Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ja ću u okviru zajedničkog i jedinstvenog pretresa skrenuti pažnju na Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana.
Verujem da ovaj zakon o evidentiranju stanova, čiji su korisnici takozvani zaštićeni stanari, predstavlja prvu fazu u rešavanju ovog problema. Tri su osnovna. Prvo, to je položaj samih zakupaca. Drugo, to su prava bivših vlasnika. Treće, to je obaveza i uloga države u trajnom rešavanju statusa zaštićenih stanara i imovinskih prava vlasnika. Građani koji žive u ovim stanovima po osnovu prava na zakup na neodređeno vreme uglavnom su te stanove dobili posle Drugog svetskog rada i to u zgradama koje su bile zadužbine, kuće ili stambene zgrade koje su bile privatno vlasništvo, a država ih je stekla po raznim osnovama primenom tadašnjih propisa.
Zakupci su to pravo ostvarili po tada važećim aktima, ali bez prava na otkup koji su imali ostali zakupci stanova u društvenoj svojini, od trenutka kada je država dozvolila otkup stanova u društvenoj svojini.
Zbog ovakvo dobijenih stanova, ovi građani nisu imali zakonsko pravo da na drugi način trajno reše svoje stambeno pitanje, dakle, nisu mogli da konkurišu u svojim preduzećima, ustanovama u kojima su radili, iako su oni izdvajali doprinose za stambenu izgradnju. Smatralo se da su oni rešili svoje stambeno pitanje dobijanjem ovih stanova. Zakupci na neodređeno vreme ovih stanova su danas uglavnom naši stariji građani, koji su još u vreme dobijanja stanova bili zaslužni građani, ugledni profesori i lekari. Kategorija zakupaca na neodređeno vreme, odnosno korisnika stanova u svojini građana, u zadužbinama ili fondacijama uređena je važećim Zakonom o stanovanju i ovim zakonom je definisano da oni ne mogu otkupljivati stanove.
Broj ovih zakupaca nije još uvek precizno utvrđen, mada je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture krajem 2012. i početkom 2013. godine prikupilo podatke anketom lokalnih samouprava. Međutim, pošto pitanje evidencije nije bilo urađeno zakonom, mnoge lokalne samouprave i nisu dostavile svoje podatke. Zato je neophodno da država obezbedi zakonski osnov za prikupljanje podataka i ustrojavanje precizne evidencije ovih stanova. Prema nepotpunim podacima iz navedene ankete, u pitanju je preko 3.500 stanova, a prema procenama udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu, koji već godinama nastoji da zajedno sa državom reši ovaj problem, u ovim stanovima živi između 15.000 i 20.000 građana. Svakako ovo nije zanemarljiv podatak. Verujem da bi iskustva, evidencije i predlozi u okviru ovih i drugih udruženja pomogli u prikupljanju podataka i trebalo bi i njih uključiti u sprovođenje ovog zakona.
S druge strane, imamo stare vlasnike ovih stanova i njihove potomke, od kojih je najveći broj podneo zahtev za restituciju. Za to država mora na pravedan način da reši i problem položaja zakupaca na neodređeno vreme i problem vlasnika koji potražuju svoju imovinu koju država mora da vrati po osnovu Zakona o restituciji.
Dakle, država mora da zaštiti i zakupce i vlasnike. I jedni i drugi imaju pravo na pravnu sigurnost. Podsećam da u Zakonu o restituciji piše da će se status zakupaca na neodređeno vreme rešiti propisima o stanovanju. Ovim građani moraju biti zbrinuti. Dakle, njihova prava moraju u što kraćem roku da se urede Zakonom o stanovanju, koji bi u celini trebalo da pretrpi izmene jer je osnovni tekst ovog zakona važeći još iz 1992. godine. Zato i apelujem da se što pre donese novi zakon o stanovanju i ovo pitanje trajno reši.
Na kraju, želim da u ime poslaničke grupe SPS, koja vodi računa i o socijalnom aspektu ovog problema, o našim građanima koji nisu trajno rešili stambeno pitanje a sutra se mogu naći na ulici, podržim donošenje zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, kao izraza odlučnosti države da ovaj problem trajno reši. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Gašiću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim danas da i svojim obraćanjem dam doprinos raspravi o Predlogu zakona kojim se potvrđuje Sporazum između Republike Srbije i nama prijateljske države Kraljevine Španije o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Ovim Sporazumom se, kako je već rečeno, stvaraju uslovi za efikasniju saradnju državnih organa Republike Srbije i Kraljevine Španije u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti. Zatim, stvaraju se i uslovi za saradnju s privrednim subjektima sa teritorije druge države potpisnice Sporazuma iz oblasti namenske industrije, sa subjektima koji se bave proizvodnjom i pružanjem usluga za potrebe bezbednosti sektora. Iz ovih ciljeva proističe i potreba zajedničkog delovanja naše dve države protiv različitih izazova, rizika, pretnji i bezbednosti.
Važno je istaći da se ovim sporazumom obe strane obavezuju da preduzimaju sve odgovarajuće mere kako bi, u skladu sa svojim zakonodavstvima i uz poštovanje nacionalnih interesa i nacionalne bezbednosti, osigurale zaštitu tajnih podataka koji se razmenjuju ili stvaraju u skladu sa ovim sporazumom.
Ovim sporazumom se regulišu oznake tajnosti, principi bezbednosti, prevođenje i umnožavanje tajnih podataka u oblasti industrijske bezbednosti, uništavanje tajnih podataka i prenos tajnih podataka između država potpisnica.
Sporazumom su definisani nadležni organi odgovorni za njegovu primenu. Za Republiku Srbiju to su Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednosti i zaštitu tajnih podataka, a za Kraljevinu Španiju su to državni sekretar, direktor Nacionalnog obaveštajnog centra, Nacionalna kancelarija za bezbednost.
Za potrebe primene ovakve vrste sporazuma formiran je Centralni registar za strane tajne podatke u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka. Formiraju se i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova misije Republike Srbije pri NATO-u u Briselu i misije Republike Srbije pri EU, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno-informativnoj agenciji. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna kontrola tajnih podataka od strane svih relevantnih institucija.
Može se slobodno reći da ovaj sporazum predstavlja most oficijalnog jačanja bilateralne saradnje sa nama prijateljskom Kraljevinom Španijom, državom koja je jedan od osnivača EU, za čije članstvo je i Srbija kandidat.
Ceneći značaj ukupne saradnje, ali i značaj ovog sporazuma, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje dati punu podršku njegovoj ratifikaciji. Hvala.