MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:44

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Danas ću postaviti pitanje Ministarstvu energetike i Ministarstvu poljoprivrede - da li nameravaju i da li imaju u planu neke zajedničke projekte na osnovu kojih bi se subvencionisao otkup žetvenih ostataka, a i sto tako pomogla izgradnja po manjim sredinama objekata za preradu tih žetvenih ostataka?

Naime, kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija ima veliki potencijal, a gotovo 60% od toga čini biomasa. Budući da za grejanje i hlađenje u svetu se potroši više od 50% energije sve više se razmišlja o obnovljivim izvorima energije. Srbija u regionu prednjači kada su u pitanju zelena ulaganja, ali jako malo sredstava izdvaja i jako malo se koristi učešće obnovljive energije u grejanju. Naime, većina toplana koriste kao gorivo gas, mazut i ugalj, a svega nekoliko postrojenja u kojima se koristi biomasa.

U regionu Austrija prednjači u korišćenju biomase kao energenta u toplanama, a i sve zemlje naši susedi ovaj izvor energije koriste kada je u pitanju daljinsko grejanje. Promovisanje korišćenja ove vrste energije započelo je 2013. godine, a polovinom ove godine Ministarstvo energetike potpisalo je i prve ugovore sa dve opštine, u pitanju su Priboj i Mali Zvornik, koje će koristiti biomasu kao energent i za rekonstrukciju postojećeg sistema daljinskog grejanja.

Korišćenje biomase kao goriva smanjuje troškove, a isto tako i pokazuje svoje pozitivne efekte kada je u pitanju ekologija, a i smanjuje našu uvoznu zavisnost kada je u pitanju korišćenje energije. Dobra volja postoji od strane ministarstava, a isto tako i od strane Energetske banke za obnovu i razvoj, KFE, Kancelarije za javna ulaganja, ali nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju manje sredine.

Drugo pitanje koje želim da postavim uputila bih Kancelariji za javna ulaganja. Naime, da li lokalna samouprava u opštini Vrbas može da računa na podršku kada je u pitanju projekat izgradnje vodovodne mreže od Vrbasa prema naseljenim mestima? Naime, naseljena mesta u opštini Vrbas snabdevaju se vodom koja u sebi sadrži nedozvoljene količine arsena. Te količine su 0,08 a dozvoljena količina je 0,01. Sa pravom građani zahtevaju da se ovaj problem reši. To nije problem koji postoji od juče, nego godinama unazad. Još 2007. godine napravljene su ekočesme kako bi se premostio ovaj problem, ali je sad lokalna samouprava napravila zajedno sa Vladom Srbije i sa KFE bankom, projekat koji bi trebao da krene sa realizacijom početkom sledeće godine. Planirano je da se vodovod za sva naseljena mesta završi do kraja 2022. godine, pošto sam Vrbas ima vodu izuzetno dobrog kvaliteta i tom vodom treba da se snabdevaju sva naseljena mesta, ali da bi se projekat završio nedostaju još i sredstva za koje imamo obećanja od Kancelarije za javna ulaganja da će biti nadoknađena. Zbog toga i postavljam pitanje - da li možemo na to da računamo? Zahvaljujem.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Zahvaljujem predsedavajući Milićeviću.

Danas u svom obraćanju ću se usresrediti na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u koristi banke „Inteza“ i „Rajfajzen banke“ po zaduživanju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin, Treća faza. Radi se o investicionom ulaganju, o dokapitalizaciji.

Naime, „Srbijagas“ već petu godinu za redom ostvaruje pozitivan trend poslovanja. Osim pozitivnog ekonomskog rezultata i neto dobiti, u 2020. godini planira se i veći fizički obim prometa prirodnog gasa, bolja naplata potraživanja, racionalizacija troškova, značajna ulaganja u razvojne investicione projekte.

Naime, u novembru mesecu direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović potpisao je ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta, kao i izgradnji gasovodne mreže za industrijske zone u Kraljevu, Zrenjaninu i Kragujevcu.

Što se tiče te gasifikacije, završava se gasifikacija u naseljenim mestima, koja će omogućiti da i sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području imaju na raspolaganju kvalitetan energent, što nije zanemarljivo da on ima ekonomske i ekološke prednosti i ima značajne tržišne reference.

Što se tiče Zrenjanina, međusobne finansijske obaveze su rešene i tu će doći do gasifikacije i u industrijskoj zoni. Što se tiče u Kragujevca, nastavlja se investicija koja je započeta. Započeo je grad gasifikaciju koja je neophodna za snabdevanje gasa „Fijata“. Isti je slučaj i kada je u pitanju Kraljevo, gde će pored stanovništva, industrijske zone, biće gasom snabdeveni i stanovi koji su namenjeni i koji se grade za vojsku.

Ovako nešto urađeno je i u Vojvodini. U Sremskoj Mitrovici potpisan je sličan ugovor, a kada se završi gasifikacija opštine Irig to će zapravo biti 100% gasifikovana Vojvodina. Mogu da kažem da je „Srbijagas“ gasifikovao i jedan deo opštine Vrbas svojevremeno. U pitanju su bila tri naseljena mesta Bačko Dobro Polje, Zmajevo i Ravno Selo i mi se nadamo, pošto je to i deo programa poslovanja, da u bliskoj budućnosti konverzijom duga koji javno preduzeće opštine Vrbas ima prema „Srbijagasu“, rešićemo i taj problem kada su u pitanju potraživanja „Srbijagasa“ od „Vrbas-gasa“, a najveći deo tih dugova je od strane budžetskih korisnika.

Ono što još želim da istaknem, to da je pri kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice. Pored toga, započete će biti u narednoj godini i nove interkonekcije kada je u pitanju gasovod Niš – Dimitrovgrad i Sofija i priprema se dokumentacija i planovi za gasovod Beograd – Banja Luka, a realizovana će i biti interkonekcija i sa Rumunijom. Proširuje se skladište Banatski Dvor i izgradiće se još jedno skladište u Itebeju.

Pored toga, „Srbijagas“ u saradnji sa Vladom Republike Srbije preduzeo je mere na obezbeđenju dodatnih količina gasa, tako da je pored toga što je u Banatskom Dvoru do kraja godine umesto 450 miliona kubika, biće snabdeveno sa još 100 miliona, što je ukupno 550 miliona kubika, neće biti povećanja cene gasa i sa sigurnošću naši građani će biti snabdevani adekvatnim količinama gasa, tako da nemaju razloga za bilo kakvu brigu kada je u pitanju ovaj energent koji je ekološki i najmanje, uopšte nema štete, a i trenutno je najjeftiniji energent na tržištu. Zahvaljujem.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Zaštitnika građana, uvažene kolege narodni poslanici, danas razmatramo predlog za imenovanje zamenika Zaštitnika građana. Ovo je veoma bitno pitanje, s obzirom na značaj ove institucije i činjenicu da kroz instituciju Zaštitnika građana ostvarujemo poseban vid kontrole rada javnih institucija, da Zaštitnik građana ispituje i prati da li državni organi i organizacije, koje vrše javna ovlašćenja zakonito pravilno rešavaju o nekom pravu i interesu građana.

Obaveze Zaštitnika građana nisu da kontroliše samo formalno poštovanje zakona, već i etičnost, nepristranost i korektnost u radu i poštovanje dostojanstva pojedinca u kontaktu sa javnom administracijom.

Zadatak Ombudsmana je korektivne prirode i njegova obaveza je da ukazuje na nedostatak rada javnih institucija, da preventivno deluje i pomaže radu tih institucija, a sve u najboljem interesu građana.

Pošto zamenici Zaštitnika građana pomažu Zaštitniku građana u obavljanju poslova iz njegove nadležnosti u okviru ovlašćenja koja su mu data, naročito u pogledu zaštite prava pripadnika nacionalnih manjina, lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta i osoba sa invaliditetom. Smatram da će se imenovanjem zamenika Zaštitnika građana sigurno stvoriti preduslovi za još kvalitetniji rad kancelarije Zaštitnika građana, od koje svakako građani i institucije imaju velika očekivanja.

Smatram da će imenovanjem zamenika Zaštitnika građana, pored klasične funkcije Zaštitnika građana, a to su kontrola javna uprave i zaštita i unapređenje ljudskih prava i sloboda, nastaviti sa razvijanjem i druge uloge ovog značajnog instituta, u kome Zaštitnik građana se pojavljuje kao posredni učesnik u antikorupcijskom procesu i kao subjekat koji ima značajnog učešća u procesu izgradnje političkog sistema kroz vladavinu prava.

Povodom jučerašnjeg Dana ljudskih prava, Zaštitnik građana je izdao saopštenje u kome je naveo da građani Srbije u velikom broju ove godine dočekuju ovaj datum suočeni sa narušenim i sa teško ostvarim pravima, kako u oblasti ekonomskih, socijalnih, tako i imovinskih prava. Netolerancija i nasilje kreira nedovoljno bezbednu sredinu i traži dodatne napore države i društva kako bi prava pojedinaca bila ispoštovana potpuno.

Građani su upozorili na svakodnevne povrede njihovih prava i sloboda, zahtevajući da u njihovom svakodnevnom životu poštuju se zajamčena prava i da ne smemo da zaboravimo na temeljnu vrednost svakog prava, to je poštovanje dostojanstva svake ličnosti, na nediskriminaciju, toleranciju, solidarnost, o čemu najčešće govore upravo najranjivije društvene grupe.

Zaštitnik je istakao i, po njemu, poražavajuću činjenicu, a i po nama, da je svako šesto dete u Srbiji korisnik socijalne zaštite, usluga socijalne zaštite u oblasti porodičnih odnosa i rodne ravnopravnosti. Naveo je da je pažnja institucije usmerena na problem nasilja.

U okviru ovih 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama, koji je započeo 25. novembra, a završio se juče, 10. decembra, Međunarodnim danom ljudskih prava, više od 1.700 organizacija i u više od 100 zemalja, obeležavaju se ovih 16 dana. I naša država i institucije su uključene, a i sama opština iz koje dolazim, opština Vrbas, kroz komisiju za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti. I ove godine je bio organizovan okrugli sto, na kome je konstatovano da hitne mere koje su zakonski uvedene, dale su svoj doprinos kada je u pitanju sprečavanje nasilja. Naveli su u pojedinim slučajevima i neke zloupotrebe same primene hitnih mera od strane žena, što je zanimljivo u njihovim konstatacijama, ali svakako su i naveli to što i Zaštitnik građana navodi, a to je da treba nasilje da bude vidljivije, da treba svi zajedno da radimo na tome da postanemo društvo sa nultom tolerancijom prema nasilju.

Meni je bilo vrlo zanimljivo što smo u okviru Odbora za ljudska i manjinska prava imali priliku da se upoznamo sa jednim istraživanjem Misije OEBS-a, koja je radila. To je jedno kvalitativno i kvantitativno istraživanje. U njemu je navedeno da naša država, kada je u pitanju prosek, ne odskače od nekog evropskog proseka kada je u pitanju nasilje.

Ali, evo, kolega Milija je govorio pre mene. On se vrlo često obraća svojoj sredini i kao predstavnik seoskih sredina. Želim da istaknem da je u tom istraživanju navedeno da je procentualno manje zastupljeno svi oblici nasilja u seoskim sredinama u odnosu na urbane sredine. To je za mene bio interesantan podatak koji je naveden. Jedino je navedeno da kada je u pitanju fizičko nasilje, ono je u nešto većem procentu kada su u pitanju osobe koje su mlađe od 15 godina.

Zaštitnik građana je naveo da kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji, da se Srbija svrstava, kada je njihov položaj u pitanju, u red zemalja koje su u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda ostvarile, čak i nadmašile neke evropske standarde, što je vrlo značajno da istaknemo.

Kada je u pitanju područje medijskih prava i sloboda i javnog informisanja, tu oblast karakteriše govor mržnje, česti napadi na medije, zaposlene u medijima, što ugrožava njihov položaj i onemogućava da se dostojanstveno bave svojom profesijom.

Smatram da zamenici Zaštitnika građana će zajedno sa njim raditi ono što jeste njihova obaveza, a to je da kao nezavistan i samostalni državni organ, zaduženi da štite i unapređuju poštovanje sloboda i prava, da će to njihov zadatak biti u narednom periodu.

Mi ćemo kao poslanička grupa podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Danas ću postaviti pitanje Ministarstvu energetike i Ministarstvu poljoprivrede - da li nameravaju i da li imaju u planu neke zajedničke projekte na osnovu kojih bi se subvencionisao otkup žetvenih ostataka, a i sto tako pomogla izgradnja po manjim sredinama objekata za preradu tih žetvenih ostataka?

Naime, kada je reč o obnovljivim izvorima energije Srbija ima veliki potencijal, a gotovo 60% od toga čini biomasa. Budući da za grejanje i hlađenje u svetu se potroši više od 50% energije sve više se razmišlja o obnovljivim izvorima energije. Srbija u regionu prednjači kada su u pitanju zelena ulaganja, ali jako malo sredstava izdvaja i jako malo se koristi učešće obnovljive energije u grejanju. Naime, većina toplana koriste kao gorivo gas, mazut i ugalj, a svega nekoliko postrojenja u kojima se koristi biomasa.

U regionu Austrija prednjači u korišćenju biomase kao energenta u toplanama, a i sve zemlje naši susedi ovaj izvor energije koriste kada je u pitanju daljinsko grejanje. Promovisanje korišćenja ove vrste energije započelo je 2013. godine, a polovinom ove godine Ministarstvo energetike potpisalo je i prve ugovore sa dve opštine, u pitanju su Priboj i Mali Zvornik, koje će koristiti biomasu kao energent i za rekonstrukciju postojećeg sistema daljinskog grejanja.

Korišćenje biomase kao goriva smanjuje troškove, a isto tako i pokazuje svoje pozitivne efekte kada je u pitanju ekologija, a i smanjuje našu uvoznu zavisnost kada je u pitanju korišćenje energije. Dobra volja postoji od strane ministarstava, a isto tako i od strane Energetske banke za obnovu i razvoj, KFE, Kancelarije za javna ulaganja, ali nema dovoljno kapaciteta kada su u pitanju manje sredine.

Drugo pitanje koje želim da postavim uputila bih Kancelariji za javna ulaganja. Naime, da li lokalna samouprava u opštini Vrbas može da računa na podršku kada je u pitanju projekat izgradnje vodovodne mreže od Vrbasa prema naseljenim mestima? Naime, naseljena mesta u opštini Vrbas snabdevaju se vodom koja u sebi sadrži nedozvoljene količine arsena. Te količine su 0,08 a dozvoljena količina je 0,01. Sa pravom građani zahtevaju da se ovaj problem reši. To nije problem koji postoji od juče, nego godinama unazad. Još 2007. godine napravljene su ekočesme kako bi se premostio ovaj problem, ali je sad lokalna samouprava napravila zajedno sa Vladom Srbije i sa KFE bankom, projekat koji bi trebao da krene sa realizacijom početkom sledeće godine. Planirano je da se vodovod za sva naseljena mesta završi do kraja 2022. godine, pošto sam Vrbas ima vodu izuzetno dobrog kvaliteta i tom vodom treba da se snabdevaju sva naseljena mesta, ali da bi se projekat završio nedostaju još i sredstva za koje imamo obećanja od Kancelarije za javna ulaganja da će biti nadoknađena. Zbog toga i postavljam pitanje - da li možemo na to da računamo? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika, želela bih da skrenem pažnju na ozbiljan društveni problem i da u vezi sa tim postavim pitanje Vladi.

Podsećam da je mesec novembar posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti koje su sve prisutnije u svim društvima, pa i u našem. Među bolestima zavisnosti nije samo zloupotreba psihoaktivnih supstanci, već i alkoholizam, a poslednjih decenija to je i kockanje.

Rasprostranjenost bolesti zavisnosti je sve prisutnija među adolescentima, ali i decom u osnovnim školama. Nažalost, droga je sve dostupnija, podaci govore da deca između 11 i 12 godina postaju zavisnici ili budu vrbovani za prodaju droge. Nažalost, u adolescenciji mladi često koriste mnoge hemijske proizvode kao što su lepak, lakovi, sprejevi, benzin, koji sadrže isparljive psihoaktivne materije.

O tragičnim ishodima zloupotrebe droga koje se javljaju i u novim sintetičkim i po život opasnim oblicima, nažalost, slušamo svakog dana. Poražavajuća je činjenica da svaki šest srednjoškolac uzrasta od 15 do 18 godina proba drogu, da preko 90% mladih pre svoje 18. godine proba alkohol, da čak 70% ima iskustvo pijanstva, a prema podacima Instituta „Batut“ 2017. godine je u Srbiji bilo registrovano 33.000 kockara. Među mladima uzrasta od 18 do 26 godina svaki četvrti ima problem sa kockom.

Droga, alkoholizam i kockanje uništavaju mlade živote, zavisnike čine nefunkcionalnim i nažalost često završavaju smrtnim ishodom. Zavisnici od droga, alkohola i kockanja ne samo da štete sebi, svom zdravlju i životima, već ostavljaju posledice i na porodicu i na socijalnu zajednicu.

Na širenje zavisnosti od droge, alkohola i kocke danas dosta utiču i mediji šireći i popularišući nezdrav i lagodan život kroz razne rijaliti programe, pa i otvoreno reklamiranje alkohola i kockarnica.

Tu mislim da bi trebalo razmisliti i o tome da se ograniči emitovanje rijaliti programa na određene vreme, jer celodnevnim emitovanjem i naša deca imaju priliku da preuzimaju obrasce i modele ponašanja i na taj način mislim da nam je to i posledica pojave i nasilja u osnovnoj školi, jer oni gledajući, s tim da im je dostupan rijaliti program, preuzimaju te obrasce i kao posledica nama se vraćaju slučajevi nasilja među decom.

Polazeći od neprocenjive štete koju sve bolesti zavisnosti ostavljaju kao posledicu društvo je obavezno da se ovim pošastima i još organizovanije i odgovornije suprotstavlja.

Vlada Srbije je 2014. godine donela Strategiju sprečavanja zloupotreba droga za period 2014. – 2021. godina, kojom je definisano stanje i predviđene aktivne mere za borbu protiv ovih pošasti savremenog sveta.

Međutim, smatramo da je neophodan sveobuhvatni integrativni pristup u sprečavanju svih bolesti zavisnosti, dakle, i zloupotreba draga i alkohola i kockanja, ali i drugih oblika zavisnosti. Neophodan je i multidisciplinarni pristup koji bi obuhvatio sve subjekte od uticaja na sprečavanje bolesti zavisnosti, počev od porodice, škole, socijalnih, zdravstvenih službi do policijskih, pravosudnih organa koji sprečavaju i kažnjavaju nezakonitu proizvodnju, prodaju droge, nepoštovanje Zakona o prodaji alkohola maloletnicima i širenje kocke među maloletnicima.

Takođe, neophodno je uključiti i one komponente društva koje promovišu zdrave stilove života i edukaciju.

Kada sam imala priliku da posetim SAD nisam tamo nigde videla na svakom ćošku kockarnicu pored škola, vrtića. Vi kod nas imate najviše kladionica, pa posle njih dolaze apoteke i pekare.

Moje pitanje Vladi je – da li imajući u vidu težinu posledica bolesti zavisnosti, naročito među mladima, planira donošenje nekog integrativnog dokumenta, odnosno strategije za sprečavanje svih bolesti zavisnosti? Zahvaljujem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi narodni poslanici, iskoristiću svoje pravo u skladu sa Poslovnikom da danas postavim dva poslanička pitanja koja su, po meni, od mnogo veće važnosti od uvođenja crnogorskog jezika u lokalnu samoupravu Vrbas, s obzirom da se naših svega 213 sugrađana izjasnilo da govori crnogorskim jezikom, a mislim i da imam pravo to da kažem, s obzirom da pripadam crnogorskoj nacionalnoj manjini a govorim srpskim jezikom.

Prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, Vlada Republike Srbije donela je uredbu o kriterijumima i utvrđivanju površina poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja treba da reši pitanje zemljišta otuđenog u postupku komasacije, odnosno arondacije.

Uredba je stupila na snagu 21. aprila 2018. godine. Uredbom se reguliše postupak restitucije u komasiranom području, a omogućeno je i da se formira Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, utvrđeni su kriterijumi za vraćanje poljoprivrednog odnosno šumskog zemljišta u svojini Republike Srbije na području katastarskih opština u kojima je nakon oduzimanja sproveden postupak komasacije, odnosno arondacije zemljišta, kao i kriterijumi za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ne vraća u postupku vraćanja oduzete imovine, bliže je definisan pojam komasacione mase iz člana 24. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Definisano je, takođe, da se bivšim vlasnicima najpre vraća zemljište na katastarskoj opštini na kojoj je oduzeto. Ukoliko ne može da se vrati na toj katastarskoj opštini, vraća se na susednoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave a ukoliko ni to ne može, vraća se na bilo kojoj katastarskoj opštini u okviru lokalne samouprave i, na kraju, može da se vrati zemljište iz bilo koje susedne opštine, tj. jedinice lokalne samouprave.

Upravo ovo predstavlja problem opštini Vrbas, s obzirom da je do sada vraćeno 1.200 hektara zemljišta restitucijom iz opštine Vrbas, a u Fondu državnog poljoprivrednog zemljišta iz koga će se vraćati zemljište nalazi se još 332 parcele iz opštine Vrbas.

Do sada je vraćeno zemljište koje su, recimo, potraživali pravni zastupnici Dunđerskih u Bečeju i Srbobranu, to je oko 300 hektara vraćeno u katastarskoj opštini Zmajevo, u okviru naše lokalne samouprave, vraćen je i jedan deo zemljišta koji je potraživan u katastarskoj opštini Despotovo, a to je susedna opština Bačka Palanka. Obrazloženje u jednom slučaju je bilo da ne postoji više zemljišta koje može da se vrati u određenim opštinama, a drugom slučaju da nije sproveden postupak komasacije.

Zbog toga postavljam pitanje ministru poljoprivrede - da li se na ovaj način upravo kažnjavaju opštine koje su sprovele postupak komasacije, tj. ukrupnjavanje, uredile svoje poljoprivredno zemljište?

Prema podacima novosadske područne jedinice u zakonskom roku podneto je još 8.600 zahteva, uglavnom iz Vojvodine, kojima se potražuje poljoprivredno zemljište koje je bilo predmet komasacije.

Prihodi od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini u našoj opštini su bili 100 miliona, u 2018. godini 60 miliona i ove godine su planirana ista sredstva.

Drugo pitanje želim da postavim ministru zaštite životne sredine, a tiče se naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, koja nakon usvajanja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara krajem prošle godine više nije prihod lokalnih samouprava.

Pitanje je da li će prema Uredbi naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćati pravna lica koja su započela postupak ishodovanja integrisane dozvole ili će i ona biti oslobođena kao lica koja su ishodovala pre roka integrisane dozvole? Napominjem da su pravna lica ujedno i najveći zagađivači, poput "Vitala", "Šećerane" i "Karneksa", do 1. marta 2019. godine naknadu plaćali lokalnoj samoupravi. Prihodi od te naknade su bili pet miliona na mesečnom nivou, što ukupno iznosi 60 miliona.

Upravo iz svih ovih razloga predsednik opštine Vrbas Milan Glušac obratio se i Ministarstvu finansija sa molbom za dodelu sredstava iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije za potrebe finansijske konsolidacije, s obzirom da imamo zatečene u opštini dugove koji su nastali pre 2013. godine. Do sada je vraćeno 300 miliona dugova, a u jednom momentu iznos tih dugova je iznosio gotovo dva budžeta. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -