Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj Četvrtoj sednici. Ova današnja sednica donosi veći broj raznovrsnih tačaka dnevnog reda.
Mislim da je u ovom trenutku od ponuđenih tačaka dnevnog reda možda prioritetnija ona peta tačka dnevnog reda koja se odnosi na popunjavanje upražnjenog mesta Ministarstva prosvete. Nakon ostavke gospodina Ružića, ovo važno mesto je već oko dva meseca upražnjeno. Za ovo ministarstvo SPS je predložio prof. dr gospođu Slavicu Đukić Dejanović. Mislim da o njoj ne treba previše govoriti. Radi se o našoj dugogodišnjoj koleginici koja je imala i tu čast da bude na čelu ove Skupštine. Svi je znamo kao vrhunskog stručnjaka, smirenu, ali odlučnu osobu, koja uz to ima i bogato iskustvo u naučnom i pedagoškom radu kao profesorka univerziteta, ali i na više funkcija u izvršnoj vlasti i svakako, ona zaslužuje punu našu podršku i u izboru i nakon izbora.
Pored redovnih zakonskih predloga, na ovoj sednici Narodna skupština će razmatrati više predloga međunarodnih sporazuma i bilateralnih ugovora. Tu bih izdvojio nekoliko njih, a posebno drugu tačku koja se odnosi na Sporazum sa EU u vezi instrumenata za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja, odnosno tzv. IPARD 3, koji predstavlja pravnu osnovu za donošenje, davanje pomoći od strane EU za finansiranje ili sufinansiranje brojnih projekata u našim selima. Ona je predviđena u iznosu od oko 288 miliona evra za period do 2027. godine.
Mi smo formiranjem Ministarstva za brigu o selu na predprošlim izborima postavili neke osnovne uslove za uspešnu realizaciju niza projekata kako bi podigli nivo življenja na selu i time smo obezbedili da ne mali broj mladih ljudi se vratio na selo, i to pre svega mladi bračni parovi sa decom.
Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa SANU i Nacionalnim timom za preporod sela Srbije osmislio je niz drugih projekata radi stvaranja uslova za bolji život na selu. Posebno bih istakao projekat zadrugarstva koji je krenuo sa idejom 50 zadruga u 50 sela. Udruživanje u zadruge je svetski trend koji okuplja oko milijardu ljudi, a oko tri milijarde ima korist od takvog načina privređivanja, što ukazuje na značaj udruživanja i zadrugarstva. Razvijeno je u visokorazvijenim zemljama EU, u Nemačkoj je 20 miliona udruženih ili svaki četvrti Nemac je član neke zadruge.
Zadrugarstvo je imperativ za 550 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, pre svega zbog malog i usitnjenog poseda čiji je prosek u Srbiji 5,4 hektara, a na jugu zemlje samo 2,4 hektara. Zadružni proizvod postaje roba koja se na tržištu prodaje brže i povoljnije uz udruživanje.
Do 2017. godine, u Srbiji se gasilo čak i po 100 zadruga godišnje. Programom 500 zadruga u 500 sela, koji je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, u saradnji sa akademskim odborom za selo SANU, vraćeno je poverenje u udruživanje, i za ovo prethodno vreme osnovano je više od 1.118 zadruga.
Programom oživljavanja zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela, visoko je ocenio predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Arijel Guarko. On je zadrugarstvo u Srbiji uporedio sa savremenim evropskim konceptom u toj oblasti. Pohvale, ali i predlozi za saradnju stigli su iz susedne Hrvatske, Republike Srbije, Severne Makedonije i drugih iz regiona.
Izuzetno je bitno da sada u ovim sudbonosnim danima za naše ljude na Kosovu i Metohiji ukažem na to kako se oni na pravi način ohrabruju da ostanu u svojim selima i na svojim domaćinstvima. Primer toga je zadruga u Zubinom Potoku, osnovana još pre Drugog svetskog rata. Država Srbija je pomogla bespovratnim sredstvima za nabavku opreme za više faze prerade. Zadruga je došla do više novih proizvoda, kao što su voćni sokovi, voćni namazi i pakovanje meda.
Napominjem da na Kosovo i Metohiji ima oko šest hiljada poljoprivrednih gazdinstava, a zadruga u Zubinom Potoku pokriva više opština na Kosovo i Metohiji. Trenutno zadruga ima 47 zadrugara i više od 400 kooperanata, što nam govori da oko 500 porodica imaju siguran plasman svojih poljoprivrednih proizvoda. To je primer kako se praktično pomažu seoska domaćinstva koja su udružena u zadrugu. Tako se popravlja kvalitet života ljudi na selu.
Sada kada već imamo određeno iskustvo u radu Ministarstva za brigu o selu, verujem da će služba Vlade Republike Srbije i Ministarstvo za brigu o selu, kao i ostala srodna ministarstva i agencije, ostvariti punu saradnju u realizaciji izvršavanja ovih sredstava i na osnovu njih pripremiti brojne projekte za finansiranje, ali i obezbediti adekvatne mehanizme kako bi sredstva koja nam EU daje zaista bila namenska i zakonito utrošena.
Treća i četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnose se na Predlog zakona o jednokratnoj novčanoj pomoći od 10.000 dinara za decu. Što se novčane pomoći tiče, ona će svakako dobro doći porodicama naših školaraca. Ja bih stoga apelovao da Vlada razmisli o ideji da ova davanja ne budu privremena samo ove godine, već da ona postanu konstantni vid državne pomoći našim porodicama koje imaju decu školskog uzrasta ili da se ipak razmisli o ideju o finansiranju besplatnih udžbenika za sve učenike makar na nivou osnovnih škola.
Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za izglasavanje ovih zakonskih predloga, kao i za izbor za predložene nosioce državnih funkcija i glasati za.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanje propusta u vršenju nadležnosti, preduzimanje odgovarajućih radnji, utvrđivanje odgovornosti nadležnih lica i predlaganje mera.
Pozivam sve poslanike da se u diskusijama pridržavamo pitanja dnevnog reda, a predsednika Skupštine i predsedavajućeg u toku sednice da usmeravaju diskusiju u skladu sa tačkom dnevnog reda.
Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda, nakon rasprave u načelu u danu za glasanje glasati za odluku o formiranju anketnog odbora, nadajući se da će on odraditi suštinsku stvar oko ove situacije.
Formalno, Narodna skupština obrazuje anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Anketni odbori ustanovljeni su kako bi se bavili kontrolom i nadzorom konkretnih tela vlasti u oblasti njihove delatnosti. Objektivno delovanje anketnih odbora upravo ograničava neku vrstu mogućnosti izvršnih i drugih radnji nadležnih institucija.
Ja bih samo naglasio primere neke koje trebamo svi znati, da u periodu od 2000. godine do danas formirano je osam anketnih odbora, pri čemu nije bilo jedinstvenih stavova. Samo je od jednog anketnog odbora usvojen izveštaj. Ali, u tom slučaju nisu sprovedene sve preporučene mere. Zbog toga je još 2009. godine stav političkih učesnika bio da anketni odbori, pre svega, služe za političku promociju, skupljanje političkih poena i da dosadašnji anketni odbori nisu opravdali očekivanja, te da većinu tema za koje su traženi anketni odbori, po službenoj dužnosti rade institucije koje su nadležne za konkretna pitanja.
Istakao sam u prethodnim danima da se ovi monstruozni zločini koji su duboko potresli srpsko društvo praktično nisu mogli predvideti niti preduprediti. Stoga, predlog da se kroz formiranje anketnog odbora utvrđuju konkretni propusti u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji nije baš objektivno utemeljen. PUPS - Solidarnost i pravda osuđuje nasilje u bilo kakvom obimu i obliku i uvek će se boriti protiv nasilja, posebno u ovakvim slučajevima gde strada mnogo dece i mladih ljudi.
Svih ovih dana, mi kroz ove četiri tačke dnevnog reda raspravljamo o nasilju kao negativnoj pojavi u našem društvu. Stiče se utisak da smo više okrenuti ličnoj ili partijskoj promociji, nego suštinskoj borbi protiv nasilja.
Na veliku žalost, ova tragedija koja nas je zadesila i u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Smedereva i Mladenovca, treba da nas ujedine u borbi protiv nasilja i da napravimo konsenzus u borbi protiv nasilja, ali se dešava da pojedinci te događaje koriste u pokušaju da uberu neke političke poene za sebe i time nanose štetu državi i verovatno i samoj činjenici za saznavanje pravih motiva i istine.
U prethodnim danima ovog zasedanja čuli smo predloge za formiranje neke tehničke vlade, predloge za smenu pojedinih ministara i za smenu REM-a, pa čak i pozivi za ostavku predsednika Republike, gospodina Vučića, koji je direktno dobio poverenje građana i to u prvom krugu. Malo je bilo predloga za borbu protiv nasilja koje imamo i kod dece i u porodici i u društvu u celini.
Pitam se šta ćemo dobiti formiranjem anketnog odbora, nego dalju konfrontaciju samih članova tog odbora, ako se zna da anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje? Da li neko stvarno misli da će anketni odbor funkcionisati u boljim međupartijskim odnosima, nego samo parlamentarno zasedanje?
Rešavanje problema nasilja je na institucijama sistema, uz odlučnost, znanja svih nas, odnosno države, a pre svega, naš odnos poslanika na plenarnim zasedanjima.
Na prethodnoj i ovoj sednici imamo četiri tačke dnevnog reda, a četvrta tačka dnevnog reda je Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodinu Bratislavu Gašiću.
Mi sve vreme kroz sve tačke dnevnog reda potenciramo smenu pojedinih ministara, pre svih ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislava Gašića, bez da kažemo za šta je to tačno odgovoran gospodin ministar Bratislav Gašić.
Čitajući izveštaj koji smo razmatrali kao tačku dnevnog reda u redovnom zasedanju, uočava se da je globalno gledano kriminal i izvršenje krivičnih dela u padu u odnosu na prethodni period.
Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će ovi, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi.
Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastajanja nasilja i zločina. Potencirati da je za ove zločine krivo MUP i da ministar zbog toga treba da bude smenjen, predstavlja unošenje zabune među građane Srbije. MUP je u ovom i prethodnom mandatu izvršavao svoje redovne zadatke i kao što je uneto u izveštaju, ukupan broj krivičnih dela je smanjen u odnosu na prethodne periode.
Imajući u vidu da evidentno postoje potrebe za delovanje po svim osnovama kako bi se eliminisalo nasilje i ako se proceni da će anketni odbor doprineti tome, onda mi kao narodni poslanici aktuelnog saziva Narodne skupštine imamo važeći kodeks ponašanja narodnih poslanika. Njime je definisano da narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije postupa u javnom interesu, tako da lični, privatni, interesi grupe ili političke stranke ne budu iznad javnog interesa.
Takođe, mi smo samo obični ljudi, ljudi koji imaju svoje porodice, svoje komšije, svoje poznanike i prijatelje sa kojima veoma često ne delimo iste političke stavove. Svi u mom ličnom okruženju su zaprepašćeni ovim zločinima i tragedijom porodica postradalih i povređenih.
Ova tragedija je sve podjednako pogodila. Svedok sam da nema osobe iz mog ličnog okruženja koja ima primedbu isključivo na rad pripadnika MUP-a povodom ovih zločina, da mi je bilo ko ukazao na propuste MUP-a koji su omogućili da nastupe ova masovna ubistva i zločini.
Ipak, očigledno nije nešto bilo u redu, jer da je sve bilo u redu, ne bi bilo ovakvih monstruoznih ubistava. Nadležni organi će utvrditi činjenice i okolnosti svakog konkretnog zločina. Oni su sigurno u tome i operativno rade.
Predlog za formiranje anketnog odbora pokušavam da vidim kao predlog da se dobro razmotre delovanja i propusti svih koji su bili povezani sa zločinima, pre svega roditelje, njihovih obaveza, centara za socijalni rad, školskih uprava, pedagoga, psihologa i predmetnih nastavnika, okruženja, komšija i svih institucija našeg društva.
Svrhu ovog anketnog odbora vidim u temeljitom sagledavanju svih obaveza nadležnih institucija i organa, ali i kroz sagledavanje savremenih uticaja na decu i omladinu i na ulogu porodice u formiranju zdravih ličnosti.
Očekujem da rezultati rada ovog odbora budu korisni za budućnost, da kroz analizu ovih tragedija daju smernice kako izbeći neke moguće druge eventualne zločine. Ako rad anketnog odbra bude u javnom interesu, kako i kaže Kodeks ponašanja narodnih poslanika, možemo očekivati pozitivne efekte rada ovog anketnog odbora. Ako rad anketnog odbora bude posvećen interesima grupa i političkih stranaka, od rada ovog odbora imaćemo više štete nego koristi.
Zbog svega iznetog, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasaće za Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je razmatranje Izveštaja o nadzoru komercijalnih pružalaca medicinskih usluga za period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine, sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo, odnosno REM.
Pozivam sve narodne poslanike da se u skladu sa predloženim dnevnim redom pridržavamo tačke dnevnog reda i da u našim obraćanjima isključivo se držimo tačke dnevnog reda, a predsednika Skupštine pozivam da usmerava rad u skladu sa Poslovnikom.
Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS solidarnosti i pravda u danu za glasanje glasati za ovaj Izveštaj.
Pitanje rada REM-a, Regulatornog tela za praćenje elektronskih medija odavno nije predmet tehničkih i zakonskih mera, već je postalo političko pitanje u Republici Srbiji.
Po definiciji, Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna, nezavisna, regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i ravnopravnosti usluga elektronskih medija, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluge elektronskih medija u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima na način primeren demokratskom društvu.
Kada se kaže „Samostalna nezavisna regulatorna organizacija“ podrazumeva se ono što je predsednica Vlade rekla pre neki dan, od devet članova Saveta REM-a tri predlažu Skupština Republike Srbije i Skupština Vojvodine, ostali predlagači su crkve i verske zajednice, Univerzitet, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, saveti nacionalnih manjina.
Kada vidimo ko su sve predlagači normalno bi bilo da je to nezavisno telo, jer sumnjam da na sve ove predlagače neko može da ima poseban uticaj i da radi isključivo pod tim uticajem.
Međutim, danas smo svedoci da bukvalno svako poteže svoje pravo da napada, ili brani REM, što imamo slučaj u ovoj raspravi. Verujem da su članovi Saveta REM-a svesni svih ovih napada i odbrana i da upravo zato rade sa posebnom pažnjom i posebnim obzirom, poštujući važeće ustavne i zakonske odredbe.
Stoga i predmetni izveštaj predstavlja realnu sliku Srbije i komercijalnih pružanja medijskih usluga u periodu oktobar 2022. godine do marta 2023. godine, te ga kao takvog treba prihvatiti i usvojiti.
Ono što sam primetio u ovom izveštaju je to da je REM analizirajući svoje podatke za posmatrani period došao do zaključka da jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i to ona koja paradoksalno najnapadanija u javnosti ispunila zakonsku obavezu u pogledu načelne strukture određenog dela procenta određenih programa.
Ono što je dalje primetno je da na svim nacionalnim televizijama, nažalost ili uopšte nema ili u vrlo malom procentu ima emisija naučnog ili dokumentarnog programa, koji samo u jednom slučaju prelazi 10% emitovanog programa u posmatranom periodu, a najčešće se mere promilima udela, odnosno svega desetinama minuta emitovanog programa u posmatranim tromesečnim analizama.
Mislim da je ovo zaista jedna loša praksa naših televizijskih kuća, tim pre što je televizija bez obzira na pojavu Interneta i dalje dominantno utiče na stavove građana, pogotovo što sa druge strane imamo podatak da recimo ova televizija koja ima raznovrsne programe emituje čak 40% rijaliti programa, što mislim da je ipak previše bez obzira na to što ove televizije pre svega vode računa o svom komercijalnom poslovanju i željama gledalaca. Za to treba imati razumevanja, ali isto tako mora biti svestan da dobijanje nacionalne frekvencije takođe sa sobom povlači i određene obaveze koje se mogu meriti samo pukim pravnim normama i finansijskim interesima.
Na emiterima ostaje da se usklade sa zakonskim aktima i svojim programskim planovima, a na REM-u da vrši punu kontrolu njihovog emitovanja. U tom smislu ne mislim da treba ići na neke radikalne zabrane ili cenzure, jer su to relikti nekih prošlih vremena i društveno političkih sistema, ali moralo bi se definitivno povesti više računa o tome šta se i u kojoj meri emituje. Možda bi ovde trebalo razmisliti da se ide na neki vid poreskih i drugih vrsta stimulacije, odnosno, destimulacije prema ovim televizijskim kućama u skladu sa ispunjavanjem ili ne ispunjavanjem ovih programskih obaveza.
Koliko znam, mi smo tamo u sedamdesetim godinama prošlog veka imali određena zakonska rešenja koja su išla u tom pravcu od prozivanja šunda, šund muzičkih ploča, knjiga i drugih, šund sadržaja, pa iako su ona brzo napuštena bez većih rezultata možda bi trebalo ponovo razmotriti i adekvatno primeniti primereno savremenom dobu.
Nakon tragičnog događaja koji se desio 3. maja u prostorijama škole „Vladislav Ribnikar“, pokrenuta je inicijativa za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema. Na prvom mestu te inicijative je zahtev da se ukinu rijaliti i drugi programi koji propagiraju nasilje. Verujem da je pod pritiskom javnosti i naših aktivnosti možemo doći do određenih rezultata. Već imamo jednu najavu nekih medija koji će narednih dana ukinuti neke rijaliti programe na svojim medijima, što bi svakako trebalo da sve TV kuće sa nacionalnim televizijama o tome razmisle i takođe, donesu odluku o ukidanju takvih emisija koje nisu delotvorne, u smislu pozitivnog rada.
Podvukao bih da ovaj izveštaj ne tretira program lokalnih emitera. On je takođe, važan kako bi se stekla celokupna slika u sistemu informisanja. Mi iz PUPS-a, smo stava da su i ove lokalne televizije takođe, njegov veoma važan segment.
Već ranije sam govorio o tome da smo mi koji živimo van Beograda svedoci da ove kuće po pravilu imaju uglavnom lokalni informativni program, ali da su u poslednje vreme sve više okrenute i sopstvenim produkcijama i dokumentarnih pa i naučnih emisija koje imaj svojevrsnu originalnost, sasvim solidnu edukativnu vrednosti i dostigle su relativno visok stepen kvaliteta produkcije.
Mnoge od njih bi mogle da na pravi način dopune već pomenuti segment, evidentan manjak ovog sadržaja na nacionalnim televizijama. U tom smislu, mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, smatram da se tu može ostvariti međusobna korisna saradnja ovih TV kuća tako što bi nacionalne TV kuće pružile pomoć prilikom snimanja ovih emisija, a kasnije bi ih reemitovale na svojim frekvencijama.
Time bi poradali na promociji interesantnih lokalnih tema iz oblasti tradicije, kulture, uspešnog privređivanja ili kulturnih i sportskih uspeha na nacionalnim frekvencijama i time bi naše male sredine puno dobile u svakom smislu, a to je i jedna od programskih odrednica naše Partije PUPS – Solidarnost i pravda.
U tom smislu ja pozivam REM da razmisli i o ovoj ideji i bude njen koordinator i promoter.
Sa druge strane, REM treba da koristi svoja ovlašćenja i da izriče mere protiv svih elektronskih medija koji plasiraju ili neguju govor mržnje i budu brana primitivizma, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog programa i drugim negativnim pojavama i sadržajima. Zbog toga će Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog izveštaja i glasati za.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.
Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.
U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.
Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.
Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.
Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.
Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?
Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?
Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.
Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.
Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.
S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?
Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.
U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.
Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.
Hvala.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.
Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.
Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?
Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.
Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.
Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.
Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.
Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.
Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.
Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.
Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.
Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.
Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.
Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.
Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.
Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.
Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.
Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.
Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?
Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.
Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.
Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.
Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.
Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.
Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.
Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.
(Niš, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 04.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 01.01.2004 - |