Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre moram da kažem da su argumenti koje je opozicija danas izložila ubedili Socijalističku partiju Srbije da je potpuno donela ispravnu odluku da podrži ova tri predloga zakona: o policiji, zakona o javnom okupljanju i zakona o javnom redu i miru.
Najveća nedoumica, najveći argument opozicije je bio vezano za proširenje nadležnosti ministra unutrašnjih poslova.
Međutim, ako poredite ova dva zakona, postojeći zakon i zakon koji je predlog ovog zakona, u članu 8. postojećeg zakona i u članu 14. tačno se vidi da su nadležnosti ministra smanjene. U nekim diskusijama je bilo ideja da se ministru daju ovlašćenja na taj način što on donosi podzakonske akte.
Biće predloga, odnosno amandmana da to ne radi ministar, već Ministarstvo. Ovakvu vrstu amandmana može da donese neko ko apsolutno nema iskustva u rukovođenju bilo kojim državnim organom.
Možda, čak ne mogu da kažem ni državnim organom, nego bilo kojim pravnim subjektom u zemlji. Jer, na koji način Ministarstvo može da donese bilo koji podzakonski akt?
Na taj način što će svih 40 i nešto hiljada zaposlenih u Ministarstvu potpisati? Ne. Ministar je taj koji predstavlja Ministarstvo. On je taj koji donosi odluke i podzakonske akte.
Sve je regulisano zakonom. podzakonski akti su ti koji bliže objašnjavaju i razrađuju zakon. S obzirom da mi je malo vremena ostalo, detaljnije ćemo o ovim stvarima raspravljati u diskusiji u pojedinostima, u raspravi u pojedinostima gde imamo oko 500 amandmana na ova tri predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj amandman, kao doduše i svi ostali amandmani koji su podneti od strane opozicije na ovaj zakon, od strane današnje opozicije, a bivše vlasti, predstavljaju odnos te opozicije prema javnim finansijama. To je neracionalno trošenje javnih sredstava, nedomaćinsko trošenje sredstava, što je inače dovelo državu u ovakvu situaciju kakva jeste danas.

Svi dobro znamo da prihvatanje ovih amandmana koje je opozicija podnela bi značilo novo zaduživanje države i novi haos u javnim finansijama.

Kao što je Vlada u obrazloženju kojim je odbijen ovaj amandman rekla da plate, odnosno zarade zaposlenih kod korisnika javnih sredstava će se moći povećati po ispunjenju posebnog fiskalnog pravila definisanog članom 27.e, stav 28. Zakona o budžetskom sistemu, koji nalaže svođenje učešća plata opšteg nivoa države u BDP-u od 7%. To znači, da ponovim, po ispunjenju posebnog fiskalnog pravila. Dakle, u ovoj državi je konačno počeo da važi pravni sistem i da se poštuju pravila, a to znači prilikom povećanja BDP, da će moći doći do povećanja plata u javnom sektoru.

Za ovih godinu i po dana koliko sam narodni poslanik u ovom sazivu Narodne skupštine, ja od opozicije nisam čuo nijedan konstruktivan predlog kojim bi se povećao taj BDP. Stalno slušamo demagogiju i političke i marketinške pristupe kako bi se dodvorili građanima.

Jedino što je ispravno u obrazloženju ovog amandmana koji su podnele kolege iz opozicije jeste priznanje Vladi da dobro radi, jer se kaže da sistem javnih finansija je stabilizovan, te da je budžetski deficit značajno smanjen. Sa time se u potpunosti slažem. Dakle, SPS jeste za poboljšanje materijalnog statusa pripadnika MUP i Ministarstva odbrane. Zato podržava najavu premijera, predsednika Vlade Republike Srbije da se od sledeće godine plate povećaju u ovom sektoru za 2% i mimo protivljenja MMF da se ovoj grupi zaposlenih u javnom sektoru povećaju zarade. Zahvaljujem.

Ja se zahvaljujem, predsednice.
Gospodine ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi što su prihvatili jedini amandman SPS koji je podnela na ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, s obzirom da smo od ostalih amandmana odustali nakon korisnih konsultacija sa vama, a mislim da ta praksa treba da se nastavi i u budućnosti.
Želja mi je da obrazložim nameru SPS vezano za predlaganje ovog amandmana. S obzirom da je Zakonom o policiji, članom 8. predviđeno da ministar može da zahteva izveštaje, podatke i druga dokumenta u vezi sa radom policije, zatim predstavnik policije ministru redovno i na njegov poseban zahtev podnosi izveštaj o radu policije i o svim pojedinačnim pitanjima iz delokruga policije, u ovo bi moglo da se uvrsti i obaveštenje o angažovanju pripadnika MUP, koje se donosi na posebne jedinice Ministarstva. Međutim, ovde se govori o redovnom izveštavanju. To redovno izveštavanje može da bude nedeljno, na deset dana, mesec dana ili šest meseci.
Međutim, zbog specifičnosti posla kojim se bave posebne jedinice, a s obzirom da na angažovanje specijalnih jedinica vi dajete saglasnost, što znači da ste automatski obavešteni o njihovom angažovanju i svrsi angažovanja, SPS je podnela amandman na član 3, kojim se menja postojeći član 20. u stavu 6, gde se posle reči: „Posebne jedinice se angažuju na predlog rukovodioca nadležne organizacione jedinice uz prethodno odobrenje direktora policije“ taka zamenjuje zapetom i dodaju se reči; „koji je dužan da bez odlaganja obavesti ministra unutrašnjih poslova o njihovom angažovanju“. Smatram da ministar unutrašnjih poslova treba uvek da bude obavešten o angažovanju i specijalnih i posebnih jedinica MUP-a.
Još jednom se zahvaljujem na prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani ministre unutrašnjih poslova sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moje diskusije želeo bih da istaknem jednu činjenicu.
U ovom sazivu parlamenta, dakle, u 10 sazivu parlamenta ove Narodne skupštine, danas postoje dve stranke koje su do sada imale ministre unutrašnjih poslova, odnosno danas sede dve stranke i predstavnici dveju stranaka koje su imale do sada ministru unutrašnjih poslova, od početka parlamentarizma, uvođenja parlamentarnog života u Srbiji, to su SNS i SPS.
Isto tako od 2000. godine, odnosno takozvanih promena nije se desilo i da jedna najjača stranka preuzme odgovornost za bezbednost građana u Srbiji i postavi svog ministra unutrašnjih poslova. Svi su želeli uticaj, ali nisu želeli odgovornost. Želeli su da vode Ministarstvo unutrašnjih poslova i senke. Želeli su da vode Ministarstvo sile i senke, želeli su da imaju svoje policajce, želeli su da imaju svoje inspektore, želeli su da imaju svoje istrage kako bi vršili uticaje na svoje političke protivnike na koalicione partnere, pa čak i na svoje stranačke kolege kada im to nije bilo u interesu. To je moglo da dovede do narušavanje bezbednosti građana Srbije i države Srbije.
Međutim, u periodu od 2008. do 2012. godine, zahvaljujući tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, taj uticaj je drastično opao, a ugled ministarstva i policije podignut na jedan viši nivo. Moram da vas podsetim, odnosno da prokomentarišem vezano za neke slučajeve koje ste rekli, koji su se desili 2008. godine, većina tih slučajeva je policijski rešena, ali sa strane pravosuđa nije. Ljudi koji su izvršili ta krivična dela su posle kraćeg vremena provedenog u pritvoru pušteni da se brane sa slobode ili su oslobođeni. Sa druge strane, neki su i danas u pritvoru, dakle, ponavljam u pritvoru pred specijalnim sudom. To je bilo odraz stanju u pravosuđu u tom periodu.
Danas je situacija znatno drugačija. Danas Ministarstvo unutrašnjih poslova vodi ministar koji dolazi iz najjače političke partije u Srbiji, čime je otvorena mogućnost da se na jedan kvalitetan način predlože, ne samo izmene i dopune Zakona o policiji, već i da se donese nov Zakon o policiji, što se nadam da će se uskoro desiti i da će se pred ovim sazivom parlamenta naći nov Zakon o policiji.
Želeo bih da ispravim kolegu Marka Đurišića, koji nije trenutno tu, i da kažem – da je 2011. godine, tačnije 22.11.2011. godine, pred narodnim poslanicima je bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o policiji, a predsedavajući je bila naša koleginica Gordana Čomić. Danas raspravljamo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o policiji i to onih delova koji se tiču stvaranju uslova za rad policije, zatim, postupanja policije u stanju povećanog rizika, organizacione strukture direkcije policije, članak koji se odnosi na traganje za nestalim licima, tzv. Tijanin zakon, bezbednosnim proverama i načinu penzionisanja policijskih službenika. Moram da vam kažem – kao ovlašćeni predstavnik SPS da ćemo za taj zakon u potpunosti glasati.
Dodavanjem uslova koji su potrebni za rad policije u članu 1. ovog zakona stvara se mogućnost formiranja dva nova sektora. Sektor evropskih integracija i međunarodne saradnje i Sektora za upravljanje ljudskim resursima. Ta dva sektora su izuzetno bitna.
Što se tiče Sektora za upravljanje ljudskim resursima omogućava se kao što ste i vi sami rekli, karijerno napredovanje u službi. Na taj način pretpostavljam da će izmenom sistematizacije u tom sektoru biti Uprava za ljudske resurse, Centar za osnovu policijsku obuku i da će veliki doprinos planiranju budućih kadrova doprineti i Kriminalističko policijska akademija.
Vezano za novi sektor međunarodne saradnje i evropskih integracija, on je vrlo bitan za Ministarstvo unutrašnjih poslova i za Republiku Srbiju u narednom periodu, jer znamo da nas čeka otvaranje jednog od najtežih poglavlja u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, a to je poglavlje 24. pravda, slobode i bezbednost.
Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih poslova je potpisalo i mnogobrojne međunarodne Sporazume o policijskoj saradnji, kao multilateralne tako i bilateralne, tako daće ovaj sektor na jedan lakši i brži i efikasniji način omogućiti da se nastavi sa međunarodnom aktivnošću Ministarstva unutrašnjih poslova.
Što se tiče člana 3. ovog zakona kojim se menja član 20. hteo bih da naglasim da trenutno u Ministarstvo unutrašnjih poslova postoje tri specijalne jedinice tj. Specijalna antiteroristička jedinica, protivterorističke jedinice, helikopterska jedinica. Smatram da su jedna od te dve, smatram da je jedna od te dve antiterorističke jedinici takođe nastala kao posledica političkih prepucavanja u proteklom periodu.
Uvek se postavljalo pitanje da li su potrebne dve skoro identične specijalne jedinice u MUP. Odgovori su bili različiti. Jedan od odgovora je bio da je jedna zadužena za ruralne akcije, protivteroristička jedinica, a druga za urbane, odnosno gradske borbe. Međutim, stvarnost je bila potpuno drugačija. Obe jedinice su bile angažovane u zavisnosti od dežurstava. Jedna je angažovana jedne nedelje, druga je angažovana druge nedelje. Jedna je bila angažovana na obezbeđenju jedne ambasade, a druga na obezbeđenju druge ambasade.
Vezano za aerodrom, takođe je nadležnost je bila podeljena. Jedna jedinica je dežurala i obezbeđivala aerodrom dvanaest sati u dani, a druga drugih dvanaest sati u dani. Na ovaj način se ovaj problem eliminiše. Formira se jedan, a ja bih mogao da kažem, ostaje jedna specijalna antiteroristička jedinica. Specijalna antiteroristička jedinica je jedinica sa dugom tradicijom, formirana 1978. godine, a za ovih 37 godina postojanja obavljala je najsloženije zadatke koji su pred nju postavljeni. Njeni pripadnici spadaju u najobučenije u svetu, sa velikim brojem priznanja i nagrada. Učestvovali su u brojnim takmičenjima gde su osvojili prva mesta u taktičkim vežbama, preciznom pucanju i tako dalje. Imaju jedan od najboljih i najopremljenijih centara za obuku u svetu i zaslužuju da se sve ovo pomene.
Takođe, pripadnici PTJ su ostvarivali uspehe kako na međunarodnom tako i unutrašnjem planu. Sprovode obuke koje su na zavidnom nivo u skladu sa najužim svetskim standardima čime istovremeno doprinose i sveobuhvatnoj bezbednosti Republike Srbije.
Kao visoki službenik MUP, a kasnije kao državni sekretar, svedočio sam brojnim uspešno realizovanim akcijama kako SAJ-a tako i PTJ-a. Osećam moralnu obavezu da kao neko ko je blisko sarađivao istaknem važnost i efikasnost pripadnika ovih jedinica u sistemu bezbednosti, ali i podržim predloženo zakonsko rešenje budući da znam u kojoj meri i na koji način njihovo angažovanje može biti efikasnije.
Mi kao poslanici SPS razmišljali smo da li helikopterska jedinica treba da bude u sastavu ove nove specijalne antiterorističke jedinice ili da bude posebna specijalna jedinica u MUP ili treba da ostane kao što je već predloženo kao zasebna posebna jedinica MUP. Razmišljali smo i na osnovu pojedinih definicija koje smo uspeli da nađemo bez obzira što ne postoji jedinstvena definicija specijalnih jedinica gde se kaže da specijalne jedinice podrazumevaju pre svega one jedinice koje izvršavaju zadatke koje bitno odustaju od ostalih pre svega po vremenu, načinu i mestu izvršenja i potrebnoj opremi i naoružanju.
Međutim, nakon konsultacija koje bi pohvalio, koje su juče održane u ovoj zgradi u domu Narodne skupštine, mi smo odustali od tih amandmana i smatramo da je predloženo rešenje da helikopterska jedinica bude posebna jedinica dobro, pre svega što se helikopterska jedinica koristi ne samo u specijalnim akcijama već i u drugim akcijama kao što su evakuacija povređenih i bolesnih, kontrola saobraćaja, gašenje požara i druge vanredne situacije.
Međutim, sa druge strane smo razmišljali takođe o amandmanu da vi kao ministar dajete nalog za angažovanje helikopterske jedinice. Takođe, nakon konsultacija smo odustali, ali smo intervenisali amandmanom da kada se angažuju posebne jedinice da odmah i bez odlaganja ministar MUP bude obavešten o njihovom angažovanju. Nadam se da ćete razmotriti taj predlog, a mi ćemo o tome detaljnije govoriti u raspravi o pojedinostima.
Takođe, podržavamo i formiranje jedinice za obezbeđenje ličnosti i objekata umesto dosadašnje uprave u sedištu ministarstva, ali za neko buduće vreme nam ostaje obaveza da jedinicu za zaštitu svedoka izmestimo iz MUP.
Svesni smo da je za tako nešto potrebna izmena drugih zakona, a ne samo Zakona o policiji. Smatramo da ta jedinica predstavlja teret MUP, kako u finansijskom, tako i u organizacionom i formacijskom smislu. Logično rešenje je da ona bude izmeštena u Ministarstvu pravde što predstavlja praksu u većini modernih demokratskih država.
Članom 4. ovog zakona, menja se član 72. Zakona o policiji kome se dodaje novi stav 6. koji je nažalost posledica tragičnog događaja koji se desio u bliskoj prošlosti. Nažalost, tragedija je naterala nas poslanike da danas raspravljamo, u danu za glasanje nadam se svim srcem podržimo dodavanje ovog stava, kojim se policijski službenici obavezuju da odmah preduzmu mere u pronalasku nestalog lica za koje postoje osnovi sumnje da je žrtva krivičnog dela. Novina je i to da policijski službenici su dužni da potragu organizuju ne samo sa drugim državnim organima, već i sa građanima i udruženjima, jer se na taj način omogućava lakši pronalazak nestalih lica.
Ovim putem bih se zahvalio svima koji su pomogli da se iznađe rešenje za ovakvu situaciju. Vama gospodine ministre, vašim saradnicima, profesorima Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu, udruženjima i stručnjacima iz različitih oblasti, javnosti i medijima i na kraju veliku zahvalnost dugujemo i ocu brutalno ubijene Tijane Jurić.
Menjaju se i članovi zakona koji se odnose na bezbednosne provere, koje se odnose na usklađivanje sa već donetim zakonima kao što je Zakon o oružju i municiji, Zakon o fizičko-tehničkom obezbeđenju, što je u skladu sa praksom evropskih država. Vezano za član 6. ovog zakona kojim se menja član 139. odnosno koji se dodaje član 139a, mi ćemo ovaj predlog i ovaj član zakona podržati, s obzirom da u potpunosti podržavamo vaše obrazloženje koje je predato uz ovaj zakon.
Na kraju bih želeo da kažem da će SPS u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona o policiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Gašiću, dame i gospodo narodni poslanici, kao i mnogo puta do sada, i danas, ovom raspravom o ovom zakonu i glasanjem o potvrđivanju ovog sporazuma, Narodna skupština Republike Srbije podiže ugled Republike Srbije u međunarodnoj zajednici i svetu.
Republika Srbija je do sada potpisala mnoge međunarodne sporazume sa mnogim zemljama, kako sa istoka, tako i sa zapada, sporazume kojima se unapređuje ekonomska saradnja, diplomatski odnosi, trgovinske sporazume, sporazume u oblasti policijske saradnje itd.
Ovog puta raspravljamo i u danu za glasanje nadam se da ćemo podržati ovaj multilateralni sporazum u oblasti bezbednosti sa dodtanim protokolima. Drago mi je da će gotovo svi narodni poslanici, ako ne i svi poslanici ovog saziva, glasati kao SPS za ovaj zakon, odnosno za potvrđivanje Sporazuma između država članica Severno- atlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga, sa dodatnim protokolom sporazuma između država članica Severno-atlantskog ugovora i ostalih država učesnica u Partnerstvu za mir o statusu njihovih snaga i narednim dodatnim protokolom za sprovođenje ovog sporazuma, koji je potpisan od strane prethodnog ministra odbrane gospodina Nebojše Rodića, po ovlašćenju Vlade 2014. godine. Moram da napomenem, to je osam godina nakon pristupanja Srbije Partnerstvu za mir.
Nakon formiranja NATO-a 1949. godine, tačnije 45 godina posle, 1994. godine u Briselu pokrenut je program Partnerstvo za mir kome su pristupile mnoge zemlje: Azerbejdžan, Turkmenistan, Moldavija, Republika Irska, Crna Gora, Rusija itd. Republika Srbija je ovom programu pristupila 2006. godine, potpisivanjem okvirnog dokumenta u Briselu, čime je predvodio poziv Republici Srbiji upućen sa Samita NATO-a, održano u Rigi krajem novembra 2006. godine. Moram da napomenem da se u tom trenutku na vlasti bile neke stranke koje se danas zalažu protiv ovakve vrste sporazuma.
Pristupanjem programu Partnerstvu za mir omogućena je lakša i temeljnija reorganizacija i modernizacija Vojske Srbije i Ministarstva odbrane kroz različite vidove i mehanizme i saradnje sa NATO-om, kao što su individualni program partnerstva i saradnje, kroz koji pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, učešćem u raznim seminarima, kursevima, konferencijama i obukama, stiču nova znanja i veštine i razmenjuju iskustva sa pripadnicima oružanih snaga članica NATO-a i Partnerstva za mir, zatim program za izgradnju integriteta, kojim NATO nastoji da potvrdi svoju posvećenost ideji jačanja dobre uprave u resoru odbrane i sektoru bezbednosti.
Predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije visokog nivoa učestvuju u radu različitih komiteta i radnih grupa gde se razmatraju različita aktuelna pitanja koja su od interesa za zajedničku saradnju članica NATO i članica Partnerstva za mir, kao što su npr. Politički partijski komitet, Konferencija nacionalnih direktora i naoružavanje, Komitet za kodifikaciju, Komitet načelnika vojno-medicinskih službi, Logistički komitet, Komitet za standardizaciju, Odbor za konsultacije, komandovanje i kontrolu, radne grupe Vojnog komiteta za saradnju, radna grupa za kretanje i transport, radna grupa za medicinsko zbrinjavanje itd. Zatim, tu je proces planiranja i pregleda, koncept operativnih sposobnosti kroz koji se vrši obuka i ocenjivanje unapred deklarisanih jedinica prema NATO standardima.
Individualni akcioni plan partnerstva koji predstavlja saradnju o političkim pitanjima i pitanjima bezbednosne politike, odbrambenim, bezbednosnim i vojnim pitanjima, informisanje u javnosti, nauci, životnoj sredini i planiranju u vanrednim situacijama, kao i administrativnim pitanjima i pitanjima zaštite bezbednosti resursa.
Na kraju, tu je i Poverilački fond Programa „Partnerstvo za mir“, koji je Republici Srbiji donirano 1,7 miliona za uništavanje protivpešadijskih mina 2005. godine, zatim 9,6 miliona evra 2007. godine sa ciljem podrške pri zapošljavanju pripadnika Vojske Srbije u civilnom sektoru itd.
Takođe, postoje specijalni oblasti saradnje Srbije i NATO kroz Guru Srbija – NATO za reformu odbrane, zatim saradnja na terenu između Vojske Srbije i KFOR-a i Program za unapređenje obrazovanja u oblasti odbrane. Svi ovi oblici saradnje doprinose, kao što sam već rekao, modernizaciji i reformi naših oružanih snaga, čemu doprinose i Vojna kancelarija NATO-a za vezu, ovde u Beogradu, a i Vojno predstavništvo u Misiji Republike Srbije pri NATO.
Takođe, i ovaj sporazum, zajedno sa Sporazumom o bezbednosti informacija, doprinosi reformi sistema odbrane i interoperabilnosti Vojske Srbije za angažovanje u multinacionalnim operacijama, što takođe značajno podiže ugled Vojske Srbije i Republike Srbije u svetu.
Ovaj sporazum, sačinjen u Briselu 1995. godine, predstavlja osnovni mehanizam definisanja privilegija, angažovanje imuniteta pripadnika snaga jedne države na teritoriji druge države članice ovog sporazuma. Ovim sporazumom će se poboljšati saradnja država članica NATO i “Partnerstva za mir“, koja je značajno bila otežana nepotpisivanjem i nepostojanjem ovakve vrste sporazuma koji je potpisan osam godina nakon pristupanja Srbije Programu „Partnerstvo za mir“.
Kao što piše u obrazloženju zakona, primena sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora i ostalih država učesnica u „Partnerstvu za mir“ o statusu njihovih snaga sa dodatnim protokolima omogućava nesmetanu vojnu saradnju, a pre svega u pogledu primene i realizacije vojnih vežbi, izgradnje potrebnih kapaciteta za angažovanje u multinacionalnim operacijama, angažovanje u pojedinim mehanizmima pod okriljem Programa „Partnerstvo za mir“, kao i tranzita vojnih snaga kroz teritoriju država potpisnica i obezbeđenje potrebne logističke podrške od strane država domaćina.
Ne mogu a da ne spomenem i član 5. ovog zakona, kojim Republika Srbija stavlja rezerve na ovaj sporazum, koje glase: „Prihvatanje jurisdikcije vojnih organa države pošiljaoca, u skladu sa članom 7. Sporazuma između država članica Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga, u slučaju Republike Srbije ne može se primeniti na vršenje jurisdikcije sudova države pošiljaoca na teritoriji Republike Srbije. Republika Srbija će predati pripadnike snaga, odnosno civilne komponente ili njihova izdržavana lica vlastima države pošiljaoca, u skladu sa članom 7. stav 5. tačka a), pod uslovom da država pošiljaoca neće izreći smrtnu kaznu prilikom vršenja krivične jurisdikcije, u skladu sa odredbama navedenog člana.“ Na taj način Republika Srbija maksimalno štiti svoje interese, interese njenih građana i pripadnika Vojske Srbije.
Na kraju bih rekao, kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, da će Socijalistička partija Srbije u Danu za glasanje u potpunosti podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas devet važnih zakona, sedam međunarodnih sporazuma, Zakon o oružju i municiji, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, poznatiji kao „Tamarin zakon“, koji je usvojen posle dužeg rada na izradi ovog zakona, izradi teksta ovog zakona, kao i usvajanja drugih zakonskih akata koji su morali da prethode donošenju ovog zakona.
Ovde mislim pre svega na Zakon o planiranju i izgradnji.
Zakon usvajamo nažalost i posle tragedija koja se desila u diskoteci „Kontrast“ u Novom Sadu 1. aprila 2012. godine, kada je nastradalo šestoro ljudi, kada je izgubljeno šest mladih života, nemarom i nepažnjom, nepoštovanjem zakona, mogu reći pohlepom vlasnika lokala za novcem.
Ovaj događaj je velika opomena upravo investitorima i vlasnicima objekta da se moraju strogo držati propisa o protivpožarnoj zaštiti. Kako je u prilogu izmena Zakona o zaštiti od požara rekao i pomoćnik ministra, načelnik sektora za vanredne situacije, gospodin Marić.
Ovaj zakon treba da uspostavi efikasniju kontrolu u oblasti bezbednosti objekata, prvenstveno onih u kojima se obavljaju ugostiteljske delatnosti, ali i onih u kojima se okuplja veći broj ljudi.
To su objekti u kojima se obavljaju delatnosti obrazovanja, nauke, kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite. Tu bi dodao i velike sportske priredbe i koncertne dvorane i bioskope, mada ću o ovim objektima nešto kasnije više reći.
Uz saosećanje sa roditeljima svih nastradalih u ovoj tragediji, ovom prilikom bih iskazao veliko poštovanje prema roditeljima Tamare Miladinović koji su uložili veliki trud, napor i vreme nakon njihovog velikog gubitka kako bi sprečili da se ovakve tragedije više nikada ne dogode.
Socijalistička partija Srbije, će u danu za glasanje podržati sve zakone o kojima raspravljamo u ovom Sedmom vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Moje kolege narodni poslanici će nešto kasnije detaljnije diskutovati i obrazložiti stav i viđenje Socijalističke partije Srbije za svaki od ovih zakona, a ja ću kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije govoriti o svim ovim zakonima ukratko.
Takođe, naša poslanička grupa je predložila i nekoliko amandmana na Zakon o oružju i municiji. Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara, naša poslanička neće predložiti nijedan amandman, u potpunosti će podržati ovakav Predlog zakona.
Što se tiče međunarodne saradnje Ministarstva, to je vrlo bitan segment rada Ministarstva unutrašnjih poslova, jer na drugačiji način predstavlja Republiku Srbiju u svetu, a naročito u Evropi i regionu, što pokazuju ovi sporazumi, odnosno Memorandum o kojima danas diskutujemo, a za koji se nadam, da ćemo u danu za glasanje svi podržati.
Međunarodni sporazumi sa Rumunijom, kojim se otvaraju tri nova granična prelaza, Jaša Tomić-Fenj“, zatim, „Vrbica – Valjkan“ i „Nakovo-Lunga“, na srpsko-rumunskoj državnoj granici će omogućiti brži i lakši promet, odnosno protok robe i ljudi, naročito u pogrešnom reonu sa našim susedom Rumunijom, bez obzira što danas otvaramo ova tri granična prelaza, nadam se, odnosno znam da ćemo ih 2020. godine i zatvoriti, jer ova Vlada vodi zemlju u dobrom pravcu, vodi u pravcu EU i nadam se da ćemo 2020. godine postati njen član. Do tada treba olakšati život ljudima, što se ovim sporazumom i postiže.
Moram da naglasim da je jedan od temelja, odnosno principa EU, nesmetano olakšan promet roba, usluga ljudi. Granica prema Rumuniji je duga 547,9 kilometara, od čega je 296 km na kopnu i 257,3 km na vodi, sa šest drumskih, dva železnička i pet rečnih prelaza, ako se ne varam.
Otvaranjem ova tri prelaza se znatno uvećava mogućnost da se na lakši način, ljudi i roba prelaze sa teritorije jedne na teritoriju druge države.
Zatim, Republika Srbija je sa skoro svim zemljama EU potpisala i sporazume i readmisiji.
Da vas podsetim, jedan od uslova za dobijanje vizne liberalizacije je bilo i potpisivanje ovakvih sporazuma, odnosno jedan od uslova za omogućavanje ljudi da nesmetano, odnosno bez viza idu u zemlje EU, je bilo potpisivanje sporazuma o readmisiji.
Danas raspravljamo o takvom sporazumu sa Ruskom Federacijom, o vraćanju lica koja nezakonito borave na teritorije ove zemlje. Ovo je vrlo važan sporazum, zbog velikog broja ljudi koji borave u Srbiji i Rusiji i zbog toga što postoji velika mogućnost da jedan broj tih ljudi je nezakonito na teritoriji druge države, a kao povod za takav moj stav je i broj srpskih državljana koji se svakodnevno na osnovu ovakvih sporazuma vraćaju iz zemalja država EU u Srbiju.
Takođe, veliki broj sporazuma potpisan je i u oblasti borbe protiv kriminala. Takav sporazum potpisan je i sa Republikom Belorusijom, 12. marta 2013. godine u glavnom gradu Belorusije, Minsku, od strane ministra spoljnih poslova, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Republike Srbije, gospodina Mrkića i njegovog beloruskog kolege i ovim sporazumom unapređujemo saradnju u oblasti borbe protiv međunarodnog organizovanog kriminala, terorizma, nezakonitog prometa opojnih droga, psihotropnih supstanci i njihovih prekosora, kao i drugih vrsta krivičnih dela, kao što su razne vrste falsifikovanja, odnosno falsifikovanje novca, dokumenata itd, zatim trgovina ljudima, krivična dela protiv imovine.
Ovim sporazumom ćemo omogućiti lakše otkrivanje krivičnih dela, lakše hvatanje i privođenje izvršioca krivičnih dela pravdi, kao i nemogućnosti da se oni sakriju od sprovođenja zakona, putem razmene operativnih informacija, zajedničkih obuka, razmene iskustva, itd.
Preostala dva međunarodna sporazuma, odnosno jedan sporazum i jedan memorandum, odnose se na saradnju u slučaju katastrofa, a to je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u saradnji i uzajamnoj pomoći, u slučaju katastrofa i Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju, o institucionalnom okviru inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope iz 2013. godine.
Ova dva zakona su takođe izuzetno značajna za našu zemlju kao i za zemlje regiona, naročito posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srbiju, kao i BiH i Hrvatsku, prošle godine u maju.
Međutim, i danas smo svedoci da poplave sve više i više pogađaju naš region i to sve češće što vidimo iz nedavnih događaja, odnosno poplava koje su zadesile Makedoniju i Albaniju. Iz tih razloga u ovoj oblasti je neophodna saradnja, pre svega, kako bi se adekvatno i brzo reagovalo u slučaju da se ovakve i njima slične katastrofe ponove. Brza reakcija u slučaju katastrofa može da bude suštinska za spašavanje života ljudi pogođeni katastrofama.
Takođe, prevencija i rano upozoravanje na katastrofe može sprečiti uništavanje i ugrožavanje imovine, zdravlja i života ljudi. Bilo da se radi o multilateralnim sporazumima, bilo da se radi o bilateralnim sporazumima, kakve su ove dve vrste sporazuma o kojima danas diskutujemo, oni imaju za cilj adekvatnu zaštitu stanovništva i njihove imovine.
Iz svih ovih razloga koje sam naveo poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve ove međunarodne sporazume i ovaj memorandum, a nema razloga da ni da ostali poslanici, naročito poslanici opozicije za takve zakone ne glasaju.
Sada bih se osvrnuo na preostala dva zakona, Zakon o oružju i municiji kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara.
Nakon brojnih izmena i dopuna dosadašnjeg Zakona o oružju i municiji donetog početkom 90-ih godina prošlog veka, danas diskutujemo o donošenju potpuno novog modernog Zakona o oružju i municiji usklađenog sa pozitivnim pravnim propisima EU.
Na početku moje diskusije o ovom zakonu najpre bih se osvrnuo na legalizaciju oružja, bez obzira što se ona nalazi na kraju ovog zakona, jer smatram legalizaciju jako značajnom.
Naime, prema nekim procenama u Srbiji postoji između 500 hiljada i milion i po oružja u nelegalnom posedu građana, bez obzira što je ministar rekao da su te cifre nešto manje. Međutim, raspon u ovim brojkama je toliki zato što ne postoji precizan način da se utvrdi broj oružja koja su u nelegalnom posedu.
Dakle, osvrnuću se na legalizaciju oružja koje građani imaju u nelegalnom posedu, kao i predaju oružja koje građani ne mogu da imaju u svom posedu, kao što su eksplozivne naprave, automatsko naoružanje i slično.
Smatram da je ovo veliki napredak u ovoj oblasti, jer će građani moći da predaju, odnosno legalizuju oružje bez bojazni da će za posedovanje takvog oružja i odgovarati. Dakle, neće biti pokrenute krivične prijave ukoliko neko poseduje, kao i neće morati da dokazuje odakle mu takvo oružje, a želi da ga preda, odnosno da ga legalizuje, jer će na taj način, odnosno na legalan način moći da se oslobode takvog oružja, a ne da ga čuvaju ili ostavljaju na mestima koja mogu da ugroze zdravlje ili živote drugih ljudi.
Međutim, postavlja se jedno druga vrsta pitanja, a to je s obzirom da je do sada bilo nekoliko legalizacija, kako je ministar naveo pet, a zakonom nije bilo omogućeno oslobađanje od krivične odgovornosti, a svedoci smo da se baš to i dešavalo, da li to znači da je neko zloupotrebljavao zakon, da li je neko u prošlosti sebe stavljao iznad zakona, iznad sudova, odnosno iznad Skupštine?
Moram da naglasim kao što je ponavljam, ministar rekao, dve akcije u 2003. godini kada je legalizovano preko 48.000 oružja i 2007. godine kada je legalizovano preko 8.500 oružja. Da li to znači da su svi ti ljudi samo nečijom voljom biti oslobođeni od krivične odgovornosti?
Smatram da se ovim zakonom ova oblast reguliše i da ljudi neće biti krivično odgovorni za predaju naoružanja. Jedino što je možda u ovoj oblasti, odnosno oblasti legalizacije moglo drugačije da se uredi jeste sistematizacija pravnih normi, odnosno da one budu regulisane u jednom članu, a ne kao sada u članu 46. i članu 51. gde se govori o legalizaciji u članu 46. i u članu 51. o zakonskoj legalizaciji.
Sa druge strane, broj oružja u legalnom posedu građana je takođe visok i premašuje brojku od milion i 200.000 komada i zato je neophodno ovu oblast urediti na jedan sistematičan način što se ovim zakonom i postiže.
Pre svega, na drugačiji, precizniji način se definiše oružje kao i pojmovi vezani za ovu oblast koje do sada nisu bile definisana zakonom, a to je dozvola za nošenje oružja, oružani list, ovlašćeni prodavac, ovlašćeni serviser, itd.
Novom kategorizacijom oružja, ona je podeljena u četiri grupe, a ovim zakonom u grupi „D“ se uvodi jedna posebna vrsta oružja koja do sada nije bila regulisana zakonom, a to su gasni sprejevi i uređaji za izazivanje elektrošokova i ostalo oružje za čije nabavljanje nije potrebno odobrenje nadležnog državnog organa.
Razmišljali smo da u ovoj oblasti podnesemo amandman vezano za davanje odobrenja za ovakvu vrstu oružja, odnosno da podnesemo amandman vezano za starosnu granicu lica koja mogu da poseduju ovakvu vrstu oružja, ali, uporednom analizom propisa koji se primenjuju u zemljama EU odustali smo jer je praksa različita i u ovom slučaju ćemo podržati predlagača ovog zakona.
Kada već spominjem odobrenje državnog organa moram da napomenem da će poslanička grupa SPS predložiti amandman vezan za nadležnosti lica koja mogu da daju dozvolu za nošenje oružja, ali o tome ćemo pričati u pojedinostima kada budemo raspravljali o ovom zakonu.
Novina koju uvodi zakon, a koji SPS u potpunosti podržava odnosi se na uslove koji su potrebni za držanje i nošenje oružja i to na obaveznu zdravstvenu sposobnost. Podržavamo rešenje predviđeno ovim zakonom da zdravstvene ustanove izdaju uverenje, ali i da nadležni lekar mora odmah da obavesti ministarstvo ukoliko se promeni zdravstveno stanje lice koje ima oružje.
Na samom kraju, osvrnuo bih se na zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od požara koje su nastale na osnovu iskustva primenom postojećeg Zakona o zaštiti od požara. Ovim zakonom se na bolji, efikasniji način reguliše kontrola objekata u kojima se okuplja veći broj ljudi, a sve u cilju izbegavanja tragedija koje bi mogle da dovedu do toga da neko lice ili više njih nastrada kao što je to bio slučaj u Novom Sadu, kao i dobijanje saglasnosti za upotrebu takvih objekata. Saglasnosti će se dati samo isključivo ukoliko su ispunjeni uslovi propisani zakonom, takođe, i obaveza da se i u tim objektima instaliraju uređaji za blagovremeno otkrivanje, dojavu i gašenje požara.
Kada sam spomenuo objekte javne namene moram da kažem da su oni definisani ovim zakonom, a to su objekti koji imaju više od 80% površine namenjene za okupljanje ljudi što predstavlja takođe novinu u ovom zakonu.
Pored ovih izmena zakonom drugačije reguliše i rad vatrogasno-spasilačkih službi. Ove izmene su takođe nastale kao posledica iskustva ovih službi sa terena, jer kao što i u obrazloženju zakona piše u praksi se delokrug ovih službi proširuje i one se ne bave samo gašenjem požara, već i drugim aktivnostima, odnosno spašavanju ljudi iz drugih nesreća kao što su poplave, saobraćajne nezgode, velike količine snega i druge situacije gde postoji mogućnost ugrožavanja ljudi i imovine, kao i otklanjanje tih opasnosti.
I na kraju bih još jednom izrazio veliko poštovanje roditeljima Tamare Miladinović koji su učestvovali u pisanju izmena i dopuna ovog zakona u nadi da će doprineti sprečavanju budućih nesreća.
O svim ovim zakonima detaljnije će govoriti moje kolege iz poslaničkog kluba SPS Đorđe Milićević, Stefana Miladinović, Gordana Topić i Neđo Jovanović, a ja još jednom ponavljam kao ovlašćeni predstavnik SPS da naglasim da ćemo u danu za glasanje podržati predloge svih devet zakona. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, državni sekretaru gospodine Đorđeviću, poštovani gosti iz Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas, pred nama, narodnim poslanicima, su danas dva izuzetno bitna zakona, odnosno izmene i dopune zakona kojima se uobličava sistem nacionalne bezbednosti u zemlji. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci.
Iz ova dva predloga zakona se može zaključiti da Vlada i Ministarstvo odbrane žele da, na osnovu analize i praćenja stanja i dosadašnje primene zakona i uočenih problema u realizaciji plana odbrane, otklone nedostatke, razreše pravne probleme, eliminišu pravne praznine.
Iako je na samoj sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i u dosadašnjem delu sednice bilo reči o pitanjima koja nisu vezana za ove tačke dnevnog reda, odnosno ove zakone koje su na današnjem dnevnom redu, moja diskusija će biti usmerena isključivo na suštine izmene i dopune ova dva akta.
Analizirajući sve promene zajedno sa ljudima koji su stručni u ovim oblastima, sa ljudima kojima se bave nacionalnom bezbednošću, profesorima, analitičarima, bivšim vojnim starešinama, Poslanička grupa SPS donela je odluku da u Danu za glasanje u potpunosti podrži oba ova predloga, zajedno sa amandmanima koje je podnela Vlada Republike Srbije.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani na drugačiji, potpuniji način definiše najvažnije pojmove u sistemu nacionalne bezbednosti. Pre svega, imamo novu definiciju sistema odbrane, zatim vojne odbrane i civilne odbrane. Uvode se i novi pojmovi koji do sada nisu bili definisani zakonom, a značajni su za funkcionisanje odbrambenog sistema države, a to su vojna postrojenja i vojna skladišta.
Zakon predviđa dugoročni plan razvoja sistema odbrane, kao i dosadašnji zakon, ali se ovim zakonom reguliše i srednjoročni plan i program i razvoj sistema odbrane, što postojećim zakonom nije bilo regulisano. Zakonom se regulišu i definišu neka dokumenta nižeg ranga koja nisu bila definisana zakonom, verovatno nekim drugim aktima, a to su doktrinirana dokumenta nižeg nivoa koja se donose na operativnom nivou komandovanja, a na osnovu doktrine Vojske Srbije.
Članom 2. zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani uvodi se još jedan, po mom mišljenju, izuzetno bitan i značajan pojam, odnosno dokument, a to je standard odbrane Republike Srbije, kojim se definišu specifične potrebe odbrane i koji sadrži, kako piše u ovom članu, tehničke specifikacije ili kriterijume kojima se obezbeđuje da materijali, proizvodi, procesi ili usluge odgovaraju nameni.
Za trenutak bi se zadržao kod ovog člana i upitao gospodina ministra – da li ova je oblast do sada uopšte bila regulisana, na koji načine je bila regulisana? Ukoliko nije bila regulisana, da li to znači da su postojali materijali, proizvodi, usluge koji nisu odgovarali nameni? Da li to znači da je novac poreskih obveznika trošen na nešto što nije bilo potrebno, odnosno da li to znači da je bilo zloupotreba?
Dobro znamo da su neki slučajevi završavali pred sudom. Još jedno pitanje mi prolazi kroz glavu, a to je – da smo imali ovu odredbu u zakonu ranije, da li bi se desilo da Vojska Srbije zakupljuje satelite, a, figurativno rečeno, u tom trenutku nema ni satelitske antene?
U ovom smislu bih pomenuo i pohvalio još jedan segment, a to je novina u Zakonu o budžetskom sistemu, koja je izuzetno bitna i vezana za ovu temu kojom se zahtevalo uvođenje finansijske službe i na taj način su rešene mnoge od mnogobrojnih afera koje su postojale u prošlosti, odnosno te 2012. godine, kao što su „Tales“, „Tadiran“ i „Megalink“.
Takođe, ovim zakonom se proširuju i neke nadležnosti predsednika Republike, zatim nadležnosti Vlade Republike Srbije. Ovim zakonom proširuju se i nadležnosti Ministarstva odbrane i te nadležnosti se na jedan drugačiji način definišu i sistematizuju.
Pomenuo bih, kao i ostali poslanici, inspekcijski nadzor u oblasti odbrane koji je do sada bio skromno regulisan. Ovim zakonom se proširuju nove nadležnosti u Ministarstvu odbrane, što Inspektoratu omogućava kvalitetniji rad i kontrolu sprovođenja i pridržavanje zakona i ostalih akata koji su od značaja za odbranu i Vojsku Srbije.
U Predlogu zakona uvodi se novi član 17a kojim se u stavu 1. predviđa samostalnost u radu ovlašćenih inspektora ili drugih ovlašćenih lica, što u dosadašnjem zakonu nije postojalo. Važeći zakon u članu 21. predviđa upravljanje vazdušnim saobraćajem za potrebe odbrane, ali ne i unutrašnjim plovnim putevima, pa je ovaj Predlog zakona regulisao i tu oblast. S obzirom da Srbija ima nekoliko međunarodnih plovnih puteva, regulisanjem ove oblasti se nivo nacionalne bezbednosti podiže na jedan viši nivo.
Posebno bih istakao uvođenje novog člana 23a kojim se uvode evidencije o nastradalim i nestalim licima u oružanim sukobima i na taj način se upotpunjuje Arhiva Ministarstva odbrane, jer se ovi podaci čuvaju trajno. Moram da priznam, odnosno moje mišljenje je da jedino Ministarstvo odbrane je to koje može ovakve podatke da skupi na jednom mestu, jer je ono jedino koje, po mom mišljenju, u potpunosti i poseduje. Smatram da je to naša dužnost prema licima koja su nastradala na ovim područjima u poslednjim ratovima, dakle na područjima bivše SFRJ.
Pomenuo bih i novu glavu, glavu 9a ovog Predloga zakona kojom se uvodi vojno pravobranilaštvo kao posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane, koja podrazumeva pravne radnje, pravna sredstva, radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
Smatram da ovim rešenjem na efikasniji, ekonomičniji način se štiti imovina i interesi ministarstva od strane samog ministarstva, što predstavlja mogućnost domaćinskog upravljanja ministarstvom.
Na kraju diskusije o ovom zakonu bih istakao kao dobro rešenje to da se delatnostima logističke podrške Vojske Republike Srbije predviđa mogućnost da određene vojne ustanove steknu status pravnog lica, koje bi radile za potrebe sistema odbrane i vojske, a u delu slobodnih kapaciteta poslovalo na tržištu, čime bi se obezbedilo značajno rasterećenje troškova budžeta za finansiranje korisnika budžeta koji mogu poslovati na tržištu.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci, dobro je što je jasnije precizirana organizacija Vojske Srbije, kao i nadležnosti određenih organizacionih jedinica. Tako se članom 3. Predloga zakona Vojska Srbije prema strukturi deli na vidove, rodove i službe, a rodovi i službe na vrste i specijalnosti. Pored toga, značajna izmena je vraćanje naziva „ratno vazduhoplovstvo“, čime se nastavlja tradicija i vraća pun značaj ovom rodu vojske, koji ima izuzetan značaj u odbrani vazdušnog prostora svake, pa i naše države. Zatim, preciznije se definiše i specifična vojna služba i služba pod otežanim uslovima. Pored opšte odredbe koja definiše specifičnu vojnu službu, koja je regulisana i postojećim Zakonom, u ovom slučaju se navode i koje su to konkretne službe, a to su letačka, padobranska i ronilačka služba u Vojsci Srbije.
Ministar odbrane i u ovom Zakonu ostaje taj koji određuje poslove, radna i formacijska mesta u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba, odnosno služba pod otežanim uslovima, ali ovoga puta, što je izmena u ovom Zakonu, uz saglasnost Vlade. Jedno od značajnih promena se odnosi na član 14a, koji su skoro svi poslanici ovde spomenuli, i prestavlja veliki korak unapred kada je u pitanju angažovanje profesionalnih vojnika u aktivnostima pojedinih udruženja.
Zakonom se unapređuje saradnja u civilnom sektoru kroz mogućnost da se uz prethodnu saglasnost ministra omogući učešće profesionalnih vojnika u programima nevladinih organizacija.
Brisanjem reči: „nije dopušteno“, koje se ovim zakonima brišu, u ovom članu predstavlja iskorak u demokratizaciji društva. Kada se brišu reči: „nije dopušteno“, gde god se one nalazile, to predstavlja značajan napredak u demokratizaciji jednog društva.
Zatim, Predlogom zakona o Vojsci uvode se novi činovi u rečnim jedinicama, a to su: potporučnik, poručnik korvete, poručnik regate, kapetan korvete, kapetan fregate, kapetan vojnog broda, komodor, kontraadmiral, viceadmiral i admiral. Na ovaj način se daje na značaju pripadnicima jednog dela vojske koji su u proteklom periodu bili možda i zanemareni, a značajni su zbog specifičnosti službe koju obavljaju.
Predlogom zakona o Vojsci omogućava se vođenje evidencija o profesionalnim vojnim licima i licima na službi u Vojsci Srbije, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Ovim zakonom se sistematizuje koji su to podaci koje vojska može da skuplja, da čuva i na koji način ih koristi.
Zatim, na mnogo detaljniji način nego do sada je definisan i član 51, koji se odnosi na vojnu legitimaciju. Uređuje se ko ima pravo na vojnu legitimaciju, njen izgled, način primene, kao i podatke koje te legitimacije mogu da sadrže.
Istakao bih kao dobro rešenje i to da će legitimacije izrađivati Narodna banka Srbije, odnosno Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. Zašto je to dobro? Pre svega, zato što ova ustanova je zadužena za izradu ličnih dokumenata građana, pasoša, ličnih karta, saobraćajnih i vozačkih dozvola i, kao što uvek napominjem, do sada nije zabeležen nijedan falsifikat ovih dokumenata, tako da pretpostavljam da i kod vojnih legitimacija neće biti falsifikata, što podiže nivo bezbednosti ovih dokumenata na najviši nivo.
Takođe, napomenuo bih i član 30. kojim se menja član 66, gde vojne spomen medalje i vojne spomenice oficira takođe izrađuje Narodna banka Srbije, odnosno Zavod za izradu novčanica i kovanog novca. To je izuzetno značajno, jer ja smatram da oficiri zaslužuju da im ta odlikovanja traju dugo.
Za nas socijaliste, odnosno za Socijalističku partiju Srbije posebno je važna odredba koja reguliše status supružnika premeštenog oficira, odnosno podoficira kome je prestao radni odnos zbog premeštaja supružnika. Predviđeno je da u slučaju prekida radnog odnosa na neodređeno vreme supružnik ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na naknadu zbor prestanka zaposlenja.
Na kraju bih pozdravio i novo rešenje kojim se profesionalno lice, u slučaju trudnoće ili porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta, ne razrešava dužnosti i ima sva prava koja su predviđena Zakonom o radu. Ovo je još jedan korak unapred kada je u pitanju rodna ravnopravnost polova u sistemu odbrane.
Analogno tome, pomenuo bih i član 112, gde se ista odredba primenjuje i na lica koja su ugovorom zasnovala radni odnos na određeno vreme, koji predviđa produženje ugovora do isteka korišćenja prava na odsustvo za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva.
Uz napomenu da će o pojedinim odredbama ova dva predloga zakona govoriti i moje kolege narodni poslanici, članovi poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, još jednom bi kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije naglasio da ćemo mi u Danu za glasanje u potpunosti podržati ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, kao i amandmane koje je podnela Vlada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa ja ću se osvrnuti na dve tačke ovog dnevnog reda, najpre na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju.
Zakonom o zaštiti uzbunjivača se štiti javni interes koji je u skladu sa politikom koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Moram da napomenem da zaštita javnog interesa u najširem smislu reči obezbeđuje se kroz ukazivanje na povredu ljudskih prava, bezbednosti, javno zdravlje, životne sredine, odnosno ukazivanje na svako drugo opasno, neodgovorno i protivzakonito ponašanje koje može napraviti štetu velikih razmera. Zbog toga je jasna potreba za donošenjem ovako važnog antikoruptivnog i evropskog zakon.
Srbija je prva zemlja u regionu koja donosi ovakav zakon. Što se tiče zemalja EU, svega tri zemlje EU su do sada donele ovakav zakon. Stoga, Srbija ne prednjači samo u regionu, već i među zemljama EU koje će tek nakon Srbije doneti ovakve zakone.
Ovaj zakon je, između ostalog, značajan i zbog toga što sistematizuje, odnosno kodifikuje odredbe o zaštiti uzbunjivača koje već postoje u drugim zakonima - Zakon o državnim službenicima, donet 2007. godine, zatim Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, donet 2004. godine, zatim Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, donet 2008. godine, kao i Pravilnik o zaštiti lica koje prijavi sumnju na korupciju. S obzirom da su svi ovi propisi doneti u vreme neke prethodne vlati, a sada se ti propisi konačno sistematizuju u jedan zakon i dopunjuju novim odredbama, smatram da bi i poslanici opozicije trebalo da glasaju za ovaj zakon, osim ukoliko se ne bave dnevnom politikom i politikanstvom ili nije u pitanju nešto treće, a to je strah od uzbunjivača.
Ovom prilikom pozivam sve koji imaju bilo kakve informacije da te informacije iznesu, a ovim zakonom će biti zaštićeni.
Zakon o zaštiti uzbunjivača se donosi i zbog iskustva koje je država imala u oblasti zaštite uzbunjivača, a to iskustvo je dragoceno pre svega zbog svih nedostataka koji su uočeni primenom dosadašnjih propisa, pa se ovim zakonom i dopunjuju pravne praznine koje su postojale u mnogobrojnim zakonima.
Činjenica je da je ova zaštita bila ograničenog obima i na to su ukazivali brojni primeri prijavljivanja korupcije, kao i Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije iz 2013. godine, u kojem se jasno uočava da ne postoji sveobuhvatna zaštita uzbunjivača. Zato je bilo neophodno da se izradi poseban zakon koji će zaokružiti pravni okvir u ovoj oblasti, regulisati uzbunjivače, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača, obaveze državnih i drugih organa i organizacija, kao i pravnih i fizičkih lica u vezi sa uzbunjivanjem.
Donošenjem ovog zakona primenjujemo i Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije od 2013. do 2018. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje ove strategije.
Predloženim zakonom proširuje se i krug zaštite lica izvan državnih službenika, pa tako zaštitu podjednako mogu da traže i lica kako u javnom tako i u privatnom sektoru, bez obzira da li su u stalnom radnom odnosu, angažovani po osnovu ugovora o delu, kao volonteri i radno angažovani u statusu neprijavljenih lica, lica u postupku zapošljavanja, korisnici javnih usluga, mali akcionari i slično. Na ovaj način pruža se pun obim zaštite i ujedno se otklanjaju nedostaci neadekvatne i parcijalne zaštite pojedinim kategorijama uzbunjivača, kakva trenutno postoji u našem zakonodavstvu.
Namera predlagača je da se kroz ovaj zakon podstaknu radnje uzbunjivanja i da se obezbedi i garantuje posebna zaštita, odnosno da se doprinese ohrabrivanju potencijalnih uzbunjivača i uspostavljanju efikasnog mehanizma razotkrivanja korupcije i ostalih krivičnih dela.
Važno je istaći da su ovim Predlogom zakona zaštićena i povezana lica službena lica i druga lica, čime se sprečava odmazda prema licima koja su u postupku uzbunjivanja povezana posredno, neposredno ili kroz obavljanje službene radnje u vezi sa uzbunjivanjem.
Posebna pažnja je usmerena na postupak sudske zaštite uzbunjivača. Uvođenjem hitnosti postupka obezbeđena je brža zaštita prava uzbunjivača. Pored toga, omogućena je ne samo drugostepena, već i trećestepena provera odluke suda kroz mogućnost podnošenja vanrednog pravnog leka.
Zakon predviđa istražno načelo nasuprot načelu dispozicije, karakterističnog za oblast parničnog postupka, a u cilju zaštite uzbunjivača, tako da sud može utvrditi i one činjenice koje među strankama nisu sporno, odnosno koje nijedna stranka nije iznela u postupku.
Istakao bih da ovaj Predlog zakona reguliše i posredno načelo poverljivosti, a svako narušavanje ovog načela proizvodi sankciju prema onome ko je učini.
Predlog zakona neće stvoriti nove troškove, već se očekuju pozitivni efekti na budžet i sveukupnu privredu.
Zbog svega navedenog poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Dame i gospodo, sada bih prešao na isto tako važan zakon, koji do sada u dosadašnjem delu rasprave još niko nije spomenuo, a to je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izručenju.
Ovakav Ugovor Republika Srbija ima potpisan i sa drugim zemljama regiona, kao što su Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, a ovakav ugovor imaju potpisan između sebe i te same države.
Ovakve vrste ugovora i sporazuma su značajne za unapređenje regionalne saradnje, dobrosusedskih odnosa, kao jedan od preduslova za pristupanje EU. Ne samo zbog toga, već ovaj zakon je bitan i sa drugog stanovišta, a to je nemogućnost da se izvršiocu krivičnih dela omogući da se sakriju u neku drugu zemlju regiona i tako izbegnu krivični postupci ili izvršenje kazne na koju su osuđeni. To se pogotovo odnosi na region Balkana i bivše Jugoslavije, gde se na različite načine može lako doći do sticanja državljanstva tih država, kao i sličnim govornim područjem koje omogućava laku komunikaciju i spajanje različitih kriminalnih grupa.
Može se reći, odnosno napraviti paralela sa evropskim nalogom za hapšenje, koji predstavlja jedan od uslova za pristupanje EU, a čija je primena predstavljala problem nekim državama koje su joj nedavno pristupile. Naime, ovim nalogom, jedna država članica EU upućuje zahtev za hapšenje i predaju određene osobe radi krivičnog gonjenja ili radi izvršavanja krivičnih sankcija. Shodno tome, ovim ugovorom potpisanim 5. septembra 2013. godine, a koji ćemo u danu za glasanje, nadam se, ratifikovati, se omogućuje izručenje lica koja se gone zbog krivičnih dela ili se traže radi izvršavanja kazne zatvore ili druge mere koje uključuje oduzimanje slobode u skladu sa pravom država ugovornica.
Ovaj ugovor se odnosi na gonjenje za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode u trajanju od najmanje godinu dana, a koja su predviđena u pravu države molilje i u pravu zamoljene države.
Takođe, ovaj ugovor se odnosi i na izvršioce krivičnih dela, kojima je pravosnažno izrečena kazna zatvora ili mera koja uključuje oduzimanje slobode u trajanju od najmanje četiri meseca, a takođe, kao i u slučaju gonjenja, izručenje će se dozvoliti ukoliko je kažnjivo prema pravu obe države. Može dozvoliti izručenje ukoliko se ono odnosi i na više krivičnih dela, a neka od njih ne ispunjavaju uslove u pogledu visine krivičnih sankcija.
Jedna od značajnih odredbi ovog ugovora jeste izručenje sopstvenih građana drugoj državi potpisnici, kao i u prethodnom slučaju, u cilju krivičnog gonjenja ili u cilju izvršavanja pravosnažno izrečene kazne zatvora ili mere oduzimanja slobode. Međutim, razlika je u tome što se ovakva vrsta izručenja odnosi na pojedina krivična dela, a to su krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koje je propisana kazna zatvara u trajanju od najmanje četiri godine, a koja je takođe predviđena domaćim pravom. Ovde je takođe reč o krivičnom gonjenju.
Kada je reč o izručenju radi izvršenja, ovaj ugovor se primenjuje na ista krivična dela ali je izrečena kazna u lišavanju slobode u trajanju od najmanje dve godine. Ovde bih takođe podvukao paralelu sa evropskim nalogom za hapšenje, gde su takođe pozitivnom enumeracijom predviđena krivična dela na koja se taj nalog odnosi. Međutim, ovim nalogom je predviđen širi krug krivičnih dela i ima ih 32. To su na primer: terorizam, trgovina ljudima, ilegalna trgovina narkoticima, ekološki kriminal, dela visoko-tehnološkog kriminala, falsifikovanje novca, oružana pljačka, rasisam, ksenofobija, silovanje itd.
Međutim, i ovim ugovorom između Republike Srbije i BiH predviđena je mogućnost izručenja sopstvenih državljana i za druga krivična dela osim onih koja su navedena u samom ugovoru, a to je gonjenje za teža krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora ili mera lišavanja slobode u trajanju od najmanje pet godina, a za izvršenje najmanje dve godine. Ovim ugovorom će se voditi računa i o pravima lica koja se izručuju, a to se odnosi na lica koja uživaju azil na teritoriji zamoljene države, zatim, primena načela ne bis in idem, što znači da ukoliko je lice osuđeno ili oslobođeno za krivično delo za koje se traži izručenje ili je postupak pravosnažno obustavljen ili je optužba pravosnažno odbijena u zamoljenoj državi ili trećoj državi, takvo lice neće biti izručeno.
Zatim se vodi računa o zastarelosti, amnestiji. Lica koja su bila nestajala se neće izručiti itd. Ukoliko postoji više molbi za izručenje, vodiće se računa o težini izvršenog krivičnog dela, vremenu podnošenja zahteva za izručenje, mestu izvršenja, državljanstvu lica, kao i o mogućnosti njegovog daljeg izručenja u drugu državu.
Opet bih se osvrnuo na evropski nalog za hapšenje, koji takođe, kao i ovaj sporazum podrazumeva mogućnost pojednostavljenih procedura za izručenje, ali samo ukoliko su ispunjene određene pretpostavke, a to je saglasnost lica koje se izručuje.
Sve u svemu, pozivam sve narodne poslanike, pa i one koji se deklarativno zalažu za dobru regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose za evropski put Srbije, da kao i poslanička grupa SPS glasaju za ovaj zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i BiH o izručivanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u okviru ovog drugog zajedničkog jedinstvenog pretresa posebnu pažnju usmerim na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, odnosno između Republike Srbije i Europola, jer smatram da je ovaj sporazum izuzetno bitan, kako za Republiku Srbiju, tako i za njene građane.
Naime, pre potpisivanja ovog sporazuma 2008. godine, Republika Srbija je potpisala, a 2009. godine Narodna skupština Republike Srbije je ratifikovala Sporazum o strateškoj saradnji između Republike Srbije i Europola, čime je Republika Srbija postala strateški partner Europola, što danas predstavlja Ruska Federacija. Nakon toga, formirana je i Uprava za međunarodnu operativnu saradnju u okviru MUP, odnosno Direkcije policije, u okviru koga su bila dva odeljenja, Odeljenje Interpola i Odeljenje Europola. Zatim je izrađena mapa puta za izradu ovog sporazuma o kome danas raspravljamo.
Ovim sporazumom o kojem danas raspravljamo Republika Srbija postaje operativni partner Europola, kao i sve zemlje EU i mnoge druge zemlje van EU, kao što su SAD, Kolumbija i mnoge druge zemlje. Ovim sporazumom saradnja između Republike Srbije i Europola se diže na jedan viši nivo, putem kojeg ćemo razmenjivati operativne informacije sa Europolom i učestvovati u zajedničkim akcijama, i to u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i drugih oblika međunarodnog kriminala.
Ovim sporazumom, potpisanim 16. januara 2014. godine od strane tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Ivice Dačića, i direktora Europola, gospodina Roba Vanrajta, a koji danas Narodna skupština potvrđuje, pravi se još jedan krupan korak ka pristupanju Republike Srbije EU, jer ovakva vrsta sporazuma predstavlja jedan od uslova za pristupanje, odnosno pridruživanje EU.
Najveći deo izveštaja Evropske komisije sa analitičkog pregleda usklađenosti pravnih propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, tzv. skrininga održanog u decembru i oktobru 2013. godine, odnosiće se na međusobnu saradnju Republike Srbije i Europola. Samim tim, potvrđivanjem ovog sporazuma pravimo veliki korak napred u vezi sa poglavljem 24 – pravda, sloboda i bezbednost, koje predstavlja jedno od najznačajnijih, ali i najlsloženijih pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja EU. Ovo poglavlje, kao što svi znate, biće otvoreno tokom čitavog procesa pridruživanja i, ukoliko to želimo, a znam da svi u ovoj sali žele, da što pre uđemo u EU, moramo prihvatati pravne propise i pravne tekovine EU i da što spremniji sačekamo merila za otvaranje ovog poglavlja, kako bi što pre počeli da pregovaramo u ovom poglavlju.
Ovim poglavljem nije obuhvaćena samo saradnja sa Europolom, to moram da naznačim, već i mnoge druge oblasti, kao što su pravosudna saradnja u krivičnim stvarima, pravosudna saradnja u građanskim stvarima, zatim azil, legalne i iregularne migracije, pranje novca, falsifikovanje itd. Ministarstvo unutrašnjih poslova je napravilo veliki korak ka približavanju EU, odnosno usklađivanju pravnih propisa sa propisima EU, ali dosta posla tek predstoji.
Moram da naglasim da ovim sporazumom, tačnije članom devet ovog sporazuma će doći do razmene oficira za vezu između Republike Srbije i Europola, odnosno između MUP i Europola, što otvara mogućnost direktne i neposredne komunikacije, koja će ubrzati razmenu informacija i na taj način poboljšati borbu protiv kriminala i obezbediti veću efikasnost u otkrivanju počinioca raznih krivičnih dela.
Takođe, članom 18. ovog sporazuma predviđeno je i formiranje zajedničkih istražnih timova, koji će omogućiti zajedničke akcije Europola i nadležnih državnih organa Republike Srbije. Ovim sporazumom razmatra se i pitanje razmene podataka i to celo jedno poglavlje, poglavlje tri. Takođe se i jedno drugo poglavlje bavi zaštitom tih razmenjenih podataka, na osnovu koga je u februaru mesecu 2014. godine potpisan Memorandum o razumevanju o tajnosti i bezbednosti podataka.
Naravno, moram da naglasim izuzetno bitan podatak da je saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje na ovaj sporazum dao i Poverenik za informacije od javnog značaja.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa SPS podržati predloženi paket zakona iz ovog pretresa, a pozivam i ostale poslaničke grupe i sve narodne poslanike da podrže ovaj zakon, jer je to za dobrobit građana Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre unutrašnjih poslova, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi najpre da kažem da će poslanici SPS odustati od dalje rasprave, svesni situacije u kojoj se trenutno Srbija nalazi, a ja ću se truditi da što kraće obrazložim Zakon o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Na početku, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, želim da kažem da će naši poslanici glasati za ovaj predlog zakona kako bi omogućili građanima da blagovremeno zamene svoje vozačke dozvole izdate na starim obrascima za novu biometrijsku vozačku dozvolu. Smatramo da je dodatni rok od tri godine sasvim dovoljan građanima da zamene svoje stare vozačke dozvole, vozačke dozvole na starim obrascima za novu vozačku dozvolu, i to iz više razloga.
Ukoliko imamo u vidu da je veliki broj građana za ovaj kraći vremenski period zamenio svoje vozačke dozvole, kao što je kolega iz JS rekao, od 3.385.624 vozačke dozvole koje postoje u Republici Srbiji, zamenjeno je preko 2.150.000 vozačkih dozvola, a ukoliko uzmemo u obzir i dinamiku kojom se izdaju nove vozačke dozvole, odnosno vozačke dozvole na novim obrascima, videćemo da je ovaj rok i te kako dovoljan da građani svoje vozačke dozvole zamene na vreme.
Takođe, ukoliko građani ne zamene svoje vozačke dozvole na vreme, građani bi u tom smislu snosili određene posledice, a pre svega vezano za međunarodne sporazume o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, kojima je građanima omogućeno da bez međunarodne vozačke dozvole, odnosno sa vozačkom dozvolom Republike Srbije putuju u zemlje EU, kao i da ih zamene u zemljama EU, ukoliko to žele. Naravno, to važi samo za zemlje sa kojima imamo potpisan taj međunarodni sporazum.
Moram da spomenem da je ubrzavanje izdavanja vozačkih dozvola omogućeno i elektronskim izdavanjem vozačkih dozvola putem interneta. To je korisno iz više razloga. Najpre, to pojeftinjuje procedure, kako za građane, tako i za MUP, odnosno državu. Moram da napomenem da je ovim putem izdavanja vozačkih dozvola taksa koja se plaća bankama smanjena u zavisnosti od takse do 180 dinara. Zatim, smanjuje se mogućnost korupcije, jer prosto ceo proces radi računar, a ne čovek. Ima i još mnogo drugih pogodnosti.
Moram da naglasim da je u poslednjih šest godina, od kako MUP izdaje biometrijske dokumente, izdato preko 15 miliona biometrijskih dokumenata. Dakle, za poslednjih šest godina izdato je 15 miliona ličnih karata, vozačkih dozvola, biometrijskih pasoša koji su, moram da podsetim, predstavljali i jedan od uslova za viznu liberalizaciju, odnosno mogućnost građanima da putuju bez viza u zemlje EU. Taj pasoš je jedan od najmodernijih pasoša u Evropi i primenjuje standard „EAK 1.11“, koji je jedan od najmodernijih i mi smo samo jedna od retkih zemalja koja ima u samom pasošu, odnosno u čipu otisak prsta. Naravno, tu su i saobraćajne dozvole itd.
Ono čime Republika Srbija i MUP treba da se ponose jeste da od tih 15 miliona ličnih dokumenata nije zabeležen nijedan falsifikat. Dakle, od 15 miliona dokumenata nijedan falsifikat nije zabeležen.
Sa druge strane, dao bih samo još jedan predlog na kraju. Dakle, to sam ja i ranije sa sekretarom ministarstva i načelnicom Kasalicom razmišljao, pošto se vozačke dozvole koje se izdaju elektronskim putem da bi se one podigle građanin mora da dođe u policijsku stanicu. Da bi se taj proces skratio molimo vas da razmislite o predlogu da se te vozačke dozvole građanima koji to žele, a smatram da će svi želeti da dostavljaju poštom na njihovu kućnu adresu. Zahvaljujem se.