ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:47

Osnovne informacije

  • Socijalistička partija Srbije
  • Valjevo
  • Valjevo
  • 29.09.1978.
  • ekonomista

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS, naravno, podržava prioritete Vlade Republike Srbije koji su definisani Predlogom zakona o budžetu za 2020. godinu.

Smatramo da je predlog budžeta realan, da je ostvarljiv, da je dobro planiran u zadatim okvirima, da je razvojni i da je zasnovan na ekonomskim i pozitivnim pokazateljima koji su rezultat reformskog kursa Vlade Republike Srbije, čiji su temelji postavljeni 2014. godine.

Potpuno smo ubeđeni da će realizacijom definisanih ciljeva za budžet za 2020. godinu, u 2020. godini doprineti privrednom rastu i ekonomskom napretku naše zemlje. Kao što sam rekao, ono što je suštinski najvažnije, jeste da je Predlog budžeta razvojni i tačno je kako ste ministre rekli u uvodnom izlaganju, predstavlja završetak procesa konsolidacije i početak razvoja i rasta i Srbija mora i treba da ostane na tom putu. Ovo predstavlja i podstiče razvoj privrede i za sledeću godinu mislimo da je projektovana realna stopa rasta privrede od 4%.

Takođe, rekli ste da budžet predstavlja ravnomernu preraspodelu finansijskog prostora i u tome se slažemo, u smislu da je jedan deo usmeren ka poboljšanju životnog standarda, pre svega, ka povećanju plata, ka povećanju penzija, ka povećanju cene rada.

Cena rada je 172,5 dinara po satu, a od 1. januara 2020. godine, minimalac će iznositi 30.022 dinara, što je uvećanje od 11,1 u odnosu na 2019. godinu. Kada sve to zajedno saberemo, vezano za poboljšanje životnog standarda, iznosi negde oko 1,3% BDP. Drugi deo je usmeren ka podsticaju rasta i razvoja kroz realizaciju javnih investicija i kroz, pre svega, rasterećenje rada.

Smatramo da je Srbija na dobrom putu i da su vidljivi boljitak i pozitivni ekonomski pokazatelji u svakom sektoru koji su zasnovani na realnim i na zdravim osnovama. Takođe smatramo da je u ovom trenutku najvažnije najpre da sačuvamo teško stečena fiskalna dostignuća, da na pravi način koristimo njihove benefite u budućnosti i da prihvatimo sve one inicijative i podsticaje koji vode ka rastu i razvoju.

Tokom jučeranjeg dana, pre svega iz skupštinskog hola od strane onih koji se predstavljaju kao jedan deo opozicije koji ne učestvuje u radu parlamenta, moglo se čuti više puta kroz taj politički monolog ili to su vam kao one kate sa zamišljenim protivnikom kada niste spremni da učestvujete u raspravi pa onda izađete u skupštinski hol i izrecitujete ono što imate, više puta se moglo čuti da je budžet predizborni.

Naprotiv, budžet nije predizborni jer da je predizborni ako bi govorili o najstarijoj populaciji, povećanje penzija, recimo, ne bi bilo za narednu godinu realno 5,4% nego bi bilo daleko veće. Ovako imamo jedan odgovoran i ozbiljan pristup Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo povećanje penzija a imamo plus u državnoj kasi. Neodgovorno i neozbiljno bi bilo da se zahvata daleko više iz budžeta za povećanje plata i penzija, a da imamo minus u državnoj kasi.

Imamo, kao što ste rekli, tzv. „švajcarski model“ i to je zapravo povećanje koje će zavisiti od visine inflacije i visine stope rasta. Mi smatramo da on hoće očuvati, održati makroekonomsku stabilnost, da neće ugroziti stabilnost javnih finansija i da u dugoročnom smislu jeste garant stabilnosti budžeta, da je ovakav sistem za predstavnike najstarije populacije i pravičniji i pravedniji i ono što je veoma važno predvidljiviji, ali da je i održiv.

Naravno, podržavamo i o tome je bilo reči iz redova poslaničke grupe SPS, podržavamo strateški cilj Vlade Republike Srbije, a to je smanjenje stope nezaposlenosti. Imali smo rekordnih 2012. godine 25,9%, danas imamo 10,3%, zapravo za prvih sedam meseci drugi kvartal 10,3%. Do kraja decembra meseca verujemo i ubeđeni smo da će biti ispod rekordnih 10%.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, koje će se naći u skupštinskoj proceduri, svakako će olakšati novo zapošljavanje jer poslodavci će biti oslobođeni od poreza na zarade, od poreza na PIO.

Takođe, realan rast zarada u prvoj polovini ove godine je 7,3%. On jeste uslovljen, pre svega, povećanjem rasta zarada u privatnom sektoru, ali nakon povećanja plata u javnom sektoru mi verujemo da će biti realizovan onaj cilj koji je postavila Vlada Republike Srbije, a to je da prosečna zarada u Srbiji krajem decembra bude veća od 500 evra.

Nakon niza reformi koje je učinilo i Ministarstvo, koje je učinila i Vlada, usvojen je Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kojima je izmenjen Zakon o investicionim fondovima i sa strategijom razvoja tržišta kapitala mi smatramo da će to omogućiti veći broj izvora finansiranja za samu privredu.

Očekuje se i prva implementacija novog sistema plata u javnom sektoru od januara 2021. godine, a uredbe u vezi sa koeficijentom zarada u javnom sektoru u drugoj polovini naredne godine.

Želimo bolje zdravstvo i vidljiva su daleko veća ulaganja u infrastrukturu u oblasti zdravstva. Želimo efikasniju javnu samoupravu. Potrebno je naravno omogućiti zapošljavanje, ali je potrebno na adekvatan način i obučavati ljude koje zapošljavamo.

Podsetiću, Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi krajem ove godine. Dakle, biće moguće zapošljavati onaj, rekao bih, neophodna kadar, kada je reč o javnom sektoru, ali Vlada svakako mora napraviti novi modalitet, kada je reč o granici, vodeći računa o broju zaposlenih, pre svega, u javnom sektoru.

Značajna stavka predloga budžeta svakako jesu izdvajanja za kapitalne investicije, što mi podržavamo i pozdravljamo. Za kapitalne investicije u ovoj godini je izdvojeno 198,9 milijardi dinara. Najveći deo ovih sredstava biće usmeren ka saobraćajnoj i železničkoj infrastrukturi. Naš stav po ovom pitanju je potpuno jasan, smatramo da nema ekonomskog, bez infrastrukturnog razvoja. Sa druge strane, na ovaj način i kroz realizaciju projekata, koji su vrlo precizno i jasno definisani, poboljšavaju se i uslovi života građana. I, slažemo se sa vama kada kažete da ovo jeste početak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Takođe, povećan je iznos za unapređenje infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine i ono što je posebno važno, povećan je iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti. Taj iznos će sada u budžetu iznositi 2,4 milijarde dinara.

Naravno da će veće ulaganje u inovaciju i obrazovanje omogućiti da se po stopi nezaposlenosti Srbija približi zemljama EU.

Srbija je postala svetski lider u privlačenju direktnih stranih investicija i o tome je bilo reč tokom jučerašnje rasprave. Dakle, u prvih sedam meseci ove godine imala je 2,32 milijarde evra stranih direktnih investicija, što je povećanje od 43% u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je nastavila regionalno liderstvo u privlačenju stranih direktnih investicija. U 2018. godini Srbija je privukla više stranih investicija nego ceo region i Balkan zajedno. Ovo nije samo naša konstatacija, ovo je konstatacija i „Fajnenšl Tajmsa“. Jedna od najvećih svetskih rejting agencija, „Fič rejtings“, povećala je kreditni rejting Srbije, što je takođe pozitivno, a rejting agencija „Mudis“ unapredila je izglede povećanja kreditnog rejtinga Srbije sa stabilnih na pozitivne.

Mislim da je ovo najbolji odgovor na pitanja koja proteklih dana i meseci slušamo od predstavnika jednog dela opozicije, kako je u Srbiji korupcija, kako je u Srbiji kriminal. I sada ja vama postavljam pitanje, ministre, da li bi strani investitori došli u državu u kojoj je korupcija i kriminal ili u državu u kojoj imamo i političku i ekonomsku stabilnost, u državu u kojoj, pre svega, kroz podsticaje koje daje Vlada Republike Srbije, kroz zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, imamo jednu pozitivnu poslovnu klimu, pozitivni poslovni ambijent i atmosferu? Sve to svakako čini Srbiju atraktivnom investicionom destinacijom.

Uz to, Srbija je napredovala na svetskoj „Duing biznis listi“ za četiri mesta. Mi očekujemo da će Srbija sledeće godine nastaviti ubrzani rast i da je to potvrda, pre svega, dosadašnjih rezultata.

Na samom kraju, nešto što nije direktno vezano za budžet. To smo čuli od predstavnika opozicije i u parlamentu tokom sinoćne rasprave. Naime, jedan deo opozicije se vrlo često ovde u parlamentu, dok su učestvovali u radu, pozivao na izveštaj Evropske komisije i na onaj deo koji se tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Na poziv predsednice, koji je upućen u martu mesecu, da upravo razgovaramo o tome, da razgovaramo o načinu, kako da implementiramo one sugestije i predloge, kako bi unapredili parlamentarizam, kako bi unapredili parlamentarni dijalog i parlamentarnu praksu, nisu našli za shodno da se odazovu i da razgovaraju. Zapravo, nisu našli za shodno da razgovore o svim važnim temama, pa i o izbornim uslovima, vode u parlamentu, već u kafani, na ulici ili pod šatorom, kao nekakav plemenski savez.

Ono što želim da kažem jeste da smo mi najveći deo tih sugestija i predloga implementirali i da smo, upravo početkom ove sednice, prihvatanjem predloga da se udvostruči rasprava, kao i načinom i vremenskim intervalom u kojem je budžet prosleđen Narodnoj skupštini Republike Srbije, da poslanici imaju dovoljno vremena da ga analiziraju, da zauzmu određene političke stavove, zapravo u celosti ispunili sve one sugestije i predloge koji su sadržani u tom finansijskom izveštaju.

Da li je to dovoljno da konačno, kako oni kažu, imamo tu demokratsku raspravu ili demokratski dijalog? Za njih nije. Dakle, nije suština u tome da neko želi da spreči demokratsku raspravu i demokratski dijalogu u parlamentu. Suština je u tome da imamo jednu nemoć i nespremnost da na argumentovani način vodimo raspravu o ključnim zakonima.

Mi smo verovali da ćemo konačno od tog dela opozicije imati prilike da bar kada raspravljamo o najvažnijem zakonskom predlogu, jer budžet je život, ovde u parlamentu konačno čujemo postoji li neki drugi put, postoji li neki drugi pravac kojim Srbija treba da ide, a da taj put i pravac nije spisak lepih želja, da on ipak bude garant i boljeg životnog standarda građana i većeg privrednog rasta i novih radnih mesta i novih fabrika.

Nažalost, evo, mislim da je ovo poslednji budžet koji usvaja ovaj saziv, učestvovali su u prethodnim raspravama, nismo čuli te predloge, nismo ih čuli ni danas. Slušamo kritike zarad kritike i fabrikovanjem nekih novih afera svakodnevno pokušavaju se prikriti ti nedostaci. Nema politike, nema ideje, nema predloga, ali se, ponavljam, fabrikovanjem svakodnevnih novih afera pokušava doći do jeftinih političkih poena, ne shvatajući izgleda se do poverenja građana ne dolazi na takav način. Do poverenja građana se dolazi kroz rezultate, a rezultati su svakako rezultati činjenice, pokazatelji su na strani Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača ministar finansija Siniša Mali.
Izvolite, ministre.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a ona će proceniti koje će ministarstvo dati odgovor, mislim da se konkretno odnosi na Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali jednim delom i na Ministarstvo prosvete.

O čemu se radi? Mi smatramo da je Srbija, zapravo Srbija i jeste slobodna i demokratska država, u kojoj svako ima pravo da protestuje, u kojoj svako ima pravo da donese odluku o bojkotu, da na taj način izražava svoj politički stav, sve dok takva vrsta protesta ili takva vrsta bojkota ne ugrožava pravo drugih i ne ugrožava funkcionisanje države.

Svakako ja ne sporim da jedan deo opozicije može da ima politiku oličenu u mržnji, u nasilju, u pretnjama, ali sa druge strane ta njihova politika nikako ne sme, ne može i ne treba da postane osnovni modalitet društvenog ponašanja u Srbiji.

O čemu se radi? Mislim konkretno na tri stvari. Prva stvar, sloboda medija, sloboda mišljenja, sloboda govora i sloboda izražavanja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kakva Srbija i jeste. Mediji imaju autonomno pravo da se bave uređivačkom politikom.

Upravo taj deo opozicije je i izradio i definisao strategiju o privatizaciji medija. Da li je normalno da lideri jednog dela opozicije dozvole sebi da prete glavnom i odgovornom uredniku jednog dnevnog lista i njegovim novinarima samo zato što im se ne sviđa način na koji oni izveštavaju i na koji rade svoj posao?

Da li novinari treba da brinu za svoju bezbednost, naročito nakon dešavanja ispred televizije „Pink“? Podsetiću vas, gde su pristalice jednog od tih lidera opozicije i fizički nasrnule na novinarku. Da li je logično da lideri te opozicije vrlo otvoreno na konferenciji za novinare, kaže, parafraziraću – ja vam obećavam kada dođem na vlast, bukvalno vaša televizija neće postojati?

Da li je to ta demokratija na delu za koju se zalažu? Na njihovu veliku žalost ni u daljoj ni u bližoj budućnosti to se neće desiti. Samo pre nekoliko dana, podsetiću vas, jedan od dnevnih listova je na svojoj naslovnoj strani objavio da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić partneri ratno-huškačke politike. Pa da li je neko iz SNS i SPS odreagovao na način kako je odreagovao ovaj deo opozicije, da li je pretio bilo kojem novinaru, da li je ušao u bilo koju redakciju? Naravno da nije, jer poštujemo slobodu medija.

Ja samo insistiram da nadležni organi i nadležne institucije rade svoj posao, jer smatram da mediji moraju biti nezavisni, moraju biti slobodni i moraju biti oslobođeni svake vrste pritiska.

Druga stvar, da li je logično da 15 studenata blokira rad jednog Rektorata, da 15 nazovite studenata ne dozvoli rektorki univerziteta da obavlja svoj posao? Da li je to akademsko ili političko pitanje?

Koliko je meni poznato, ministra u Vladi Republike Srbije biramo mi poslanici, a nas poslanike biraju građani, a ti koji su bili, njih 15 ili koliko ih je već bilo, su građani, predstavnici jedne od političkih opcija. I opšte je poznato i dobro je poznato koje političke opcije. Dakle, klasična zloupotreba dece u političke svrhe i to je nešto što smo već videli, znate? To je bleda kopija onog nekadašnjeg DOS-a.

I na kraju da li je logično da oni koji protestuju dođu ispred kuće nekoga ko samo obavlja svoj posao, bez obzira iz koje političke partije dolazio? Ne dolazi iz SPS, dolazi iz SNS, reč je o zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću. Da li je logično i normalno da dođu nekome ispred kuće i da mu prete? Pa šta je to što mi svi treba da očekujemo u narednom vremenskom periodu, da nam dođu na prag, da nam uđu u kuće? Pa da li naša deca mogu da se osećaju sigurno?

Dakle, na osnovu svega ovoga mi samo insistiramo na reakciji nadležnih organa i nadležnih institucija. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aleksandar Šešelj i ja kao da smo se dogovarali oko teme o kojoj ćemo danas da govorimo, samo se ne slažemo u jednom, a to je da Sulejman Ugljanin, naravno, apsolutno nema podršku vladajuće koalicije, niti bilo koje političke stranke unutar vladajuće koalicije za sve svoje aktivnosti i za sve ono što želi da učini u narednom vremenskom periodu.

Ja bih krenuo od toga da imamo pre svega jedan, naravno, mnogo puta do sada sam to ponovio ovde u parlamentu, valjda je interes svih nas narodnih poslanika koji imamo poverenje, dobili poverenje, imamo legitimitet građana, da branimo i štitimo interese naše države, da štitimo nacionalne i državne interese i teritorijalni integritet i suverenitet naše države.

Sada imamo na drugoj strani jedan vrhunac političkog ludila, pre svega od strane tzv. „prištinskih vlasti“, ali nažalost i jedan deo opozicije koji nije u sali već duže vreme isto priča kao i tzv. „prištinske vlasti“, isto imamo to tužakanje naše države u inostranstvu od strane tog dela opozicije. Lično mislim i stav poslaničke grupe SPS je da to veoma štetno deluje na interese Srbije, naročito u trenutku kada se rešavaju ključna pitanja, pitanja koja su od nacionalnog i državnog interesa za Srbiju.

Tragikomično je naravno da Sulejman Ugljanin koji je od 2000. godine pa do 2016. godine aktivno učestvovao u političkom životu Srbije, obavljajući pri tome i značajne državne funkcije, a i u aktuelnom skupštinskom sazivu, podsetiću vas, njegova stranka ima poslanički mandat, danas govori o nekakvoj, kako je to i gospodin Šešelj rekao, okupaciji Sandžaka od strane Srbije i traži rešavanje statusa Sandžaka.

Da se podsetimo, gospodin Ugljanin je bio narodni poslanik u više saziva Narodne skupštine, ministar u dve vlade, koje su se zalagale za teritorijalnu celovitost i državni integritet Republike Srbije.

Sve vreme dok je bio ministar zadužen za regionalni razvoj, od 2008. do 2014. godine, upravljao Kancelarijom za nedovoljno razvijena područja i bio član Odbora Fonda za razvoj Republike Srbije, ispravite me ako grešim, govorio je da je Srbija naša zemlja. Ponavljam, govorio je da je Srbija naša zemlja. Danas razotkriva svoje pravo lice, zaboravljajući da je raška oblast bila srce srednjovekovne srpske države.

Kao što je prošle godine pozvao Bedžeta Pacolija, tzv. ministra spoljnih poslova samoproklamovane države Kosovo, da u svojstvu zamenika premijera i ministra spoljnih poslova Republike Kosovo prisustvuje sednici Nacionalnog veća Bošnjaka i na taj način javno priznao tu samoproglašenu državu, tako sada ide još dalje u kršenju zakona i Ustava države Srbije, pozivajući međunarodnu zajednicu što, navodno, ne štiti Sandžak od Srbije. Na ovaj način pokušava, to je naše mišljenje, da destabilizuje situaciju u Raškoj oblasti, izmišljajući navodne probleme.

Svesni smo da gospodin Ugljanin, koji u vreme obavljanja svojih funkcija u državi Srbiji nikada nije postavio pitanje Sandžaka, sada u stvari želi medijsku pažnju, zarad sticanja jeftinih političkih poena i zarad pokušaja da se na neki način povrati na političku scenu Srbije. A ako bi se povratio, onda bi verovatno opet govorio da je ovo naša država, da je ovo naša Srbija. Ne mislimo da mu treba posvećivati preteranu pažnju, jer on to i želi, on želi medijsku pažnju, želi senzacionalizam, ali postoje neke granice, znate, koje je gospodin Ugljanin odavno prekoračio.

Mi pitamo, i tu se slažem sa gospodinom Šešeljem, da li konačno nadležni organi i dalje treba da tolerišu ovakvo ponašanje, ili konačno treba na adekvatan i pravi način da odreaguju?

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo poslanici, iskoristiću prva tri minuta da postavim nekoliko pitanja. Najpre pitanje ministru Antiću.

Znamo da je cilj ministarstva na čijem ste čelu unapređenje energetske efikasnosti i rešavanje ekoloških problema koji mogu biti posledica korišćenja različitih energenata i da se kao zemlja okrećemo obnovljivim izvorima energije. Znamo da ste pre nekoliko dana potpisali ugovore sa 24 lokalne samouprave, gde ministarstvo i Vlada bespovratno subvencionišu projekte unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je do sada, koliko mi je poznato, najveći iznos koje je ministarstvo opredelilo iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti.

Do sada podizanjem energetske efikasnosti u 53 objekta uštedili smo 40%, što ostavlja prostor da se taj ušteđeni deo novca investira u nešto drugo na nivou lokala. Pošto su do sada na konkursima učestvovale lokalne samouprave, i to za objekte od javnog značaja, škole, vrtići, domovi zdravlja, moje pitanje je sledeće - da li se planira mogućnost da građani i eventualno pravna lica konkurišu za dodelu sredstava, kako bi i njima bilo dostupno unapređenje energetske efikasnosti, mislim, pre svega, na stanove, kuće i poslovne objekte?

Sledeće pitanje prof. dr Slavici Đukić Dejanović, Vlada Republike Srbije u svom dosadašnjem radu pitanje loše demografske slike Srbije stavila na sam vrh svojih prioriteta, zato bih iskoristio priliku da postavim pitanje resornoj ministarki koje se odnosi na konkretne odgovore države na demografske probleme – na koji način Kabinet za demografiju i populacionu politiku na čijem ste čelu, sarađuje sa jedinicama lokalne samouprave, koliko sredstava je uloženo ove godine u finansiranje mera populacione politike širom Srbije i da li već sada imate konkretne rezultate tih aktivnosti?

I poslednji minut da iskoristim samo, gospodine Ružiću, sektor na čijem ste vi čelu, značajan je jer od efikasnosti stručnosti i posvećenosti državnoj upravi i organa lokalne samouprave, zavisi u krajnjoj liniji i kvalitet života građana i ostvarivanje njihovih prava. To se prepoznaje, pre svega, na nivou lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica u kojima građani žive i rade, leče se i obrazuju. Činjenica je da lokalne samouprave nemaju dovoljno sopstvenih sredstava koje mogu da investiraju, odnosno da održavaju u gradu novu infrastrukturu. U vezi sa tim pitao bih vas – ima li načina da ih država odnosno vaše ministarstvo pomognu lokalnoj samoupravi u realizaciji infrastrukturnih projekata.

I veoma kratko kada je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine – koje mere i aktivnosti ministarstvo na čijem ste čelu, gospodine Trivan, preduzima kako bi se obezbedili kvalitetni projekti u sektoru zaštite životne sredine, što je osnov za privlačenje neophodnih investicija i da li će Srbija uspeti da u skorijem periodu otvori pregovaračko Poglavlje 27. i time nastavi svoj evropski put u ovoj oblasti?

Molio bih vas samo za kratke odgovore. Neću koristiti narednih tri pa dva minuta da bi koleginica mogla da postavi pitanje. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -