Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković, poštovani ministre Vujoviću, poštovani predstavnici Vlade Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, ja ću u mom govoru danas najviše pažnje da obratim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama.
Izmenom člana 86. skoro da smo izjednačili uslove za učešće na tenderima stranih i domaćih ponuđača. Za mene lično ništa ovo ne menja. Čak i ovih 5% je moglo da bude da bi bili skroz izjednačeni naši i strani ponuđači. Za mene je pitanje kriterijumi, odnosno postavljaju se takvi kriterijumi da naše firme, posebno u oblasti građevinarstva, ne mogu uopšte da učestvuju na pojedine tendere, ali kada već učestvuju, onda cena nije bitna, tako da mogu i ovih 5% da budu uslov kada je ekonomski najpovoljnija ponuda, da budu isti.
Mislim da treba da vodimo malo više računa, znamo u kakvom stanju nam je građevinska industrija, da ove kriterijume koje propisuju posebno državna preduzeća i ministarstva, smanje kako bi mogla i naša građevinska industrija da bude nosilac posla, a ne samo podizvođač na nekom projektu.
Navešću primer preduzeća za puteve. Ako znamo da na Koridoru kod nas rade preduzeća iz Bugarske, iz Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, pa ta preduzeća su sigurno reference dobila u svojim zemljama kad su radili puteve i sigurno su tamo bili kriterijumi takvi da su ona mogla da dobijaju tamo poslove. Ako mi sada završimo Koridor i puteve, koje će naše preduzeće da ima referencu da može dalje da učestvuje na tenderu, da dobija poslove ne samo kod nas već i u inostranstvu? Zbog toga, ministre, kako sam čuo malopre i vas gospodina Arsića da radna grupa priprema izmene Zakona o javnim nabavkama, uzmite ovo u obzir kako bi ovu posrnulu našu građevinsku industriju mogli da stavimo na noge.
Takođe, primer, naša ministarka građevine stavlja neke bele i crne liste. Video sam tamo firmu koja je kod nas na crnoj listi, a ona izvodi građevinske radove u Aziji i Africi. Pa, pitam se da li će firma i dalje moći da nastavi radove u tim zemljama ako vide da je u svojoj zemlji na crnoj listi? Znači, treba malo više da vodimo računa oko naših preduzeća i da razvijamo našu industriju. Ali, pošto ste rekli da menjamo ovaj član i da će biti uštede u budžetu, mi sigurno, i ja kao poslanik i moja poslanička grupa, podržaćemo ovaj zakon.
Kako ste rekli da će biti izmena i da radna grupa radi, osvrnuću se još na nekoliko članova Zakona o javnim nabavkama, kako bi mogli da ga popravimo i da stvarno napravimo uštede i da naša preduzeća mogu da budu konkurentna sa stranim ponuđačima.
Evo, na primer, u članu 77. Zakona o javnim nabavkama, stav 2. tačka 2) podtačka 2. navedeno je dokazivanje stručnih referenci koja prati spisak najvažnijih izvedenih radova, odnosno isporučenih dobara ili pruženih usluga. U dosadašnjoj praksi, ministre, za ispunjenost ovih uslova tražena je od ponuđača u većini slučajeva potvrda investitora, koja ponekad nije mogla kod nas da se dobije po 15 i više dana.
Napominjemo da je po Pravilniku Uprave za javne nabavke o dodatnim uslovima ostavljena nedoumica, jer je naveden samo način ispunjenja osnovnih uslova, dok je za dodatno ostavljeno, citiram – ispunjenost dodatnih uslova iz člana 76. zakona dokazuje se putem javnih isprava, kao i na neki drugi način u skladu sa zakonom.
Naš predlog je da se potvrde o izvršenim radovima propišu tako da se izdaju nakon završetka radova i važe sve do isteka garantnog perioda po ugovoru, u kom periodu bi bila validna za učešće na tenderu, a da se posle isteka garantnog perioda izda trajna potvrda koja bi uvek koristila za učešće na tenderu.
Naime, da razjasnim, dešava se da neko preduzeće, neka firma učestvuje na dvadesetak ili 30 tendera, možda dobije jedan, dva ili nijedan, ali mora 30 istih potvrda da dobije za jedan isti objekat, što predstavlja opterećenje i za dato preduzeće, a predstavlja i za nas u lokalnim samoupravama, a i za ministarstva koja izdaju te iste potvrde, samo na drugom obrascu. Zbog toga treba ovom izmenom to utvrditi.
Takođe, dobro je što je guvernerka danas tu, problemi u vezi bankarskih garancija. Problemi bankarskih garancija takođe pritiskaju ionako oslabljenu građevinsku industriju. Da bi se za učešće na bilo kom tenderu obezbedila bankarska garancija ili pismo o namerama banke, prave se tzv. okvirni krediti, koji se ažuriraju kod banaka i koji su namenski samo za tu svrhu. Istovremeno, te bankarske garancije i pismo o namerama bez razloga opterećuju finansijske pokazatelje firme, te se firme dovode u neravnopravan položaj, npr. novootvorene firme ili firme koje nisu imale veliki promet imaju bolje finansijske pokazatelje od firmi koje su opterećenje bankarskim garancijama i pismima o namerama za učešće na tenderima, a da nikada nisu kod banaka uzimale bilo kakav kredit za poslovanje, već su poslovale svojim sredstvima.
Takođe, te firme se stavljaju u neravnopravan položaj i sa stranim firmama, da ne pominjemo troškove koje banke naplaćuju, prosečno 0,4% za obradu zahteva, 0,4% za izdavanje garancija, a onda ide i 0,4% kvartalno za održavanje garancija do njenog važenja.
Moje iskustvo pokazuje da npr. za održavanje, odnosno za plaćanje garancija, prosečna firma koja godišnje pravi promet oko jedne milijarde dinara otprilike banci plati 15 do 20 miliona samo za servisiranje ovih papira, iako od banke nikad nije uzeo ni jedan dinar kredita.
Moj predlog je da se izmeni Pravilnik Uprave za javne nabavke i to član 12, kao i Zakon o javnim nabavkama i unese odredba da se za učešće na javnim nabavkama propiše da za učešće na tenderima za dobro izvršenje posla i za otklanjanje grešaka u garantnom periodu propiše se da može preduzeće da da menice, a ne garancije banke, a da se za avansno plaćanje, odnosno za primanje avansa daje obavezno garancija banke, jer se radi o novčanim sredstvima.
Takođe, malopre je guvernerka rekla da kad se radi o pregovaračkom postupku, da se tu otprilike dešava da se pregovara u četiri oka i da tu dolazi najviše do korupcije. Evo, iz iskustva vam kažem da nema nijednog projektanta, nijednog inženjera koji može da napravi takav projekat, a naročito kod rekonstrukcije objekata, da se posle toga ne pojavi ni jedan naknadni rad. Znamo kakve probleme imamo i koliko treba dana da Uprava za javne nabavke odgovori za te naknadne radove.
Po meni, u građevinarstvu pregovarački postupak se ne radi u četiri oka. Tu odgovorni izvođač radova, koji ima licencu, napravi analizu cenu, odgovorni projektant da zeleno svetlo da stvarno ti radovi nisu uključeni u premeru i predračunu, a onda investitor i nadzorni organ, koji takođe imaju odgovorne izvođače, proveravaju te navode, cene i da li su ti radovi stvarno izvedeni ili ih treba izvesti i daje se zeleno svetlo.
Ne vidim razlog da na mnogo objekata u Srbiji stoji, jer Uprava za javne nabavke neće u roku od pet ili 10 dana da odgovori kako da se nastave ti radovi. Ja ću da vam kažem da u nekoliko lokalnih samouprava koje sam proverio već ima negde oko dvadesetak sudskih sporova, gde izvođači pokušavaju da naplate svoje radove, jer ne mogu da dobiju ugovor, odnosno nisu dobili odgovor za pregovarački postupak.
Ovo naročito važi, kao što sam rekao, za objekte koji su u rekonstrukciji, odnosno za objekte gde se vrše bilo kakvi građevinski radovi za prepravku ili doradu tih objekata.
Takođe, još i ovo hoću da kažem o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i kod biblioteka o Zakonu o javnim nabavkama, da ima problema i u zdravstvu. Takođe, imamo problem sa listom ponuđača. Na osnovu svih odredaba, Vlada je trebalo da postavi, ovo se naročito odnosi na komunalna preduzeća, da nam Vlada da spisak komunalnih preduzeća kojima su osnivač Vlada ili lokalne samouprave, koji mogu biti na listi, a za njih ne važi Zakon o javnim nabavkama. Takva lista, evo, šest meseci, još nije izašla. Onda imamo situaciju da našim komunalnim preduzećima, koja su sto 100% vlasništvo lokalnih samouprava, ne možemo da dajemo poslove jer se javljaju izvođači koji sa nižim cenama, a ne dobrim kvalitetom, nam izvode radove. Onda nam ta komunalna preduzeća održavaju te radove i onda dolazi do problema da su ti radovi, odnosno te usluge nekvalitetne.
Još samo nešto da kažem, ministar je malopre rekao da u ministarstvima treba pojačati kadrove, dovesti ljude. Video sam ugovor koji Ministarstvo privrede pravi sa izvođačima. Tu je i guvernerka koja zna. Kaže – avans od 25%, 30% biće plaćen izvođaču u roku od 45 dana od dana prijema avansne situacije i dostavljanja bankarske garancije. Ako kažemo avans, svi ovde znamo da se avans i avansni račun i avansna situacija daju na dan primanja avansa. Da li je po vama avans ako se uplati posle 45 dana? Nije. Zato vas molim da u ministarstvima ne dobijamo ovakve ugovore. Stvarno treba da dobijemo ugovore koji su po zakonu.
Po meni, avans nije ako se plaća za 45 dana. Zbog toga sam saglasan da se naša ministarstva ojačaju stalno u kadrovima i da se ovakve situacije ne ponavljaju.
Molim vas da neke od ovih primedbi date radnoj grupi i da stvarno kad razgovaramo sledeći put o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ovo uvrstimo, ne samo ovo, već i druge stvari koje koče, a u cilju boljeg izvršenja radova, u cilju održavanja naše građevinske industrije i u cilju ušteda u budžetu.
Kao što rekoh, naša poslanička grupa će podržati ceo set zakona i ja vam se zahvaljujem što ste me saslušali.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, kako je ovo prva sednica u ovoj godini, ja hoću na početku da svima vama i građanima Srbije poželim uspešan rad i sve najlepše u ovoj godini.
Moje današnje pitanje upućujem ministru rudarstva i energetike gospodinu Aleksandru Antiću, a vezano je za privredno društvo za snabdevanje električnom energijom „Jugoistok“ deoničarsko društvo Niš. Tražim da navedeno preduzeće dostavi informaciju o identitetu svih zakupaca niskonaponskih stubova za potrebe emitovanja signala kablovske televizije na području koje spada u nadležnost ovog javnog preduzeća, počev od 2010. godine, pa sve do danas. Da nam dostavi informaciju o tome da li sa svim zakupcima postoje zaključeni ugovori i da kopije ovih ugovora dostavi na uvid. Da nam isto ovo preduzeće dostavi informaciju o tome da li su svi ogranci ovog javnog preduzeća bili u obavezi da sa svim zakupcima zaključuju identične ugovore, a u skladu sa tenderskom dokumentacijom. Da nam dostavi informaciju o tome da li direktori ogranka su bili ovlašćeni da menjaju tekst ugovora koji su zaključivali sa zakupcima, a koji je bio sastavni deo tenderske dokumentacije. Takođe, da nam ovo preduzeće dostavi informaciju o tome da li su direktori ogranka bili ovlašćeni da potpisuju ove ugovore sa zakupcima i ako su bili ovlašćeni po čijim ovlašćenjima. Takođe, da nam dostavi informaciju o tome da li su zakupci na današnji dan izmirili svoje obaveze po potpisanim ugovorima, da nam dostavi sve fakture ovog preduzeća zakupcima i dokaze o plaćenim obavezama, odnosno izvode.
Molim vas, predsednice, da nam dostavite ova pitanja, jer su vrlo važna za naše građane. Postavio sam već nekoliko pitanja i na nijedno nisam dobio odgovor. Pre dvadesetak dana sam ovom istom ministarstvu postavio pitanje i nisam dobio odgovor, pa vas molim da ovaj odgovor dobijemo u zakonskom roku. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministarko, podneo sam nekoliko amandmana na izmene i dopune ovog zakona.
S obzirom da moj partijski drug Milutin Mrkonjić predsedava Odborom za prostorno planiranje i da je ovaj amandman odbijen, a i svi amandmani koji su odbijeni, koje sam ja podneo, povlačim ih iz procedure, da ne bi gubili vreme oko glasanja.
Jedan amandman mi je prihvaćen i zahvaljujem se na tome, a sve što sam imao o zakonu rekao sam kada smo raspravljali u načelu.
Samo da vam kažem, prošli put kada smo raspravljali oko Vlasinskog jezera i kada sam vas pitao, a pitali su me građani Surdulice, na Vlasinskom jezeru u prvoj zoni sanitarne zaštite nemamo ni jedan objekat, tako da to možete da pozdravite, i nismo dozvolili da se tamo gradi. Tako da, tu nemamo šta da legalizujemo.
Zamolio sam vas prošli put, u ime građevinske industrije, da pogledate tender koji je raspisala jedinica za implementaciju, odnosno modernizaciju škola.
Druga stvar, postavio sam poslaničko pitanje u pismenoj formi oko rešenja koje ste nam ukinuli i rešenja koja smo mi izdali.
Povlačim sve svoje amandmane i hvala vam što ste prihvatili jedan moj amandman.
Želim da ovaj zakon uspe u praksi i da stvarno naša građevinska industrija dobije mesto koje joj pripada u privredi Republike Srbije. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice Skupštine, kolege narodni poslanici, moje pitanje danas upućujem ministru rudarstva i energetike, a pitanje se odnosi na Javno preduzeće „Jugoistok“ Niš. Moje pitanje glasi – da li ovo preduzeće ima građevinsku dozvolu za niskonaponsku mrežu na teritoriji opštine Surdulica? Takođe, tražim da mi se pruži dokaz o vlasništvu niskonaponske mreže na teritoriji opštine Surdulica i način sticanja istog vlasništva?
Naime, zašto tražim ovo pitanje? Ovo javno preduzeće je ispostavilo jednom privatnom preduzeću u Surdulici račun koji glasi – za više, kaže, zauzetih stubova prema izveštaju neke komisije i taj račun je na 15 i po miliona.
Ja isto pitam sve ljude i sve poslanike ovde, kao i vas predsednice Skupštine, da li je moguće da se naplati neka usluga u Srbiji koja nije izvršena?
Takođe, hoću da kažem da nam nisu nikakav dokaz dokazali u opštini Surdulica da poseduju u vlasništvo, da imaju građevinsku dozvolu, a blokirali su ovo preduzeće koje zapošljava 22 radnika. Ovo preduzeće u Surdulici takođe jedino ima dozvolu za emitovanje radio programa, jedino ima dozvolu za kablovsku televiziju i za internet. Ovo isto preduzeće je blokiralo ovim računom privatno preduzeće tako da ako mi ništa ne uradimo, da će Surdulica i građani Surdulice ostati i bez radija i bez bilo kakvog medije i bez kablovske televizije i bez interneta.
Ja vas molim da što pre dobijem ovaj odgovor.
Poštovana predsednice…

Pre četiri meseca sam postavio jedno isto pitanje i do danas nisam dobio odgovor. Molim vas da ovaj odgovor dobijem što pre da bismo mogli da zaštitimo jedno privatno preduzeće. Hvala.

Ovo je poslato Ministarstvu finansija poreskoj upravi tada. Sada vas molim da ovo što pre dobijemo zbog toga što je preduzeće u blokadi kako ne bi otpustilo radnike i kako ne bi imali probleme i građani Surdulice.

Znači, molim vas, zamolio bih što pre. Nije teško pitanje.

Poštovani predsedavajući, poštovane kiolege narodni poslanici, uvažena ministarko, kao jedan od predstavnika građevinske industrije želim da pohvalim ovaj Predlog zakona koji upravo rešava neke od brojnih problema sa kojima smo se sretali svakodnevno, od dobijanja raznih saglasnosti i dozvola do početka gradnje.
Posebno je dobro što se ovim zakonom skraćuju rokovi za dobijanje svih saglasnosti i dozvola na jednom šalteru. Moja koleginica, koja je i predstavnik naše poslaničke grupe, lepo je iznela šta sve mi mislimo kao poslanička grupa SPS i neću da se ponavljam zašto su dobre ove izmene Zakona o izgradnji i planiranju.
Ja ću se ovde malo više založiti oko građevinske operative i građevinarstva. Takođe, hoću da svoju diskusiju posvetim jednom članu zakona, a radi se, naime, o članu 133. Zakona.
Zakon o planiranju i izgradnji koji je izašao 2009. godine, članom 133. stav 2. tačka 6. predviđa da za hidroelektrane i hidroelektrane sa pripadajućom branom, snage 10 i više megavata i termoelektrane snage 10 i više megavata i termoelektrane, toplane, električne snage 10 i više megavata, kao i dalekovodi i trafo stanica napona 110 i više kilovata, građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Postavlja se pitanje – u čijoj je nadležnosti izdavanje građevinske dozvole odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova po članu 145. Zakona za prateće objekte, kakvi su, na primer: upravne zgrade, portirnice, garaže, nastrešnice, dovodni kanali i slično?
Ja sam vodio opštinu Surdulica od 2008. godine, a sada sam predsednik Skupštine. U opštini Surdulica imamo Javno preduzeće „Vlasinske hidroelektrane“, koji ima urađene četiri hidroelektrane i ima urađenu branu i za sve ove prateće objekte opština Surdulica je izdavala od 2009. godine do sada sva odobrenja i naša građevinska lokalna inspekcija je kontrolisala izvođenje tih radova. Mi smo u opštini Surdulica izdali negde oko 25 što odobrenja za izgradnju, što legalizovali objekte za potrebe ovog preduzeća.
Međutim, pre mesec dana nam je poništeno jedno rešenje i vi ste ga potpisali, poštovana ministarka, da mi nismo kao lokalna samouprava nadležni niti da izdajemo dozvolu, niti da kontrolišemo radove, a radi se o dovodnom kanalu u obali utvrde i još nekim sitnim radovima.
Moje pitanje i molba je da se ovim zakonom ili podzakonskim aktima uredi ovo. Ako ostane ovo rešenje koje ste vi poslali i poništili naše rešenje, onda moramo sva 25 odobrenja i rešenja i legalizacije da poništimo.
Ja ću da vam pojasnim. Naime, „Vlasinske hidroelektrane“ su raspisale tender koji je vredan 25 miliona dinara. Počeli su radove bez građevinske dozvole i to tri objekta. Kada su ljudi videli, oni su prijavili da se radi bez dozvole, podneli prijavu. Sada, da bi neko ispeglao tu prijavu i da se ne kazne odgovorna lica, onda je ministarstvo zbog toga poništilo ovo rešenje, što mislim da nije u redu, jer i mi kao partija vladajuće koalicije se borimo da se zakoni primenjuju, a ko napravi prekršaj, treba da odgovara za to.
Smatram da ovo rešenje, kojim ste poništili naše rešenje, treba ukinuti. opština Surdulica je podnela upravni spor što se toga tiče. Znači, ovde je bitno da rešimo prateće objekte.
Drugo što želim ovde da kažem jeste da bi neka građevinska firma, odnosno preduzeće gradilo i učestvovalo na tenderima, ja se nadam da će i u našoj zemlji, pošto idemo napred, da se gradi neka nova brana ili neki objekat veliki, da bi preduzeće koje je registrovano u Srbiji moglo da izvodi ovakve radove, treba da poseduje licencu 050 G1, koja kaže - „Izvođenje građevinskih konstrukcija“. Da bi neko naše preduzeće dobilo ovakvu licencu treba da ispuni sledeće uslove – da ima neki sličan izgrađen objekat, da ima zaposlenog inženjera licenciranog koji je radio na takvom objektu, a mi znamo da u zadnjih 30 godina u Srbiji nije urađena nijedna tolika brana, nijedna tolika hidrocentrala i zato vas molim da uredimo da i naša građevinska operativa može da dobije ovakve licence i da učestvuje, a ne da nam učestvuju samo strane firme na ovakvim objektima.
Kada sam ovde oko ovog problema, sada poneka javna preduzeća upotrebljavaju i zloupotrebljavaju Zakon o javnim nabavkama i za neki mali objekat, da li je to nastrešnica, garaža, magacin u okviru kompleksa kakav je Hidroelektrana Đerdap ili Vlasinske hidroelektrane ili Pirot, oni stave u konkursnu dokumentaciju da morate da imate licencu koja glasi IO 50G1. Ovakvu licencu u Srbiji može da ima možda „Hidrotehnika“, koja ne znam da li ispunjava uslove ili možda „Geosonda“. Onda je ovo izvor korupcije, samo jedna firma može da učestvuje na ovakvom tenderu, za šta nema potrebe, jer se ne izvode nikakve konstrukcije, već se rade manji zanatski radovi.
Znam da ste ekspeditivni i cenim vašu energiju na ovom polju i nadam se da ćete ovaj problem razrešiti ili vi ili mi u opštini da ga razrešimo, jer dolazimo do sukoba. Najbolje bi bilo da ovo rešenje koje ste podneli poništite, jer smo mi izdali, a ako ne, dajte nama nalog da mi poništimo sva rešenja, pa ćemo da vidimo, ali i nadalje da znamo ko je odgovoran. Opet, isto nema veze, i da poništite ova rešenja. Investitor je morao da ima odobrenje za izgradnju ili sanaciju. Da li ga izdajemo mi kao lokalna samouprava ili vi kao ministarstvo, on je morao da ima dozvolu.
Prijava radova koja stoji u opštini jer prijava radova na jednom papiru, gde nema nigde nikakvih papira o građevinskoj dozvoli i o izvođenju tih radova. Zato vas molim da o ovom problemu povedete računa i da razrešimo to.
Što se tiče pomoći našoj građevinskoj operativi, ja sam takođe zamoljen od mojih kolega, pošto sam znao da ćete vi biti danas tu i da hoćete da pomognete, jer je interes i ove zemlje i nas svih da pomognemo građevinsku operativu, a ja sam zamolio našeg premijera da nam i on pomogne, kad smo imali sastanak sa građevinskim firmama.
Evo nekoliko predloga kako možete da pomognete građevinskoj industriji. Jedan od njih je plaćanje poreza na dodatu vrednost, PDV, da utičete kao potpredsednik Vlade kod Ministarstva finansija da građevinska preduzeća plaćaju PDV po naplati izvedenih radova, a ne po ispostavljanju fakture, jer onda građevinska preduzeća, država i investitori ne plaćaju fakturisane radove, a mi moramo i građevinska preduzeća moraju da plaćaju porez državi.
Drugo rešenje bi bilo, ako hoćemo da naša građevinska industrija radi u inostranstvu, da nam pomognete oko izdavanja bankarskih garancija. Ni jedno građevinsko preduzeće u Srbiji nije više toliko jako da bi moglo samo da izvodi neku bankarsku garanciju, da učestvuje na tenderima u inostranstvu.
Treća stvar bi bila, kod raspisivanja tendera u Zakonu o javnim nabavkama, trebalo bi stavljati uslove da mogu i naše kompanije i naša preduzeća da učestvuju. Navešću vam Klinički centar u Nišu. Jedan od uslova da učestvujemo na ovom tenderu za moje preduzeće i ostala građevinska preduzeća je bilo da preduzeće ima urađeno, odnosno kompanija, neki zdravstveni objekat u vrednosti od 40 miliona evra pa na više. Toga u Srbiji nema. Zbog toga nam stranci rade i kliničke centre. Mi uzimamo kredit, ali mi plaćamo. Utičite da za ove velike projekte, uslovi konkursa da se prilagode i domaćim preduzećima.
Hoću da vam kažem, jedan primer čiji je tender sada u toku. Jedinica za implementaciju modernizacija škola, trenutno je tender u toku, ovo možete da proverite, po Zakonu o javnim nabavkama moramo da prilažemo bilanse ili skoring. Oni traže skoring i to traže skoring preduzeća da ima BB plus. Ja ću poslanike, kolege koji se bave nekim drugim poslom da upoznam. Znači, po našem zakonu postoji veoma slab skoring, označen je sa E, prihvatljiv sa D, dobar sa C, vrlo dobar sa BB i odličan bonitet sa A.
U redu je da traže vrlo dobar bonitet ili dobar. Oni traže BB plus. To je isto kao kada imate prosek ocena u školi 3,75, vi ste vrlodobri, kada imate 4 ste vrlodobri, kada imate 4,20 opet ste vrlodobri. Ali, oni ovde ne traže – vrlodobar, nego traže BB plus. Verujte mi da sam proverio da retko koja građevinska firma može da ima BB plus. Može da ima vrlodobar, ali BB plus nema.
Tako da, i ovaj posao koji je vredan će dobiti neka strana firma, a naša preduzeća će opet biti podizvođači i da li će uopšte biti i podizvođači. To je moje insistiranje kako možete iz iskustva da pomognete našoj građevinskoj operativi.
Što se tiče legalizacije objekata, mi smo imali Zakon o legalizaciji. Opet ću navesti primer jedne opštine kakva je Surdulica. Mi imamo tu Vlasinsko jezero, gde imamo negde oko 500 nelegalno izgrađenih objekata, možda i više. Ljudi su počeli da rade i projekte i dolazili u opštinu da plate. Međutim, bivši ministar Oliver Dulić, zbog sitnih političkih poena je došao jedne nove godine, ako se sećate i rekao – u Srbiji će biti legalizacija besplatna. Od ovog trenutka se više niko nije pojavio na šalteru, da dođe da legalizuje svoj objekat. Sada ljudi očekuju opet da će dobiti nešto besplatno.
Međutim, znamo da je Ustavni sud poništio, legalizaciju treba sprovesti, legalizaciju treba platiti isto onoliko koliko su platili ljudi koji su u legalnom postupku dobili dozvole.
Malopre sam rekao, naša poslanička grupa će podržati ovaj zakon. Mi smo dali nekoliko amandmana, nadam se da ćete da ih podržite, koji su korisni. Pozdravljamo donošenje izmena ovakvog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre Selakoviću, poštovane kolege poslanici, na početku svog izlaganja hoću da pohvalim mog kolegu prethodnika iz SPO, koji je pohvalio naše amandmane.
Ja se javljam povodom ovih amandmana i smatram, uvaženi ministre, da treba prihvatiti naše amandmane koji će popraviti i ovako loš zakon koji ova naša skupštinska većina nije donela.
Kao što znate, poslanička grupa SPS pozdravlja uvođenje javnih beležnika, odnosno notara u Srbiju, pozdravljamo i sva usklađivanja našeg zakonodavstva sa EU, ali mi kao poslanici SPS i partije koja se zalaže za socijalnu pravcu takođe moramo da znamo da se građani najviše žale na visine naknada, nagrada, ili kako ih vi zovete, da su velike. Mislim da članovi Evropske komisije znaju u kakvoj se ekonomskoj situaciji nalazi Srbija, tako da će i oni da razumeju ako ove naknade i takse budu manje za naše građane.
Ovaj zakon je donela neka skupštinska većina gde ja nisam bio poslanik i nisam glasao za ovaj zakon, ali hoću da kažem da je ovaj zakon bio dobar i da je prethodna skupštinska većina, 2011. godine, donosila dobre zakone, sigurno bi građani dali poverenje njima, ne bi tražili reforme i ne bi dali glasove i vašoj partiji i našoj i da danas činimo većinu u ovom skupštinskom domu. Zbog toga i SPS podnosi ove amandmane da popravimo, koliko se može popraviti ovaj zakon, a nismo protiv uvođenja notara i javnih beležnika.
Ja ću vam dati jedan primer, što sam malopre rekao, na visinu naknade. Ovo je živ primer koji se desio meni i mojoj firmi. Naime, moje preduzeće je napravilo pre pet godina jedan ugovor o kupovini nepokretnosti čija je vrednost 1.200.000 evra. Tada je platilo 20.000 dinara advokatu za sastavljanje ugovora i platilo je 47.000 dinara taksu za overu tog ugovora u sudu. Sada sam trebao da napravim aneks ugovora gde ću da promenim samo dva člana tog ugovora. Složili smo se sa potpisnikom druge strane ugovora. Otišao sam kod istog advokata, on kaže – to sada rade javni beležnici, moraću da pitam šta i kako treba da uradimo. Pitao je i kaže – gospodine Tončev, da bi napravili aneks, trebamo da platimo javnom beležniku 720.000 dinara. Prvo sam pomislio da je neka greška, a onda sam možda i zloupotrebio svoj poslanički mandat i rekao sam – ako je to tačno, onda ću to da komentarišem na Skupštini, da ponovo proveri kod tog beležnika. Otišao je ponovo i onda mi je rekao - pošto se radi o aneksu, treba da se plati polovina, 360.000 dinara. Smatram da je i to visoka cena.
Međutim, ove izmene danas koje donosimo, da će 30% ići državi i da možemo mi da pravimo sami, ili da nam advokat sastavlja ugovore, mislim da će ta cena da bude manja. Ako ostane takva ista cena, onda je bolje voditi parnicu u takvim slučajevima, nego ovoliko plaćati.
Hoću da kažem da mi trebamo da smanjimo građanima naknade, da probamo da utičemo na to kao skupštinska većina i vi kao ministar, da građani vide korist od ovog zakona koga primenjujemo, koga nismo mi doneli, da vide koje su izmene koje danas donosimo i vi kao mlad čovek, da bi time dobili podršku da i u sledećem mandatu budete ministar, a ne da nam se desi, kao što se desilo prethodnoj većini, da građani ne prepoznaju dobro od ovih zakona koje mi donosimo.
Takođe, ima i pitanja – zašto se niko tada 2011. godine nije bunio zbog donošenja ovakvog zakona, zbog čega niko nije intervenisao? Mogu da vam kažem da uvek se kada se neki zakon donosi, niko tada ne vodi računa o njemu, nego tek kada počne njegova primena. Takođe, greške i mane svih zakona se vide tek kada počne njihova primena. Zbog toga i ovim našim amandmanima i ovom izmenom koju ste predložili, mislim da je dobra, ako treba učiniti još neki korak i doneti dobar zakon koji će građani da primenjuju.
Takođe, u malim opštinama, po ovom zakonu, imamo jednog notara na 25.000 stanovnika. Opština iz koje ja dolazim je takođe mala, ima 22.000 stanovnika, možda ne ispunjava uslove, ali sigurno će dobiti jednog notara, odnosno javnog beležnika u opštini.
Mislim da nije u redu da jednom čoveku, a posebno to što u malim sredinama se ljudi znaju i šta ako izaberemo mi, ja sam čovek koji ljude delim na dobre, loše, na radne, neradne, ne po partijskoj strukturi, ne po nacionalnoj strukturi, šta ako se desi da neko položi notarski ispit, imenuje ga Vlada za javnog beležnika, a pola grada ne priča sa njim? On će koliko je loš biti još lošiji. Shvatam da na tom planu treba učiniti neki pomak, tako da i male sredine imaju mogućnost da biraju, a ne da idu samo kod jednog javnog beležnika.
Još jednom hoću da ponovim da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati izmene i dopune ovog zakona, pomagaće koliko je u mogućnosti i u znanju da se ovaj zakon primeni, jer ako ga primenjuje cela EU, trebamo ga primeniti i mi u Srbiji.
Zahvaljujem vam se što ste me saslušali. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Vujoviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja hoću da kažem da dolazim iz partije koja, mogu slobodno da tvrdim ima u svojim redovima najbolje kadrove. Doduše, dešava se da su neki otišli, da li zbog funkcije ili svog biznisa, ali je i dalje politika naše partije takve da uvek postavljamo i podržavamo najbolje kadrove na odgovorna mesta u ovoj državi.
S obzirom da smo čuli biografiju gospodina Vujovića i njegove reference, naša poslanička grupa će glasati danas za predlog da gospodin Vujović bude ministar finansija u našoj Vladi. Kako ste gospodine Vujoviću bili i ministar privrede znamo da je na vaš predlog ovaj dom, odnosno Skupština donela mnoge privilegije, odnosno pogodnosti privrednicima, ali ovde kao čovek koji ima iskustvo u privredi mogu da vam kažem da preduzeća nikada nisu propadala, ili ne propadaju zbog poreza ili dažbina bilo kojih koje daju državi već da nam preduzeća propadaju zbog nedostataka posla i loše izabranog menadžmenta.
S obzirom da vi u Ministarstvu finansija sigurno ćete imati dosta posla, hoću da vam kažem da vi odaberete dobar menadžment, da izaberete ljude koji će biti sa iskustvom, sa školom i koji će da primenjuju zakone. Džabe mi ovde sedimo i spavamo i danonoćno donosimo dobre zakone ako nemamo ljude koji će da ih primenjuju u praksi.
Ukazaću još na neku činjenicu koju bi voleo da imate na umu prilikom vašeg rada. U javnosti se dosta špekuliše koliki će biti procenta smanjenja plata, da li će to biti 5, 10, 15, 20%. Kako dolazim iz partije koja u svom programu ima program socijalne pravde za nas je nezamislivo da neko ko radi u javnom preduzeću bilo da je na rukovodećem mestu, da li je član nekog nadzornog odbora ili bilo šta da radi, da ima dvostruku, ili trostruku, ili petostruku veću platu od premijera ili ministra. Zato predlažemo da prvo pogledate kolike su plate tih ljudi i šta nam daju, šta daju državi za taj novac koji primaju, a onda sukcesivno ako treba ovoj državi smanjiti plate proporcijalno.
Druga stvar je najava rebalansa budžeta za septembar koji ćete da pripremite ovoj skupštine. Kako dolazim iz jedne nerazvijene opštine, a u ranijem periodu smo imali ministra koji je bio i ministar finansija i ministar ekonomije i ministar privrede. Kao privrednik sam prisustvovao sednicama kada je taj čovek, odnosno ministar privrede koji je isti čovek bio pričao nama privrednicima, a onda je drugo pričao kada je držao sa nama predsednicima lokalnih samouprava.
Zato vas molim da prilikom rebalansa budžeta obratite posebnu pažnju na nerazvijene opštine. Kao što znate, malopre je jedan kolega poslanik rekao da Kancelarija za održivi razvoj više ne postoji, smanjene su takse, kako su smanjeni porezi, smanjeni su prihodi lokalnih samouprava.
Mogu da vam kažem da ovih 47 opština žive jedino od tog transfera, a nisam čuo do sada nigde da smo za tih 47 opština dobili neke privilegije i ako im sad smanjimo još na rebalans budžeta transfere, onda ćemo stvarno te lokalne samouprave da dovedemo u neprijatan položaj.
Zato vas molim da prilikom rebalansa ne smanjujete transfere, a bilo bi poželjno ako možete i da povećate transfere nerazvijenim opštinama.
Takođe sam ukazivao, i sada hoću da ukažem, na pomoć privredi kao ministar šta možete da uradite, a to je oko naplate PDV, posebno u građevinskoj industriji. Ako hoćemo da pomognemo građevinskoj industriji, onda dajte da vidimo da privrednici i ljudi koji se bave građevinom, a i u ostalim delatnostima, plaćaju PDV po naplaćenim fakturama, a ne po ispostavljenim. Onda ćemo pomoći toj industriji da krene napred.
Takođe bih vas zamolio oko davanja državnih garancija našim firmama, posebno onima koje učestvuju na međunarodnim tenderima.
To su neke činjenice na koje bih vam ukazao. Uskoro ćemo da biramo novog ministra privrede, pa ćemo i njemu ukazati kako da pomognemo našoj privredi. Još jedanput mogu da vam kažem da ja, kao član SPS i naša poslanička grupa će danas glasati za vaš izbor i želim vam svu sreću ako učinite nešto dobro za Srbiju, biće dobro i nama i našoj deci. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, poštovani kolege narodni poslanici, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, poštovani kolege narodni poslanici, u svom obraćanju govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Na početku, istakao bih da se predloženim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji želi postići veća kontrola i efikasnost u poreskom sistemu Srbije.
Za šta se poslanička grupa SPS u celosti zalaže? Naša poslanička grupa posebno podržava predložene promene koje se odnose na činjenicu da će nadležni organi vršiti kontrolu poreskih obveznika i to dva puta mesečno i što će poreska uprava biti mnogo fleksibilnija u borbi protiv sive ekonomije. To će omogućiti izmene dosadašnje prakse, da u kontroli osim ljudi sa fakultetskom diplomom budu angažovani i ljudi koji su bez visoke stručne spreme, koji će, uveren sam, biti obučeni i spremni da taj odgovoran posao na najbolji način i obavljaju.
Pored toga, istakao bih i da dodatno elektronsko funkiconisanje poreske uprave kroz elektronsko podnošenje prijava u mnogome unapređuje, olakšava i ubrzava rad poreske uprave.
Gospodine ministre, juče ste u vašem izlaganju rekli da se ovde govori o redefinisanju kaznene politike. Naša poslanička grupa i ja se slažemo sa vama da neke kazne treba povećati, ali imamo jednu kaznenu odredbu poreske uprave, koja zabranjuje obavljanje delatnosti, posebno malim preduzetnicima, odnosno zatvaranje lokala na sedam, 10 ili 15 dana.
Smatramo da ovakva kazna ne doprinosi niti poreskom obvezniku, jer čovek gubi kontinuitet u poslu, gubi pravo na rad, a smatramo da možemo ovu kaznu zameniti novčanom kaznom tako da ovu kaznenu politiku ne treba primenjivati u praksi.
Takođe ste juče pričali o kreditiranju države, poreskih obveznika. Nekada je ova mera i dobra, nekada pomaže i državi, a i poreskim obveznicima. Međutim, ispustili ste iz vida da nekad i poreski obveznici kreditiraju državu, kao što znamo da je vraćanje PDV-a tek na 45 dana, a takođe, imamo i kreditiranje države posebno u građevinskoj industriji. O tome sam govorio kada je premijer držao sastanak sa građevinskim firmama, da građevinske firme kreditiraju državu time što plaćaju PDV na fakturisanu vrednost, a ne na plaćenu fakturu, tako da i tu poreski obveznici kreditiraju državu. Smatram da je ova mera dobra, ali mislim da je ova 10% veća kamata od referentne malo velika, ali će naša poslanička grupa podržati ovaj zakon.
Sa druge strane, čitajući predložene izmene, uočio sam uvaženi ministre nekoliko članova predloženih izmena koje bih voleo da vam dodatno objasnim. Jedna od njih je ovaj predlog zakona koji se tiče dostavljanja poreskih akata. O tome je govorila moja koleginica Suzana Spasojević juče i detaljno obrazložila. Ona je ovlašćeni predstavnik naše grupe. Podneli smo i amandman i smatram da bi Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, a i ja ću da prokomentarišem malo o ovom članu zakona.
Naime, članom 14. ovog predloga zakona, koji se tiče izmena člana 36. važećeg zakona, definiše se način dostavljanja akata poreske uprave. Stavovi 3. i 4. ovog člana propisuju da se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od dana predaje poreskog akta pošti. Stav 10. istog člana propisuje kada se poreski akt smatra dostavljenim, što je u suprotnosti sa članom 24. stav 1. tačka 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da zastupa vlastite interese pred poreskom upravom neposredno ili putem punomoćnika.
Naime, primedba u odredbi člana 14. stav 3. i 4. ovog predloga izmena zakona da se poreski akt smatra dostavljenim po isteku roka od petnaest dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno stava 10. ovog člana da u slučaju kada se poreski akt smatra dostavljenim petnaestog dana od predaje poreskog akta, a u smislu stava 3. i 4. ovog člana.
Poreska uprava do petog u mesecu za prethodni mesec objavljuje na internet strani PIB poreskog obveznika kome je dostavljeno i izvršeno poresko rešenje, kao i broj poreskog akta čije je dostavljanje izvršeno. Time se narušava pravna sigurnost poreskog obveznika u smislu da isti ispunjava poresku obavezu o dospelosti dugovanog iznosa poreza plaćanjem istog, čime je narušena primena odredbi iz člana 4. stava 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je propisano da je poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskog obveznika.
Takođe, ovakvim izmenama zakona onemogućena je primena odredbi člana 133. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu da stranka ima pravo da brani svoja prava i zakonom zaštićene interese, odnosno da poreski obveznik ispunjava svoju poresku obavezu plaćanja dugovanog iznosa poreza po dospelosti. Takođe se ne može dati pravo jednoj od strana u postupku, jer je članom 10. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano da poresko-pravni odnos predstavlja sa jedne strane odnos javnog prava koji obuhvata prava i obavezu u poreskom postupku poreske uprave, a sa druge strane, fizičkog odnosno pravnog lica kojim se utvrđuje, između ostalog, obaveza plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, što je omogućeno odredbom člana 36. stav 13. predloženih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Shodno tome, zakonom se mora precizno urediti način dostavljanja poreskih akata, kao i tumačenje kada se smatra da je akt dostavljen poreskom obvezniku, a ne dati pravo poreskoj upravi da sama određuje način dostavljanja poreskih akata na koji druga strana u poresko-pravnom odnosu fizičko, odnosno pravno lice, ne može imati bilo kakav uticaj.
Onemogućavanjem prava poreskoj upravi da poreski akt koji nije dostavljen poreskom obvezniku može smatrati dostavljenim omogućilo bi se da se u upravnim sporovima izbegnu nepotrebna dokazivanja i odugovlačenja upravnog postupka u smislu dokazivanja dospelosti poreske obaveze i shodno tome obaveze poreskog obveznika da istu moli u zakonski propisanom roku.
Ovo je, gospodine ministre, vrlo važno jer mi imamo dosta siromašnih opština i dosta siromašnih mesta u kojima i ne postoji pošta. Onda imamo primer, kao što smo imali vanredne situacije, poplave. Imamo primer da je poreski obveznik na službenom putu, na bolovanju, u inostranstvu, tako da ne može da primi poreski akt, a teku mu rokovi. Zbog toga smo i podneli ovaj amandman i nadam se da će Vlada da ga prihvati.
Predložene izmene u članu 20, kojim se menja član 68. stav 1. tačka 3, su neprimenjive u praksi iz razloga što pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi nisu sistematizovani poslovi poreske blagajne, pa postoji tzv. poreski blagajnik, odnosno ne postoji mogućnost plaćanja poreza shodno odredbi člana 68. stav 1. tačka 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što upućuje na zaključak da za primenu predložene izmene ove odredbe zakona se mora promeniti i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u poreskoj upravi, kojim je neophodno sistematizovati poslove i zadatke poreske blagajne.
Pored toga, neophodno je izmeniti i odredbu člana 51. Zakona o porezu na dohodak građana, kojim je propisano da je preduzetnik dužan, nezavisno od način na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.
Zakonom o platnom prometu uređeni su poslovi platnog prometa, kao i prava i obaveze banaka i klijenata. U članu 3. navedenog zakona propisano je da su pravna i fizička lica, koja obavljaju delatnost, dužna da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa, a u skladu sa ovim zakonom.
Kada govorimo o sistematizaciji radnih mesta, ne samo u poreskoj upravi, imamo problem, jer imamo zakon kojim je zabranjeno zapošljavanje mladih ljudi do kraja 2015. godine. Tada bi džabe donosili i sistematizaciju radnih mesta kada te ljude ne možemo da zaposlimo.
Moj savet iz iskustva je da poreske uprave zaposle mlade stručnjake, jer znamo da u dosta opština, u dosta filijala poreskih uprava imamo na ovim poslovima dosta poreskih radnika koji imaju godine radnog staža i treba uključiti mlade ljude koji će učiti zanat. Zanat, kao što je poreski inspektor ili kontrolor je takođe zanat koji se uči, bez obzira da li ima fakultetsku diplomu ili nema.
Molimo vas da primenu zakona kojim je zabranjeno zapošljavanje do kraja 2015. godine ovde ne primenjujete i zaposlite mlade, školovane ljude koji će učiti zanat.
Još jedanput napominjem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predložene izmene ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, danas u okviru rasprave o izveštajima koje Narodnoj skupštini podnosi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog zanačaja i Zaštitnik građana, najviše bih pažnje obratio na izveštaj Poverenika za zaštitu informacija od javnog zanačaja.
Želim da pohvalim ovu instituciju koja omogućava dostupnost važnih informacija i transparentnost u radu državnih organa i institucija.
U tom smislu bih pohvalio izveštaj o kome danas raspravljamo. U svakom demokratskom društvu, podrazumeva se rad svih državnih organa i javnih funkcionera i on mora biti dostupan javnosti.
To se između ostalog obezbeđuje preko sredstava javnog informisanja, podnošenjem različitih izveštaja, gde su svi državni organi i funkcioneri dužni da obavljanje svojih dužnosti i javnih funkcija, učine javnim. To se odnosi i na narodne poslanike moje partije, mislim na SPS, kao i na druge članove SPS koji se nalaze na javnim funkcijama, međutim sve je više plasiranja dezinformacija i iskrivljenih slika u medijima o mnogim javnim ličnostima, a posebno je popularno iznošenje raznih detalja iz privatnog života javnih funkcionera od kojih mnogi nisu istiniti.
Mediji na ovaj način ne služe za informisanje, već, nasuprot tome, za dezinformisanje. U suštini, ovakvi tekstovi samo služe za podizanje nivoa tiraža i ostvarivanje lake zarade raznih medija.
Ovde vidim ulogu i značaj Poverenika, ali i Zaštitnika građana, koji trebaju da prepoznaju ovakve pojave i zaštite javnost, odnosno građane od senzacija na naslovnim stranama. I javne ličnosti i funkcioneri su građani i imaju pravo na svoje živote.
Jedna stvar jeste pisanje o aktivnostima javnih funkcionera, a druga stvar je iznošenje detalja iz njihovog privatnog života. Znate, i mi poslanici i svi ljudi koji se nalaze na javnim funkcijama imaju pravo na svoj privatan život.
S druge strane, veoma su česti i opasne zloupotrebe institucije Poverenika za informaciju od javnog značaja, pa po malo i Zaštitnika građana. Veoma često ne samo građani, već i nevladine organizacije, pa i političke stranke opterećuju svojim zahtevima Poverenika, a time i državne organe i lokalne samouprave koje su, po zakonu, dužne da po zahtevu daju tražene informacije. Ti zahtevi najčešće iziskuju duže pripreme velikog broja informacija za koje je lokalnim samoupravama potrebno ogromno vreme, ljudi i materijalna sredstva.
Ono što je očigledno jeste zloupotreba velikih broj neozbiljnih i nelogičnih zahteva kojima se potpuno urušava institucija, pružanje informacije od javnog značaja. Za to ima dosta primera širom Srbije. Navešću jedan iz moje opštine, iz opštine Surdulica.
Imamo problem da jedna politička stranka, namerno neću da kažem o kojoj se političkoj stranci radi da ne bi izazvao nepotrebne replike i gubljenje vremena ovde, ali ta politička stranka gotovo svakog dana podnosi zahteve opštinskoj Upravi za pristup informacija od javnog značaja i traži veliki broj informacija. Čak traže i projekte. Kako smo dužni da po zakonu odgovorimo, mi praktično zakonom omogućavamo da političke stranke postaju vlasnici arhiva i dokumentacija lokalnih samouprava i drugih državnih organa.
Smatram da je ovo neprihvatljivo i da treba razmisliti o zakonskom pristupanju, odnosno preciziranju informacija od javnog značaja da ne bi dolazilo da do svakodnevnih zloupotreba, što za nas iz lokalnih samouprava predstavlja višestruki problem.
Prvo, legalno prenosimo arhive i informacije u ruke fizičkih lica, političkih stranaka ili nevladinih organizacija, a time urušavamo i sistem. Kao drugo, veliki broj zahteva koji dobijaju lokalne samouprave zahteva veliko angažovanje stručnih službi i oduzima dosta vremena, pa i materijalnih sredstava, jer veoma često moramo da kopiramo i po nekoliko hiljada strana, da stručno i argumentovano odgovorimo na zahteve kakvog god sadržaja oni bili.
Bilo bi dobro kada bi Vlada omogućila primanja, ali kako znamo da po zakonu o broju zaposlenih ne možemo, i mi imamo problem kao i vi što imate o zapošljavanju novih radnika, bilo bi dobro da dozvoli primanje novih radnika koji bi radili samo o ovom slučaju.
Molim vas da o ovome posebno obratite pažnju, jer polako arhive opštinskih uprava javnih preduzeća prenosimo u prostorije nekih stranaka, nevladinih organizacija ili fizičkih lica.
Mi, poslanici SPS, podržaćemo sve izveštaje. Zahvaljujem vam se na pažnji što ste me saslušali.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru finansija u vezi sa blokiranjem računa Kupa Evropa.
Pre nego što postavim pitanje, hoću prvo da pozdravim ove mere koje nova Vlada priprema za novo zapošljavanje, odnosno za olakšice za preduzeća koja zapošljavaju nove radnike.
Takođe, želim da kažem da ove olakšice neće mnogo da pomognu ako u ovoj državi nema posla. Sa dugogodišnjim privatnim iskustvom znam da preduzeća u Srbiji nisu propala zbog poreza i dažbina državi, već preduzeća nam propadaju zbog nedostatka posla i lošeg menadžmenta u tim preduzećima.
Ministre Krstiću, ovde je naša poreska uprava, odnosno poreska uprava Republike Srbije blokirala je jedno državno preduzeće i to nezakonito i to preduzeće se nalazi trenutno u tihom štrajku.
Pitam vas da li neko iz poreske uprave je stavio na papir koliko država gubi ako i dalje nastavi sa blokadom ovog preduzeća. Ovo je dug iz 2005, 2006. i 2007. godine. Preduzeće je u restrukturiranju. Radi se o državnom preduzeću. Znači, država može da naplati svoj dug od ovog preduzeća posle prodaje, odnosno iz cene prodaje preduzeća.
Koliko košta državu da danas 50 radnika odu na biro jer je preduzeće izmirivalo svoje obaveze? Znači, država mora da plaća socijalni program, 40-50 porodica ostaju na socijali, država ne ubira novac za socijalnu zaštitu, za penzionu, nema PDV-a. Eto kolika je šteta zbog bahatosti nekog pojedinca u poreskoj upravi.
Zbog toga ne bih voleo da vaš odgovor bude poreska uprava ili neka institucija je kriva. Tražim od vas da nam imenujete pojedinca koji je kriv za blokadu ovog preduzeća i za štetu koju trpi.
Ako vam kažem da ovo preduzeće trenutno ima četiri hotela i da normalno radi, plaća sve poreze i doprinose i da ga država blokira i drži u blokadi zbog bahatosti nekog pojedinca, za koga se nadam da ćete vi da utvrdite koje taj i da 50 radnika u jednoj siromašnoj opštini kao što je Surdulica ostanu bez posla, a mi ovde, kao što je i premijer rekao, da radimo i dan i noć da bi donosili zakone. Neko te zakone, ministre, treba i da primenjuje.
Moje pitanje za vas je: da li je razumno da se zbog namera i odgovornosti pojedinca u poreskoj upravi državno preduzeće silom drži u blokadi da bi se sigurno odvelo u stečaj? To je preduzeće koje je do dana blokade važilo za veoma uspešno. Sve svoje zakonske obaveze prema radnicima i državi, kao i prema dobavljačima je uredno izmirivalo.
Tražim od vas da vašim uticajem što pre odblokirate ovo preduzeće, da nastavi da radi, a država će svoj dug da naplati sigurno iz prodaje.
Kada sam se već javio, hteo bih da pitam u ove podsticajne mere zapošljavanja da li imate neke posebne olakšice za nerazvijene opštine u Srbiji? Kao što znate, imamo 47 nerazvijenih opština. Posebno me interesuje jug Srbije. Hvala vam i očekujem odgovore od vas.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, želim da podržim Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji o kojem danas raspravljamo, zbog toga što ima za cilj da ubrza proces restrukturiranja i privatizacije onih preduzeća koje imaju značajne dugove, pre svega, prema državnim poveriocima.
Ti dugovi koji nisu mali prilično usporavaju privatizaciju ovih preduzeća, od kojih je veliki broj blokiran zbog nemogućnosti da otplati svoj dug državnim poveriocima koji taj dug žele da namire sudskim presudama, koje podrazumevaju i prinudnu naplatu.
Činjenica je da ovakva situacija ne doprinosi bržem okončanju privatizacije i da ova preduzeća pritisnuta nalozima za prinudnu naplatu bukvalno ne mogu da prežive. Ne isplaćuju plate, otpuštaju radnike i, nažalost, proglašavaju stečaj. To ni za koga nije dobro, niti za državu, niti za radnike, niti za poverioce.
Rešenje koje se nudi ovim predlogom zakona ide u pravcu stvaranja nešto boljih uslova za brže okončanje brojnih postupaka privatizacije. Istina je da se predloženim rešenjem država i državni poverioci privremenu odriču namirenja svojih potraživanja prinudnom naplatom i to samo do okončanja restrukturiranja ili privatizacije.
Prinudna naplata dugova vrši se nakon prodaje preduzeća koja će namiriti svoja potraživanja nalozima ili na neki drugi način. Mnogi smatraju ovde da se država na ovaj način odriče dela svojih prihoda na koje ima prava na osnovu prinudne naplate svojih potraživanja.
Međutim, ja i moje kolege narodni poslanici smatramo da država ovakvim rešenjem ne gubi ništa. Naprotiv, ona će kao državni poverilac svoja potraživanja naplatiti po završetku postupka privatizacije i sigurno će ih naplatiti iz prodajne cene prema proceduri koja je propisana u zakonu.
Smatram da je ovakvo zakonsko rešenje dobra stimulacija koju država u ovom trenutku obezbeđuje brojnim preduzećima, koja su sada u postupku privatizacije a opterećena su dugovima državnih poverioca i gomilom sudskih naloga za njihovu prinudnu naplatu koja, nažalost, ne mogu da se izvrše.
Navešću kao ilustraciju preduzeća iz mog kraja koja ne mogu da završe posao privatizacije bez problema, iako imaju veoma dobre strane partnere. Na primer, imamo jednu proizvodnu firmu iz Surdulice koju želi da kupi italijanski partner, koji bi uložio čak 15 miliona evra u naredne tri godine, ali uslov ovog partnera je da preduzeće bude bez dugova, bez zatečenih sporova sa zaposlenima i uz prethodno sproveden socijalni program od strane države.
Kada bi država odložila ovom preduzeću prinudnu naplatu svojih potraživanja do okončanja privatizacije ono bi moglo mnogo jednostavnije da uđe u proces pregovaranja sa ovim stranim strateškim partnerom. Kao što su moje kolege malopre isto rekle – Srbija nema para, ali zato ima dosta proizvodnih hala, ima dobre i vredne radnike. Znači, investitorima, gospodine ministre, treba nuditi ovo.
Sličan primer je i sa jednim ugostiteljskim preduzećem u mom kraju koje je u društvenoj svojini, koje je pod velikim teretom duga državnih poverilaca i zbog koga mu preti stečaj. U ovom preduzeću je preko 40 radnika ostalo bez posla, ukoliko se u ovom trenutku sprovede postupak prinudne naplate. Ovo preduzeće radi, radnici primaju plate, država se namiruje, poreska uprava blokira ovo preduzeće iz nekog duga iz 2007. godine i od juče su radnici u štrajku. Zamislite, ministre, 40 radnih mesta, da Surdulica jedna nerazvijena opština ostane bez 40 radnih mesta, kada je na jugu Srbije svako radno mesto značajno.
Molio bih da se spreči blokada ovog preduzeća kako bi ovo preduzeće moglo da nastavi, jer se radi o državnom preduzeću i o državnom dugu. Zamolio bih vas da ovaj problem što pre rešite.
Zato, u ime većeg broja preduzeća iz mog kraja, koja imaju veliki teret nagomilanih dugova, pre svega, prema državnim poveriocima, predlažem da se ovaj zakon usvoji i na taj način obezbedi nešto povoljniji položaj u postupku privatizacije. Siguran sam da bi ovom predloženom merom svi dobili i država, investitori, preduzeća i njihovi radnici.
Poštovane kolege, predlažem da ovaj zakon podržimo. Zahvaljujem se što ste me saslušali.