Hvala poštovana predsednice, konačno sam došla na red.
Ovo je zaista neozbiljno da se ovde otvara jedna politička tribina koja nema apsolutno ni jedne dodirne tačke sa dnevnim redom. Ako pričamo o opštim stvarima, ovde neko nekoga zastupa bez punomoćja. Mi smo ovde napravili jednu sudnicu, tužilaštvo, ne znam šta je i hvala vam u svakom slučaju.
Želim ispred poslaničke grupe PUPS da izjavim iskreno saučešće porodici, nadam se i svim ostali poslanici koji su ovde, porodici nedavno tragično preminulog policajca koji je ostavio svetlu uspomenu na nas ovde u Skupštini i da konačno pređemo na dnevni red.
Gospodine ministre, ja pre svega želim da se zahvalim za vaš izuzetan trud i rad koji ste vi inače svojim životnim stavom potvrdili dugi niz godina i kao dobar parlamentarac odnosite se profesionalno prema svom poslu. Sve ove zakonske okvire i ovaj set zakona o policiji podržaćemo, naravno, u celini. Hvala vam što ste omogućili kao dobar parlamentarac da možemo svi da se uključimo i da dajemo svoje sugestije i predloge koje ste vi na jedan zaista korektan način i usvajali.
U delu zakona koji se odnosi na organizaciju i nadležnost policije izvršene su određene izmene koje se tiču direkcije policije, čije su nadležnosti sada proširene tako da je ovaj organ, pored svojih ranijih nadležnosti, članom 24. sada dodatno ovlašćen da donosi strateške procene javne bezbednosti, da donosi strateški plan policije i učestvuje u izradi kadrovskog plana, da se bavi poslovima međunarodne operativne saradnje i da radi na rešavanju statusnih pitanja građana u izdavanju javnih isprava iz svog delokruga.
Članom 75, koji se odnosi na uslove za proveru identiteta lica, pored slučaja koji su taksativno nabrojani u do sada važećem članu 42. Zakona o policiji, dodat je još jedan slučaj kada se vrši provera identiteta lica, a to je kada ono neovlašćeno prikuplja podatke o licu, objektu ili prostoru koji se bezbdonosno štiti. Takođe, dodat je novi stav kojim policijski službenik može uskratiti obaveštenje o proveri identiteta ako se time služi za obaveštavanje o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti i ako bi to moglo ugroziti postizanje cilja provere.
U članu 76. dodato je da se provera identiteta može učiniti bez znanja lica ako postoje osnovne sumnje da je to lice učinilac krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti.
U članu 77. stav 1. u odnosu na postojeći tekst dodato je da se utvrđivanje identiteta vrši ako se na drugi način ne može proveriti identitet lica ili na osnovu posebnog zahteva nadležnog organa. Takođe, dodat je novi stav 3. kojim se određuje dalje postupanje kada se utvrdi identitet, odnosno kome se ti podaci šalju.
U članu 79, koji se odnosi na pozivanje, u odnosu na sadašnje rešenje predviđa se da ako se radi o osumnjičenom, on se u pozivu mora obavestiti i da ima pravo na branioca. U članovima 93. i 94. znatno detaljnije je utvrđeno postupanje u slučajevima privremenog oduzimanja predmeta.
Predlogom ovog zakona se po prvi put preciziraju pitanja vezana za postupak bezbednosne provere, koja su u dosadašnjem zakonu bila samo pomenute, a regulisala su se pretežno podzakonskim aktima. U članu 102. predviđeno je prema kome se vrši bezbednosna provera, a u članovima 141. do 144. sam način vršenja bezbednosnih provera koje su predviđene u tri nivoa, u zavisnosti od obima podataka.
U delu koji se odnosi na sredstva prinude i njihovu upotrebu, član 105, i pored svih ranije postojećih sredstava, sada su pridodati i raspršivači sa nadražujućim dejstvom i elektromagnetna sredstva.
U članu 108. predviđena je mogućnost da u kontroli upotrebe sredstava prinude učestvuje tročlana komisija, a ne samo jedan ovlašćeni policijski službenik.
U članu 137, gde se govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa u policiji, precizirano je da kandidat mora imati prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije najmanje pet godina neprekidno pre dana podnošenja prijave. U članu 138. izmenjeni su uslovi koji predstavljaju smetnje za zasnivanje radnog odnosa, pa je predviđeno da se ne mogu primati kandidati koji su bili osuđivani na kazne zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Sadašnja zabrana se odnosi na one koji su bili kažnjivani na duže od tri meseca, a dodato je da se ne mogu zaposliti ni oni koji su bili prekršajno kažnjavani za prekršaj iz oblasti nasilja ili ako se utvrdi da postoje bezbedonosne smetnje.
U članu 166. predviđaju se izmene o načinu sistematizacije položaja zaposlenih, i to da se umesto dosadašnjih zvanja - policajac, inspektor, policijski savetnik, uvodi manji broj vojničkih činova, od mlađeg vodnika do generala policije, što će naravno inovirati i jako poboljšati rad u policiji, da bi svako mogao da stekne uslove i znanja koja su potrebna u ovom sektoru i Ministarstvu.
Predlog zakona o javnom okupljanju. Ovde bih rekla par reči u odnosu na ranije važeći zakon. U članu 3. definisano je da se pod okupljanjem smatra okupljanje više od 20 lica radi promocije sopstvenih stavova. U članu 7. definisano je da se javna okupljanja po pravilu održavaju između šest i 24 časa, ali je u prethodnom zakonu bilo više preciznijih odredbi kojima su se precizirali skupovi na javnim saobraćajnicama.
Vi ste inače jako lepo objasnili na javnim raspravama i danas ste lepo objasnili ovo okupljanje više od 20 lica radi promocija sopstvenih stavova. Znači, neće biti organizator, okupiće se ljudi koji žele da iznesu svoje stavove i to je sasvim u redu. Vi ste to savršeno i u duhu 21. veka i uradili, što mi je jako drago, što ste uskladili sve sa evropskim standardima koji su neophodni da bi mogli civilizacijski, naravno, dalje da napredujemo.
U članu 12. rok za prijavu okupljanja je znatno pomeren sa ranijih 48 sati pre početka na pet dana pre vremena određenog za početak okupljanja. U članovima 15. i 16. promenjena je pravna zaštita prava na okupljanje u slučajevima odbijanja izdavanja odobrenja. Po ranijem zakonu o odbijanju su hitno odlučivali najpre mesno nadležni viši sud, a postojalo je pravo žalbe vrhovnom sudu, a u oba slučaja bili su propisani kratki rokovi sudovima za donošenje odluka. Sada se predviđa da se žalbeno rešenje podnosi direktno ministru unutrašnjih poslova, a da se protiv njegovog rešenja može voditi upravni spor.
Poštovani gospodine ministre, vi ste dali jedan veliki doprinos i prepoznali ste, to je meni drago, jer je to vaš životni stav, što se tiče nasilništva u porodici. Meni je jako drago da ste vi to prepoznali i da ste dali podršku. Međutim, vi tu morate da imate i podršku Ministarstva pravde. Ja se iskreno nadam da ćete vi naći jedan dogovor gde bi se napravio zaista jedan zakonski okvir sa Zakonom o policiji, da biste imali veću podršku, veće nadležnosti što se tiče svih ostalih pravnih okvira koje može policija da primenjuje što se toga tiče.
Nasilništvo u porodici je već jedan veliki problem koji ste vi, naravno, prepoznali i vidim da ste uklopili koliko ste mogli kao resorno ministarstvo u Zakon o policiji. Međutim, Ministarstvo pravde, već u Krivičnom zakonu postoji donošenje mera po hitnom postupku i udaljavanje iz porodične kuće ili porodičnog stana gde živi taj nasilnik, ali nasilje se vrši u više vrsta. Nije samo pitanje fizičkog nasilja, pitanje je i mentalnog i ostalih nasilja koja se vrše u porodici nad decom i nad majkama te dece. Tako da, pravosuđe takođe mora i tužilaštvo da ima više razumevanja, to je sve vezano za Ministarstvo pravde.
Tužilaštvo odbacuje mnoge stvari, i mnoge stvari ne rešava koje policija dostavlja. Mi nemamo, jednostavno primenu onog postojećeg Krivičnog zakona koji imamo, jer i Krivični zakon koji već postoji, predviđeno je i društveno koristan rad, i za sve ostale stvari koje se uklapaju u ovo nasilništvo. Nasilništvo je i to što mnogi roditelji, samohrane majke, ne plaćaju za decu izdržavanje i sve ostalo, to ćemo još u okviru zakona koji će, ja se iskreno nadam set zakona iz Ministarstva pravde, koji će gospodin Selaković pripremiti.
Ja vam se ministre zahvaljujem na vašem trudu i radu, koji je opšte poznat u ovom gradu i u ovoj državi, i nadam se da ćete uspeti da nastavite i dalje da regulišete ceo taj rad policije, da bi mogli građani da zaista imaju jedan red i mir. Zahvaljujem se.