NEĐO JOVANOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović rođen je 05. septembra 1962. godine u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i položenog pravosudnog ispita radio je kao advokatski pripravnik u Užicu, gde živi od 1981. godine. Od samog početka karijere, njegov radno-pravni status vezan je isključivo za advokaturu.

Sopstvenu advokatsku kancelariju otvorio je 1995. godine.

Bavi se karate sportom 34 godine (od 1979. godine), tako da je, posle aktivnog učešća u takmičenjima i kratkog vremena trenerskog rada, već 5 godina međunarodni karate sudija sa zvanjima svetskog, evropskog i balkanskog karate sudije. Jedan je od šest osoba sa zvanjem svetskog karate sudije iz Srbije.

Narodni poslanik u Skupštni Srbije u sazivu od 2012. godine. Nakon toga, novembra 2013.godine, postaje državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave. U poslaničke klupe se vraća nakon izbora 2014.godine. Mandat narodnog poslanika potvrđen mu je i 06. oktobra 2016. godine.

Predsednik je gradskog odbora SPS-a Užica, Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Otac dve punoletne kćerke.

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Užice
  • Prijepolje
  • 05.09.1962.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi narodni poslanici, najsvirepiji, najbrutalniji, najmonstruozniji način iživljavanja je iživljavanje nad decom, nad onim najnedužnijim. Ovaj put su nedužni oni koji to nisu zaslužili, a to su deca predsednika Republike Aleksandra Vučića. To više nije politička borba. To je izašlo iz političke borbe. To je nešto što je za javnu osudu i dobro je što ta osuda kreće odavde iz ovog parlamenta, kako bi se javnost probudila.

Svi poslanici SPS, naša cela poslanička grupa najoštrije osuđuje jedan takav gnusan, besomučan, kriminalan akt, gde su žrtve oni koji ne smeju da budu žrtve.

Uvažene kolege, mi smo prevashodno roditelji, većina nas ima decu. Nedostatak empatije u ovoj situaciji, nedostatak svesti da se deca zaštite je vrlo opasno. Oni koji to zaboravljaju iz političkih razloga su zalutali, ne samo na političkoj sceni, već i u političkom životu i u životu uopšte. Oni ne zaslužuju da budu tu gde jesu.

Naš predsednik Ivica Dačić je juče jasno, glasno i nedvosmisleno izrazio stav SPS najoštrijom osudom protiv nečega o čemu nema smisla čak ni govoriti, a kamoli pomisliti da se tako nešto može i sme desiti.

Mi nećemo prozivati ministra unutrašnjih poslova da preduzme nadležnosti, mere, aktivnosti koje po zakonu on, svakako, sprovodi, i on je to juče jasno, glasno rekao.

Imamo puno pravo da zajedno svi, ali bukvalno svi koji sede ovde, tražimo od institucija pravosudnog sistema i tužilaštva i sudova, odnosno suda da najoštrije, bez obzira na zaprećenu kaznu, bez obzira na vreme do koga može biti izrečena ta kazna, bude kazna najoštrija koja postoji u granicama zakonskih, naravno, ovlašćenja. Ukoliko tako nešto ne bude, doći ćemo u situaciju da otvaramo vrata anarhiji i ugrožavamo pravni poredak Republike Srbije. Nećemo dozvoliti onima koji tu nameru imaju, a koji su tu nameru, očigledno, pokušali da iskažu na ovaj način. Dalje, kao i do sada, smatramo da maksimalno treba nastojati da se suzbiju svi ovakvi najgnusniji, najkriminalniji akti.

Ovo nije bez razloga. Ovo je u trenutku kada Republika Srbija ostvaruje najbolje moguće rezultate, rezultate koji do sada nisu zabeleženi i te rezultate je na najbolji mogući način verifikovao upravo predsednik Aleksandar Vučić. Nažalost, njegova deca su postala meta upravo zbog tih rezultata.

Još jednom podvlačim, svi poslanici SPS najoštrije osuđuju ovakav gnusan čini. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pre svega, želim da istaknem činjenicu da se etiketa izvršiteljima da su banda, da su kriminalci, da su ozloglašeni itd. zaista ne može prihvatiti, jer se radi o jednoj, kako sam ja to juče rekao, generalizaciji koja je opasna.

Mi odavde šaljemo jednu poruku građanima koja nije dobra, a ta poruka kaže – linčujte izvršitelje oni su grozni, oni su haračlije, oni su kakvi ne smeju da budu, itd.

Takva poruka nije dobra. Nije dobra iz dva razloga. Prvi razlog je što niko ovde se nije osvrnuo na presude koje sprovode izvršitelji. Šta može da uradi izvršitelj ukoliko je dobio nalog da izvrši jedno, može samo da izvrši, ništa više od toga, i non-stop se ponavlja jedna ista priča kao matrica. Da li je problem u tome što se izvršitelji nagrađuju nagradama koje su propisane ili je problem u sprovođenju izvršenja? Problem u sprovođenju izvršenja ne postoji. Ako, pak, postoji, ukoliko postoji zloupotreba od strane izvršitelja onda će izvršitelj biti sankcionisan, protiv njega će biti pokrenut disciplinski postupak, ako je potrebno i krivična prijava.

Ajde da tu budemo iskreni. Ko je to do sada radio, nego Ministarstvo pravde. Da li je Ministarstvo pravde vršilo nadzor nad radom javnih izvršitelja? Jeste. Da li je to nadležnost Ministarstva pravde u skladu sa zakonom? Jeste. Da li je to sprovedeno? Jeste. Da li su izvršitelji procesuirani u odgovarajućim postupcima? Jesu? Da li je bilo izvršitelja koji su suspendovani? Jeste. Da li je bilo izvršitelja kojima je oduzeta dozvola za rad? Jeste.

Dakle, ni u kom slučaju ne možemo da pravimo generalizaciju od nečega što je jednostavno zaživelo i što funkcioniše. Funkcioniše na taj način što smo sprečili sve ono što je do sada bilo teret, ogroman teret. Zaštitili državu od ogromnih troškova i tereta, sprečili da sudovi odugovlače postupke izvršenja i to po prilično dugo zbog zatrpanosti. Dali izvršiteljima da sprovedu izvršenja, gde su izvršenja bila moguća i to nije sporno.

Zbog čega se ne veruje ministarki kada kaže – ja ću doneti pravilnik, odnosno izmeniću pravilnik kojim će se smanjiti i to značajno smanjiti nagrade i naknade, i onda ćemo i tu predrasudu već jednom da otklonimo i da tu mistifikaciju kad je u pitanju honorar izvršitelja primerimo onome što je sasvim prirodno, životno i normalno. Zaista ne vidim razlog da se nešto komentariše na način koji zaista ne zaslužuje komentar u ovoj Skupštini. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Javljam se po amandmanu sada.

Pre svega, treba istaći jednu činjenicu koju svi predlagači amandmana kojim se osporavaju pojedine odredbe predloženog zakona ne mogu da dovedu u sumnju. Dok smo imali sudske izvršitelje, imali smo u pojedinim sudovima, tada opštinskim sudovima i po pet, šest izvršitelja, pa su postupci izvršenja trajali i po godinu dana sa ogromnim troškovima po budžet Republike Srbije, nesagledivo velikim troškovima. Tada se nagomilao na hiljade i na desetina hiljada predmeta izvršenja u sudovima.

To je bio osnovni razlog zbog čega je u pravni poredak Republike Srbije postojala neophodna potreba da se taj problem reši i rešio se uvođenjem javnih izvršitelja na koje su preneta javna ovlašćenja.

Mi smo upravo zbog toga rešili, kao vlast ili deo vlasti, da kažemo – uredu, dosta je, ne možemo trpeti više ono što trpe gađani Republike Srbije, moramo osposobiti funkcionalnost suda, moramo učiniti postupke efikasnijim, moramo sprečiti razne vrste zloupotreba, a naročito moramo sprečiti ono što je bila najteža povreda stranke u postupku, a to je povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Prema tome, opravdanost uvođenja javnih izvršitelja apsolutno ne može da se osporava na argumentovan način.

Drugo, kad sam rekao da odijum nezadovoljstva prema javnim izvršiteljima polazi odavde i pomenuo linč, to sam rekao metaforički. Zašto? Zbog toga što se negativno etiketiranje javnih izvršitelja može posmatrati na različite načine i izazvati određene posledice koje nisu baš bezazlene, pa čak mogu da dovedu i do građanske neposlušnosti, a ta građanska neposlušnost podrazumeva – ma, šta me briga što si ti došao, ti mene ne interesuješ. Ja neću da sprovedem to što ti od mene tražiš, a to je vrlo opasno, to je onda podrivanje pravnog poretka Republike Srbije.

Prema tome, problem koji se vezuje za sudove od pre deset godina, kada su sudovi bili opterećeni izuzetno velikim brojem predmeta, je rešen, a rešen je uvođenjem javnih izvršitelja.

Mi da to ponovo vraćamo u sudove i da ponovo državu opterećujemo i da budžet Republike opterećujemo sa enormno visokim iznosima raznih taksi i dažbina i ostalo, mislim da je van svakog smisla i komentarisati. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da je Vlada više nego humano, solidarno i u svakom pogledu pravično postupila tako što je zaštitila ogroman broj izbeglica iz bivše SFRJ u vreme kada su izbeglički talasi zapljuskivali Srbiju. Osamsto hiljada izbeglica iz bivše SFRJ se u početnim izbegličkim talasima nakon pogroma, nakon "Oluje", nakon "Bljeska" našlo na teritoriji naše zemlje, odnosno Srbije. To su nesporni izveštaji Komesarijata za izbeglice.

Šta je država uradila? Srbija je uradila ono što je morala, a to je da zaštiti ljude koji su ostali bez krova nad glavom. Obezbeđeno je 20.000 stanova za 70.000 ljudi. To je otprilike negde u tom periodu bilo oko 10% zadovoljenja potreba.

Dvesta hiljada lica, dvesta hiljada ljudi je raseljeno sa Kosova za vreme čuvenog „Pogroma“, kada su brojne porodice morale napustiti svoje domove, svoja ognjišta i tražiti spas u svojoj matici, u svojoj Srbiji. Dvadeset šest hiljada pet stotina osoba u Srbiji je sa izbegličkim statusom sada, od tog broja tri četvrtine je iz Hrvatske. Treba podsetiti zbog građana Republike Srbije da je na samom početku izbegličkih talasa bilo čak šest stotina kolektivnih centara u kojima je smeštaj našlo 60.000 ljudi. Dakle, 60.000 izbeglica.

Danas, posle svega onoga što je Srbija uradila, postoji samo devet kolektivnih centara i samo 380 ljudi koji imaju izbeglički status. Država je učinila mnogo i čini mnogo i mi verujemo da će Republika Srbija preko svoje Vlade, preko svojih institucija i dalje činiti sve što je neophodno, potrebno da bi se ovim ljudima izašlo u susret, kako bi mogli da ostvaruju ono što je elementarno, prevashodno egzistencija, a sve ostalo što to prati.

Treba istaći da 15.000 stambenih rešenja za izbeglice iz bivše Republike, odnosno SFRJ do sada izdato. U tom projektu koji se zove „Regionalni stambeni program“, zaživeo 2005. godine, da bi 2011. godine dobio punu afirmaciju, treba da učestvuju, pored Srbije, BiH, Hrvatska i Crna Gora. Jedno od pitanja je – koliko su, osim Srbije, ove države koje sam pomenuo imale efekata u realizaciji ovog programa i da li su ti efekti obelodanjeni?

Ivica Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, je bio zadužen za praćenje ovog programa. Lično je uručivao ključeve od stanova širom cele Srbije, gde su ti stanovi građeni za potrebe onih kojima je to najnužnije, a to su izbegla, odnosno raseljena lica.

Dvadeset sedam hiljada najugroženijih izbegličkih porodica je po zadnjem popisu, što je veliki broj, a od toga, verovali ili ne, 16.780 živi u Srbiji. Za taj broj je potrebno obezbediti sve što je neophodno, sredstva za izgradnju stanova, i u tom pravcu 200 miliona eura je obezbeđeno od strane EU. Kao donatori u obezbeđenju novčanih sredstava učestvuju i SAD, Nemačka, Italija, Norveška, Danska, Turska, Luksemburg i Švajcarska. Sve ovo se servisira preko Razvojne banke Evrope. Srbija u tom smislu daje i ono što ima. To su: sopstveni resursi sa kojima se raspolaže, pa su podignuti stambeni kompleksi za raseljena lica u Novom Sadu, Futogu, Arilju, gradnja je i u Beogradu.

Pitanje konačno jeste – šta je preostalo još da se uradi, što čvrsto verujemo da će i biti realizovano, kako bi se postigao konačan cilj, a to je da sva raseljena lica budu obezbeđena, prevashodno stambeno obezbeđena? Zahvaljujem se.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Moje prvo pitanje ili bolje reći traženje informacije ili obaveštenja od Vlade Republike Srbije, odnosi se na Ministarstvo spoljnih poslova.

Odnoseći se sa velikim poštovanjem, prema svemu onome što čine ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i predsednik države Aleksandar Vučić, kroz diplomatsku borbu za, prevashodno poštovanje Briselskog sporazuma i konačno rešavanje pitanja dela teritorije Republike Srbije, Kosova, mi poslanici bi trebali da znamo sledeće činjenice.

Prvo, šta je to što je u odnosu na Briselski sporazum ispunila, pre svega preuzela, pa potom ispunila Priština, a šta je to što se vezuje za Briselski sporazum što je preduzela i ispunila Srbija?

Ovo pitanje je veoma značajno pitanje imajući u vidu da se Briselski sporazum sve manje i manje afirmiše kao jedna vrsta obligacije u pravnom smislu reči koja podrazumeva obavezivanje obe ugovorne strane, jer Briselski sporazum nije potpisan jednostrano, već je potpisan kako od Prištine tako i od Srbije.

Dobro građani Srbije znaju šta je rukovodstvo Republike Srbije, odnosno naše države do sada preduzimalo, do sada činilo i koje su sve obaveze sa naše strane dovedene do nivoa da se može smatrati da je Srbija apsolutno posvećena Briselskom sporazumu i konačnom rešavanju pitanja Kosova, naravno štiteći prevashodno naš narod, srpski narod na teritoriji Kosova i konačno rešenje kroz postizanje određenih kompromisa koji su očigledno neminovnost.

Takođe, naši građani i te kako dobro znaju da smo se u zadnje vreme upoznali sa činjenicama koliko je država povuklo priznanje državi, tzv. „državi Kosovo“, pa bi bilo dobro da od Ministarstva spoljnih poslova dobijemo informaciju da li će se takav trend, a sigurno je i da hoće, nastaviti i ubuduće? Koje su to države, imajući u vidu njihov geostrateški položaj, imajući u vidu njihovu površinu ili veličinu, imajući u vidu njihov broj stanovnika? Koje su to države koje su odustale ili povukle priznanje Kosovu i koje će to države ubuduće najverovatnije da budu, s obzirom na značaj i ulogu tih država na međunarodnom polju delovanja?

Drugo pitanje koje postavljam vezuje se za informaciju koju tražim od Ministarstva za zaštitu životne sredine ili ekologiju, da li u okviru Nacionalne strategije zaštite životne sredine postoji program koji se vezuje za različite lokalitete teritorije Republike Srbije koji su očigledno ekološki ugroženi, da li će se s obzirom na stepen ugroženosti tih lokaliteta, naravno ekološke ugroženosti, povećati broj tzv. zaštićenih dobara ili zaštićenih teritorija?

Ja ću u tom smislu se pozvati na jednu od takvih zaštićenih teritorija, to je Nacionalni park Tara na teritoriji Zlatiborskog okruga, kao i Park prirode koji se nalazi na teritoriji Mokre Gore, gde je nemerljiv doprinos u zaštiti tog lokaliteta dao naš uvaženi i veoma autoritativni predstavnik i u međunarodnoj zajednici, čovek koji je pomogao državi Srbiji, a to je Emir Kusturica.

Poslednje pitanje koje bih postavio, odnosi se na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Verovatno će ovo pitanje biti vezano i za neka druga resorna ministarstva, a radi se o statusu javnih preduzeća regionalnog karaktera.

Naime, mi smo svedoci da imamo tzv. regionalne deponije koje još uvek nemaju svoje zakonsko utemeljenje i koje još uvek nisu sistemski rešene. Bilo bi dobro da se u tom smislu sistemski reguliše pitanje ustrojstva organizacije i statusa takvih javnih preduzeća koje osnivaju više lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova. Ja vam se zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 20.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 54638.00 RSD 06.10.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 06.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39