Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Udovičiću, gospodine Peruničiću, koleginice i kolege narodni poslanici i svakako građani koji danas prate ovaj naš rad, prvo bih da čestitam našem Ministarstvu i našem ministru na odličnoj organizaciji Evropskog prvenstva. Hoću da kažem da je ovo Evropsko prvenstvo postiglo sve rekorde u gledanosti, u broju utakmica, u broju ekipa.
Gledala sam neke komentare posle našeg prvenstva. Mogu da kažem da je na mnogim stranim televizijama Srbija bila pohvaljena, da je ovo veliki uspeh za Srbiju, a naročito zlatna medalja naših momaka. Oni su ponovo dobili nagradu od svetske vaterpolo ustanove da su najbolja ekipa u Evropi. Zatim, naš Dejan je dobio nagradu kao najbolji trener, da ne spominjem naše sportiste, jer ja smatram da su svi naši vaterpolisti najbolji, mada su tu i neki istaknuti kao pojedinci.
Takođe, želim da vam se zahvalim na dosadašnjem radu, da kažem uspešnom radu, jer kao sportista ste navikli da se bavite, da radite, da se odričete, da trenirate, tako ste nastavili i u ovoj politici.
Nadam se da će naše Ministarstvo uspeti da mnoge stvari koje se stavljaju kao primedbe, da se ubuduće srede i mnoge stvari ste prihvatili. Da ne ponavljam sada, pošto sam i ja iz Vojvodine, da ne ponavljam saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom, zatim, mnoge vaše saradnje sa svim klubovima, sa udruženjima, javna slušanja, vaša saradnja sa skupštinskim odborima i saradnja sa ministarstvima su na nivou.
Jedino što želim da kažem to je da me jako obradovala vaša saradnja sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer i jedna i druga delatnost se bave decom, vaspitanjem i odgojem dece.
Sada kada sam kazala vaspitanje, moram da kažem da smatram da je vaspitanje kod nas malo na nezavidnom nivou. Nažalost, mi smo devedesetih, pa i nešto ranije, imali problema u ovoj državi, imali smo sankcije, imali smo bombardovanja, nemaštinu. Posle su nastupili problemi u celom svetu, tako da mi jednu grupu roditelja, opet kažem, nažalost, imamo koji su odrastali u tako teškim situacijama, na neki način ni oni nisu dovoljno vaspitani, pa ni oni svojoj deci ne mogu da pruže to vaspitanje. Zato apelujem na sve trenere, na sve profesore fiskulture, na Ministarstvo prosvete, učitelje, da od predškolskog krenemo sa vaspitanjem dece.
Što se tiče zakona, ne bih ponavlja sve ove članove. Materijal smo dobili na vreme. Proučila sam ga, verujte, ali ne bih sad sve to ponavljala. Mnoge stvari koje ste primetili kao ministar, te finansije, koliko možete da pomognete u ovom trenutku porodicama, nadam se da će ta pomoć biti i veća, stvarno su pozdravili i sportski radnici i roditelji kad su u pitanju zdravstveni pregledi, pa ograničenja na 20% u lokalnim zajednicama, 15% da se posveti deci, a nadam se da ćete uvažiti i diskusiju koleginice Filipovski i da nećete nešto odvojiti i za žene. To je neka naša budućnost kojoj se mi nadamo.
Zatim, htela bih da kažem, pratila sam ovaj zakon i drago mi je što ima nekih ograničenja, ali recimo u članu 136. tačka 15) govori se o sportskim terenima, halama i o vlasništvu lokalne zajednice. S obzirom da smo uspeli da 20% ograničimo maksimalno isto iznos koji daje lokalna zajednica, da li možemo tu nešto da uradimo? Jer, kako god su nekadašnji ljubimci lokalne zajednice dobijali većinu novca, a nisu imali razlog za to, nisu imali uspehe, tako se radi, verujte, i sa terenima.
Ja znam da vi nemate čarobni štapić da možete odjednom napraviti da sve bude u redu u sportu, ali se nadam da ćete doći, pošto su se mnoge kolege zahvaljivale, ja se nadam da ćete doći i pozivam vas da dođete u Sremske Karlovce, da obiđete, da vidite stanje kod nas. Ja sam završila tamo učiteljsku školu i imala sam fiskulturnu salu deset sa deset. U toj fiskulturnoj sali danas rade naši učenici Prve karlovačke gimnazije iz 1871. godine. Verovatno tada nije ni bio predviđen taj prostor, ali to je jedan podrumski prostor u kome deca rade.
Za karlovačku gimnaziju drugi otvoreni prostor je dvorska bašta, koja je negde oko 300 metara od gimnazije. E, sad, osnovna škola nije imala nekoliko meseci svoju fiskulturnu salu, dobili smo je davno, prokišnjavala je, pa je od tog prokišnjavanja stradao pod, tako da deca nisu dugo mogla da rade. Sada je to negde pri kraju.
Nemamo npr. ni jedan bazen, mada smo tu blizu novog sada, svi nas šalju u Novi Sad. U nadi da će vaše Ministarstvo i nas posetiti i da će nastaviti ovako sa ozbiljnim radom, ja vam se zahvaljujem na svemu ovom što ste postigli i vi i gospodin Peruničić i kao sportisti i sada u politici. Hvala. I, samo da kažem da ćemo glasati za ovaj zakon, PUPS, oberučke.