom postupku, a ne vidim zašto po hitnom postupku dobijamo materijale koji su stari šest ili devet meseci, tipa CEFTE ili ovaj ugovor, potpuno sam siguran da nije odgovoran nijedan ministar, nego prevodilačka služba, ali možda grešim.
Gospodine Iliću, moram da vam kažem, i vi ste, kao i mnogi drugi ministri ovde, optuživali Skupštinu da Skupština dobro ne radi svoj posao, pa se po svaku cenu nastoji predstaviti u javnosti kako poslanici uzimaju samo dnevnice, a ne rade ništa. Možda vas nisam dobro razumeo.
Izvinite, molim vas, to što Skupština nije zasedala pet meseci u periodu izbora, pola vas je bilo u toj vladi, bili ste ministri, kao što je pola u ovoj. Žao mi je, gospodin Mrkonjić verovatno zna što tu nije gospodin Dulić, od njega šefovi poslaničkih grupa imaju informaciju da sve što je bilo u proceduri do ove skupštine, stavljeno je pred ovu skupštinu.
Molim da se taj utisak u javnosti, prosto osećam potrebu da branim i sebe i sve kolege poslanike, skine sa dnevnog reda. Sve što je došlo u Skupštinu od strane Vlade Republike Srbije sve je u proceduri. Gospoda iz Vlade neka uzmu ogledalo, pa umesto da vode kampanju sa poslanicima, ne rade to svi ministri, to neki ministri rade, neka malo pogledaju svoj rad i neka izađu pred nas ovde da se oko svega razjasnimo.
Ne bojim se nijednog ministra, čak ni Velje Ilića.