NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.
Poslednji put ažurirano: 29.11.2019, 15:22

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Interesantno koliko je moj uvaženi kolega Nemanja Šarović, stekao doživljaj da igra simultanku sa nama poslanicima u ovom parlamentu, prevashodno sa mnom i sa kolegom Acom Markovićem. Ja mu taj doživljaj stvarno neću kvariti, imajući u vidu da se poprilično uživeo u tome, a najmanje imam obavezu prema kolegi Šaroviću da odgovaram na pitanja koja on lično postavlja. Ja imam obavezu prema građanima, a prema njemu nemam nikakvu obavezu.

Ono što je bitno zbog građana Republike Srbije je da se kaže jesu činjenice, a činjenice su sledeće – Socijalističku partiju Srbije nikad niko nije uzeo, niti će je uzeti, kao što ni SPS nije uzimala SRS 1998. godine, kad smo zajedno bili u Vladi, a takođe je činjenica da SNS, kao superiorna stranka na političkoj sceni Srbije je u jednom određenom trenutku procenila da pozove SPS u vlast i da zajedno sa SPS podeli odgovornost za vršenje vlasti. Socijalistička partija Srbije na taj poziv je odgovorila više nego, mogu slobodno da kažem uspešno, imajući u vidu činjenice da smo participirajući u ovoj Vladi postigli rezultate koje do sada nijedna Vlada nije postigla.

Na čelu sa predsednikom države, na diplomatiji i međunarodnom polju Srbija je postigla, takođe rezultate koji su vredni pažnje zahvaljujući diplomatskim naporima Ivice Dačića, kao ministra spoljnih poslova, podsećanja radi, a da ne bude priča koja je stereotipna, mi smo sada u poziciji da je manje od polovine zemalja koje su članice UN povukla priznanje prema Kosovo.

Dovoljno sve ove činjenice govore šta radi, kako radi SPS, a to građani vide i prepoznaju, i nadam se da će to verifikovati na izborima. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pa, kada je kritika samo radi kritike, pitanje da li uopšte odgovarati na takvu kritiku, ali pošto su iznete neke neistine, onda mora nešto i da se prokomentariše.

Pre svega, SPS, što kolega Šarović i te kako dobro zna, je državotvorna stranka i u bilo kojoj Vladi gde je participirala nikada nije uradila preko svojih predstavnika ništa što bi bilo suprotno interesima građana Republike Srbije.

Kada je trebalo trasirati put ka EU, počev od 2008. godine, bili smo tu, za razliku od drugih opozicionih stranaka. Mislim i tada, a i sada.

Kada je došlo do surovog zločinačkog bombardovanja Srbije, SPS je podizala zemlju iz pepela, a posle toga je doživela strahoviti linč od svih onih koji su obećavali građanima kule i gradove, a od toga nije bilo ništa.

Socijalistička partija Srbije se suočavala sa brojnim nedaćama, sa raznim iskušenjima i izazovima kroz koje je prolazila i nikada nije bila na stavu da treba bilo ko ko treba pojedinačno da snosi odgovornost da bude aboliran. Svi oni koji su se na bilo koji način ogrešili o zakon treba da odgovaraju, samo treba reći ko su ti.

Socijalistička partija Srbije kao stranka nikada nije izašla, nikada nije skrenula sa puta koji podrazumeva put prosperiteta Srbije i tada i sada. Neka mi se samo ukaže na bilo koju činjenicu da je naša stranka na bilo koji način devalvirala bilo šta što podrazumeva nešto što je suprotno interesima građana. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Mislim da se više neću javljati na repliku, imajući u vidu da sve ono što se spočitava SPS nema apsolutno nikakve veze ni sa činjenicama, ni sa istinom.

Socijalistička partija Srbije bila je i ostala, ponoviću, državotvorna stranka. Principi kojima se rukovodi SPS jesu borba za interes građana i to nije populizam. To je nešto što je SPS utkala u svoj program i taj program na taj način realizovala.

Postavlja se pitanje za uvaženog kolegu Šarovića, kada je tako anatemisao SPS, pa što je to SRS bila u Vladi sa SPS? Zbog čega smo zajedno bili u Vladi kada SPS apsolutno ne valja ništa, kada je SPS nešto što je satansko ili ne znam kako drugačije da okarakterišem, barem tako proizilazi iz reči uvaženog gospodina Šarovića.

Da smo mi trasirali put tačno je. Počeli smo da trasiramo put ka EU i očigledno je da se tu koncepcijski razlikujemo i nikad tu nećemo imati sličnosti. Što se tiče balkanske unije, to ne samo da je dobar potez, to ne samo da je nešto što podrazumeva stabilnost u regionu, to ne samo da je nešto što je dobro za Srbiju, to je dobro za sve one koji na ovoj regiji, regiji balkanske teritorije omogućava sve ono što do sada nemamo – slobodnu cirkulaciju robe, slobodnu cirkulaciju ljudi, ekonomsko povezivanje, a imajući u vidu da je Srbija stožer stabilnosti mira na Balkanu, na taj način Srbija dobija mnogo. Ko to ne razume, teško je da ga možemo edukovati, teško je da možemo nekoga naučiti ono što neće da shvati ili ne ume da shvati, a ja stvarno poziciju edukatora danas ne želim. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a ovo pitanje se više vezuje za dva ministarstva - Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture.

Radi se o jednom izuzetno važnom događaju, istorijski izuzetno važnom događaju, a to je dan kada je zaključeno primirje u Prvom svetskom ratu, dan koji smo juče obeležili ne samo mi, već koji je obeležen i u Evropi i, po meni, i znatno šire, imajući u vidu posledice onoga što je Prvi svetski rat prouzrokovao, imajući u vidu sve ono što se vezuje i za geostrategiju i politiku i sve druge posledice koje su proistekle iz jednog zaista pogubnog rata, gde je Srbija i srpski narod pokazala da su odani ideji slobode, da je naš narod isključivo slobodoljubiv narod, da smo kroz žrtve koje nisu nimalo male pokazali koliko ideja slobode znači. Preko pola miliona reproduktivnog stanovništva je izginulo u Prvom svetskom ratu.

Srbija je dala velike vojskovođe, velike heroje, one koji su svojim životima, svojim radom, delovanjem, svojom borbom, svojom hrabrošću pokazali da je Srbija uvek bila na jednom jedinom putu, a to je put koji podrazumeva borbu za slobodu. I u tom pravcu ovekovečavanje istorijskih ličnosti poput Stepe Stepanovića, vojvode Putnika, vojvode Bojovića, Živojina Mišića, ima zaista istorijski značaj.

Ono što se na neki način nameće jeste da li su ono što podrazumeva tekovine Prvog svetskog rata, da li je to na pravilan, adekvatan i dovoljan način zastupljeno u društvenom životu?

Mladi naraštaj, mlada pokoljenja, moraju baštiniti tekovine Prvog svetskog rata, naravno i svih drugih oslobodilačkih ratova, i Drugog itd, ali, baštinjenje tih tekovina jeste ne samo pravo već i obaveza svih nas, prevashodno da sačuvamo istoriju od revizije, od iskrivljavanja istine, da mladi naraštaji kroz baštinjenje tih tekovina spoznaju i saznaju pravu istinu o narodnooslobodilačkim borbama, ratovima, žrtvama, jer te žrtve nisu male.

Zbog toga je pitanje jednostavno, a odnosi se na činjenicu da li je sve ono što se kroz ove istorijske događaje dešavalo na dovoljan i adekvatan način zastupljeno u prosveti, udžbenicima, kulturi, umetnosti?

Da li smo pridali adekvatan značaj nečemu što je u svakom slučaju, sa jedne strane sveto, a sa druge strane nešto što podrazumeva čuvanje istorije našeg naroda? Ako ne sačuvamo istoriju i ukoliko se ne osvrnemo iza sebe, put budućnosti neće biti tako lak i tako jednostavan. Naša obaveza, naš zadatak jeste da se istorija sačuva. Zahvaljujem se.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -