HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2020.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku želeo bih da uputim čestitke novoizabranom rukovodstvu Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega predsedniku Ivici Dačiću, potpredsednicima, kojih ima šest, i generalnom sekretaru Narodne skupštine. Želim im uspešno vođenje sednica Skupštine i svih skupštinskih poslova koji su u nadležnosti predsednika i potpredsednika.

Danas kad govorimo o Zakonu o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se uvedu neka nova ministarstva.

Osnivanje tri nova ministarstva će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u tim oblastima i poboljšati stanje takođe u tim oblastima. Ja ću se težišno zadržati danas na ova tri ministarstva, ukazujući na neke dobre predloge koji su uokvireni u ovim ministarstvima.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pre svega, u stavu 2. ovog člana biće detaljno uređena opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, mada i do sada Republika Srbije je pružala najviše standarde u oblasti položaja nacionalnih manjina.

Stavom 3. predviđa se detaljnija uređenost ravnopravnosti polova, antidiskriminaciona politika, kao i pitanja u vezi unapređenja rodne ravnopravnosti. Ovo ministarstvo bi trebalo da posebnu pažnju poklanja antidiskrecionoj politici, jer postoje veoma osetljive grupe stanovništva, koje trpe diskriminaciju, prvenstveno deca, starije osobe i marginalne grupe stanovništva.

Stavom 4. definišu se oblasti pripremnog popisa kojim se uređuje položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva. Kada govorimo o propisima koji uređuju položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva smatram da je jedan od prioritetnih zadataka ovog ministarstva priprema predloga o izmenama i dopunama Zakona o udruženjima, a posebno izmena člana 10. u kojem je definisano da udruženja mogu osnovati najmanje tri osnivača, što ne doprinosi reprezentativnosti udruženja.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativna organizacija koja ima oko 650.000 članova, je pokrenuo inicijativu o izmenama Zakona o udruženjima i ovo ministarstvo bi trebalo upravo sa reprezentativnim udruženjima, odnosno Savezom penzionera Srbije, usaglašavati izmene i dopune novog Zakona o udruženjima.

Članom 20. Predloga zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o porodici, demografiji, koje bi obavljalo poslove državne uprave i odnosi se na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, podršku i decu, unapređenje i razvoj demografske politike i druga pitanje. Osnivanjem ovog ministarstva pokrećemo strateška pitanja od interesa za državu Srbiju.

Ako znamo da Srbija sve godine gubi jedan osrednji grad sa oko 30.000 stanovnika, onda je ovo prava stvar da konačno posvetimo pažnju ovom problemu. Mi smo u dosadašnjem periodu stalno govorili o ovom problemu i bila su nam puna usta, ali u praksi nije to bilo sasvim onako kako smo promovisali.

Navešću samo grad Niš iz koga dolazim. Odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša svake godine podnosi predloge za izradu budžeta grada Niša, imajući u vidu da su to sve realni predlozi, ekonomski opravdani, i ostvarljivi, delimično se ugrađuju u budžet grada Niša.

Nažalost, jedan predlog koji je iz domena ovog ministarstva, odnosno biće iz domena ovog ministarstva godina se ne prihvata u Nišu, a to je predlog podrške rađanja i roditeljstva.

Naime, PUPS insistira da grad Niš ima isti tretman prema svim trudnicama i porodiljama na teritoriji grada Niša, odnosno da svim porodiljama koje nisu u radnom odnosu grad isplaćuje mesečnu nadoknadu u iznosu od 10.000 dinara na mesečnom nivou, a u trajanju od jedne godine. Po statističkim podacima takvih slučajeva ima oko 600, što bi na godišnjem nivou iznosilo oko 72 miliona dinara, što nije veliki izdatak za grad Niš. Nažalost, prethodnih godina nije bilo sluha za taj predlog.

Sada grad Niš, po prvi put u svojoj istoriji, na čelu ima ženu, odnosno za gradonačelnicu je izabrana gospođa Dragana Sotirovski i nadamo se da će konačno ovaj predlog PUPS-a ući u budžet grada, imajući u vidu da je Dragana porodična žena.

Godine 2016. gospodin Aleksandar Vučić u ulozi premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije donosi odluke da sednice Vlade izmesti iz Beograda i iste drži u Nišu, odnosno, kako bi mi rekli, u Niš. Tada su, kao zaduženje ministra za regionalni razvoj, pokrenuta neka pitanja koja su težišno bila usmerena prema jugoistočnoj Srbiji i u saradnji sa kabinetom ministra za regionalni razvoj, u saradnji sa SANU, pokreće i realizuje projekte na obnovi i oživljavanju srpskog sela.

Konačno, Predlogom zakona o ministarstvima osniva se i ministarstvo za brigu o selu. Članom 23. predlogom zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu a radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina. Reorganizacija postojeće strukture ministarstva i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za opstanak srpskog sela, a samim tim i opstanak Srbije, jer znamo da je srpsko selo uvek u najtežim slučajevima hranilo Srbiju.

Izneću samo deo podataka koji ukazuju na sumornu sliku sela i puno opravdanje za osnivanje ovakvog jednog ministarstva. Podatke je obradio naš poznati publicista Milan Gulan. Iz ovih podataka videćete da i uloga i poslovi koje će obavljati ministarstvo za brigu o selu biće veoma veliki.

Procenjeni broj stanovništva u Srbiji u 2019. godini je oko 6.945.235 osoba koji žive u 2.487.886 domaćinstava. Polna struktura 51,3% čine žene i 48,7% čine muškarci. Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika, što iznosi 40,5% stanovništva. Ovo je potvrda da je ovo ministarstvo veoma bitno, jer mora da vodi brigu o 40% stanovništva Republike Srbije.

U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi, između 30 i 40.000 stanovnika. Ako se tako nastavi Srbija će u nekom narednom periodu ostati bez svojih žitelja.

Stanje u selima. Ja bih vas molio da propratite ove podatke koji su frapantni. Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi izumiranja. U 86% naselja opada broj žitelja. U 1.034 sela je manje od po 100 žitelja. U 550 ima manje od 50 stanovnika. U Srbiji, čak 73% sela nema dom kulture, što znači da ovo ministarstvo sa Ministarstvom za kulturu i informisanje mora biti u neposrednoj komunikaciji radi obezbeđivanja. Starije generacije sećaju se da je ranije, maltene, u svakom selu bio dom kulture.

U Srbiji oko 50 praznih naselja, dok još njih 85 ima manje od po deset stanovnika. U velikoj broju naselja postoji veliki broj praznih kuća i veliki broj kuća koje se prazne. U 230 sela nema osnovne škole. Čak u 173 osnovne škole u 2015. godini imali smo samo po jednog đaka. U 500 sela nedostaju asfaltni putevi i veza sa svetom. U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. U 2.760 sela nema vrtića. Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo sa 43,6 godina života u zavisnosti od grada gde je 41,3 godine. U dve trećine sela 2.140 nema ambulante. Onda možemo videti kakva je uloga Ministarstva zdravlja da se ovaj problem sa ovim ministarstvom rešava.

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 ha poljoprivrednog zemljišta površine, od toga je obradivo nešto oko četiri, dok je preko 840.000 ha neobrađeno i zaparložene zemlje. Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 ha, a učešće stočarstva u ukupnoj proizvodnji je oko 35% za razliku od svetskih podataka da je to preko 60%. U Srbiji se uzgaja mali broj stoke. Što se tiče mehanizacije, mehanizacija koju poseduju srpska domaćinstva ili gazdinstva je u proseku stara 20 do 25 godina.

Bez obzira što je vodni režim veoma povoljan u Srbiji, samo 3% se koristi u navodnjavanju, otprilike 100.000 ha zemljišta, dok je taj prosek u svetu 17%. Osigurava se samo 10% površina i imanja. Penzioni fond uplaćuje samo 155 hiljada i 720 poljoprivrednika. Na početku 2000. godine u Fond je novac uplaćivalo preko 500.000 poljoprivrednika, a prosečna penzija poljoprivrednih penzionera je nešto iznad 10.000, što govori da je to veoma malo i da je nemoguće živeti sa tom cifrom. Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Ako se nastavi ovako i ako se ne preduzmu konkretne mere i preko ministarstva novog za selo i preko ostalih ministarstava, biće još katastrofalnije.

Iskoristiću neke podatke koje je obradio prof. dr Subić, višegodišnja saradnja odnosa u prethodne četiri godine Vlade Republike Srbije i SANU, prve te vrste u novoj istoriji Srbije, već je dala dva veoma značajna i konkretna učinka.

Prvo, misija obnove zadrugarstva koju su 2017. godine pokrenuli kabinet Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i zadužen je akademik Vladan Škorić, predsednik akademskog odbora za selo, premašili su sva očekivanja.

Za nepune tri prateće godine vraćen je duh i vera u udruživanje, pri čemu snažno svedoči podatak da je u tom periodu na teritoriji Srbije osnovano čak 750 zadruga. To je podatak za istoriju i za ponos cele Srbije. Uspeh akcije „500 zadruga u 500 sela“ je doprinelo i što je u zadrugama dodeljeno podsticajnih sredstava u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, a to je bio novac za osnovna stada, višegodišnje zasade, opreme, mehanizaciju, a dobilo je ukupno 152 novoosnovane ili već postojeće zadruge.

Drugo, posle višegodišnjih upozorenja akademskog odbora za selo SANU da više decenija propadaju sela u Srbiji, koje gotovo niko nije uvažio na pravi način, kabinet ministra za regionalni razvoj je predložio, a akademik Škorić oberučke prihvatio osnivanje nacionalnog tima za preporod Srbije.

Ideja je naišla na ogromno interesovanje, tako da taj tim danas broji 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agronomije, infrastrukture, zdravstva, prosvete, kulture, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i slavnih reditelja, glumaca, pesnika, muzičara čiji su koreni na selu. Svojim prisustvom i otvorenom podrškom na konstitutivnoj sednici održanoj 13. juna 2019. godine, izradu programa za spas i preporod sela Srbije, snažno je podstakao i podržao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Podrška je stigla i od njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja, od Matice srpske, Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine i skoro svih bitnih institucija koje se bave selom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS-a će svakako podržati ovaj zakon i naročito glasati za, uz potrebu da se zahvalim onim ljudima koji su pripremali sadržaj ministarstava na ovakvoj odluci. Nacionalni tim za preporod sela Srbije sačinio je program za preporod sela Srbije. promovisan je u Palati Srbije 9. oktobra 2020. godine. Program je poziv na akciju da se zaustavi propadanje srpskog sela i zaštite strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdskom planinskim područjima, da nas ne zadesi usud puste zemlje.

Program za preporod sela Srbije, kao nadstranački dokument od nacionalnog značaja predlaže konkretna rešenja, od kojih neka ako se primete mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito na bolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu.

Između ostalog, prelaže se formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebno finansijske podsticaje za mlade bračne parove, žene i dece koje žive na selu, ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, dodela kuća onima koji žele da žive na selu i obrađuju zemlju po najpovoljnijim uslovima, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Predlaže se i osnivanje nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, osnivanje državne agrarne razvojne banke i poljoprivredne komore Srbije. Nacionalni program za preporod sela Srbije je sveobuhvatan dokument u kome su razrađene sve oblasti od ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i drugih segmenata poljoprivredne proizvodnje. U okviru društvenog standarda program obrađuje zdravstvenu, kulturnu na selu seoske škole, kulturu i sport. Novu nadu ljudima na selu uliva činjenica da je na investicionom petogodišnjem planom za budućnost preporoda naše zemlje Srbije 2025. godine, vrednog 14 milijardi evra, ogromna sredstva planirana su za rekonstrukciju regionalnih, lokalnih puteva, kao i da mnoga sela u Srbiji dobiju kanalizacionu mrežu i čistu pijaću vodu. To je zalaganje i obećanje predsednika države, a sve seoske i ljudi koji žive na selu su oduševljeni sa takom jednom podrškom.

Još optimizma donela je izjava premijerke i mandatarke za formiranje buduće Vlade Srbije Ane Brnabić, koja je na svečanoj promociji izjavila da će nacionalni program za preporod sela Srbije imati pred sobom pri pisanju svog ekonomskog ekspozea, na predstavljanju programa nove Vlade Republike Srbije. Program je poziv za akciju - sela Srbije čekaju sa punom verom.

Kao što sam već kazao, u danu za glasanje, PUPS će podržati ovaj zakon i glasati za.

Još jednom zahvaljujem na pažnji.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri i gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije, zakonu kojim se regulišu uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Samim tim, obezbeđuje se i sigurnost kako za pojedinca pripadnika vojske, tako i za porodicu istog pripadnika vojske, što u dosadašnjem periodu nije bilo baš tako.

U objedinjenoj raspravi govoriću o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije, jer odbrana je funkcija države kojom se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa koji se stavljaju iza najviših vrednosti i opštih potreba građana. Takođe, govorićemo i o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Srbije, kao najvišeg strateškog dokumenta, čijim sprovođenjem se štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, kao i briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije. Svedoci smo da su sada veoma ugrožena prava tog dela našeg naroda u državama van Republike Srbije.

Skupština će raspravljati i o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O svim ovim predlozima i zakona i strategije dosta je govoreno, a ja ću ukratko ponoviti neke stvari i ukazati na neke konkretne stvari koje poboljšavaju prethodna dokumenta i zakone i strategije.

Ova odluka je u skladu sa Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Vojske Srbije. Upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se takođe značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU.

Gospodine ministre, malopre ste pitali da li će poslanici podržati ove zakone i ove strategije, mislim bez imalo sumnje da će velika većina narodnih poslanika podržati i zakone i strategije i odluke, a poslanička grupa PUPS u danu za glasanje glasaće za ove izmene zakona, strategija i odluka.

Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije proizilaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema bezbednosti, kao i potrebe usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni zakona koji je donet 2018. godine, otklanjanje uočenih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima koja stvaraju nedoumice prilikom primedbe odredaba ovog zakona.

Predloženim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, kao i za uvođenje nekih činova koji su postojali u ranijem periodu i sve to radi efikasnijeg rukovođenja i obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije sa mogućnošću predvidivog karijernog vođenja profesionalnih vojnih lica.

Članom 1. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 22. uvođenjem činova vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, a u cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu Vojske Srbije, čime bi se izbeglo da pojedine starešine provedu veoma dugi vremenski period u jednom činu, što je ujedno i bio negativan motivacioni faktor za oficire, odnosno podoficire kada se duži period nalaze u jednom činu.

Takođe, obezbeđuje se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službi u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice za prijem u profesionalnu vojnu službu, a cilj izmena i dopuna je da se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika, već da isti ostanu u službi i da im se omogući pravna i egzistencijalna sigurnost. I sami ste u prethodnom javljanju govorili upravo o ovoj izmeni ovog dela zakona i omogućavanju da se 350 podoficira može proizvesti u čin oficira.

Članom 2. Predloga zakona predlažu se izmene u članu 39. stav 1. tačke 7) i 9). Tačkom 7) povećava se starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, čime se proširuje krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu. Dosadašnja granica je veoma nepovoljno uticala na sigurnost i pojedinca pripadnika Vojske i na familiju o daljem statusu njegovom i obezbeđivanju najosnovnijih uslova života porodice.

Dosadašnjim zakonskim rešenjima zakona član 39. i 41. bili su neusaglašeni. Članom 39. stav 1. tačka 7) kojim je regulisan prijem lica u svojstvu oficira do navršene 45 godine, a sa druge strane proizvodnja podoficira u čin oficira bila je ograničena na 43 godina. Sadašnjom odlukom i sadašnjim rešenjem ta se granica izjednačava na 45 godina i omogućuje isti tretman podoficirima koji su završili visoko obrazovanje da mogu konkurisati i postati oficiri u skladu sa postojanjem oficira iz civilnih sektora. I sama činjenica će omogućiti veći broj podoficira koji će preći u činove oficira, a samim tim i velikim svojim iskustvom dotadašnjim radom preneti u dalji rad službe.

Takođe članom 5. i 6. poboljšani su članovi 42. i 43. Data su bolja rešenja u delu prijema u profesionalnu vojnu službu čime se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika već je ideja da ostanu i da im se omogući pravna i egzistencionalna sigurnost, odnosno da se kod unapređenja u viši čin u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme računa i vreme provedeno u činu i statusu profesionalnog vojnog lica na određeno vreme. Dosadašnja rešenja su negativno uticala na status i položaj pripadnika Vojske Srbije dok se ovim rešenjem stvaraju uslovi sigurnosti, kako za pojedinca tako i za njegovu porodicu.

Ovim zakonom se pored pogodnosti za pojedinca pripadnika Vojske Srbije definišu i obaveze pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tako što je propisana obaveza ostanka u Vojsci Srbije najmanje trostruko vreme provedeno u multinacionalnoj operaciji u koju je upućen. Takođe, predviđeno je da u slučaju neizvršenja obaveza pripadnik Vojske Srbije dužan je da plati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom o učešću u multinacionalnim operacijama.

Za jedinice Vojske Srbije je bitno i neophodno da učesnici u multinacionalnim operacijama budu zadržani u profesionalnoj vojnoj službi kako bi preneli iskustva i stečena znanja na profesionalna vojna lica koja će biti upućivana u multinacionalne operacije u nekom narednom periodu. Ta iskustva su veoma bitna za ljude koji nastavljaju tu proceduru slanja u mirovne misije.

Postavlja se pitanje da li će predloženo materijalno rešenje koje se odnosi na obavezu trostrukog ostanka nakon povratka iz multinacionalnih operacija uticati na smanjenje broja lica koja su spremna da prođu odgovarajuću obuku za multinacionalne operacije. Odgovor je svakako, neće biti smanjena zainteresovanost za angažovanje, jer je prethodnih godina vladalo veliko interesovanje za angažovanje po ovom pitanju, ali i pored tog materijalnog stanja ovakva angažovanja predstavljaju veliki izazov za svakog pripadnika Vojske Srbije.

Svakako veoma je pozitivno što se pripadnici Vojske Srbije izjednačavaju sa državnim službenicima u pravima korišćenja godišnjih odmora. Ovo je urađeno dopunom člana 104. postojećeg zakona tačkom 4. kojim je propisano da profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 dana ako ima službu preko 30 godina, što je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Ovim predlogom dopuna i izmena Zakona o Vojsci Srbije na bolji način je uređen prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja iz razloga što ne bi bilo primereno da profesionalno vojno lice zahtev za prestanak profesionalne vojne službe podnosi za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što smo u nekom periodu takođe imali slučajeve. Nemoralno je u tim uslovima omogućiti nekome da izađe iz službe zbog bilo kojih razloga.

Sva nova zakonska rešenja svakako će jačati Vojsku Srbije, ali od posebnog značaja je jačanje Vojske Srbije i odbrambene moći Republike Srbije, odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojom se reguliše povratak najboljih i najhrabrijih vojnika. Vraćanjem elitne 63. padobranske brigade i 72. specijalne brigade u sastav Vojske Srbije.

Danas na sreću imamo u ovoj sali i jednog od komandanata 63. padobranske brigade koji bi mnogo šta mogao da nam kaže o tome, ali svakako ova odluka predsednika države je na najvišem patriotskom nivou.

Da se podsetimo da je 2000. godine stalno rađeno na slabljenju Vojske Srbije raznim zakonskim rešenjima, a 2006. godine po nalogu NATO pakta ukinute su dve slavne brigade 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstva. Dve najslavnije brigade Vojske Srbije koje su tokom ratova 90-tih i NATO agresije 1999. godine podnele najveći teret borbe.

Imam zadovoljstvo da ovde pozdravim i mog kolegu, gospodina Drecuna koji je pratio sve vreme agresije NATO snaga na Srbiju, koliki su doprinos dale i 63. i 72. brigada za specijalna dejstva. Elitne 63. i 72. brigada jesu najmobilnije, najbrže, najobučenije formacije za brzo reagovanje koje se posebno ističe u borbi protiv terorizma i drugih oblika spoljnih pretnji po bezbednost države. Srbija će sada sa ponovo formiranim specijalnim jedinicama značajno podići borbenu gotovost Vojske Srbije radi odbrane Republike Srbije.

Padobranska 63. brigada formirana je u decembru mesecu 1967. godine u Nišu i Nišlije su sve vreme bile ponosno na ovakvu jednu jedinicu vojske koja je bila stacionirana u njihovom gradu. Od samog formiranja moto 63. padobranske brigade glasi – za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast. Padobranci 63. brigade stalno na tome rade. Brigada 72. za specijalna dejstva formirana je juna meseca 1992. godine u Pančevu, legendarne 63. 72. brigada uvek su imale veliki ugled u narodu i davale veliku moralnu podršku stanovništvu.

Nekadašnji komandant, legendarnog Prištinskog korpusa, general potpukovnik, Vladimir Lazarević izjavio je da je ukidanje 63. i 72. brigade bio koncept slabljenja Vojske Srbije i njene organizacijske strukture i ukupne borbene spremnosti. Ukinuti te dve brigade i svesti ih na nivo bataljona bilo je potpuno neodgovorno i nestručno, ne samo prema jedinicama i vojsci nego i prema čitavom našem narodu.

Ovom odlukom predsednika Srbije da se ponovo formiraju 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstava konačno je ispravljena velika nepravda i prema samim jedinicama i prema pripadnicima tih jedinica ali i prema Vojsci Srbije u celini. Kao što sam već napomenuo u danu za glasanje PUPS će podržati ove zakone, strategije i odluke i glasati za. Još jednom zahvaljujem na ovim suštinskim izmenama ovih dokumenata.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo set zakona o poreskim obavezama i pred nama je jedan veoma bitan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o penziono-invalidskom osiguranju.

Danas govorimo o zakonu kojim se regulišu neka pitanja koja se tiču preko milion i 700 hiljada naših sugrađana i to onih najstarijih, velikog broja naših sugrađana prema kojima će ovaj zakon u narednom periodu, odnosno po odlasku u penziju imati i određene prinadležnosti za njih. Zato je neophodno da se nekim dodatnim predlozima ovaj zakon poboljša i bude u funkciji zaštite naših najstarijih sugrađana.

Svakako razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze i potrebe daljeg uređivanja sistema PIO i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost ekonomskog sistema sa jedne strane i stvaranja uslova kojim će se obezbediti pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Reformu PIO o penziono-invalidskom osiguranju vršimo već duži niz godina i kao što je i ministar napomenuo juče – od 2002, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2012. godine i mere koje su sprovedene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, što ovaj zakon delimično i poboljšava. Neki će reći da su te mere bile prilagođene ekonomskim uslovima države i društva, demografskim kretanjem, negativnim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera i drugo.

Međutim, mi iz PUPS-a smatramo da je pored navedenih razloga i možda nedovoljna briga za naše najstarije sugrađane, odnosno za sadašnje i buduće penzionere.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu i kao takav neposredno ili posredno je izuzetno značajan za skoro sve stanovnike države. Ovim sistemom pre svega obezbeđuju se primanja našim najstarijim sugrađanima, sadašnjim penzionerima i onima koji će postati u budućnosti.

Zbog toga, kao što je poznato PUPS i gospodin Milan Krokobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzijsko-invalidskog sistema i Zakona o PIO. Partija ujedinjenih penzionera Srbije je pokrenula dijalog i svi su bili pozvani. Mi smo ponudili neke predloge, ali ne i konačna rešenja. Verujemo da će se kroz rešenja u konstruktivnoj saradnji i atmosferi doneti najbolja rešenja i što se tiče penzionog sistema i što se tiče Zakona o PIO.

To su razgovori koje ne bi trebalo da zaobiđu udruženja penzionera pre svega kao predstavnika najveće populacije u državi, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike rada i relevantne političke partije. Jasno je da će o konačnim rešenjima ipak rešiti i odlučiti narodni poslanici u ovom parlamentu, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je preko 60 godina ukupno 70 narodnih poslanika koji će imati malo veći obzir prema ovom zakonu jer ih to očekuje u veoma bliskoj budućnosti primenom ovog zakona na njih lično.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvorila je prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma treba da bude etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku i mi danas, upravo, imamo jedan zakon koji će pokušati na neki način da pravno-formalno reguliše sve što se tiče penzija i penzionog osiguranja.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, zakona koji treba da osigura bezbrižniji život naših najstarijih sugrađana. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, treba potpuno da isključe bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da je penzija povećana ili ne i koliko će biti povećana. Zato je bitno da se zakonom regulišu sva ta pitanja da nema dileme i nema razmišljanja o tome.

Kada govorimo o penzionerima, mi smo svedoci da su svima puna usta brige o penzionerima, ali mogu da konstatujem da se malo ko prijavio, odnosno malo ko je učestvovao u diskusijama i o dijalogu o izmenama i dopunama iz penzijskog invalidskog sistema i Zakona o PIO.

Kada govorimo o Zakonu o PIO, u opticaju je bilo više predloga izmene i dopune i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada manje su se pitali oni kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i stabilizaciji budžeta Republike Srbije.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godinama zalaže za usklađivanje penzija po formuli 3P - penzije prate plate, i smatramo da je to najpravednija formula kojom se obezbeđuje rast penzija sa rastom plata. Ovom formulom obezbeđuje se da penzioneri ne budu građani drugog reda, kao neko prelazno rešenje PUPS bi takođe bio za predloge Fiskalnog saveta koja u obzir uzimaju inflaciju, odnosno rast zarada, a to je da se penzije usklađuju 40% sa troškovima i 60% sa rastom zarada, kao što je slučaj sa Slovenijom našom bivšom Republikom Jugoslavije, ali je predloženi i model 30% na osnovu uvećanja troškova života i 70% na osnovu uvećanja zarada, kao što je tu slučaj sa Maltom i sa još nekim evropskim zemljama. Svakako, kada bi se švajcarska formula zamenila sa ovim predlozima Fiskalnog saveta, dala bi puno veću sigurnost penzionerima.

Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO predlažu se rešenja švajcarskog modela, usklađivanje penzija 50% sa rastom zarada i 50'% sa rastom potrošačkih cena. Ovaj švajcarski model usklađivanja penzija mi smo imali 2003. do 2005. godine, koji je tada prosečnu penziju spustio na 42% prosečne plate sa tendencijom daljeg pada prosečne penzije.

Kada govorimo o zakonskim formulacijama, nameće se pitanje u predlogu zakona, šta se podrazumeva pod rastom potrošačkih cena, odnosno koji se indeksi koriste, koji će se indeksi koristiti za merenje tog rasta? To bi voleo da dobijemo danas odgovor od predlagača ovog zakona.

Takođe, nameće se pitanje kod drugih 50% usklađivanja sa rastom zarada, da li se misli na ukupne zarade, zarade u realnom sektoru ili na zarade u javnom sektoru? Neophodno je da se to precizno definiše ovim zakonom. Usvajanjem zakona u predloženom tekstu bez poboljšanja ili začetnih rešenje takođe će stalno umanjivati prosečnu penziju naspram prosečne plate.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će svakako amandmanima nastojati da poboljša ovaj zakon i time obezbedi da on bude prihvatljiv, pre svega u delu formule usklađivanja, odnosno člana 23. kojim se članom 80. menja. Predlažemo da se u stavu 1. ugrade predlozi Fiskalnog saveta i da usklađivanje penzija bude 40% sa rastom potrošačkih cena i 60% sa rastom zarada, odnosno bolja varijanta bi bilo 70% sa rastom zarada i 30% sa rastom potrošačkih cena. Na ovaj način delimično bi zaštitili penzionere kako bi se manjom dinamikom stvarala razlika između prosečne penzije i prosečne plata do sticanja uslova za prelazak na formulu 3P, odnosno penzije prate plate.

Takođe, neophodno da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji bi zaštitio umanjenje prosečne penzije ispod nekog, odnosno prosečne plate, na primer da se novim amandmanom reguliše da u slučaju pada prosečne penzije od prosečne plate ispod nekog procenta, da li je to 60%, 55% ili 50%, da se penzije vanredno usklađuju.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije je takođe podneo amandman radi regulisanja ovog pitanja na taj način da zaštiti penzionere, da prosečna penzija ne pada ispod 50% od prosečne plate. Mislim da su ta rešenja prihvatljiva, imajući u vidu da su finansije stabilizovane i budžet stabilizovan i da trebamo izaći u susret našim najstarijim sugrađanima.

Ovim zakonom bi trebalo regulisati, pored visine prosečne penzije i najniže penzije, mi iz PUPS-a smatramo da najniže penzije ne omogućavaju dostojanstven život u starosti i da je potrebno popraviti ovo stanje.

Jedan od načina određivanja najniže penzije trebalo bi da se veže ili da se reguliše ili da bude sličan kao određivanje najniže cene rada prema radno sposobnom stanovništvu.

Drugi način je definisati novu socijalnu politiku, koja bi jasno i precizno sagledavala materijalnu situaciju građana sa malim penzijama, kao što je bio slučaj sa beogradskim penzionerima koji su u jednom periodu primali kvartalnu pomoć, svi oni koji su imali niže penzije, a bilo ih je oko 65 hiljada, kao što je bio slučaj i 2012. do 2014. godine kada je zakonom bilo uređena kvartalna pomoć za sve penzionere sa nižim primanjima i tada je obuhvatalo oko 400 hiljada penzionera koji su dobijali kvartalnu pomoć u iznosu od četiri hiljade, što je iznosilo na godišnjem nivou 16 hiljada, i tada popularno nazvanom kao trinaestom penzijom.

Partija ujedinjenih penzionera Srbija da je penzija ekonomska kategorija i ona je opredeljena prethodnim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zato je neophodna nova socijalna politika koja treba da izradi socijalne karte za penzionere i obezbedi potrebna sredstva za socijalna davanja mimo Fonda PIO.

Gospodine ministre, vi ste najavljivali izradu socijalnih karata i to je bila veoma dobra inicijativa. Ne znam dokle se stiglo sa tom inicijativom, ali ima mogućnosti i načina da se urade socijalne karte za sve penzionere.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona nakon poboljšanja amandmanima kao prelazno rešenje, ali i dalje predlaže i insistira na pravilu, odnosno 3P - penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom i Švedskom, a mi upravo težimo kao država tim standardima. Partija ujedinjenih penzionera Srbije se ne bez razloga zalaže za formulu 3P - penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom položaju sa zaposlenim i neće biti građani drugog reda.

Kada govorim o modelu 3P, to znači koliki procenat profesorima, doktorima, oficirima, policajcima i drugim javnim službenicima procenat rasta penzija treba da prati taj rast i procentualno bude sličan ili isti kao i za profesore, doktore, oficire, policajce i druge državne službenije koji su penzioneri.

Ako smo imali slučaj 2014. godine kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija. PUPS je tada podržao mere koje je predložio predsednik Vlade tadašnji, gospodin Vučić, radi stabilizacije javnih finansija. Zahvaljujući tim merama sprečio je bankrot države i javne finansije i budžet su stabilizovani. Upravo je to jedan od razloga stabilizacije finansija i budžeta, da se neka rešenja u PIO drugačije reše. Tada je važila formula 3P - penzije prate plate, koliko je bilo umanjenih plata toliko je bilo umanjenje i penzija. Penzioneri su prihvatili da budu tretirani kao i njihova deca i unuci koji su bili u radnom odnosu.

Odluka o prestanku umanjenja penzija prestankom važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine dobila je veoma široku podršku i kod penzionera i uopšte u društvu. Međutim, ostala su pitanja velikog broja penzionera i Udruženja penzionera o povraćaju umanjenih iznosa penzija.

Razmatrajući ova pitanja, 170 opštinskih i gradskih udruženja penzionera i Savez penzionera Srbije u celini, zauzeo je jedinstven stav o potrebi da se izvrši povraćaj umanjenih iznosa penzija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije prihvatajući stavove Saveza penzionera, smatra da se ovom pitanju mora pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno, da se prvo utvrdi ukupna visina sredstava koja su penzioneri dali, te da se na osnovu utvrđenih podataka Vlada Srbije pripremi modele povraćaja ovih sredstava i definiše dinamika povraćaja u skladu sa finansijama, odnosno sa konsolidacijom i finansija i budžeta.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će u danu za glasanje, nakon poboljšanja ovog zakona amandmanima, glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Kada smo govorili o izradi socijalne karte za penzionere, gospodine ministre vi možete koristiti usluge Saveza penzionera Srbije kao reprezentativnog predstavnika penzionera i njihovih 170 članica širom i to uglavnom volonterskim radom. Ja verujem da će Savez penzionera Srbije odazvati vašem pozivu na saradnju i pomoći u izradi socijalnih karti za penzionere.

Napomenuću jedan podatak koji ide u tom pravcu, a to je da je pre par godina gradska organizacija penzionera Niš i Pokret trećeg doba Niša u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš i Ministarstvo rada sproveo projekat popis samačkih, staračkih domaćinstava u Nišu i tom prilikom anketirao blizu 18.000 ispitanika.

Ta baza podataka je ustupljena Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu, a na osnovu koga je Centar za socijalni rad uveo nove usluge socijalne zaštite. Zbog takvog odnosa penzionera i penzionerskih organizacija, Vlada i Ministarstvo treba da Savezu penzionera poklone posebnu pažnju i da u celini Savezu penzionera i udruženjima gradova penzionera i Niša da ih tretira kao partnere koji mogu svojim doprinosom da daju mnogo i predloga, a da i mnoge konkretne stvari urade na nivou lokalnih samouprava.

Pored Zakona o PIO, govorio bih još ukratko o nekim pitanjima dnevnog reda, pre svega o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na izmene finansijskog plana Fonda SOVO kojim se predviđa da se poveća obim sredstava Fonu SOVO za 400 miliona i najveći deo tih sredstava bi se koristio u obezbeđivanju zdravstvene zaštite što je veoma pozitivno.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalo osiguranje, to je veoma bitno da se produžavaju sve olakšice za novozaposlene u 2020. godini što je isto takođe bitno pitanje za narednu godinu.

Kad se tiče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na poreskoj administraciji izvršena su pojednostavljenja određenih faza u poreskom postupku, što svakako omogućava lakšu proceduru.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, to je i u obrazlaganju ministra finansija i ministra rada kao najvažnija izmena, a odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, kao i olakšice za kvalifikovane novozaposlene u inovacionim delatnostima.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izvršena su brojna usaglašavanja sa u međuvremenom usvojenim zakonima i definisani su iznosi iz taksi koje se plaćaju na pojedine radnje i usluge. Kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, suština izmene je ukidanje obaveze prijave poreza za slučaj nasledstva i poklona, kada je te postupke sprovodio javni beležnik.

Takođe ima još par zakoni koji su u ovoj jedinstvenoj raspravi i smatram da su uglavnom pozitivna rešenja koja su predložena tim zakonima i PUPS će u danu za glasanje glasati ne samo za Zakon o PIO, već za sve predloge zakona i odluke koje su predložene na ovoj sednici. Hvala i ako mogu da dobijem odgovore na ova pitanja koja sam postavio.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -