Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, ja sam već u raspravi u načelu govorila o ovom Predlogu zakona i želela bih da pohvalim zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini.
Po pitanju ovog amandmana koji je podnesen na član 9, želim da kažem da je vrlo bitan član 9. koji tačno uređuje i one nedovršenosti člana 9. važećeg Zakona o patentnima.
Tačno se uređuju odnosi poslodavca i zaposlenog po pitanju pronalaska nastalih u radnom odnosu.
Ovim izmenama u članu 9. uređen je ne samo odnos između njih u smislu da je potrebna međusobna komunikacija i obaveštavanje zaposlenog po pitanju novog pronalaska, već takođe i obaveštenje poslodavca da li je podneo patentnu prijavu i da li će podneti, naravno sa obrazloženjem ukoliko ne bude podnesena, jer u tom slučaju zaposleni ima pravo da sam podnese patentnu prijavu.
Takođe, ono što je bitno jeste da je zaposleni dužan da obezbedi tehničku pomoć za dobijanje zaštite i primenu pronalaska stvorenog u radnom odnosu. Vrlo je bitno i da ovo novo rešenje precizno upućuje da se način utvrđivanja visine naknade zaposlenog koji je predložio patent, odnosno obezbedio pronalazak u radnom odnosu kao i da pronalazak do kog zaposleni dođe mora da odgovara predmetu patenta sa kojim poslodavac mora da se složi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, danas u Skupštini stavljamo u fokus vrlo značajne predloge zakona, među kojima su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Naime, ova dva predloga zakona su do sada već bila definisana važećim Zakonom o patentima i Zakonom o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Međutim, izmene i dopune ovih postojećih zakona omogućavaju stvaranje mnogo povoljnijeg poslovnog okruženja i pravne zaštite patenata, kao i topografija poluprovodničkih proizvoda kako za strane investitore, tako i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji Republike Srbije.
Predložene izmene i dopune Zakona o patentima, kao zakona iz oblasti intelektualne svojine omogućavaju direktan uticaj na pravnu sigurnost u domenu inovativnih aktivnosti, privrednih subjekata tako što će se na mnogo precizniji i jasniji način urediti odnosi između poslodavaca i zaposlenih na poslovima stvaranja inovacija.
Povećanjem efikasnosti u ovom domenu možemo očekivati da će strani privredni subjekti biti motivisaniji za ulaganje u istraživanja i razvoj na teritoriji Republike Srbije, čime će se stimulisati razvoj tržišne konkurencije.
Ove dopune i izmene utiču isključivo na one privredne subjekte koji stvaraju inovacije u okviru radnih odnosa. Sa jedne strane poslodavci će biti stimulisani da ulažu u istraživanja i razvoj, a sa druge strane zaposleni će raditi na unapređenju procesa rada, jer će za to dobijati zasluženu novčanu naknadu. Obzirom da su kriterijumi za određivanje novčane naknade definisani ovim izmenama i dopunama zakona, zaposleni će za svoj radi dobijati adekvatnu naknadu. Na ovaj način se doprinosi uređenju međusobnih prava i obaveza poslodavca i zaposlenog u slučaju kada zaposleni stvara inovacije u radnom odnosu.
Definisano je i pre stvaranja samih pronalazaka u radnom odnosu, koja su i kakva prava i obaveze zaposlenog u vezi sa istim, a takođe će i poslodavac imati razloge da podstiče kvalitetno radno okruženje, omogući korišćenje određenih resursa, informacije za jednostavniji i svrsishodniji rad zaposlenih, kao i obuke zaposlenima.
Poslodavac će zaštitom na svoje ime, iskorišćavanjem pronalazaka uvećati dobit preduzeća. Prava na zaštitu, iskorišćavanje pronalaska stvoreno u radnom odnosu, regulišu se ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca. Međutim, ukoliko ovakve odredbe ne postoje, primenjuju se predložena rešenja ovog Zakona o patentima.
Predložene izmene i dopune po pitanju zaštite pronalaska nastalih u radnom odnosu rešavaju odnos investitora prema ulaganju u inovativnu aktivnost u svojim kompanijama koje posluju u našoj državi.
Obezbeđivanjem dobrog balansa između interesa poslodavca i zaposlenog, kada je reč o iskorišćavanju pronalaska stvorenog u radnom odnosu stvara zdravo inovativno raspoloženje privrednih subjekata u našoj zemlji i razvoj konkurentnosti privrednih subjekata na domaćem i stranom tržištu.
Zbog svega ovoga moram da pohvalim navedene izmene i dopune postojećeg zakona, jer na jedan sveobuhvatan i precizan način uređuje mnoge nedovršenosti postojećeg zakona. Uz sve ovo, velike su nade i očekivanja da će broj prijava patenata od strane privrednih društava da će se znatno povećati, jer će od sada i poslodavac i zaposleni imati potpunu pravnu zaštitu u vezi sa raspolaganjem i iskorišćavanjem patenata koji su nastali u radnom odnosu. Ovaj način predstavlja direktan uticaj na napredak jednog društva zasnovanog na znanju kome teži naše društvo u ovom informatičko-tehnološkom dobu u kome živimo.
Takođe, nimalo manje važne i objedinjujuće su izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje zapravo predstavljaju konkretne osnove tehnološkog razvoja današnjeg društva, jer primena topografije poluprovodničkih proizvoda se može sagledati od proizvodnje najjednostavnijih aparata za domaćinstvo do najsavršenije tehničke opreme.
Predložene izmene i dopune omogućavaju proširenje obima u kome topografija može biti predmet zaštite, zatim definišu subjekte zaštite, tj. pravo na zaštitu, kao i radnje koja je nosilac prava iz priznate topografije može da zabrani trećim licima da preduzimaju bez njegovog ovlašćenja.
Predloženim izmenama i dopunama zakona propisano je da organ nadležan za donošenje podzakonskog propisa…
(Predsedavajući: Pričajte, pričajte koleginice, slobodno.)
Samo sam želela da ministar sasluša. Hvala.
Zavod vodi registar topografija, umesto dva registra kao što je do sada bio slučaj. Od sada će svi podaci koji se unose, koji se odnose na prijave topografije, kao i na priznate topografije biti upisane u jedinstven registar, registar topografija, kako bi se u jednom registru nalazili svi podaci koji su vezani za određenu topografiju. Do sada je bio slučaj da su se u registru prijava topografija upisivali podaci koji su se definisali do priznanja topografija, a u registar topografija su se tek upisivali podaci o priznatim topografijama.
Ono što se zapravo želelo postići ovakvim izmenama i dopunama Zakona jeste adaptacija sa međunarodnim propisima i standardima u ovoj oblasti propisanim od strane Evropske unije, na bazi čega se stvara ujednačen pravni sistem na nivou većeg broja država, što može uveriti svako strano lice da će u Republici Srbiji ostvariti punu pravnu zaštitu i da je njihovo ulaganje na našoj teritoriji sigurno. Obezbeđivanjem zaštite ovakve industrijske svojine podstiče se razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, odnosno celokupan privredni razvoj, što direktno utiče i na pojačanje zdrave tržišne konkurencije.
Ove dve predložene izmene i dopune Zakona čine jedan zdrav osnov za razvoj naučno-tehnološke oblasti u jednom društvu, kroz pružanje mogućnosti razvoja inovativnih aktivnosti i zaštite prava intelektualne i industrijske svojine. Ono što je važno napomenuti je da za sprovođenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda nije potrebno obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Zbog velike ozbiljnosti u pristupu izrade ovih predloženih zakonskih rešenja, poslanička grupa SPS će podržati oba predloga zakona. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko sa timom saradnika, kolege poslanici i poslanice, najpre mi je veoma drago što smo došli do izmene i dopune ovog zakona, ovog zakona koji sve više opterećuje naše građane i građanke. Vrlo je bitno ono što je izmenjeno ovim izmenama i dopunama Zakona.
Drago mi je da su neki amandmani prihvaćeni i mislim da je zaista oko rasprave vezano za poslednji amandman došlo do jednog nesporazuma.
Naime, Socijalistička partija Srbija i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije se dosta zalaže za socijalni sloj, dakle, ugroženo socijalni sloj našeg društva, za osobe koje nemaju dovoljno mogućnosti da zadovolje svoje potrebe, da izmire svoje račune i naravno da će uvek stati na stranu građana i građanki i njihovih problema koje imaju u pogledu saradnje sa izvršiteljima.
Ono što želim da kažem jeste da nikada nećemo staviti ispred onoga što je najvažnije za opstanak našeg društva, nikada neće ispred toga biti izvršitelji i ne vidim zbog čega bi bilo kakav nesporazum postojao oko toga.
Vrlo je bitno za naše građane i građanke da znamo da je ovaj zakon baš u tom smislu i donesen i da svi ovi amandmani idu na ruku svim građanima, da uopšte neće postojati nikakva polemika oko toga da li ćemo mi isključivo raditi na novom zakonu koji je ministarka najavila, dakle, da će biti predložen Narodnoj skupštini i na amandmanima koji će ponovo upodobiti i poboljšati taj zakon. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika danas bih postavila pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Najpre želim da pohvalim Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sve što je do sada urađeno u oblasti digitalizacije registara, a što je započeto donošenjem Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine. Nedavno je ministar državne uprave i lokalne samouprave najavio nov Zakon o centralnom registru stanovništva koji bi trebalo da stigne pred narodne poslanike u što skorije vreme. Kako je najavljeno plan je da se do kraja ove godine stavi na glasanje, odnosno nadamo se izglasa ovaj Zakon o centralnom registru stanovništva kako bismo već u 2019. godini krenuli sa implementacijom ovog zakona, a za koji je Kancelarija za IT i elektronsku upravu već uspostavila potrebnu hardversku infrastrukturu.
Naime, Centralni registar stanovništva predstavlja će svojevrsnu bazu evidencija, a spajanjem svih podataka u jednu bazu ovlašćeni službenici će moći da pomognu građanima po službenoj dužnosti pribavljanjem podataka za usluge građanima iz čak 11 evidencija čime će se sve procedure na šalterima daleko pojednostaviti i biti brže, efikasnije i naravno dosta jeftinije.
Vezano za ovo želela bih da postavim pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li će Centralnom registru stanovništva moći da pristupe i građani ili samo ovlašćeni službenici? Koji će to biti službenici? Takođe, interesuje me na koji način će se uključiti i nedavno formiran Centralni registar matičnih knjiga u odnosu na ovaj Centralni registar stanovništva? Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.
U poslednjih godinu dana Vlada je preduzela brojne populacione mere, i posebno želim da pohvalim kabinet ministarke Slavice Đukić Dejanović u aktivnostima vezano za pojačanje mera populacione politike, odnosno finansijske podrške zapravo porodicama sa decom, što je jedna od najvažnijih aktivnosti.
Jedna od mera podrške svakako je takođe i dečiji dodatak. U vezi sa tim želela bih da postavim sledeće pitanje – poštujući pojačanu brigu države za porodicu, posebno imajući u vidu potrebu vođenja aktivne populacione politike, pažnju bih posvetila dečijem dodatku kao jednoj od podsticajnih mera.
Međutim, smatram ipak da dečiji dodatak ne treba da bude samo socijalna mera, već jedan podsticajna populaciona mera, kao što je to i roditeljski dodatak.
Ovoga puta bih se osvrnula na dečije dodatke koje primaju samohrani roditelji. Istina je da postoji neznatna razlika između dečijih dodataka koje primaju deca u porodici sa samohranim roditeljima i deca iz potpunih porodica, ali mi ipak smatramo da to nije dovoljno.
Naime, u pitanju su visina dečijeg dodatka za samohrane roditelje, hranitelje, staratelje i roditelje dece sa posebnim potrebama.
Prema poslednjem podatku cenzus za potpune porodice je 8.665 dinara, a za samohrane roditelje 10.398 dinara. Iznos redovnog dečijeg dodatka je 2.788 dinara, a uvećanog koji pripada samohranim roditeljima, starateljima i roditeljima dece sa posebnim potrebama, odnosno smetnjama u razvoju iznosi samo 3.625 dinara.
Smatramo da su cenzusi, posebno za samohrane roditelje veoma niski, jer znamo da jedan roditelj najčešće sam snosi sve troškove nege, vaspitanja, obrazovanja, uopšte razvoja svog deteta. Znamo da ukoliko dete ima drugog roditelja, on najčešće ne plaća alimentaciju, pri čemu mnogi prikrivaju svoje stvarno socijalno stanje.
Želim da ovom priliko, bez obzira što zahtevamo odgovor na pitanje i preduzimanje mera po pitanju ovih problema, da pohvalimo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike zbog zalaganja da se socijalna funkcija države ojača u segmentu koji se odnosi na socijalnu zaštitu socijalno ugroženih kategorija našeg stanovništva. Hvala.
(Beograd, 31.03.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Poslanički dodatak | 27000.00 | RSD | 28.12.0016 - |
| - | J.P.Srbijagas (Inženjer - samostalni stručni saradnik) | Javni | mesečno | 79800.00 | RSD | 01.03.2017 - |