NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:49

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, naša drugarica Snežana Paunović, istakla jasan stav SPS u pogledu podrške setu ovih zakona, ja to zaista neću ponavljati, ali moji fokus diskusije će biti više vezan za izmene i dopune Zakona o osiguranju depozita.

Naime, Agencija za osiguranje depozita jeste institucija koja ima izuzetno važnu ulogu, izuzetno veliki značaj, naročito kao stečajni upravnik u stečajnim postupcima koji se vode nad bankama. Zbog čega ovo govorim? Govorim upravo zbog toga što se radi o izuzetno dugim stečajnim postupcima, o izuzetno složenim stečajnim predmetima, gde se, nažalost, zbog upravo takve situacije dugotrajnog vođenja postupka sudovi etiketiraju na krajnje negativan način, po meni potpuno neopravdano, imajući u vidu da nisu sudovi krivi zbog čega su banke došle u poziciju u koju su došle.

Jedan od poteza koji treba, u svakom slučaju, podržati, kada je u pitanju poslovanje Agencije za osiguranje depozita, jeste pokušaj da se relaksira finansijsko stanje, kada su banke koje imaju loša potraživanja u pitanju, i taj poslovni potez jeste bio vezan, a vi to i te kako dobro znate, za ponudu na tržište, prodaje tih tzv. loših potraživanja banaka, kojih nije bilo malo. Radi se o potraživanjima, ne samo banaka, već i države prema pravnim licima čija je nominalna vrednost, vi me ispravite, bila svojevremeno 1,82 milijarde evra, a mislim da je ukupno 727 milijardi evra.

Ono što mi se čini, možda podaci ne odgovaraju baš statistici koja postoji, ali u svakom slučaju radi se o izuzetno visokim iznosima.

Ono što treba istaći jeste da je kroz ponudu ovih potraživanja na tržište izvršen pokušaj relaksacije banaka sa jedne strane. Sa druge strane, to je jedna vrsta pokušaja da se u sklopu strategije koju vodi Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita reše sva ova pitanja koja, da budemo iskreni, traju blizu 20 godina. Zašto kažem blizu 20 godina? Zbog toga što se radi o stečajevima nad bankama koje su još 2002. godine otišle u stečaj, a pomenuću „Beobanku“ ili „Beogradsku banku“, „Investbanku“ i neke druge banke. Godine 2004. je jedan drugi broj banaka, takođe, otišao iz istih razloga u stečaj, da bi se taj trend odlazaka banaka u stečaj nastavio 2012. i 2013. godine.

Čini mi se, ako sam dobro zabeležio taj podatak, da je ponuđeno potraživanje od „Beobanke“ iznosilo 355,5 miliona evra, ako sam taj podatak dobro percipirao. „Nova Agrobanka“ 196,8 miliona evra, zatim sledi „Univerzal banka“, „Razvojna banka Vojvodine“ itd, itd.

Nadam se da su ovi podaci tačni ili približno tačni. Ukoliko postoji negde neka greška, naravno, nećete mi zameriti, jer je suština moje diskusije upravo da ukažem na to da je ogroman obim potraživanja, loših potraživanja bio predmet rasterećenja upravo na ovaj način, kroz ponudu na tržište. Kako će tržište da odgovori na tu ponudu, to je stvar tržišta, pa ćemo i mi narodni poslanici i Ministarstvo finansija na to imati odgovor, nadam se, u skorije vreme.

Ono što treba istaći da je krajnji cilj rešavanja problema banaka je da ti problemi, ne samo što traju više godina unazad, već bukvalno koče privredu Republike Srbije. Zbog toga smo mi u poslaničkoj grupi SPS, uvaženi ministre, saglasni sa vašim stavom da će se prodajom ovih potraživanja, na koje sam ukazao, imovina vratiti u privredne tokove, kako bi se ponovo aktivirali resursi. To znači da se oslobađa imovina koja je godinama bila zarobljena i, naravno, ukoliko na taj način učinimo jedan napor da vratimo u privredne tokove, uticaćemo na privredni rast. Mislim da je to bio i vaš stav kada ste se odlučili da ispred vašeg ministarstva uđete u ovu strategiju sa doprinosom da se ovi problemi što pre reše.

Moram da istaknem, opet ću ostaviti iza sebe rezervu, da je, ako ne grešim, u junu ove godine prodato oko 240 miliona evra prvog paketa problematičnih kredita. Mislim da je taj podatak tačan i mislim da je to učinjeno čak posle 18 godina. Znači, prvi put posle 18 godina da je jedan takav potez učinjen. Zašto? Zbog toga što za ovih 18 godina niko nije prstom mrdnuo da se ovakvi finansijski problemi uopšte pojave, a kamoli da se reše.

Prodaja spornih potraživanja je inače definisana u programu koji Srbija ima i u paketu mera, koji Srbija ima sa Svetskom bankom i MMF. Agencija za osiguranje depozita je tokom poslednjih 15 dana objavila tri oglasa za prodaju nekretnina sedam državnih banaka u stečaju.

Kada ovo govorim, takođe ističem veoma veliku važnost i ulogu Agencije za osiguranje depozita u smislu rešavanja ne samo ovih finansijskih pitanja, nego finansijske stabilnosti u celini, a to podrazumeva potpunu konsolidaciju finansijskog stanja u Republici Srbiji.

Naravno da se radi o ponudi nepokretnosti izuzetno velike vrednosti. Zašto ovo govorim? Radi se o bankama koje su imale ogromnu imovinu. Ta imovina je beležila cifre kada je vrednost u pitanju, ne više milionsku, nego na desetine miliona vrednost. Ta imovina je sada manje ili više zarobljena. Od te imovine apsolutno niko nema korist, najmanje država. Da ne govorimo o poveriocima stečajnih dužnika, a stečajni dužnici su banke u stečaju. Pa se postavlja pitanje kako će se namiriti poverioci stečajnog dužnika, stečajni i razlučni poverioci ukoliko se ova imovina ne odblokira?

Dakle, postoji problem koji se može multiplicirati i dobro je što ste pristupili ovom problemu na način rešavanja kako ste ga trasirali, a upravo preko Agencije za osiguranje depozita nad kojom, da budem iskren, se mora vršiti i određena kontrola rada, bez obzira što u zadnje vreme imamo pozitivne trendove na koje sam ja ukazao.

Kad kažem da se radi o imovini višemilionske vrednosti moram da ukažem samo na nekoliko karakterističnih podataka. Recimo, građevinsko zemljište „Univerzal banke“ u površini od 53.000 metara kvadratnih, mislim da je to upravo ovde u Beogradu, je izuzetno velike vrednosti. Dovoljno je da se ta imovina proda kako bi se relaksirala pozicija stečajnog dužnika, omogućilo ravnomerno i najpovoljnije namirenje stečajnih poverilaca i drugih poverilaca. Tu su naravno i razlučni poverioci, ali hajdemo da budemo iskreni i da se relaksira sud, jer smo sudu vezali ruke. Privrednim sudovima smo vezali ruke, ukoliko ovo ne uradimo, zbog toga što će stečaj da traje još duže nego što traje do sada. Prema tome, ovo su neke stvari koje se moraju istaći kao potezi koji imaju opravdanost.

Država je rešila da naplati imovinu propalih banaka i mislim da je pokušaj da se ostvari onaj novčani iznos koji će ostvariti sve napred navedene ciljeve upravo suština pokušaja da se strategija, ne samo sprovede, nego da se dovede do konačnog cilja, da više u stečajevima nemamo banke koje imaju, upravo ovakav status o kome sam govorio.

Ono što bi takođe trebalo istaći, mislim da su i ti podaci za proveru, pa u koliko nisu tačni, vi sigurno imate preciznije i tačnije podatke, ali prema saznanjima do kojih sam došao, ove takozvane „propale banke“, su upravo u ovakvom postupku, u ovakvom trendu, prodale ni manje ni više, nego preko 100 celina, raznih vrsta, radi se o nepokretnoj imovini, što poslovnih prostora, što stanova, što porodičnih stambenih zgrada itd. Ja ću samo navesti neke koje su javnosti pojavljivale kao nepokretnosti sa izuzetno velikom vrednošću, kao što je na primer stan na Novom Beogradu, u vrednosti od 13,2 miliona evra. To je porodična stambena zgrada sa više stambenih jedinica, više celina. Zatim, da je ponuđeno 22 nekretnine „Univerzal banke“, u Dunavskoj ulici, takođe se radi o višespratnici jednoj koja ima površinu od prilike negde oko 5.700 metara kvadratnih. Da se podsetimo samo i da su u tom korpusu i „Jugobanka“, „Beobanka“, „Invest banka“ i druge banke, koje u stečaju datiraju od 2002. godine, pa do danas.

Ono što vi i te kako dobro znate, s obzirom da sam po profesiji vezan za pravosuđe, imamo veliki problem kada je u pitanju odnos prema sudovima, u ovakvim stečajnim postupcima, od strane Međunarodnog suda u Strazburu. Zašto? Zbog toga što ukoliko se ne odblokira ovaj deo imovine, dolazimo u situaciju da će država da snosi teret odgovornosti i obaveza zbog naknade štete koja je pričinjena suđenjem koje podrazumeva povredu suđenja u razumnom roku. Zašto? Zato što su ovi stečajevi maltene višedecenijski, a uzmite u obzir da je stečaj po Zakonu o stečaju hitne prirode, odnosno da podrazumeva tzv. hitni postupak. Ako to imate u vidu, a to je nesporna činjenica, automatski se postavlja pitanje - kako ćemo uopšte izaći iz začaranog kruga, kada imamo tako veliki broj stečajeva, a da stečajni postupak podvedemo pod okvire, odnosno norme hitnosti. To je nemoguće.

Onda se kompletan odijum javnog mnjenja okrene u negativnom smislu prema privrednom pravosuđu, što je po nekom mom dubokom ubeđenju nedopustivo. Nedopustivo je iz razloga što niko nije obezbedio mogućnost da se deblokira imovina od koje se može formirati stečajna masa, kako bi se iz te stečajne mase izvršilo namirenje potraživanja onih poverilaca koji to pravo po zakonu treba da ostvare.

Ono što bi trebalo istaći u celom korpusu ove moje diskusije, jeste početak kraha banaka, gde Agencija za osiguranje depozita nije vodila dovoljno računa i nije vodila brigu o nekim situacijama u kojima je to morala da čini, pa ću krenuti od "Agrobanke".

"Agrobanka" je jedan specifičan primer. Jedan specifičan slučaj i pokazatelj rada koji se više nikad ne sme dozvoliti, a kamoli tolerisati kada su banke u pitanju. Šta je u pitanju? Ta ista "Agrobanka" kao i neke druge banke su odobravale kredite firmama koje inače ne zaslužuju ni pozajmicu od jednog jedinog dinara. To su bile firme koje su bile prezadužene. To su bile firme koje nisu mogle da garantuju otplate kredita, to su bile firme kojima je pretila opasnost od nemogućnosti plaćanja ili nemogućnosti izmirenja obaveza. To su bile firme koje su otpuštale zaposlene kako bi uspostavile likvidnost, a likvidnost nikada nisu uspostavile. To su bile uglavnom privatne firme na čijem čelu su bila lica koja su nažalost bila poverioci banaka i kao fizička lica i na taj način omogućavala da se upravo kroz taj lični interes ili zaštitu ličnih interesa, njihove firme pojavljuju u statusu nelikvidnosti, a banka nemogućnosti da ostvari svoje potraživanje od takvih preduzeća.

Samim tim, došlo se do jednog domino efekta, a to podrazumeva da kako je "Agrobanka" otišla u stečaj, tako su posle nje i neke druge banke, odmah iza nje otišle u stečaj. Zašto? Zato što su depozit i štednja "Agrobanke" preneti na novu "Agrobanku", nova "Agrobanka" nastavila trend jednog užasno lošeg poslovanja ili negativnog poslovanja, a onda je došlo do posledice koja podrazumeva da i drugim bankama pretim opasnost.

Država je našla spasonosno rešenje u tom smislu što je, koliko se sećam, štednja sa nove "Agrobanke" preneta na Poštansku štedionicu i zaista to spasonosno rešenje je bilo u odsutnom trenutku, jer da to nije učinjeno postavlja se pitanje kakve bi tek posledice usledile da se to nije učinilo?

Ono što je takođe jako važno, trba istaći da se pojavljuje još jedan problem u celoj ovoj situaciji, a to je da nisu vođeni sporovi. Meni je žao što ministar nije ovde, ali interesantna priča da u to vreme, pre 2012. godine, govorim vrlo precizno, pre 2012. godine, kada je počeo ovaj kriminalan način rada banaka i odnosa banaka prema svojim komitentima, prevashodno prema svojim dužnicima, a govorim da su ti dužnici uglavnom velika privatna preduzeća na čijem su čela bila lica koja su povezana sa bankama, da posle svega ovoga što se desilo, niko od banaka nije pokrenuo sudski postupak protiv tih lica.

Ne znam da li su podnošene krivične prijave, možda jesu, možda nisu, neću se upuštati u to pošto postoji odgovornost za izgovorenu reč, ali je interesantno da je pred sudovima vođen vrlo mali broj sporova kako bih se ova pitanja rešila.

Postavlja se pitanje – zbog čega? Da li su banke tada štitile one koji su njihovi dužnici ili su banke štitile svoje interese? Pitanje ostavljam na odgovor onima kojima bi to pitanje trebalo postaviti, govorim u periodu kada su se ovi problemi počeli rešavati značajno pre 2012. godine. Podsetiću, od 2002. godine počinje krah banaka, od 2002. godine počinje lom finansijskog stanja, od 2002. godine počinje ekstremna finansijska nestabilnost.

Samo se postavlja pitanje – da li je za takvo stanje u finansijama države neko odgovarao onako kako to zakon propisuje? I, ako postoji odgovornost, postoji odgovornost u vrlo malom broju slučajeva, a postavlja se pitanje i koliki je broj pravosnažnih sudskih odluka u takvim situacijama? Ja nisam siguran da li imamo podatak i da li možemo doći do podataka ko je zbog ovakvih nepravilnosti odgovarao i da li je snosio adekvatne zakonske posledice?

Na samom kraju uvaženi ministre, sve ovo što sam rekao potvrđuje ispravnost da se unapređuje rad Agencije za osiguranje depozita, da se vrši stroga kontrola nad imovinom banaka koje se još uvek nalaze u stečaju, da se ta imovina štiti u smislu zaštite stečajne mase i da se na taj način relaksiraju stečajni postupci.

Sa druge strane, ono što treba istaći jeste činjenica da ste sa ovim predlogom zakona doprineli da se još jednom naše zakonodavstvo što više približi zakonodavstvu EU, što je naša obaveza u smislu pristupanja Republike Srbije zemljama EU, odnosno stalnom članstvu u EU, bez obzira da li će EU ostati u ovom formatu ili neće i kakve će posledice imati naš put, ali naš put mora da bude upravo ovakav kakvim smo ga trasirali i moramo ga nastaviti.

Još jednom, u ime poslaničke grupe SPS, u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, ovo preostalo vreme poslaničke grupe SPS iskoristiću da ukratko apsolviram sve ono što je u ime poslaničke grupe SPS već izloženo i da prokomentarišem samo nešto što, uvaženi gospodine ministre, možda bi trebalo dodatno afirmisati, kako bi se i Vladi Republike Srbije dao dodatni stimulans za nastavak reformskog procesa, sa jedne strane.

Sa druge strane, da popravimo i ono što se još da popraviti kako bi bilo svakako bolje i u odnosu na već do sada postignuta dostignuća u pogledu finansijske konsolidacije sa jedne strane, ekonomske stabilizacije, naravno i ekonomskog i privrednog rasta.

Meni se čini da umesto dnevno političkih nadgovornjavanja i populističkih izjava raznih opozicionih stranaka koje nisu u ovom parlamentu, imamo jednu sliku koja u svakom slučaju pred građanima mora da bude potpuno kristalno jasna, a to je da upravo ovaj deo, ovaj segment, bez obzira kakve kritike bile i od koga bile upućene, nemaju dovoljnu argumentaciju i nemaju dovoljno osnova.

Svaka kritika mora da bude utemeljena, mora da ima i činjenični osnov, a istovremeno i kao pravnik mogu da kažem i materijalno pravni osnov. Ove kritike, uvaženi ministre, koje su dnevno političke prirode, kada je vaš sektor u pitanju, nemaju utemeljenje, nemaju utemeljenje iz više razloga.

Ja sam i juče rekao da posle bolnih rezova 2014. godine, posle jednog teškog perioda koji je prošla Srbija i građani Srbije, imamo jednu potpunu stabilnost. Uspostavljena je finansijska disciplina, uspostavljena je fiskalna disciplina, uspostavljen je sistem u kome, kada je u pitanju fiskalna politika, građani Srbije mogu da budu potpuno sigurni, jer se budžet popunjava na način koji je, inače, ne samo zakonom uređen, već koji u punom efektivnom smislu daje izuzetno dobar rezultat. To do sada, nažalost, nije bilo.

Kada je u pitanju popuna budžeta, moram samo da skrenem pažnju na nekoliko činjenica koje, u svakom slučaju, nisu bile predmet ovih diskusija. Jedan od načina popune budžeta jesu, pošto sam vezan za tu profesiju, i sudske takse, koje se naplaćuju od strane sudova kao naknade za preduzete radnje u sudskim postupcima od strane, naravno, onih koji su učesnici u sudskim postupcima, a to su stranke.

Da li je sada taj način popune budžeta značajno bolji nego što je to do sada bio? Ja moram da kažem odgovorno pred građanima Srbije da jeste. Sada sudovi imaju, na našu sreću, bez obzira što imamo pravo da ih kritikujemo zbog neefikasnosti u radu, imaju prihode od kojih mogu da se servisiraju potrebe u radu sudova, imaju sredstva od kojih mogu da se servisiraju oni operativni zadaci u sudovima koji se vezuju za razne poslove na terenu.

Na kraju krajeva, mi do sada nismo imali mogućnosti da u budžet Republike Srbije naplatimo ono što je bilo neophodno potrebno, a to su nedostajući ogromni prihodi koje stranke nisu plaćale godinama i godinama, pa čak i do zastarevanja, gde se zbog toga jednostavno budžet Republike Srbije dovodio u pitanje. Sada, ma koliko kritikovali javne izvršitelje, ma koliko kritikovali izvršni postupak, to je daleko uređenije, daleko svrsishodnije i zbog toga moramo reći da je konačno jedan sistem, jedan segment upravo onoga što podrazumeva stabilnost budžeta postignut u celosti.

Na samom kraju, želim da još jednom istaknem ono što je i naš ovlašćeni predstavnik SPS, naš uvaženi drug i kolega Dejan Radenković istakao – mi smo na dobrom putu, bez obzira da li će sudbina EU biti pozitivna ili negativna, da li će format EU ostati isti ili neće. Naš put mora da bude onakav kako je započet, a to je da i dalje delujemo upravo na investicionom preporodu, na dovođenju investitora, na privrednom rastu, na povećanju zarada, naravno, shodno tome, i smanjenju stope nezaposlenosti, a to sve daje i te kako optimistički prizvuk svemu ovome što ja pričam i mislim da će tako i da bude.

Naravno, ovo nisu hvalospevi koji su bez utemeljenja. Za ovo što sam istakao stoje činjenice i činjenice opravdavaju pozitivan rezultat vaše Vlade. Zbog toga, uvaženi ministre, imate podršku SPS za vaš rad. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, ja neću ponavljati ono što su moje kolege već istakle, osim stava, nedvosmisleno jasnog stava SPS, odnosno naše poslaničke grupe da ćemo podržati ovaj set zakona o kojem danas raspravljamo i skrenuti pažnju samo na neke od segmenata jednog od zakona, a to je prevashodno rebalans budžeta.

Čini mi se da je dobar šlagvort u političkom smislu reči, a naročito i u onom klasičnom, ekonomskom smislu reči, za diskusiju dao moj kolega i drug Dejan Radenković kada je rekao kako je svojevremeno krenula priča oko bolnih rezova, oko svega onoga što je pratilo finansijsko stanje države i svega onoga kroz šta smo prošli, a to je nesumnjivo jedna vrsta katarze, da bi došli do stanja u kome se danas nalazimo.

Zbog čega ovo govorim? Od 2014. godine, pa do danas, smo učinili mnogo, ali to mnogo sigurno ne bi bilo ništa da te 2014. godine nije krenula jedna rigidna, i to potpuno opravdano rigorozna, bolje je upotrebiti taj termin, politika koja se vezuje za početak finansijske konsolidacije, uvođenje poreske discipline, a nakon toga brojnih ušteda koje su dovele do epiloga koji danas imamo, a taj epilog jeste nesmetana mogućnost povećavanja zarada.

Ja vas, uvaženi ministre, podržavam i lično kao, po mojoj profesiji, deo jedne grane vlasti, a to je pravosudna vlast, jer je konačno zbog vašeg razumevanja prema situaciji u kojoj se nalaze zaposleni u pravosuđu, ne govorim samo o sudijama i tužiocima, govorim i o onima koji obavljaju značajne poslove u stručnom smislu reči, a to su poslovi koji nisu ni sudijski, ni tužilački, već poslovi koji su operativne prirode, poslovi koji su administrativne prirode, to su nameštenici i državni službenici.

Međutim, ono što mi se čini jako bitnim, bez obzira na to što ste omogućili povećavanje zarada u pravosuđu, ja vas, uvaženi ministre, stimulišem da se to i dalje čini, prevashodno iz razloga kako bi se sprečila bilo kakva koruptivna aktivnost u pravosuđu i da budemo potpuno iskreni i otvoreni, građani Srbije su opravdano nezadovoljni sa stanjem u pravosuđu i opravdano od nas očekuju da to stanje popravimo. Vlada Republike Srbije i politika Vlade Republike Srbije je usmerena u tom pravcu da se to stanje što pre popravi i kroz Poglavlje 23 i 24 i da ispunimo sve one zahteve koji su pred nas postavljeni.

Međutim, da bi se sprečila korupcija, nesumnjivo je da i tužioci i sudije moraju imati veće plate nego što su sada, jer ako uzmete u obzir nespornu činjenicu, činjenicu koju niko ne može dovesti u sumnju, da je odnos prosečne plate u privredi Republike Srbije u odnosu na platu sudije osnovnog suda veoma mali, da to čak nije ni jedan prema dva, onda je logično da se u tom pravcu mora i dalje delovati tako što će se ove plate povećavati.

Ono što je jako važno, jako je važno da se upravo u ovom sistemu spreče velike disproporcije u zaradama kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, jer zaista se radi o velikim razlikama između zarada, da ne govorim sudija Ustavnog suda u odnosu na sudije osnovnog suda, sudove republičkog ranga, apelacione sudove itd. U tom pravcu, bez namere da se diskriminišu ili obezvrede sudije Ustavnog suda, mislim da ostale sudije, u svakom slučaju, trebaju imati bolji položaj.

Na samom kraju, moram da istaknem jednu činjenicu koja je veoma afirmativna, jer građani Zlatiborskog okruga podržavaju sve ono što je učinjeno za taj kraj.

Traže i dalje da se sprovode investicione aktivnosti, da se učini jedna vrsta investicionog preporoda, naročito izgradnjom puta, a građani Užica vas lično mole, uvaženi ministre, da s obzirom da u ovom rebalansu budžeta to nije učinjeno, da grad Užice bude ispoštovan i u pogledu onoga što podrazumeva sprečavanje zagađenja, a to je da se 80 hiljada evra obezbedi za jednu od kotlarnica za grad Užice, za potrebe doma zdravlja, gde je koncentracija zagađenosti ubedljivo najveća. To je u programu uvaženog ministra Trivana, pa vas molim da se u tom pravcu taj investicioni deo ulaganja od strane države i ostvari. Hvala. Podrška SPS-a u svakom slučaju stoji.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -