ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Zahvaljujem uvažena predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči vezano za amandman, obzirom da je gospodin Šešelj u jednom širem kontekstu obrazlagao amandman koji je podneo i govorio između ostalog i o navodnim pritiscima evropskih parlamentaraca koji su vezani za međustranački dijalog, govorio je između ostalog i o izborima u Kladovu, o određenim, koliko sam shvatio, navodnim nepravilnostima izbora u Kladovu, pa dozvolite samo nekoliko stavova poslaničke grupe SPS.

Najpre, kada je reč o razgovorima na temu izbornih uslova želim da kažem da se slažem u potpunosti sa gospodinom Martinovićem i SPS je prihvatila poziv za razgovore i na Fakultetu političkih nauka i kada je reč o međustranačkom dijalogu. Upravo smo želeli da pokažemo spremnost da promenimo postojeće izborne uslove, da stvaramo nove okvire, da poboljšamo postojeće izborne uslove i da saslušamo šta je to što konkretno predlaže jedan deo opozicije, ali isto tako smo vrlo jasno rekli da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da od samog početka takve razgovore vodimo u parlamentu, u institucijama sistema i da je za nas bilo potpuno prirodno i logično da upravo jedan deo opozicije koji je inicirao takvu vrstu razgovora prihvati dobronameran poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ako se sećate, još na početku zasedanja pa da, između ostalog, neposredno pred samo zasedanje razgovaramo na relaciji vlasti i opozicije kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji.

Kada je reč o sugestijama koje su vezane za izveštaj Evropske komisije, da se mi razumemo, mi jesmo prihvatili neke sugestije, ali ne zato što je to bio imperativ EU, što je to bio imperativ Evropske komisije, već da bi unapredili parlamentarizam u Srbiji i mislim da je to potvrđeno nakon prihvatanja i nakon usvajanja određenih preporuka ovde u parlamentu.

Parlament je glas naroda, mesto gde mi narodni poslanici, neko ko ima mandat i poverenje građana da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao treba da razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja i upravo iz tog razloga smo na početku vrlo jasno rekli da je potpuno logično i prorodno, ponavljam, da razgovore o izbornim uslovima vodimo u parlamentu.

Međutim, imali smo, ukoliko se sećate, najpre ispostavljanje nekakvih uslova, nekakvih zahteva od strane jednog dela opozicije. Samo ispostavljanje uslova i zahteva, a pri tom zaobilazeći parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti, a znajući da sve zakone i sve ono što je vezano za izborne zakone, izborne uslove, se upravo usvaja u parlamentu vi narušavate dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, što nije bio ni prvi, ni poslednji put kada je reč o jednom delu opozicionih političkih stranaka.

Inače, želim da podsetim da ova vladajuća koalicija nije promenila nijedan izborni zakon, nijedan izborni zakon u prethodnom vremenskom periodu. Jesmo jedan vezano za finansiranje, ispravite me ministre ako grešim, gde je reč o finansiranju političkih stranaka gde smo umanjili sredstva koja se usmeravaju ka političkim strankama upravo jer je prioritet i imperativ Vlade Republike Srbije bila štednja, a štedelo se tamo gde ima. Ne možete štedeti tamo gde nema.

Međutim, kada pominjete razgovore i kada dođemo do razgovora, mi smo vrlo jasno rekli - želimo demokratsko rešenje, želimo demokratski dogovor, želimo da dođemo do konsenzusa. Hajde da sagledamo šta su vaše sugestije i predlozi, onda smo na drugoj strani imali jedan jasan stav - ili 42 zahteva ili bojkot. Izvinite, ali to nikako nije prostor i put koji vodi do konsenzusa i koji vodi do nekakvom kompromisa, već jedan klasičan ultimatum, a ultimatum nije način da razgovaramo.

Nije dobro što je politička scena Srbije u tom trenutku bila podeljena na jedan deo političkih stranaka koji jeste pokazivao spremnost da učestvuje u stvaranju novih zakonskih okvira, postojećih zakonskih okvira, koji je želeo da učestvuje u poboljšanju postojećih izbornih uslova, ne mislim na kolege iz SRS, jer oni su imali jasan stav da ne žele da učestvuju u razgovorima, ali učestvuju u razgovoru parlamenta, žele svoje stavove da iskažu jasno ovde u parlamentu i žele naravno da učestvuju na izborima jer shvataju da se demokratija jedino ostvaruje na izborima, a ne na drugi način. To je za poštovanje.

Govorim o jednom drugom delu opozicije koji je, navodno, govorio o nekakvim izbornim uslovima, a pri tome nije želeo da učestvuje u razgovorima i nije želeo da saopšti šta je to konkretno što možemo da učinimo da bi te izborne uslove popravili, osim ultimatuma o kojem sam već govorio.

Onda smo mi u jednom trenutku, kao predstavnici SPS, rekli tadašnjim organizatorima na Fakultetu političkih nauka da se od nas kao parlamentarne stranke očekuje da prihvatimo zahteve, da prihvatimo sugestije i da nam se čini da nam se na taj način vezuju ruku, da se diže cena organizatoru, a da mi još uvek ne znamo šta je stav deo jednog dela opozicije koji ne učestvuje u razgovorima, a sve vreme je inicirao ove razgovore. Naravno da nismo dobili odgovor.

Između ostalog, ja sam postavio i pitanje – da li možda taj jedan deo opozicije, sad možete se složiti sa mnom ili ne, učesnici razgovora, ali da li taj jedan deo opozicije ima svoje predstavnike na tim razgovorima?

Čini mi se da period, gospodine Martinoviću, posle razgovora i kampanja koju su nekakvi nevladini civilni sektori vodili, konkretno posle razgovora koje smo imali, mislim i na Fakultetu političkih nauka i međustranački dijalog, mislim da kampanja koju su vodili, izjave koje su davali upravo govore u prilog konstataciji da su oni sve vreme imali svoje predstavnike koji su iznosili njihove zahteve, a predstavljali se, navodno, kao nekakvi, ispravite me, ne znam kako su ih u tom trenutku definisali, kao stručnjaci koji se bave određenim oblastima.

Mi smo sastavili, na osnovu svega onoga što smo čuli, kada je reč o razgovorima, kolega prof. dr Žarko Obradović i ja smo u ime SPS učestvovali na razgovorima, sastavili jedan predlog sugestija koji je za nas kao stranku prihvatljiv, sadržan u 17 konkretnih tačaka i veliko nam je zadovoljstvo da je svih tih 17 tačaka upravo uvršćeno u ono što jeste bio stav Vlade Republike Srbije i dela Vlade Republike Srbije, Komisije Vlade Republike Srbije koja se bavila ovim pitanjem.

Mislim da se Vlada Republike Srbije, ne mogu tu da se složim sa jednim delom opozicije, opet, da se Vlada bavila deklarativno, da se bavila banalno, već smatram da se bavila veoma odgovorno, ozbiljno i konkretno i to kroz konkretne zakonske predloge. Mi smo promenili pet zakonskih predloga u parlamentu, ako se sećate, i to jeste bio jedan veliki iskorak, kada govorimo o izbornim uslovima.

Mislim da su izborni uslovi daleko bolji od onih koje smo imali 2008. godine, samo zlonamerni danas mogu reći da je drugačije. Mislim da je, na neki način, pronađena ravnoteža između poštovanja prava pozicije, sa jedne, i opozicije, sa druge strane. Naravno, postoji još dosta stvari na kojima treba raditi i o kojima treba razgovarati.

Kada je reč konkretno o tome da je opozicija oštećena na bilo koji način, gospodin Martinović je maločas pomenuo jedan zakonski predlog koji je, zapravo dva zakonska predloga, jel tako, koje je podnela SNS, mislim na snižavanje cenzusa sa 5% na 3%, postavlja se pitanje – na koji način je oštećena opozicija, kada omogućavate upravo onom delu opozicije koji čak nije u mogućnosti da prikupi ni potpise da pokuša da ima svoje predstavnike u parlamentu?

Mi smo i tada rekli da smatramo da to jeste još jedan iskorak ka poboljšanju izbornih uslova, jer ćemo u parlamentu imati relevantno preslikano javno mnjenje, jer ćemo vratiti politički život u parlament. I stranke vlasti i stranke opozicije, ma ko to bio u narednom vremenskom periodu će morati daleko više da rade, jer ćemo imati daleko više predstavnika u republičkom parlamentu, Isto tako, ono što je suštinski najvažnije – politika će se voditi u parlamentu, a neće se voditi na ulici.

Sa druge strane, nisu tačne, takođe, ni konstatacije da postoji nekakvo pisano pravilo, ja nisam pravnik, ali, evo, ovde ima pravnika, ispravite me ako grešim, ne postoji ni jedno pisano pravilo da se izborni zakoni ne mogu menjati u izbornoj godini. Kako smo to mogli, pet izbornih zakona da promenimo nakon međustranačkog dijaloga i razgovora koji smo vodili na Fakultetu političkih nauka, a nismo mogli da razgovaramo i nismo smeli da razgovaramo konkretno o zakonu koji se tiče snižavanja cenzusa od 5% na 3%? Nije tačno da je na taj način, već sam rekao, oštećena opozicija.

Zašto to ne odgovara jednom delu opozicije? Bojkot je definitivno propao. Oni su, verovatno mislili da će bojkot uspeti, da će nakon bojkota, potreban im je jedan vremenski period, recimo od šest meseci, da pokušaju da naprave opšti haos u Srbiji kako bi došli do vanrednih parlamentarnih izbora. Niti će biti vanrednih parlamentarnih izbora, niti će biti onoga što su oni predlagali, a na šta smo se svi nasmejali tokom dijaloga, nekakve prelazne Vlade, prelazne pokrajinske Vlade, tehničke ili ne znam kako su ih već nazvali, pokrajinske Vlade, Vlade Republike Srbije.

Dakle, imaće Srbija fer i demokratske izbore i dobiće Vladu koja će imati ogromno poverenje i podršku građana Srbije.

Na kraju tog dijaloga mi smo vrlo jasno rezimirali, i vlast i opozicija, da je postignuta određena konstruktivnost koja vodi ka demokratskom duhu, što j e izuzetno važno za održavanje izbora u Srbiji.

Što se tiče evropskih parlamentaraca, ja moram potpuno jasno da kažem stav poslaničke grupe SPS. Ni jednog trenutka mi niti smo dozvolili, niti smo zbog toga došli da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima, došli smo da razgovaramo da bi saslušali predloge i sugestije evropskih parlamentaraca, jer smatramo da sa svima treba razgovarati. Možda neke od tih sugestija i predloga jesu kvalitetne i možda treba da budu deo naših zakonskih predloga, ako govorimo o izbornom zakonodavstvu.

Ali, isto tako smo na početku rekli, vrlo jasno i evropskim parlamentarcima, da evropski parlamentarci ne smeju i ne treba da dele političku scenu Srbije i nas koji učestvujemo u razgovoru na podobne i na nepodobne i da favorizuju bilo koga i da nema potrebe da o izbornim zakonima sa nama razgovaraju u institucijama sistema, a sa jednim delom opozicije razgovaraju…

Nisam vas čuo, izvinite.

I o tome ćemo.

Ne bih o fizičkom izgledu, ali o nečem drugom da.

Ali, da treba da razgovaraju sa nama u institucijama sistema, a ne u hotelskim lobijima i dok gospođa Fajon konkretno mislim da ste na nju mislili kada ste ovo rekli, da gospođa Fajon ne treba da brine za demokratiju i za slobodu medija u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i jedino izbori mogu da promene izborni kurs Srbije, a što se tiče slobode medija, slobode mišljenja, slobode govore jesu osnovni postulati jednog demokratskog društva, kakva Srbija danas i jeste.

Veoma je interesantno da se niko iz Evropskog parlamenta, konkretno mislim 2011. godine nije osvrnuo na izveštaj Verice Barać koja je upravo govorila o pritisku na određene medije. Mislim naravno na Evropski parlament.

Nedavno mi je jedan novinar postavio pitanje – kako komentarišete to što evropski parlamentarci, gospođa Fajon i gospodin Bilčik insistiraju da se Skupština sastane? Rekao sam da ne osećam apsolutno nikakvu potrebu da to komentarišem, ali da mi je konačno drago da shvataju da u Srbiji postoji parlament kao najviši organ zakonodavne vlasti i da se o suštinski najvažnijim pitanjima razgovara u parlamentu između relevantnih razgovori vode sa relevantnim političkim činiocima i da nikada nisu imali potrebe da o važnim pitanjima razgovaraju u hotelskim lobijima, da je lepo što misle o Srbiji, ali da ćemo mi znati na najbolji način kako da radimo u najboljem interesu građana Srbije.

Znate šta, na razgovorima smo takođe rekli, ako je za Evropski parlament ključno pitanje izborni uslovi u Srbiji, mada mislim da imaju daleko važnije probleme, a ako je to za njih ključno pitanje, onda kada organizuju debate na temu izbornih uslova u Srbiji, nemojte da pozivate samo jedan deo omiljene opozicije, pozovite sve nas, pa ćete onda čuti i kontra argumentaciju, a ne da stavove i mišljenja donosite samo na osnovu onoga što vam kažem jedan deo opozicije, a sve ono što je izrečeno, ne bih sada ulazio u detalje, su bile klasične notorne laži.

Što se tiče konkretno izbora, pomenuto je Kladovo, želim da kažem da je SPS učestvovala na izborima u Kladovu, da je ostvarila 31% glasova i da smo mi ponosni na rezultat koji je SPS ostvarila u Kladovu, da je to potvrda da smo izašli sa dobrim programom, da je to potvrda da smo izašli sa ljudima koji su garant realizacije tog programa. U ovom trenutku SPS u Kladovu je opozicija. Ne vidimo ni tu apsolutno nikakav problem. Za nas je daleko važnije da građani prepoznaju naš rad u toj lokalnoj samoupravi. Ne mislim da je postojalo, zapravo, potpuno sam ubeđen da nisu postojale apsolutno nikakve nepravilnosti, jer imamo jako dobru informaciju od ljudi iz našeg opštinskog odbora, našeg izbornog štaba koji su učestvovali na terenu.

Što se tiče konkretno nekih stvari koje su ovde pomenute, i sa time želim da završim, ne pominjući, ali moram pomenuti jedno ime, ja sam dame i gospodo narodni poslanici, tokom, mislim prekjuče kada smo govorili, rekao da je Dimitrije Ljotić, jednom prilikom izrekao da nama nisu potrebni glasači već borci. To je ono što radi gospodin Boško Obradović u Srbiji. Dakle, nisu njemu potrebni glasači već traga za načinom kako da bez izbora dođe do vlasti i do privilegija.

Onakva vrsta incidenta je za svaku osudu. Mi smo to kao partija i poslanički klub osudili, ali morate da shvatite da kada nemate politiku, kada nemate program, kada imate manjak političkog uticaja i moći onda dolazi do onog najprimitivnijeg ponašanja. To dovodi do vokabulara koji odavno prevazilazi granice nekakvog političkog okvira i onda se postavlja, ponoviću po zna po koji put, suštinsko pitanje, da li je ovo politika i da li je ovo suština postojanja politike, ili je ovo nasilničko i siledžijsko ponašanje? Hoćemo li konačno svi, mi smo na to pozivali mnogo puta u ovde u parlamentu, hoćemo li konačno svi, i vlast i opozicija da kažemo - ne sme i ne može to da bude norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi politički možemo različito da mislimo, da imamo različite stavove, to je potpuno logično, višestranački sistem, nije dobro da po svim pitanjima mislimo svi isto. Kada bi mislili svi isto ne bi mislili dovoljno. Ali, dozvolite, sučeljavanje mišljenja ovde u sali, u plenumu, ali ne snaga sile, već snaga argumenata. I, nemojte molim vas više, ponavljam još jednom, o tome sam govorio pre nekoliko dana, nemojte više da pokušavate, jedan deo opozicije da pokušava od sebe da napravi žrtve, kako bi izazvao sažaljenje kod građana Srbije.

Suze i deca se koriste čisto u političke svrhe. Meni je žao svakog deteta, ali taj patent nije izmislio niko ko sedi u ovoj sali, taj patent su na početku izmislili oni kojih danas nema u ovoj sali. Kada smo ih mi upozoravali, čekajte ljudi, gde su granice? Mi nismo pitali našu decu da učestvujemo i da se bavimo politikom. Ostavite porodice, ostavite decu. Od političara se očekuju rešenja, a ne da izigravaju žrtve i da traže sažaljenje. Ako ste hteli drugačiji pristup i ako ste hteli nešto da promenite, izvinite, gospodin Đilas je trebao da uhvati za uvo Boška Obradovića i da mu kaže izvini se predsednici parlamenta jer si fizički nasrnuo. Na jednu damu se tako ne nasrće, a posebno ne na predsednicu parlamenta. Izvini se predsedniku Administrativnog odbora, jer si fizički nasrnuo na njega. Izvini se novinarima, jer su tvoje pristalice fizički nasrnule na njega. Da uhvati Sergeja Trifunovića da mu kaže – stani, tako se ne razgovara sa građanima. E, onda bi pokazao da želi nešto da promeni, onda bi pokazao da mu je žao, a ovako, čista politička promocija, pokušaj da od sebe napravi žrtvu, da izazove sažaljenje, da pokuša da među građanima Srbije da nađe nekoga ko se danas, otprilike oseća slično kao žrtva, mada je promašio i vreme i mesto, nije ovo vreme kada je on vladao, kada kroz takvu vrstu političkog marketinga i političkih pamfleta može doći do političkih poena. Zahvaljujem, predsednice.

(Aleksandar Šešelj: Jel može sad replika, pomenuo me je pre 15 minuta?)

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Gospodine Marinkoviću ja ću koristiti pravo šefa poslaničke grupe i vreme koje pripada poslaničkog grupi.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2020.

Da, ukoliko gospodin Šešelj ima prednost.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, bojkot, iako je očajnički i gubitnički potez, jer to je jedino što je preostalo jednom delu opozicije, je legitiman vid političke borbe. To što više od godinu dana ne dolaze na posao, ne dolaze u skupštinske klupe, to je opet njihov odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima koji su im ukazali poverenje, dali im mandat da obavljaju jedan odgovoran posao i da imaju odgovornost za to što treba da rade.

Ono što je zabrinjavajuće, poruke koje ovih dana, dame i gospodo, sagledavamo putem društvenih mreža i koje su deo kampanje, pod nazivom „bojkot“, jesu nešto protiv čega treba svi zajedno da se borimo i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. Namerno kažem – i predstavnici vlasti i predstavnici opozicije. To je nešto što ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Samo izvitopereni umovi mogu u politička razmišljanja, u razmišljanja na političkoj sceni Srbije da uvedu u ovakav način izopačenosti. Morbidnost koja je usmerena, pre svega ka predsedniku Republike Srbije, ka ministru spoljnih poslova, ka još nekim ministrima, ali i ka liderima opozicionih političkih stranaka je vidljiva prethodnih dana. Ono što je krajnje svirepo je ta morbidnost i izopačenost koja je usmerena ka deci predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, još nekih ministara iz Vlade Republike Srbije, ali ponavljam i lidera opozicionih političkih stranaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li je ovo kampanja bojkota, da li su ove fotografije bojkot? Na fotografijama jesu političari, ali na ovim fotografijama su i deca predsednika Srbije, ministra spoljnih poslova, ministra Krkobabića, gospodina Babića koji je visoki funkcioner SNS, ali i gospodina Vojislava Šešelja koji je predsednik SRS. Neka od te dece jesu učesnici političkog procesa, ali ako želite nešto da im poručite, pa budite toliko hrabri i dođite u skupštinske klupe, pa im to poručite. Nemojte to da činite na ovakav način. Zašto na ovakav način crtate mete na čelu deci koja nemaju nikakve veze sa politikom? To je sramno, i to ne sme da bude norma, osnovna norma društvenog ponašanja u Srbiji. Zato i kažem da je to nešto protiv čega svi mi zajedno moramo da se borimo.

Zalažete se, kažete, tokom ovog bojkota za slobodu medija. Da li je ovo sloboda medija? Da li je sloboda medija tako što ćete vlasnika televizijske stanice staviti na fotografiju i njegovog sina i takođe crtati metu na čelu njegovom sinu? Nemojte da gledate taj televizijski program. Nije korektno da sve vreme dolazite pred REM i da na konferencijama za štampu vrlo otvoreno kažete – kada budemo deo vlasti zatvorićemo tu televiziju, jer nam se ne sviđa način na koji oni informišu. Znači, vi i dalje pokušavate da se bavite privatnim sektorom, iako ste 2000. godine insistirali na kapitalizmu. Dobili ste kapitalizam. Odakle danas ta potreba?

Dakle, još jednom na pravi način se demistifikuje i ogoljena je politika bojkota i kampanja bojkota. Ona se svodi samo na jedno, a to je mržnja i ništa drugo. To je mržnja i tu nema granica, samo izopačenost i morbidnost koja je usmerena ka deci. Postavljam pitanje – gde su granice i hoćemo li svi to da dozvolimo ili ćemo svi zajedno da ustanemo i da kažemo šta mislimo o tome i da tražimo od nadležnih organa i nadležnih institucija da na svaku ovakvu pojavu reaguju?

Znate u čemu je razlika između nas i ovog dela opozicije? U jednoj ključnoj reči, a to je pristojnost, način na koji shvatamo definiciju reči pristojnost. Ova vladajuća koalicija je delima, a ne rečima, pokazala da uvažava princip pristojnosti, ujedno uvažavajući princip odgovornosti, jer suština pristojnosti je u tome da pošteno, čestito i odgovorno radimo posao za koji smo preuzeli odgovornost, ali i da snosimo i odgovornost i konsekvence. To je dokaz i to je suština svega. To je dokaz onome čemu težimo, a to je da budemo pristojno, normalno, uređeno i odgovorno društvo. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Tokom poslednjeg četvrtka u mesecu mi kao poslanički klub, između ostalog, kao i poslanički krug SNS i SRS, zbog broja poslanika, retko stižemo da postavimo poslanička pitanja, pa ono što smo želeli da postavimo u četvrtak, mi ćemo postaviti danas, a nadovezaćemo se sa još jednom temom, za koju smatramo da je od izuzetne važnosti i značaja.

Naime, mi smo želeli tokom poslednjeg četvrtka da postavimo pitanje najpre ministru za informisanje i kulturu, jer nemamo mogućnost da postavimo pitanje nadležnim institucijama u smislu udruženja novinara, ne bi imalo ni smisla, jer bi onda smatrali da se mešamo u slobodu medija, ali zato imamo pravo da postavimo pitanje ministru informisanja i kulture, pa neka on to pitanje prosledi relevantnim novinarskim udruženjima.

Naše pitanje je da li sloboda medija podrazumeva da svakoga dana gledamo neku novu naslovnu stranu sa istom porukom, metom iscrtanom na legitimno izabranom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, sve dok se cilj koji neko izgleda želi da postigne ne ostvari? Da li je ovo sloboda medija ili je ovo medijski linč? Jasno je da svaka naslovna strana nosi određenu poruku i da li na ovaj način neko otvoreno priželjkuje likvidaciju predsednika?

Nismo ni sumnjali da će ovakve poruke koje jedan deo opozicije prosleđuje putem medija naići na oduševljenje upravo tog dela opozicije. Da li je to jedino što jedan deo opozicije ovako hrabro putem pojedinih medija ima da ponudi?

Prošle nedelje smo od istog dela opozicije, dame i gospodo poslanici, ovde iz skupštinskog hola mogli čuti pretnje hapšenjem pojedinim glavnim i odgovornim urednicima dnevnih listova, pojedinim vlasnicima televizijskih stanica, komercijalnih televizijskih stanica sa nacionalnom frekvencijom, a ne tako davno na jednoj od konferencija za štampu vrlo otvorenu i direktnu pretnju da će gasiti određene komercijalne televizije.

Ovde više definitivno nije reč o politici o suštini zbog koje politika postoji, već o pozivu na linč, pozivu na nasilje, nasilničko i siledžijsko ponašanje koje ne sme nikako da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Manjak ideja, manjak političke moći, manjak uticaja jednog dela opozicije definitivno dovodi do sve češće najprimitivnijeg ponašanja koje je odavno prevazišlo političke okvire. Neće se istorija u Srbiji ponoviti u svom najgorem obliku.

Politika nasilja, politika mržnje i politika sukoba jednog dela opozicije definitivno, to smo imali prilike da vidimo i tokom jučerašnjeg dana, podstiče radikalizaciju delovanja njihovih simpatizera ili pristalica ili kako god. Bojazan da će destrukcija koju kontinuirano sprovode predstavnici dela opozicije dovesti do težih posledica u vidu mržnje, permanentnih pretnji po život predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, nažalost, postaje stvarnost.

Krajnje je vreme da pravosudni organi preduzmu zakonom propisane mere protiv onih koji ovu mržnju i beskrupulozne pretnje šalju gotovo svakodnevno. Istina je da njihova hrabrost dolazi do izražaja samo preko Tvitera i Fejsbuka, odašiljanja sramnih poruka.

Građani Srbije to prepoznaju, jer građani Srbije ne žele destrukciju i nasilje, građani Srbije žele mir, stabilnost i prosperitet.

Dolazak na vlast se u Srbiji ne može ostvariti nasiljem, već demokratskim putem, na izborima. Međutim, pojedinci ne žele da se uključe u demokratske procese, već u najvažnijim trenucima za Srbiju, kada predsednik Aleksandar Vučić razgovara sa predsednikom Ruske Federacije o vitalnim pitanjima za našu zemlju i naš narod o Kosovu i Metohiji, pokušavaju na svaki mogući način da devalviraju postignute rezultate koje je Srbija ostvarila na unutrašnjem i međunarodnom polju delovanja. Sigurno je da takav cilj nikada neće ostvariti, jer je Srbija na sigurnom putu napretka i boljeg života svih njenih građana.

Ali, ono što mi želimo, ne da uputimo kao pitanje, već kao apel i molbu nadležnim organima i nadležnim institucijama, da najozbiljnije shvate ovakve vrste pretnji koje su upućene legitimno izabranom predsedniku Srbije, jer, čini nam se da definitivno ovde neko ima za cilj da bez izbora dođe do vlasti u Srbiji. Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a ona će proceniti koje će ministarstvo dati odgovor, mislim da se konkretno odnosi na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali jednim delom i na Ministarstvo prosvete.

O čemu se radi? Mi smatramo da je Srbija, zapravo Srbija i jeste slobodna i demokratska država, u kojoj svako ima pravo da protestuje, u kojoj svako ima pravo da donese odluku o bojkotu, da na taj način izražava svoj politički stav, sve dok takva vrsta protesta ili takva vrsta bojkota ne ugrožava pravo drugih i ne ugrožava funkcionisanje države.

Svakako ja ne sporim da jedan deo opozicije može da ima politiku oličenu u mržnji, u nasilju, u pretnjama, ali sa druge strane ta njihova politika nikako ne sme, ne može i ne treba da postane osnovni modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

O čemu se radi? Mislim konkretno na tri stvari. Prva stvar, sloboda medija, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija i jeste. Mediji imaju autonomno pravo da se bave uređivačkom politikom.

Upravo taj deo opozicije je i izradio i definisao strategiju o privatizaciji medija. Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije dozvole sebi da prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima samo zato što im se ne sviđa način na koji oni izveštavaju i na koji rade svoj posao?

Da li novinari treba da brinu za svoju bezbednost, naročito nakon dešavanja ispred televizije „Pink“? Podsetiću vas, gde su pristalice jednog od tih lidera opozicije i fizički nasrnule na novinarku. Da li je logično da lideri te opozicije vrlo otvoreno na konferenciji za novinare, kaže, parafraziraću – ja vam obećavam kada dođem na vlast, bukvalno vaša televizija neće postojati?

Da li je to ta demokratija na delu za koju se zalažu? Na njihovu veliku žalost ni u daljoj ni u bližoj budućnosti to se neće desiti. Samo pre nekoliko dana, podsetiću vas, jedan od dnevnih listova je na svojoj naslovnoj strani objavio da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić partneri ratno-huškačke politike. Pa da li je neko iz SNS i SPS odreagovao na način kako je odreagovao ovaj deo opozicije, da li je pretio bilo kojem novinaru, da li je ušao u bilo koju redakciju? Naravno da nije, jer poštujemo slobodu medija.

Ja samo insistiram da nadležni organi i nadležne institucije rade svoj posao, jer smatram da mediji moraju biti nezavisni, moraju biti slobodni i moraju biti oslobođeni svake vrste pritiska.

Druga stvar, da li je logično da 15 studenata blokira rad jednog Rektorata, da 15 nazovite studenata ne dozvoli rektorki univerziteta da obavlja svoj posao? Da li je to akademsko ili političko pitanje?

Koliko je meni poznato, ministra u Vladi Republike Srbije biramo mi poslanici, a nas poslanike biraju građani, a ti koji su bili, njih 15 ili koliko ih je već bilo, su građani, predstavnici jedne od političkih opcija. I opšte je poznato i dobro je poznato koje političke opcije. Dakle, klasična zloupotreba dece u političke svrhe i to je nešto što smo već videli, znate? To je bleda kopija onog nekadašnjeg DOS-a.

I na kraju da li je logično da oni koji protestuju dođu ispred kuće nekoga ko samo obavlja svoj posao, bez obzira iz koje političke partije dolazio? Ne dolazi iz SPS, dolazi iz SNS, reč je o zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. Da li je logično i normalno da dođu nekome ispred kuće i da mu prete? Pa šta je to što mi svi treba da očekujemo u narednom vremenskom periodu, da nam dođu na prag, da nam uđu u kuće? Pa da li naša deca mogu da se osećaju sigurno?

Dakle, na osnovu svega ovoga mi samo insistiramo na reakciji nadležnih organa i nadležnih institucija. Hvala.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -