ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:53

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Priština
  • Priština
  • 17.03.1957.
  • pravnik

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, u paketu zakona iz ovog objedinjenog pretresa, nalaze se izmene više zakona, kojima se regulišu radnopravni status i plate zaposlenih u javnom sektoru. Izmene se odnose na pomeranje rokova za početak primene novog načina obračuna plata.

Pred nama su izmene krovnog zakona, Zakona o sistemu plata u javnom sektoru, kojim se pomera rok za primenu zakona i za usklađivanje posebnih zakona na 2021. godinu. Zatim, menjaju se rokovi i u posebnim zakonima na 2021. godinu za utvrđivanje osnovica i na 2022. godinu za primenu zakona i to, pod jedan, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod dva, u Zakonu o platama službenika i nameštenika u organima autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Pod tri, u Zakonu o platama zaposlenih u javnim službama.

Naime, o čemu se radi? Cilj donošenja ovog paketa zakona u protekle tri godine od 2016. do 2018. godine bio je da se uvedu platni razredi i razrade modeli ocenjivanja i napredovanja zaposlenih u različitim delovima javnog sektora.

Prilikom usvajanja ovih zakona, koje je i tada obrazlagao ministar Ružić, konstatovali smo da su plate u javnom sektoru deo reforme i modernizacije javne uprave koja treba da doprinese daljoj profesionalizaciji i efikasnijem radu administracije koja je po zakonu javni servis svih građana u ostvarivanju njihovih prava i regulisanju njihovih zakonskih obaveza pred organima javne vlasti.

Drugi segment modernizacije javne uprave, što posebno želim da istaknem jeste, modernizacija javne uprave uvođenjem elektronske uprave i povezivanjem elektronskih baza podataka, tako da se građanima omogućava da sve svoje obaveze i prava pred organima javne vlasti dobiju na jenom šalteru, kako je to ministar Ruži, koji je na čelu ovog resora rekao, na jednom upravnom mestu. Ovaj projekat već se uspešno realizuje u jednom broju opština na teritoriji Republike Srbije.

Činjenica je da reforma sistema plata predstavlja neophodan proces, jer već pravedno obračunate plate treba da omoguće efikasnu i stručnu administraciju, treba motivisati već zaposlene stručne kadrove u ovom sektoru da tu ostanu da rade, ali i motivisati i mlade kadrove da se zapošljavaju u državnoj administraciji i javnim službama, jer jedino stručna, posvećena i efikasna javna uprava može biti jedan od garanta pravne države i to u jednom osetljivom segmentu, a to je ostvarivanje prava građana pred organima javne vlasti.

Znamo, naime, da javna uprava, kako to kažemo najčešće, državna administracija, jeste važna karika u sprovođenju i primeni zakona, a građani su uvek osetljivi jer su se do skoro susretali sa onom krilaticom – fali ti jedan papir, i prikupljali potrebna dokumenta idući od šaltera do šaltera. U tom smislu su strateška opredelenja i ove i prethodne Vlade i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čijoj su nadležnosti ova pitanja, da se omogući pravedni model plata.

Tako, da je donošenjem Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru 2016. godine ustanovljena obaveza primene novog modela obračuna plata, po različitim nivoima i različitim sektorima javne uprave i javnih službi, s tim što su rokovi za primenu ovih pojedinačnih zakona bili pomerani zbog potrebe da se izrade precizne analize učinka za svako radno mesto i stručnu spremu zaposlenih, kako bi se s jedne strane, na što pravedniji način uvelo ocenjivanje radnog učinka i nagrađivanje, a sa druge strane izvršilo veoma precizno budžetiranje sredstava za plate u javnom sektoru i analiza njihovih uticaja na ukupan budžet države, kao i učešća ovih plata u ukupnom bruto nacionalnom proizvodu.

Tu pre svega mislim na delove javnog sektora koji zapošljavaju veliki broj ljudi, kao što je prosveta, zdravstvo, pravosuđe i drugi segmenti, gde nije jednostavno doći do dobrog modela obračuna plata. Projektovani model polazi od činjenice da se na jedinstven način urede osnovna načela rada, da se omogući nagrađivanje zaposlenih u skladu sa postignućima. Istovremeno da zakonska rešenja budu u skladu sa standardima prihvaćenim i uporednom službeničkom pravu, odnosno da sa standardima razvijenih evropskih zemalja, koji imaju efikasne i ekonomski funkcionalne administracije.

Ta načela su ugrađena u ove zakone. Ali, ovaj period pripreme preciznih kriterijuma za pojedine delove javnog sektora očigledno zahteva mnogo više vremena upravo iz razloga koje sam naveo, a to je pravednost sistema s jedne, i ukupan uticaj plata javne uprave na budžet države.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da podsetim da smo pre par meseci usvojili zakon kojim se omogućava povećanje plata u javnom sektoru od 8 do 15%, što je budžetski održivo, jer privreda Srbije beleži progresivan trend, a time i rast bruto nacionalnog dohotka. Plate su povećane i to jeste jedna od podsticajnih mera za očuvanje stručnih i profesionalnih kapaciteta i uslov efikasne javne uprave. Činjenica je da relativno niske plate u javnoj upravi nisu motiv za rad.

Takođe, predviđeno je da se donesu posebni zakoni o radno-pravnom statusu i platama u javnim službama u javnim agencijama i drugim organima i organizacijama čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili lokalna samouprava. Sve ovo nije jednostavan proces kojim se obuhvata nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Smatram da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona, nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o pojedine delove javnog sektora, odnosno zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Da ne zaboravimo javnom sektoru pripadaju vaspitači, učitelji, profesori, lekari, sudije, policijski službenici, profesionalna vojna lica, državni službenici, nameštenici, zaposleni u lokalnim samoupravama, u javnim agencijama i mnogi drugi. Treba biti što pravedniji u utvrđivanju visine njihovih primanja. Nije lako utvrditi platu vaspitaču ili učitelju, nastavniku čije se radno vreme ne meri samo satima provedenim na poslu, već i činjenicom da brinu, vaspitavaju i obrazuju našu decu.

Mi socijalisti smo programski opredeljeni da brinemo o socijalnom i ekonomskom statusu zaposlenih, tako da podržavamo svako rešenje koje poboljšava njihov položaj. Iz tih razloga podržavamo i produženje rokova za primenu ovih zakona, jer znamo da ovo nije jednostavan proces, jer je u pitanju nekoliko stotina hiljada zaposlenih. Zato smatramo da je bolje produžiti rokove za početak primene ovih zakona nego pogrešiti i da tako kažem, ogrešiti se o zaposlene u pojedinim delovima javnog sektora, što bi moglo da ima i negativne posledice po ukupne odnose u društvu.

Na kraju, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Zahvaljujem se.

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Poštovana predsednice parlamenta, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Stojanović svojim amandmanom predlaže da se stanovi po ovom zakonu obezbeđuju i za zaposlene u državnoj upravi.

Nije sporno da stanove treba obezbediti za sve zaposlene u kom god sektoru da rade, naravno, i za zaposlene u državnoj i lokalnoj samoupravi. Međutim, država, polazeći od ekonomske snage, utvrđuje prioritete. Tako je, na primer, donet Zakon o socijalnom stanovanju, u kojem su obuhvaćene mnoge socijalne kategorije.

Ovo državno rukovodstvo stvara ekonomske i razvojne pretpostavke i uslove da i u narednom periodu, nadam se, omogući izgradnju stanova za sve kategorije zaposlenih. Dakle, za gradnju stanova pod povoljnim uslovima za druge kategorije zaposlenih očekujemo donošenje posebnog zakona.

Ovaj zakon se odnosi na jedan od tih prioriteta, a to su snage bezbednosti, vojska, policija, BIA, Uprava za zavodske sankcije, a ovim izmenama taj krug se proširuje na borce, ratne-vojne invalide, mirnodopske vojne invalide i na porodice palih boraca.

Usvajanje ovog zakona, a imajući u vidu veliki značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, kao i njihovu ulogu za nacionalnu i državnu bezbednost Srbije, kao i za lica koja su u ranijim ratnim dejstvima iz svega onoga što se dešavalo na prostorima bivše Jugoslavije dali značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države. Ovaj zakon se odnosi upravo polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, koji nažalost decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje.

Dakle, ovakvim zakonskim projektima državno rukovodstvo, Vlada Republike Srbije na sistemski način rešava brojne nagomilane životne probleme. Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i kolege narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u okviru ovog pretresa raspravljamo o dva zakona iz oblasti finansija. Prvi jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu neisplaćene devizne štednje građana položene kod banaka čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ.

Naime, poznate su nam već duže vreme činjenice da su brojne stare štediše ostale bez isplaćene stare devizne štednje kod banaka čija su sedišta bila na teritoriji Republike Srbije, odnosno u filijalama naših banaka koje su se nalazile na teritorijama bivših republika Savezne Republike Jugoslavije.

Danas govorimo o ustanovljavanju nove obaveze Republike Srbije koja će biti dužna da po osnovu presude Evropskog suda pravde omogući isplatu stare devizne štednje koje su tadašnje štediše položile u filijalama srpskih banaka u drugim bivšim republikama. Konkretno, kada se radi o dugu Srbije, u pitanju je filijala „Invest banke“ u Sarajevu. Inače, pravni stav Srbije je bio da se primeni princip teritorijalnosti, koji proizilazi iz Sporazuma o sukcesiji Aneks C. Sličan slučaj imale su druge štediše sa „Ljubljanskom bankom“. Zato se grupa starih deviznih štediša Ališić i Sadžak „Ljubljanska banka“, a Šahadinović „Invest banka“ obratila Evropskom sudu za ljudska prava, čiji je pravni stav da su sledbenici obaveza isplate stare devizne štednje ovim klijentima matične banke, jer filijale koje su bile u drugim republikama nisu imale pravni subjektivitet.

Inače, ovo je prva pilot presuda, a pred ovim sudom se nalazi više od 1.650 sličnih predmeta, što ukazuje na sistemski problem neisplaćene stare devizne štednje.

Ovim zakonom se upravo reguliše obaveza Republike Srbije, koju je preuzela država, jer je “Invest banka“ od 2002. godine, sve do danas, u stečajnom postupku. Dakle, ova isplata ide na teret javnog duga države Srbije.

Činjenica je da se Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug, u procesu verifikacije stare devizne štednje sreću sa brojnim problemima, posebno u postupcima pribavljanja potrebnih i neophodnih dokaza propisani zakonom kako bi se utvrdilo pravo činjenično stanje.

Upravo se zato zakonom predlaže pomeranje roka, kako bi stare devizne štediše mogle da pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama u čijim su filijalama imali štednju i stekli pravo na isplatu stare devizne štednje.

Rok je bio do 23. juna ove godine, a sada se zakonom pomera za još šest meseci. Razlog je i to što su neke bivše republike kasno počele da izdaju potvrde, npr. Republika Hrvatska tek u decembru 2018. godine, u Bosni i Hercegovini su potvrde bile ne validne itd. Zato produženje ovog roka ide u prilog štedišama koji treba da ostvare svoje pravo, a država Srbija je preuzela garanciju da će to u ime banke, koja je u stečaju, učiniti izmenom Zakona o javnom dugu.

Kada se radi o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima, Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima potpisana je u Parizu 2019. godine. Finansijska kriza koja je zadesila svet 2008. godine dovela je do shvatanja da postojeći elementi saradnje u poreskim pitanjima između država nisu bili adekvatni. Sve učestalija pojava izbegavanja plaćanja poreza, pravne praznine i neusaglašenost poreskih propisa, premeštanje dobiti u države sa niskim poreskim opterećenjem, doveli su do potrebe intenziviranja saradnje na međunarodnom nivou.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima ima 128 potpisnica, kako država, tako i međunarodnih organizacija, među kojima se posebno ističu Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj koja je zajedno sa Savetom Evrope radila na stvaranju pravnog osnova za unapređenje saradnje po poreskim pitanjima.

Konvencija predviđa pružanje pomoći između potpisnica u vidu razmene obaveštenja pomoću naplate inostranih poreskih potraživanja, kao i pomoć u dostavljanju dokumentacije. Takođe, Konvencija se primenjuje na porez na dohodak, porez na dobit, porez na neto imovinu i porez na kapitalnu dobit. Obuhvaćen je i porez koji se uvodi na nivou političkih jedinica ili jedinica lokalne samouprave, porez na dodatu vrednost, porez na promet, porez na imovinu, nasleđe i poklone, porez na prihod od nepokretnosti.

