MIRJANA DRAGAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 6.juna 1950.godine. Živi u Beogradu.

Diplomirana je sociološkinja i upravnica zadužbine „Dositej Obradović“.

Članica je Glavnog odbora, Izvršnog odbora i Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Takođe je i predsednica Saveta za socijalnu politiku SPS-a.

Nakon izbora 2012,godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ponovo nakon izbora 2014.godine. Na tom mestu ostala je sve do 03. juna 2016. godine. U X. sazivu bila je zamenica predsednika Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjene siromaštva.

Za narodnu poslanicu XI saziva izabrana je 12. okrobra 2017. godine.
Poslednji put ažurirano: 26.10.2017, 09:49

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Beograd
  • Beograd
  • 06.06.1950.
  • sociološkinja

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Zaštitnika građana, gospodo poslanici, u okviru Predloga za popunjavanje mesta zamenika Zaštitnika građana uvek je prilika da se o ovoj funkciji progovori nešto više. U našem društvu ovo je relativno nova tekovina koja je preuzeta iz međunarodne prakse i rešenja zemalja EU, ali ima za cilj veću i efikasniju zaštitu prava građana, osnovnih ljudskih prava, prava na život, na rad, slobodu, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, a kod nas je naravno i predviđena Ustavom.

U svakom slučaju, osnovni zadatak je da građani znaju šta je to stvarno Zaštitnik, da mu se obraćaju za sve nepravilnosti na koje nailaze u svom životu i radu, da znaju kome da se obrate i od koga da traže stručnu pomoć.

Zaštitnik građana, u tom smislu, pre svega, kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, učestvuje u izgradnji pravnog sistema, predlaže promene zakona i prakse, tako da se sve više usavršava pravna država i funkcionisanje organa i svih službi u korist prava građana, njihove što bolje zaštite i sigurnosti.

U toj svojoj ulozi, zadatak Zaštitnika i njihove službe je da neposredno komuniciraju, primaju njihove žalbe i predstavke, ali i neposredno razgovaraju sa građanima.

Želim da napomenem da u izveštaju, koji je ova služba dala pre izvesnog vremena upućeno i Narodnoj skupštini, istaknuto da se skoro preko devet hiljada građana se ovoj službi u međuvremenu obratilo. Koliko sam videla, u ovoj godini skoro tri hiljade ili nešto više. U velikom broju slučajeva, to su naravno pisane predstavke itd, ali ja akcenat stavljam na one neposredne kontakte za koje smatram da su mnogo bolji i mnogo sadržajniji zato što svojim pristupom i međusobno direktnim odnosom građana i same službe se dobijaju značajniji, neposredniji podaci o problemima na koje građani nailaze.

Na osnovu saznanja o određenom problemu, zadatak Zaštitnika je vođenje nezavisne i nepristrasne istrage protiv svih nosilaca javnih ovlašćenja, bilo da se nalaze službe, državna uprava, drugi organi, preduzeća itd. i njihov zadatak je da se jasno ukaže na nepravilnosti u radu na pojave protiv pravnog delovanja koja upravo prava građana povređuju.

Od onih koji se biraju, u ovom slučaju i samog Zaštitnika, njegovih zamenika i čitave službe, očekuje se da u celini ispoštuju i rade na zaštiti prava građana koja su im zakonima i ustavom zagarantovani. U tom smislu, ja ću istaći da ova služba i sam Zaštitnik ima osnovu ulogu da utiče na rad organa, da traži rešenje za nastale probleme, ali da ima svoju i preventivnu i edukativnu ulogu. Zato je ona mnogostruko značajna i pojavljuje se kao funkcija na više nivoa i u više službi.

To je, između ostalog, ja ću figurativno da kažem, borba protiv onoga na koje smo desetinama godina ranije bili suočeni kada odemo da završimo neki posao koji se tiče prava građana i dođemo na šalter i dobijemo odgovor, onaj čuveni - treba ti još jedan papir.

To je i neefikasnost službe ili službenika pojedinih, neodgovornih prema sopstvenom poslu, kada građaninu, na primer, kažu - nije tu, ne javlja se na telefon; odnosno opet pod znacima navoda "ne mogu toliko malo da radim, koliko malo mogu da me plate".

Dakle, ono što je važno, što je veliki pomak u ovim službama, ja ću to svakako ponoviti, odnosno istaći, elektronska uprava, jer kompjuter ne zna ni sporost i neodgovornost, ima određenu brzinu i tačnost i u tom smislu svaka vrsta edukacije i pomaka u ovom odnosu zahteva i izgradnje odgovornosti, smatram da je od velikog značaja.

Želim da istaknem zašto se po izveštaju Zaštitnika građana najviše žale. Pre svega, to su socijalna davanja, penzije, na primer, neisplaćene plate, doprinosi, rad izvršitelja, inspekcija sudova itd.

Može se videti da mnogi građani koji su u radnom odnosu, bez obzira da li su na određeno ili neodređeno vreme, trpe propuste ili namere poslodavaca da ne isplate ono što im po zakonu pripada, bilo da je nadnica mala ili da je neredovna. U ovim obraćanjima može se videti da su u našem društvu pod najvećim pritiskom i dalje deca, žene, invalidi i ljudi sa posebnim potrebama, stari i siromašni.

Zašto ovo ističem i šta mislim da je ovde važno? Zaštitnik građana je u obavezi, što i radi, da izveštaje o svom radu redovno godišnje šalje predsedniku države, predsedniku Vlade, odnosno Vladi, Narodnoj skupštini i sudovima, tužiocima i Ustavnom sudu.

Smatram da nije dovoljno da se ova služba sama bori za ustavnost i zakonitost rada, za ispravljanje svih mogućih nepravilnosti u radu, nego ovi izveštaji ne samo da služe za razmatranje, nego za nastojanje i odluku i Vlade i svih ministarstava i svih drugih organa da to bude putokaz u rešavanju onih pitanja koja građane tište godinama u njihovom otklanjanju i efikasnijem radu.

Ukoliko uspemo da uz pomoć i Zaštitnika građana, ali i našeg sopstvenog odnosa povećane odgovornosti, rada i poštovanja zakona i zakonitosti, stvorimo državu koja će ići u korist građana, onda ćemo sigurno imati zadovoljnije građane, jer s jedne strane, Srbija je svakako za ovih poslednjih nekoliko godina pokazala i ostvarila izuzetne ekonomske rezultate. Postigla je i na međunarodnom planu izuzetnu poziciju i poštovanje u saradnji sa drugim državama, preko Ministarstva za inostrane poslove se bori za ostvarenje nacionalnih interesa.

Na nama je da, pored tih uslova, koji su na globalnom nivou, stvorimo i uslove koji će u što većoj meri biti ostvarivani da građani budu svojom državom zadovoljniji. Ukoliko se nacionalni interes ostvaruje, ukoliko se ostvaruje ekonomski interes i što bolje i veće i sigurnije plate i penzije, postupak zapošljavanja, zdravstvena zaštita, pravo na školovanje itd, i ukoliko je sve manje problema i propusta u radu pojedinih organa, sigurno je da će građani biti zadovoljniji, da će sve manje biti onih koji će iz Srbije hteti da izađu, a sve više onih koji će ovde ostvarivati svoj rad, a i onih koji će u Srbiju želeti da se vrate.

Dakle, kada je o ovoj službi reč, smatram da njeni izveštaji treba da budu korektiv u radu organa.

Svesni smo da radimo i živimo u vreme jačanja kapitalizma. Ovde kod nas, na sreću, nalet i euforija liberalnog kapitalizma, koji se za nas pokazao u prethodnim godinama, od 2000. do 2010. godine, je na sreću prošlo, ali u svakom slučaju, naš zadatak, pored toga što razvijamo tržišnu privredu, mora da bude da razvijamo i socijalno odgovorno tržište i državu.

Socijalno odgovorno tržište traži od poslodavaca da se adekvatno vrednuje rad, a socijalno odgovorna država ispunjava sve svoje socijalne funkcije prema građanima i u tom smislu ispoljava njenu punu odgovornost.

Dakle, još jednom da podvučem, u tome će građani biti zadovoljniji, pravno i ljudski zaštićeniji i sigurno da i zbog toga će se više odlučivati da rade u ovoj zemlji.

Evo, upravo je juče bio dan Zaštitnika građana, odnosno ljudskih prava. To je velika demokratska tekovina modernih, uređenih država, naravno, država Evrope kada mi to kažemo itd, onih koji pripadaju EU, čime se oni posebno hvale i ponose. Ali, na primer, niko iz tih država se ne osvrće i ne pita gde su ljudska prava i uloga Zaštitnika građana i da li on postoji, na primer, na Kosovu i Metohiji, koji uporno žele da proglase državu.

Dakle, tamo ne da se ne poštuju ljudska prava, tamo ne postoji pravo na život, tamo ne postoji pravo na kretanje. Naša obaveza u razvijanju međunarodnih odnosa mora da bude sve veća u tom pravcu da se traži upravo i u tom delu naše države na Kosovu i Metohiji, ko god da tamo vrši lokalnu vlast, da mora da poštuje evropske tekovine, svetske tekovine i demokratska prava. Na tome mi sve više treba da insistiramo.

Još samo nekoliko rečenica. Upravo juče, na Dan ljudskih prava, napomenuću, a i smatram Zaštitnika građana, npr. Nobelov komitet u Stokholmu dodelio je Nobelovu nagradu za književnost Peteru Handkeu, hrabrom čoveku koji je kao malo ko tragao za istinom devedesetih godina i stao u odbranu istine, pravde jednake i dostupne za sve, u odbranu ljudskih prava jednaku za sve.

On i sam kaže – želim da sretnem i majku iz Kravice i majku iz Srebrenice. Samo na tome postoji istina i samo na tome postoji zajednički život.

Srpski narod upravo zbog toga što je on imao takav stav devedesetih godina ima istorijsku obavezu da mu se zahvaljuje i slavi ga, jer je malo onih u svetu koji nisu hteli da zažmure po diktatu sile. Zato bi bilo najveće i najhrabrije ustanoviti npr. veliku nagradu za poštovanje ljudskih prava po imenu ovog hrabrog, ali iznad svega velikog književnika. Hvala mu za istinu i pravdu. A, napadaju ga, kao što vidimo, oni koji su prigrlili laž i prevaru i na tome se formirali. Što ga oni više napadaju, on postaje uzvišeniji. Nagrada može da bude lokalna, može da bude svetska, jer hrabri i dostojni ostaju odani istini, pravu i pravdi, uvek i svuda.

Budimo zato i mi odani i odgovorni u izgradnji moderne države koja je u službi svojih građana. Na taj način moramo da opravdamo sebe, svoje nastojanje u izgradnji moderne Srbije u modernom društvu, zaštiti građana, zaštiti prava, ali i zaštiti bez obzira gde se naš narod nalazi. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, pre nekoliko dana usvojili smo ovde budžet za narednu godinu koji smo ocenili pozitivnim, realnim, ali i razvojnim.

Najvažnija ocena tokom rasprave je bila da on otvara mogućnost daljeg privrednog razvoja kao važne osnove za stabilnost i napredak društva.

Ocene koje su tada date upravo otvaraju velike mogućnosti, kao što je i najavljeno da se određene promene u privredi i poslovanju urade i upravo predlozi zakona koji danas imamo u okviru ove rasprave idu u tom pravcu, odnosno oni faktički predstavljaju instrumente koji omogućavaju planiranu upotrebu budžeta i njegovu raspodelu.

Predložene promene i izmene imaju za cilj u svakom slučaju bolji položaj poslodavaca i mnoge olakšice u njihovom poslovanju, stvaraju bolju poziciju na tržištu rada, kako zaposlenih, tako i vlasnika kapitala, lakšu isplatu plata i zarada kojima se ostvaruje bolja pozicija u ostvarivanju poreske politike i u svakom slučaju takvu jednu orjentaciju i mere koje to omogućavaju treba podržati.

To znači da je država na osnovu ostvarenih izuzetno dobrih ekonomskih rezultate i ostvarenog boljeg poslovanja pošla u pravcu zakonskog uređenja neophodnih promena i u svetu rada i u svetu kapitala.

Podržavam nameru i ciljeve kao jednu dugoročnu politiku koja će obezbediti zapošljavanje mladih, stručnih, novih kadrova, otvaranje novih i inovativnih preduzeća, razvoj i primenu novih tehnologija u njima, kako u tržištu rada u budućem vremenu i u načinu poslovanja ne bismo izgubili bitku.

Istina je, nije mi sasvim jasno ovo novonastanjeno lice koje se imenuje samo kao lice koje je stručno otišlo iz države, pa se ovde vraća pod uslovima omogućenih i boljih ekonomskih uslova, zato smatram da to u nekom budućem ili u nekom drugom podzakonskom aktu treba bolje objasniti.

Ono što posebno želim da komentarišem jeste Predlog zakona o predloženim izmenama i dopunama penzijskog i invalidskog osiguranja. Dobro je što postoje realne mogućnosti za povećanje penzija i za njihovo uravnoteženo usklađivanje po švajcarskoj formuli, kao što smo već rekli i upotreba jednog i drugog modela koji ovaj sistem obezbeđuju i stvaraju ga uređenim.

Uvođenjem ovog realnog budžeta i njegovog planiranja stvaraju se uslovi za njegovu dugoročnu ekonomsku održivost i pravnu sigurnosti i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Dugoročnim ulaganjem u obavezni Fond PIO, zaposleni su, istina je, očekivali iz svih prethodnih godina da su ta sredstva njihovi garantovani lični fondovi za život u trećem dobu i socijalnu sigurnost u starosti.

Međutim, u savremenim uslovima sve prisutnijeg liberalnog kapitalizma, uslovima privrednog posrnuća koje smo videli kako izgleda u prethodnom periodu, lošeg modela tranzicije koji je bio primenjivan i koji je s jedne strane, nažalost, uništio fabrike, otpustio radnike, s druge strane preko noći na tom kapitalu stvorio ogromne bogate tajkune, videli smo da ništa do kraja nije zaštićeno, pa ni zarađene penzije. To je stvorilo i strah i nezadovoljstvo penzionera i njihovih porodica, stvorilo je nepoverenje u ovaj Fond i zapitanost u njegovu održivost i sigurnost.

Zato već sada smatram da treba stvarati dobru projekciju održivosti i sigurnosti ovog Fonda. Onda je i pitanje koje možemo postaviti - da li samo iz privrednih resursa koja su izgrađena u prethodnim godinama iz sredstava ovog Fonda, kao što su putevi, banje itd, možemo vršiti adekvatnom primenom ekonomskih mera, njegovu sistematsku dokapitalizaciju, a da to ne bude samo iz budžeta države? Videli smo kaku vrstu osetljivosti taj budžet može da ima i koji će u budućnosti biti i stanovišta populacione politike, odnosno populacionih rezultata, sve teže održiv i u tom smislu smatram da treba već sada dugoročno razmišljati i primenjivati adekvatne mere, koje nisu zasnovane strogo na budžetu.

Na tom principu zasnovani su u svetu privatni penzioni fondovi koji su stabilni i nikad ni u vreme Prvog ni Drugog svetskog rata nisu propali, niti su devalvirali. Mislim da je to važna osnova o kojoj mora da se razmišlja, čak i kada su u vidu ovi naši državni resursi.

Mi hoćemo razvitak i tog drugog privatnog fonda osiguranja, a kod nas je njegov razvoj moguć razvojem privrede, porastom plata i svim ovim merama i načinom politike koju vodi sadašnja Vlada.

Takođe, samo kratko, pomenuću i treći penzioni fond korporativnog osiguranja sa mogućim predlogom da to ne primene samo velike firme koje su ekonomski jake, nego da se u budućem razvoju ekonomije i privrednog rasta sve firme određenog nivoa kapitala obavežu da taj fond imaju makar mesečno uplaćivali 500 dinara, ili 1000 dinara, po radniku, jer za 20. godina to je veliki kapital koje te firme obezbeđuju. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2019.

Hvala.

Veliki deo današnje rasprave ovde u Skupštini, kada je reč o budžetu, odnosi se u stvari na deo koji se tiče povećanja penzija i plata, s druge strane obrazovanja, metodologije i odnosa prema obrazovanju i njegove primene, odnosno prilagođenosti samom tržištu rada.

Ja bih se u stvari nadovezala na taj deo rasprave i na taj deo priče, da istaknem da moje lično mišljenje da, kada je reč o ovom Predlogu budžeta, s obzirom da je zasnovan na realnim osnovama, bilo neophodno izvršiti povećanje plata i penzija. Zašto? Ako je već rezultat u budžetu pozitivan, zašto da se ne povećaju plate i penzije i time stimuliše bolji život građana da oni sami u svakodnevnom odnosu takođe osećaju taj boljitak, na stranu to što će se naravno i potrošnja time povećati.

S druge strane, kada je postignut pozitivan efekat u budžetu, a da se ne povećaju penzije i plate, zar se ne bi onda s druge strane iz opozicije i nekih drugih redova, postavilo pitanje, zašto da se ne povećaju kada je već postignut taj pozitivan uspeh i pozitivan efekat, nego se sve daje u neke druge ciljeve gde narod neposredno ne oseća bolji život.

Takođe, govorimo o tome da je problem u našoj zemlji što građani odlaze na radu u inostranstvo. Zašto odlaze na rad u inostranstvo? Zato što tamo za neki isti rad imaju veću platu. Hajde onda da nama, zasnovano na realnim ciljevima, na realnim ostvarenjima, na realnom dohotku, rastu ovde plate i penzije, da se ostvaruje bolji život i da mladi i uopšte građani, ne požele da odu u drugu zemlju, nego naprotiv, da ostanu da rade u svojoj.

Podržaću svaku onu Vladu koja upravo projektuje u nekom budućem vremenu razvoj ekonomije zasnovan, kako na stranim investicijama, tako i na domaćem kapitalu, koji bi razviju i državni i privredni sektor. Takođe, na podsticajima države i stvaranju pomoći države koja razvija i pomaže preduzeća upravo po nekom planu, neko kaže – ah, to je prevaziđena državna ekonomija, to više nije tako. Međutim, mi u mnogim razvijenim zemljama vidimo da se tamo upravo država brine za pojedine sektore rada, pojedine sektore proizvodnje upravo da bi ostvarila ciljeve da država u svim segmentima svoga rada i razvoja bude funkcionalna, ostvaruje ekonomske ciljeve i ostvaruje ekonomske interese. Za takav razvoj kapitala i takav razvoj privrede, naravno da smatram da oni uvek većinski mogu da dobiju podršku svih građana, a samim tim i većinski u Narodnoj skupštini.

Ono što je takođe bitno, smatram kada je o ovome reč, kada je reč o jednoj dugoročnoj prognozi, koja stalno za cilj ima iznalaženje načina i uslova za razvoj ekonomije, da postavimo pitanje i dugoročno planiramo obezbeđenje sistema penzija. Danas imamo situaciju da su penzije dostigle određeni pozitivan nivo, da smo došli dotle da se ona po tzv. švajcarskom modelu u sledećoj godini povećava i usklađuje i sa kretanjem BDP i sa kretanjem cena, što pokazuje u stvari uravnoteženu brigu o rastu penzija u skladu sa uslovima koji objektivno postoje.

Ali, postavlja se pitanje, ako znamo da nam je problem obnavljanja stanovništva veliki problem i da se za narednih 20 i 30 godina teško može dovesti do jednog potrebnog nivoa obnovljivosti stanovništva u najpozitivnijem smislu, da odlazi mlado stanovništvo, postavljam onda pitanje – kako ćemo za 30 godina finansirati penzije, a da to ne bude iz budžeta, da ne bude tom dotacijom, jer onda neće imati, što se govori već u današnjim raspravama, u dovoljnoj meri mlade radne snage koja će finansirati penzije.

Znači, zalažem se da već sada u ovom momentu država i svi odgovorni funkcioneri upravo razmišljaju i stvore uslove da s jedne strane postoje fondovi koji su u državnom budžetu, odnosno u sistemu socijalnog osiguranja, u zemlji koja ide iz bruto prihoda zaposlenih, ali s druge strane da se kapitalizuje i stvori adekvatan sistem kori privatne fondove. Ali kada je reč i o jednom i o drugom, smatram da mora da postoji jednak odnos i prema jednom i drugom fondu, odnosno da u svim trenucima kada je iz privatnih penzionih fondova, odnosno državnih, koje su finansirali svi građani, stvoren određeni kapital, pa se ulagalo u putnu privredu, pa se ulagalo u preduzeća, pa se ulagalo na koncu i u banje, a govorimo o njihovoj prodaji i njihovoj privatizaciji. Takođe, mora se stvoriti osnov da se taj kapital zaštiti, jer je zaštićen u inostranstvu i u privatnim fondovima, da bi imali sutra i za 20 godina svi poverenje u državne fondove, svi takođe dodavali kapital svoj za privatne fondove i time stvorili onu potrebnu finansijsku masu za obezbeđenje socijalnih uslova života svih građana.

Vidimo da je takođe način rada i rad uopšte povezan sa, rekla bih, i položajem radnika kod nas. Zalažem se da sa razvojem privrede nadoknada, nadnica, zarada radnika mora da prati taj ekonomski rast, jer rad ne sme da bude potcenjen, rad mora da ima svoju cenu i ne sme da ide ispod nivoa apsolutno njegovog vrednovanja na kvalitetan način.

Najzad smo nekoliko rečenica, ovde je dosta bilo reči o obrazovanju, postoji i privatno i državno. Ono što smatram važnim i u jednom i u drugom sistemu jeste kvalitet i znanje koje će biti pruženo mladim generacijama i svim onim koji su uključeni u sve procese obrazovanja, rekla bih, za ceo radni vek, jer više nema – završio sam školu i sad učenja nema više, ali ni i jednom ni u drugom slučaju ono ne sme da bude potcenjeno i dovedeno do nivoa kad učenici, kad studenti ne dobijaju pravo znanje i pravu osposobljenost za rad. Ne sme obrazovanje da bude dovedeno da se u državi proizvodi tzv. biomasa, odnosno deca da ne steknu pravo znanje koje će kasnije moći da na pravi način iskoriste u privredi i u radu.

Funkcionalno povezivanje sa tržištem rada u našoj reformi obrazovanja apsolutno mora da bude povezano sa tržištem rada, sa potrebama privrede i sa njegovom projekcijom u nekom narednom periodu. Smatram da u jednoj odgovornoj državi ovakvo jedno planiranje i razvoja i jedne i druge delatnosti samo može da dovede do kvaliteta i obezbeđenja onoga što stvara osnovu jedne moderne i razvijene države.

Zato očekujem da planiranje budžeta i u narednoj godini, odnosno u narednim periodima apsolutno bude zasnovano na takvim principima. Nadam se da će to ministar, odnosno i buduće vlade sve imati na umu i da će to biti princip stvaranja moderne i razvijene Srbije. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, dan za postavljanje pitanja iskoristila bih za upućivanje pitanja ministru poljoprivrede, a vezano je za našu saradnju sa inostranstvom i sve većoj mogućnosti poljoprivrednog razvoja, odnosno stvaranja novih proizvoda koji bi bili namenjeni izvozu.

Naime, konkretno me interesuje kakvu strategiju i konkretne mere ili konkretne programe razvoja poljoprivrede za naredni period priprema ministarstvo i kakvi su budžetski planovi, s obzirom na sve veće izraženo interesovanje drugih država za naše poljoprivredne proizvode.

Ja bih svakako istakla u okviru ovoga velike napore Vlade da ojača u ekonomskom smislu Srbiju, da je stabilizuje i da je pozicionira kao poželjnog i uglednog partnera i zemlju u koju treba ulagati i razvijati u preduzeća. Vlada je u tome postigla značajne uspehe i svedoci smo toga svakodnevno. U tom smislu smo nedavno i usvajali rebalans budžeta, kreditni rejting je poboljšan, a ocene Svetske i Evropske banke o uspesima reforme u Srbiji su jasni.

Jedno od važnih mesta za ozdravljenje Srbije svakako je poljoprivreda, imajući u vidu potencijale koje Srbija ima. U poslednje vreme potpisani su sporazumi za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u Kinu, Rusiju, Tursku, Liban, zemlje Evroazijske unije. Sada je i predsednica Vlade u Japanu, a odakle nam stiže vest o interesovanju ove visoko razvijene industrijske zemlje za naše poljoprivredne proizvode.

Sve je to izuzetno važno, jer se radi o ogromnom prostoru sa velikim brojem stanovnika koji traže visoki kvalitet proizvoda, zdravu hranu, redovnu i preciznu isporuku. Ove mogućnosti moraju biti iskorišćene i što pre moraju se preduzimati složene mere i duboke reforme u poljoprivrednoj proizvodnji i odnosu prema selu. Srpsko selo i danas posle svega što je preživelo u prethodnim godinama, ekonomski, a i u svakom drugom pogledu, sve zavisnije je još uvek od države, a ne obrnuto, kao što je to nekada bilo i u međuvremenu je ono takođe socijalno devastirano.

Modernom selu, kakvo nam treba, danas treba omogućiti pravno-tehničko uređeno zemljište, obrazovanu radnu snagu, veći stočni fond, jeftiniji kapital, bolje puteve, orjentacija u celini na zdravu hranu i redovnost isporuke. U tom smislu smatram da su neophodne sinhronizovane i temeljne sistematske reforme na svim nivoima, od vrha države do sela i obrnuto, što nije moguće, naravno, ostvariti u kratkom vremenskom periodu i segmentirano. Upravo zato je i ovo pitanje Ministarstvu poljoprivrede, može se reći i celoj Vladi, u kom smislu treba da pozicionira i pravi li planove za to gde i kako treba da bude mesto poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako za domaće potrebe tako i za inostrano tržište koje nam je otvoreno?

Sigurno da prirodni potencijali Srbije su veliki. Kod nas ima ekološki čistih područja i to se mora sačuvati, ali i iskoristiti, u kojima se može proizvoditi organska hrana za sve zahtevnije potrebe.

Danas još uvek nedovoljno razvijena infrastruktura Srbije, putevi, ne obnovljeni ili ih nema, selo bez interneta, bez mladih i bez sredstava nije selo koje može da odgovori na ovakve zahteve kakvi se od nas očekuju. Zato mislim da moramo biti upravo svesni gde smo sada, donositi bez straha nove odluke, pozicionirati selo u središte pažnje, povezati nauku i struku, selo i seljaka i on mora biti pravi, moderni, poljoprivredni proizvođač, menadžer i biznismen u poljoprivredi.

Da li Ministarstvo poljoprivrede planira da u narednom periodu preduzme upravo ovakve mere, odnosno da na ovakav način priđe svim segmentima poljoprivredne proizvodnje i da u skorom vremenskom periodu, uz pomoć države, banaka i stranih fondova, upravo obezbedi ovakvo razvijanje sela? U tom slučaju, sigurno da ne moramo da brinemo onda za razvoj ovih naših krajeva, za njihov sve veći odlazak iz njih i istovremeno će doći do obnavljanja demografske strukture u njima do ukrupnjivanja poseda, stvaranja zadruga, udruživanja kapitala i znanja.

Smatram da upravo ovakav pristup može u mnogome da doprinese razvoju Srbije i njenom modernom povezivanju na svetskom i evropskom tržištu na novim razvojnim osnovama. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodo poslanici, danas u okviru mogućnosti da postavim poslaničko pitanje, podsetila bih na jedan važan jučerašnji datum.

Naime, 15. maj je proglašen svetskim danom porodice, a porodica je najvažnija ćelija svakog društva i uslov opstanka jednog naroda.

Za moju poslaničku grupu, odnosno za SPS, ovo je izuzetno važno pitanje koje može jedino da se rešava uz prvu organizovanu i vrlo uređenu pomoć države.

Socijalistička partija Srbije, još od svog osnivanja, usvojila je Deklaraciju o populacionoj politici i obnavljanju stanovništva i to neprekidno ponavlja na svakom svom kongresu i u svojim partijskim dokumentima.

Još tada su se definisani problemi, a to je da se stanovništvo smanjuje, mladi se teže odlučuju na brak i decu, prirodni priraštaj je negativan, da smo sve stariji i da je prosečna starost stanovništva u Srbiji 43 godine, da je 15% stanovništva mlađe od 15 godina, a 20% starije od 65, da je migracija postala velika. Osnovno pitanje jeste, u stvari - kako usmeriti rešavanje ovog problema?

Prvi put je Vlada formirana 2014. godine usvojila poseban resor, koji nema posebno ministarstvo, ali je odredila da ovim pitanjem populacionom politikom i problemima obnavljanja stanovništva se bavi prof. dr Slavica Đukić Dejanović, koja se i kao stručnjak i kao čovek mnogo angažovala na ovom pitanju okupljajući struku, nauku, mnoge druge institucije i usvajajući niz dokumenata, počev od Deklaracije UN, EU, da bi stvorili osnov kojim će se na organizovan način ovo pitanje uvesti u agendu aktivnih pitanja Vlade Republike Srbije.

U okviru toga sada bih postavila pitanje – koje od usvojenih mera, po njihovoj oceni, su do sada dale najbolje rezultate, koje se sve mere realizuju u 2019. godini, kakva je saradnja sa lokalnim zajednicama? Na primer, poznato je da su u prvoj godini rada ovog resora bila obezbeđena sredstva za pomoć u 15 opština i određeno je 130 miliona dinara.

Godine 2018, obezbeđeno je 500 miliona i pomoć je upućena u 61 lokalnu samoupravu, dok je sledeće godine već 150 miliona više usmereno za ove svrhe. Naravno, ovaj trend treba nastaviti i dalje, rast je očigledan, ali još uvek nedovoljan u odnosu na veličinu problema, to smatramo svi, mada se pravi efekti novouvedenih mera dugoročno moraju čekati i vide se tek za nekoliko godina unapred.

Uz sklopu mera koje su uvedene, naravno odmah i struka i ministarka i javnost i poslanici, uočeni su da su potrebne nove mere i poboljšanja, te koliko znamo predložene su izmene i dopune zakona, između ostalog, o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje će nadamo se uskoro biti pred poslanicima. Zato javnost interesuje kada možemo očekivati ovaj zakon, kakve mere i poboljšanja su predloženi, i da ne budu samo kozmetičke prirode?

Pri tome, i dalje se mora jako voditi računa o tome šta su socijalne mere, mere socijalne politike, mada neosporno i ove jesu te vrste, ali šta su prevashodno one mere koje su usmerene na rešavanje populacionih problema, a ti ciljevi su ipak i različiti.

Naravno, uvek se o takvim stvarima mora voditi računa da bude u okviru mogućnosti države. Šta je važno primetiti? Sadašnji zakon je uveo nove mere. One su poboljšane, ali ipak javnost je odmah okrenula na onaj negativni segment koji nije pokazao dovoljan finansijski ishod, zato smatramo da treba podvući značaj zakona, značaj uvedenih mera, nameru, cilj i organizovanost u rešavanju ovih problema i ovih pitanja, uviđavanje, težinu problema i dugoročnost ovih zadataka.

U tom smislu smatram da ono što se u resoru profesorke Slavice Đukić Dejanović događa treba potpuno oceniti u pozitivnom smislu da su napori ministarke nauke, struke koje su u ovo uključene, cele Vlade, predsednika države i predsednika naše partije, usmereni svi zajedno da se promene dogode, da ta dinamika bude živa i da ona bude svake godine sve veća i bolja. Ovakva interakcija svih faktora, u stvari, daje najbolje rezultate i u tome ima našu podršku.

Najzad, hoću da kažem, da ovo donosi pravo rešenje i prave mere koje će sigurno biti postignute.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem.

Danas u danu kada je moguće postavljanje pitanja Vladi iskoristila bih priliku da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministru rada, zapošljavanja i boračka pitanja, možda vojske i policije dodatno, koja se odnose na posledice razaranja u toku NATO bombardovanja.

Naime, ovih dana prisećamo se stravičnih dana iz 1999. godine i bespravnog, neosnovanog mučkog bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, naših gradova, sela, puteva, mostova, fabrika, bolnica, škola, televizije, pijaca, vozova, putnika, pešaka, običnih građana i dece koji ni za šta nisu bili krivi.

I danas, posle 20 godina, NATO smatra da je primena sile u Jugoslaviji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neophodna i legitimna akcija. Oni kažu i danas da je bombardovanje učinjeno kako bi se zaustavila humanitarna katastrofa. Oni kažu – cilj je postignut, nasilje je prekinuto, izbeglice su mogle da se vrate kući i žive slobodno.

Ovo zversko bombardovanje oni i danas zovu vazdušna kampanja. A mi danas moramo da pitamo da li je država, Vlada, stvorila uslove da dokumentujemo sve ono što se u 78 dana bombardovanja u Srbiji događalo? Da li znamo tačan broj poginulih i ranjenih? Koji je obim i cena privrednog razaranja? Koje su dugotrajne posledice po zdravlje stanovništva i životnu sredinu?

Dobro je što je ova komisija koja ocenjuje posledice po zdravlje stanovništva formirana. Sve ono što se radi treba da bude naučno dokazano i dokumentovano, ali isto tako to treba da se odnosi i na sve druge oblasti i na sve druge posledice. Nije kasno da se to uradi do kraja.

Mi postavljamo pitanje - da li je to što ostatak srpskog stanovništva danas živi na Kosovu i Metohiji u stravičnim uslovima demokratija, sloboda, povratak kući ili je život u getu sa ubijanjem, pljačkanjem i sa stalnim strahom kako će biti sutra? Bio je to klasični oblik agresije i to sve više država zna, u kojoj je 17 država NATO snaga bilo protiv jedne male zemlje koja nije pristajala na otvorenu okupaciju, kapitulaciju i poniženje.

Baš zbog tog i takvog odnosa, NATO snaga i danas, naša je još veća obaveza i odgovornost da samo egzaktnim podacima, tačnim činjenicama, preciznim imenima zabeležimo sve ono što je urađeno, koje su žrtve bile da narod ne ostane kolateralna šteta, ni pred licem naših budućih generacija, a ni pred licem pravde. Kad-tad odnosi snaga se menjaju.

Ako imamo egzaktne podatke o tim posledicama, one će postati relevantne i za sutrašnje međunarodne sudove pravde. U svakom slučaju, smatram da je veoma dobro što se Vlada konačno odlučila, ova Vlada uvela da se posledica NATO bombardovanja sećamo, da ne zaboravimo heroje odbrane, kao što je to uradila Vlada posle 5. oktobra, stideći se svojih branitelja, stideći se da kaže da je to bila odbrana zemlje.

Utoliko je naš dug i naše sećanje samo u egzaktnim podacima i tačnim brojkama. Mi imamo ovih dana, ovog proleća da će se obaviti probni popis stanovništva. Instrumenti koji se koriste u probnom popisu mogu da budu na odgovarajući način dopunjeni i da 2021. godine budu osposobljeni da upravo na ova pitanja odgovore, da na ovaj način kada prikupimo te tačne podatke i da onda možemo tačne odgovore da damo.

To najzad može ne samo za posledice NATO bombardovanja da se uradi, nego i na sva prethodna razaranja i žrtve srpskog naroda u celini i da u skladu sa tim konačno imamo memorijale i memorijalne centre koji će imati jasna svedočanstva o danima stradanja srpskog naroda i nepravdi nanetih u celom 20. veku. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 90000.00 RSD 12.10.2017 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika mesečno 69800.00 RSD 05.10.2009 -