Konvencija iz tog razloga garantuje zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika. U tom cilju poverljivost obaveštenja, koja se razmenjuju, predstavlja veoma bitan uslov razmene obaveštenja, kao njihova ograničena upotreba.

Iz razloga poboljšanja transparentnosti poreskog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanja ugleda koje Republika Srbija ima i želi da održi na međunarodnom nivou, Republika Srbija se obavezala na potpisivanje i potvrđivanje Konvencije do kraja 2019. godine. U suprotnom, Savet EU je upozorio na mogućnost da Republika Srbija bude uvrštena na listu ne kooperativnih jurisdikcija u poreskim pitanjima.

Delegacija EU u Republici Srbiji naknadno je objasnila da bi Konvencija za Republiku Srbiju trebala da stupi na snagu do kraja 2019. godine. Shodno članu 28. stav 3. Konvencije, za državu članicu Saveta Evrope, kao što je Republika Srbija, ili zemlju članicu OECD, koja naknadno izrazi saglasnost da bude njome obavezana, Konvencija stupa na snagu prvog dana meseca koji sledi. Istekom perioda od tri meseca od dana deponovanja instrumenata, potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja, planirano je da se celokupni postupak potpisivanja, potvrđivanja i deponovanja instrumenata okonča najkasnije do kraja avgusta 2019. godine, kako bi Konvencija stupila na snagu 1. decembra 2019. godine.

Republika Srbija nije u mogućnosti da odmah preuzme sve obaveze propisane Konvencijom. Naime za ispunjenje određenih obaveza iz Konvencije neophodno je ispuniti složene tehničke uslove, kao i obezbediti zadovoljavajući obim ljudskih resursa kojima Republika Srbija trenutno ne raspolaže. U delu koji trenutno nije u mogućnosti da ispuni obaveze, Republika Srbija je iskoristila pravo dato u samoj Konvenciji da stavi rezerve, kao i da dostavi određena obaveštenja i deklaraciju. Rezerve obaveštenja i deklaracija će biti dostavljeni OECD prilikom deponovanja instrumenata potvrđivanja. U skladu sa propisima, rezerve, obaveštenja i deklaracija zajedno sa Konvencijom podležu potvrđivanju u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na kraju, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će podržati predložene zakone.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 20.06.2019.

Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, danas bih koristiće svoje pravo iz člana 287. Poslovnika postavio nekoliko pitanja, prvo potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova, Ivici Dačiću.

Kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiju životno smo zainteresovani za tok i ishod razgovora Beograda i Prištine koji se odvija uz posredovanje Međunarodne zajednice, a koji ima temelje u Rezoluciji 1244 i Briselskom sporazumu.

Dakle, posrednici u rešavanju problema koji je kulminirao pre 20 godina NATO agresijom na Srbiju danas su i EU i UN, koje su i donele Rezoluciju 1244, znam da se naša diplomatija i naš državni vrh svim snagama bore da Srbija ostane svoj na svome, da sačuva državni suverenitet i da se istovremeno dođe do obostrano prihvatljivog rešenja pitanja Kosova i Metohije.

Kao uspešnu diplomatsku aktivnost želim da istaknem nastup ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN, kada je podneo Izveštaj o stanju na Kosovu i Metohiji i delovanju međunarodnih snaga, kada je svim diplomatskim sredstvima, pre svega argumentima, nazivajući stvari pravim imenima branio Srbiju i potpuno otvoreno svim predstavnicima Međunarodne zajednice ukazao na neosnovane zahteve i sredstva kojima se Priština služi kako bi ubedila svet da Kosovo i Metohija pripadaju samo njima.

Nedopustivo je da na istoj sednici Saveta bezbednosti Fjora Čitaku sticanje nezavisnosti tzv. Kosova nazove dekolonizacija, a ne secesijo, što u suštini jeste proces koji Priština zagovara i vodi uz pomoć nekih velikih sila i to nekih stalnih članica Saveta bezbednosti.

Pitam se o kakvoj dekolonizaciji je ovde reč? Ko je tu kolonizator? Srbi žive na ovim prostorima desetinu vekova, o čemu svedoče stotine pravoslavnih svetinja, manastira i crkava još iz 10. i kasnijih vekova. Na primer, crkva Svetog Nikole u Velikoj Koči.

Želim ovom prilikom da u ime poslaničke SPS pružim punu podršku predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, Vladi Republike Srbije i diplomatskim aktivnostima i nesebičnom radu i zalaganju ministra Dačića koji je pokrenuo postupak povlačenja priznanja samoproglašene države Kosovo, što je do sada zvanično učinilo 13 država članica EU. Ministar Dačić je najavio da će se ovaj proces i u budućnosti nastaviti.

U vezi sa tim želim da pitam – koje sve diplomatske mere i aktivnosti državno rukovodstvo i Ministarstvo spoljnih poslova planiraju u narednom periodu? Jer, kako stvari stoje sastanka u Parizu neće biti, jer Priština takav format ne prihvata pošto se oslanja na svetske mentore i sponzore, posebno na Ameriku ignorišući na taj način zalaganje Nemački i Francuske kao predstavnika EU.

Koje se mere još planiraju kako bi se u Svetu pokazalo da Srbija ne traži ništa tuđe, već brani svoje i kako bi što veći broj država povuklo priznanje, a Međunarodna zajednica počela da primenjuje međunarodno pravo i iste standarde za sve članice Međunarodne zajednice i prestala da vodi politiku dvostrukih aršina, koja je, nažalost postala gotovo redovno sredstvo demonstracije i moći nekih velikih država sveta. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, danas bih iskoristio priliku da postavim pitanje Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

U poslednje vreme svedoci smo brojnih objava putem interneta kao javnog medija i društvenih mreža. Neproverene i neistinite vesti i objave na društvenim mrežama prenose se velikom brzinom, a pojedine kao posledice imaju širenje panike i uznemirenosti među građanima Srbije. Internet i društvene mreže kao tehnologija savremenog doba su svakako korisne i neosporno da su potrebne i neophodne, ali se one koriste i u krivično-pravnom smislu dolaženjem do određenih informacija ili pomoći u istragama i potragama i naravno da ne želimo, niti je naša namera da se one ugase ili na bilo koji način onemogući sloboda govora, ali često umeju da budu predmet zloupotrebe.

Svakako podržavamo da se putem interneta kao medija ukazuje na određene potrebe i situacije u društvu, ali potrebno je svakoj informaciji pristupiti odgovorno i profesionalno i u skladu sa zakonom ispitati navedene činjenice, što je Ministarstvo do sada i radilo. Međutim, šta se dešava u situaciji kada se posle te provere utvrdi da je objava bila lažna. Setimo se samo slučaja neispravne vode za piće u Beogradu od pre par meseci, lažnih silovanja, neproverenih informacija o kidnapovanju i nestajanju dece. Imali smo situaciju od pre samo nekoliko dana da je bilo prijavljeno čak četiri otmice dece u par dana.

Isto tako, nailazimo na objave u kojima se navodi da su migranti koji su došli sa ratno ugroženih područja počinili razno razna krivična dela. Da li to neko namerno radi sa lošim namerama prema tim ljudima, a i prema državi koja je podnela velike napore u zbrinjavanju migranata i rešavanju migrantske krize, čuvajući bezbednost svojih građana. Svakako u navedenim slučajevima nadležni organi su se oglasi povodom ovih situacija i demantovali navode.

Pitanje želim da uputim MUP – da li MUP prati, ispituje i proverava istinitosti i pouzdanosti tih objava i pojedinih vesti, koje se svakodnevno prenose putem društvenih mreža. U slučaju da se objave lažne u cilju zastrašivanja naroda, izazivanja panike i eventualno na neki način urušavanje bezbednosnog sistema Republike Srbije, da li u takvim situacijama MUP sprovodi postupak u skladu sa članom 343. Krivičnog zakona Republike Srbije?

Pitanje za Ministarstvo pravde – da li je do sada javno tužilaštvo vodilo istrage, naravno u saradnji sa MUP povodom ovakvih situacija? Koliko je do sada ljudi procesuirano i kakvi su ishodi tih procesa? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -