Hvala.
Gospođo potpredsednice, poštovani poslanici, ovo što je poslanik Aleksić iznosio, svima je jasno da Vlada Republike Srbije ima jednu politiku, ta politika se zasniva pre svega na Ustavu i na skupštinskim rezolucijama koje su donete u ovoj skupštini 2007. i 2008. godine.
Da li vodimo politiku prema Kosovu i Metohiji i prema Ustavu? Budite sigurni - da. Da li želimo da priznamo Kosovo i Metohiju? Ne.
Ovde ne želim na bilo koji način da bilo koga uveravam u ono što mi radimo u ovim pregovorima. Pre svega cilj ovih pregovora je na koji način da omogućimo bolji život svim građanima Kosova i Metohije, pre svega Srbima, a znate svi u kakvim uslovima i sa kakvim problemima se suočava pre svega Srpska zajednica na prostoru Kosova i Metohije.
Iz tog razloga, Vlada Republike Srbije ne smatra ove pregovore, kao potvrdu nezavisnosti Kosova i Metohije. Naprotiv, smatramo da je ovo u interesu pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, a samim tim i države Srbije.
Svedoci smo da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju svakodnevne probleme, suočavaju se slobodom kretanja, sa pravnom zaštitom, sa problemima oko povratka, problemima sa strujom, telekomunikacijama. Ova Vlada ne vidi drugi način kako možemo da rešimo te probleme, jedino da razgovaramo sa Albancima.
Hajde neka mi neko u ovoj sali objasni na koji način možemo da rešimo te probleme, ako ne sednemo i razgovaramo. Mi da možemo te probleme sami da rešimo, mi bi ih unazad 12 godina rešili. Prema tome, ova vlada je čvrsto opredeljena za dijalog, jer smatra da jedino razgovorima, pregovorima možemo da dođemo do rešavanja svakodnevnih problema sa kojima se suočava Srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.
Naravno, krucijalno pitanje je status. Mi očekujemo da ćemo i posle ovih tehničkih pitanja sesti i razgovarati o statusu Kosova i Metohije, jer po nama status Kosova i Metohije nije završen, niti na bilo koji način ovim pregovorima želimo ili implicitno da priznamo Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Znači, ni na koji način ne želim ovde da vas uveravam u ispravnost naše politike. Građani Republike Srbije će dati zadnju reč.

Što se tiče priznavanja Kosova i Metohije i zahteva nekih zemalja, zemlje koje su prihvatile nezavisnost Kosova i Metohije bi želele da Srbija prizna nezavisnost Kosova i Metohije, međutim to su individualni zahtevi, to su individualna tumačenja. Imali smo prilike ovde kada su i nemački parlamentarci gostovali da je posle toga demantovano da Vlada Nemačke traži da Srbija prizna Kosovo i Metohiju kao uslov za ulazak u EU.
Prema tome, to niko ne traži, niti ćemo to učiniti. Hvala.

Poštovani poslanici, gospodine Aleksiću, da je status KiM rešen, danas bi dole imali i vojsku, i policiju i sve institucije države Srbije. Nažalost, i vama i meni je poznato da mi nemamo, ili vrlo malo imamo ingerencija na samom KiM.

Znate i sami koliko se suočavam sa problemima kretanja na KiM, iako dole živim sa porodicom. Zamislite kako se kreću drugi ministri i drugi ljudi.

Prema tome, da je status rešen ne bi imali te probleme. Bili bismo u situaciji da rešavamo dole probleme, a ne da zavisimo od međunarodne zajednice i da zavisimo od Albanaca.

Zato tražimo da se nastavi ovaj dijalog, da se razgovara o statusu. Po nama, status nije rešen. Odlično znam i Rezoluciju 1244, odlično znam i sve dokumente vezane za KiM koji su doneti, ne samo od 1999. godine, nego od 1997. pa nadalje. Prema tome, mislim da ne bi trebali da koristimo situaciju tešku situaciju na KiM u dnevno-političke svrhe i da ovde držimo lekciju – na koji način i kako rešavati te probleme.

Slažem se, svaka sugestija, svaka primedba je dobrodošla. Očekujem od vas da date konkretne predloge o ovim pregovorima, i sutra o pregovorima oko statusa, i na koji način možemo da poboljšamo život ljudi na KiM, a ne da ovde konstatujemo da je status rešen, pozivajući se na Ustav, pozivajući se na Rezoluciju i pozivajući se na završni akt, i na mnoge dokumente koji su doneti 90-tih i posle 1999. godine.

Svi bi mi voleli da imamo dole ingerencije. Svi bi mi voleli dole da Srbi i drugi nealbanci, pa čak i Albanci, nemaju problema sa slobodom kretanja, sa telekomunikacijama, sa strujom. Nažalost, to je jedna realnost sa kojom smo se sada suočili, gde želimo na jedan adekvatan način, na obostrani interes da rešimo te probleme.

Sada imamo situaciju na KiM, da su Albanci dobili sve ono što su tražili. Sa druge strane, imamo Srbe koji su izgubili sve ono što su imali. Iz tog razloga, krenuli smo u ove pregovore i računamo, verujemo da ćemo rešiti obostrani interes, kako za Srbe tako i za Albance.

Nama nije cilj da Srbi dobiju sve, a da Albanci izgube sve. Moramo i toga da budemo svesni. Dole želimo probleme da rešimo na jedan kompromisan način, način kojim će manje biti nezadovoljni i jedni i drugi. Hvala.

Hvala. Poštovani poslanici, hvala gospodine Iliću što ste postavili ovoliko pitanja. Potrudiću se na svako da vam dam odgovor. Prvo pitanje – kakva je uloga Ministarstva za KiM i šta Ministarstvo za KiM radi u pregovorima? I prošli put kada smo ovde imali sednicu posvećenu, između ostalog, KiM-u sam odgovorio na to pitanje. Ministarstvo za KiM daje potpunu logistiku oko pregovora sa Prištinom. U timu za pregovore je i moj savetnik i moj bivši šef kabineta i mnogi radnici Ministarstva za KiM koji na sve moguće načine pokušavaju da pomognu da se ovaj proces privede kraju, na obostrano zadovoljstvo svih građana KiM. Prema tome, uloga Ministarstva je logistička, ekspertska i uloga Ministarstva je da na sve načine, pogotovo što poznaje odlično situaciju na terenu, pomogne oko ovih pregovora.
Zbog čega sedište Ministarstva nije na KiM? Gospodine Iliću, zbog čega se niste borili kada su bili mnogo bolji uslovi da sedište Ministarstva ili pre toga koordinacionog centra bude na KiM? Verujte, meni bi mnogo lakše bilo da sam na Kosovu, da je sedište Ministarstva za Kosovu, da budem svakodnevno sa svojom porodicom, a ne ovde u Beogradu. Mi smo otvorili dve kancelarije, Ministarstvo za KiM, jednu u Gračanici, jednu u Kosovskoj Mitrovici koje funkcionišu gde građani KiM mogu kroz te kancelarije da podnose zahteve, da daju sugestije i da preko tih kancelarija ostvaruju svoja prava.
Da li mogu da uđem na Kosovo ili ne mogu? Nažalost, ne mogu južno od reke Ibar da uđem kad god hoću. To je činjenica i od te činjenice ne treba bežati. To je poznato svima, to je poznato i međunarodnoj zajednici. Na sever naravno da mogu tamo da ulazim jer tamo i živim i mislim da nisam imao do sada nikakve probleme što se toga tiče.
Da li poštujem Ustav? Poštujem, i te kako. Jako vodim računa ne samo da poštujem Ustav, nego da poštujem i skupštinske rezolucije, pa i Rezoluciju 1244 jer to je moja obaveza.
Šta smo uradili na ekonomskom planu, što se tiče KiM? Gospodine Iliću, mnogo toga. Nažalost, ja nemam taj jeftini marketing, pa upravo iz razloga što ne mogu da pokažem javnosti, pre svega ovde u centralnoj Srbiji, šta je Ministarstvo za KiM uradilo u zadnje dve i po godine. Mnogo toga smo uradili, počevši od održivog opstanka. Pre svega, kad to kažem, mislim na otvaranje novih radnih mesta. Poznato je da smo u poslednje dve i po godine uložili negde oko dva miliona evra za poslove malih i srednjih preduzeća, da smo na taj način otvorili negde oko 317 radnih mesta, da smo kontrolisali utrošak svakog dinara koji je išao na prostore KiM. Mnogo toga smo uradili i u poljoprivredi jer znamo da broj ljudi koji je opstao na prostoru KiM živi u ruralnim sredinama.
Poseban akcenat smo stavili na povratničke zajednice, pre svega u Metohiji i u Kosovskom Pomoravlju. Nabavljali smo priplodnu stoku, zasade, obnavljali smo mehanizaciju. Znači, imamo situaciju da u Metohiji, gde pretežno ljudi žive od svog rada obrađujući zemlju, nabavili smo nekoliko kombajna, nekoliko desetina traktora, priključne mehanizacije, preko sto priplodnih krava, nekoliko desetina ovaca. Napravili smo negde oko 20-30 štala. Prema tome, govorim vam o aspektu razvoja poljoprivrede na tom području.
(Predsedavajuća: Pet minuta, ministre. Molim vas da završite.)
Mi smo išli sa jednim pilot projektom u jednoj opštini gde smo zasadili oko šest hektara maline, jagoda, gde smo obezbedili egzistenciju 40 povratničkih porodica, da imaju prihode preko 500 evra mesečno.

Gospodine Iliću, da uradili smo mnogo, za razliku od vas koji niste uradili ništa. Pominjete cifru od milijardu, da ste uložili na prostoru Kosova. Gde su ti putevi? Pa to dole građani na KiM znaju, ko je gradio puteve i koliko smo mi puteva  samo uradili u samo dve i po godine. Koji put? Hajde konkretno koji put ste uradili? Ja dole živim, na teritoriji opštine Leposavić, gde sam svakodnevno. Koji put ste uradili, koji put ste uradili na teritoriji opštine Mitrovica, koji put ste uradili na teritorije opštine Gnjilane, koji put ste uradili na teritorije opštine Gračanica, Štrpce? Pa molim vas, pa ja najbolje znam šta ste vi uradili i koliko ste ulagali.
Mi smo sada sa mnogo manje para, mnogo više stanova, kuća, puteva uradili nego vi. Mislim da ova sednica ne treba da bude tema, slažem se, nemam ja taj problem da kažem sve ono što smo uradili, jer ja imam i čime da se ponosim. To građani KiM najbolje znaju. Za ove dve i po godine smo uradili dosta toga i puteva i stanova i kuća. Ako vam kažem da smo samo za dve i po godine uradili 130 stanova, 70 kuća, da smo uradili nekoliko kilometara puteva. Nema lokalne samouprave, ne postoji više selo na KiM gde nema asfalta. A to smo mi uradili zadnje dve i po godine. Ne postoji više naselje gde nema kanalizacije, ne postoji urbana sredina ni u opštini Leposavić, ni u Zvečanu, ni u Mitrovici, ni u Zubinom potoku da nema ulice. Prema tome, hajde da se koristimo argumentima i činjenicama.
Ne želim na bilo koji način da omalovažavam tešku situaciju na Kosovu, ali ne mogu da pređem preko činjenica da na takav način se ophodite i prema meni i prema Ministarstvu i da tvrdite da mi dole ništa nismo uradili. Uradili smo i te kako. To građani najbolje znaju.

Hvala.
Slažem se da je problem KiM gorući problem i da Skupština Srbije treba da raspravlja o tome. Budite sigurni da će se to i desiti.
Međutim, ne mogu da se složim da je Srbija spremna da prizna KiM, da je svojim postupcima od 1. jula 2008. godine do današnjeg dana činila to na bilo koji način. Ovi pregovori, na bilo koji način, ne prejudiciraju status, ni na koji način ne potvrđuju tzv. nezavisnost KiM.
Kakva forma sporazuma će biti, sigurno da što god da se dogovorimo u Briselu neće biti potpisano, ali ja ne želim na bilo koji način da prejudiciram te stvari, niti da govorim u ime šefa pregovaračkog tima. Očekujem svaki čas da će šef pregovaračkog tima ovde stići, i na ta pitanja će vam on dati adekvatan odgovor. Ono što je sigurno, nećemo potpisivati nikakve ugovore niti predugovore.

Naravno da imam osnov. Dok god država Srbija ne prizna Kosovo, Kosovo nije nezavisno. Dok god KiM nisu članice UN, dok nemaju stolice u UN, dok god KiM nije prisutno u svim međunarodnim organizacijama, KiM ne može biti nezavisno.
Jeste, činjenica je, istina je da velike sile koje su priznale nezavisnost KiM se protive da se ponovo otvori proces oko statusa KiM, ali s druge strane imamo skoro dve trećine zemalja u svetu koje nisu priznale nezavisnost KiM i koje će, siguran sam, nam pomoći da i dalje insistiramo i dobijemo, da sednemo da razgovaramo o statusu KiM jer, ponavljam, KiM za Srbiju nije nezavisno, KiM za dobar deo međunarodne zajednice nije nezavisna država i dok god tako bude učinićemo sve da ponovo razgovaramo o statusu. Kakav će rezultat biti, to ne zavisi samo od nas, nego zavisi od mnogih činilaca. Hvala.

Hvala. Stvarno želim da uozbiljim rad ove sednice i da vas, gospodine Iliću, demantujem, to što ste govorili. Da, ja jesam bio ministar u Vladi KiM, ali od 2001. do 2004. godine. U to vreme vi niste bili ministar u Vladi Republike Srbije. Kod Redžepija, tako je gospodine, i lično tvoj predsednik stranke i u to vreme predsednik SRJ je nas pozvao, gospodin Koštunica, da učestvujemo u radu Vlade i u radu Skupštine KiM. Prema tome, mi nismo tamo učestvovali samo inicijativno, nego po nalogu ili uz saglasnost države Srbije.
Nisam prijatelj sa Tačijem, ali pokušaću, gospodine Iliću, da vam omogućim sledeći put, pa zajedno da odemo, pošto i ja imam problema, pa istovremeno možda rešim i svoj problem odlaska južno od reke Ibar, pa možemo zajedno da obiđemo sve te projekte koje sam vam malopre naveo. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Iliću niste dobro videli, bilo je 10 evra. Deset evra je ispadalo iz tih kalendara kako vi kažete, znam šta sam davao. Šalu na stranu.
Verujte mi, ni malo se ne stidim svog učešća u privrednoj Vladi KiM, jer to je tada bila odluka, vi dobro znate i vaša, jer ste vi tada bili član DOS, vi ste čak imali i svoje poslanike u Skupštini Kosova, koji su sedeli pored mene, učestvovali ste u radu predsedništva koalicije Povratak i dobro znate da smo više puta sedeli zajedno.
Prema tome, prebacivati meni za učešće u privrednim institucijama, u to vreme, kada je država Srbija stala iza svega toga i mogu reći slobodno da smo mnogo toga dole uradili i pomogli ljudima tih kritičkih 2000, 2001, 2002, 2003. godine tada je teško dole bilo opstati i živeti. Hvala.

Gospodine Ostojiću, prvo, Vlada Republike Srbije i država Srbije nije imala svoju listu za izbore na Kosovu. To je prvo.
Drugo, koliko je koštala kampanja? Ni cent, ni dinar, to sasvim odgovorno tvrdim. To što neko ne želi da razgovara, nikada u životu neću sebi uzeti za pravo da nekoga nazivam Tačijevcem, ni Miloševićem, ni Tadićevcem, to nije u mom stilu, ja ne koristim takav rečnik. Nemam taj problem, da razgovaram sa svim ljudima na KiM. Nemam taj problem da razgovaram sa svim ljudima koji čine dobro srpskoj zajednici na KiM. Između ostalog i sa tim Petrovićem, i sa Jeftićem i sa Nikolićem i sa svim ljudima koji žive na KiM.
U više navrata sam isticao, svaki Srbin i ovde u ovom parlamentu svaki pripadnik svakog naroda treba da brani interese svoje zajednice, jer na taj način ne ugrožava drugu zajednicu. Zato ja često tražim od tih Srba koji učestvuju i u Vladi Kosova i Skupštini Kosova, ta istinski zaštite interese srpske.
Izvinite, ko bi ovde, evo ovde ima pripadnika svih nacionalnih manjina, počevši od Albanaca, Bošnjaka, Mađara, Hrvata, koji bi pripadnik svog naroda glasao u Vladi Kosova za ukidanje telekomunikacija srpskoj zajednici južno od reke Ibar.
Ne bi niko i ne treba niko da glasa. Moramo se boriti za svoje interese, kao što sam rekao malopre ne ugrožavajući interese drugog naroda ili druge zajednice, kao što smo mi radili, Koalicija Povratak, od 2000. godine do 2004. godine, borili smo se lavovski i nimalo nam nije bilo lako i trpeli smo mnoge posledice od toga. Zato, nemamo taj problem, svaki učesnik u toj Vladi i u toj Skupštini, koji brani interese srpske zajednice imaće podršku, ne moju, nego ove Vlade.
Što se tiče decentralizacije, o Novom Brdu ste govorili, Partešu, Ranilugu, Gračanici, Štrpcu. Hoćete da mi kažete da je stvarno toliko broj ljudi izašao na tim izborima? Gospodine Ostojiću, nije izašlo ni 5% ljudi, verujte mi. To su analize mnogih međunarodnih organizacija koje su bile posmatrači na tim lokalnim izborima. Ne želim ja na ovaj način da omalovažavam bilo koga, ali to su činjenice.
Imate danas lokalne samouprave na KiM koje ne znaju gde su im granice, ne znaju koje su im nadležnosti, koje kompetencije. Nije to decentralizacija. Nije to ona decentralizacija, gde smo se ja i gospodin Samardžić u Beču borili da bude. Nije. Ako vi imate lokalnu samoupravu, recimo, govoriću konkretno o Ranilugu, Partešu, Gračanici, oni ne znaju granice i ne znaju kompetencije. Oni nemaju ovlašćenja. Mnogo smo naivno ušli u taj proces, verujte mi. Nepripremljeno. Tada nisu slušali naše sugestije i naše predloge. Imao sam razgovore i sa tim ljudima, i vi to dobro znate, sigurno su vam prenosio, pošto znam da imate kontakte sa njima.
Ne vidim da je to način da rešavamo probleme. Slažem se da treba Srbi dole da učine sve, ma gde bili, da li u kosovskim institucijama. Imamo mi Srba i u međunarodnim organizacijama koji isto pomažu. Hajde da idemo na jedan sinhronizovan, konstruktivan način, a ne da se bojimo da dignemo glas i da zaštitimo svoju zajednicu. Evo, najnoviji primer, pre dva dana na Gazimestanu, gde je uhapšeno pet ljudi, mi imamo zamenika ministra policije dole, mi imamo potpredsednika Vlade, mi imamo još mnogo ministara, i niko od njih nije digao glas. Ljudi, ja sam bio na tom Gazimestanu. Verujte mi, zbog toga što nosite srpsku zastavu treba neko da vas hapsi. Pa, izvinite, ako je to tako, onda gde mi živimo?
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Ponavljam, ni cent, da ne bude dileme, mi nismo dali za izbore.

Hvala.
Gospodine Ostojiću, moram da vas demantujem. Država Srbija na Kosovo i na one ljude koji su prognani sa Kosova i žive ovde u Centralnoj Srbiji izdvaja oko 250 miliona evra godišnje. Ta cifra od 500 miliona je prosto netačna. Znači, 250 miliona, čak i nešto manje. Zdravstvo, prosveta, lokalne samouprave, javna preduzeća itd, penzije itd, socijalna davanja itd, itd. Znači, mi imamo potpuno precizne podatke iz svih ministarstava, imamo bazu podataka i tačno se može videti koliko koje ministarstvo daje novca. Ali, taj novac ne ide samo za tih 130 hiljada Srba koji su ostali na Kosovu, kako vi kažete, nego ide i za onih 200 hiljada Srba koji ovde žive u Centralnoj Srbiji.
Što se tiče decentralizacije, tu bi mogli da polemišemo do ujutru. Nema je, nažalost, nema je, verujte mi. Šta znači praviti bolnice u Partešu? Kome pravimo tu bolnicu? Znate kakav dom zdravlja smo mi napravili tamo? Tamo je dovoljno. Pa ne možemo mi da pravimo bolnicu za 1.000 ljudi.
(Zoran Ostojić, s mesta: U Pomoravlju živi 1.000 ljudi?)
Pa ne u Pomoravlju, nego u Partešu i u Pasjanu, kako vi kažete. U Pomoravlju, u Ranilugu postoji bolnica. U Poretištu postoji. Prema tome, ne treba na taj način gledati to.
Slažem se sa vama da mi možda plaćamo bespotrebne ljude. Upravo iz tog razloga, što sam raspustio bio osam lokalnih samouprava na KiM, a ne ukinuo institucije države Srbije na KiM, nego smo prosto raspustili, jer smo imali slučaj da u Dečanima, Đakovici i Uroševcu imamo odbornike, imamo predsednike, zamenike predsednika skupština, sekretare, a dolaskom na čelo ovog ministarstva ja sam raspustio tih 8-9 lokalnih samouprava, i na taj način smo smanjili troškove.
Prema tome, slažem se, ima još uvek možda bespotrebno trošenja novca. Ne mogu kažem da je sve idealno, ali mi idemo ka tom putu, u tom pravcu da dole uvedemo instrument kontrole, instrument odgovornosti za ono što se radi na samom terenu, počevši od predsednika opština, direktora i ostalih. Prema tome, to je naša obaveza i mi to radimo.
Jeste teško, odmah da vam kažem, ima mnogo sabotiranja, ima mnogo podmetačina, trpimo mnogo kritika, što ne reći, trpimo pretnji, ali, verujte mi, ja od tog cilja neću odustati i trudiću se da svaki dinar, koji ovde poreski obveznici u Srbiji odvajaju od svojih usta, na jedan transparentan način se troši. Hvala.

Hvala. Poštovani poslanici, mogli ste u poslednjih nekoliko dana da čujete razne verzije u medijima, otprilike, kako će sve to izgledati. Da ne bih o tome govorio, dobro je što je stigao šef pregovaračkog tima i on će, pošto učestvuje u celom procesu, to bolje objasniti.

Hvala.
Poštovani poslanici, ja ću odgovoriti na ovaj deo pitanja gospodinu Kragoviću zbog čega mi teramo Srbe na prostoru KiM da žive pod vlašću gospodina Tapija i da im je bolje pod vlašću gospodina Tapija nego pod vlašću, kako ste rekli, gospodina Tadića.
Ne znam odakle vam takva konstatacija? Jer, poznato je, a i sami ste to rekli, gde god imamo srpske institucije na prostoru KiM tu imamo i Srbe. Upravo zahvaljujući tim institucijama, Srbi su opstali i opstaju i dan-dana. Tako da teza da mi teramo Srbe da žive pod vlašću Tačija je apsolutna neistina. Hvala.

Hvala.
Bio sam u dilemi da li uopšte da se javljam da odgovorim gospodinu Kragoviću, ali zarad istine, zarad javnosti, moram da podsetim gospodina Kragovića, očigledno da on nema dobru komunikaciju sa svojim predsednicima opština na Kosovu i Metohiji, pre svega u Štrpu, Vučitrnu, Istoku, Kosovskoj Kamenici. Zamolio bih ga da pita svoje predsednike opština koliko smo napravili stanova u Štrpcu, u Vučitrnu, u Kosovskoj Kamenici, koliko smo stanova napravili u Osojanu. Zarad javnosti, zarad tebe, gospodine Kragoviću, da znaš, u Štrpcu osam stanova, u Kosovskoj Kamenici 13 stanova, u Vučitrnu osam stanova, u Osojanu, opština Istok, 13 stanova. Nije samo u Brđanima i nije samo na severu Kosova.
Da li treba da vam kažem koliko smo kuća napravili isto u tim lokalnim samoupravama gde su predsednici opština iz SRS? Pitajte njih. Ali, očigledno je da vi ne putujete Kosovom, da niste u komunikaciji i da tako paušalne ocene olako iznosite ovde, optužujući da mi ništa dole ne radimo. I te kako radimo. Ponavljam, nije me stid to da kažem, jer znam da smo mnogo toga uradili na prostoru Kosova i Metohije. Da, uštedeli smo 200 miliona 2008. godine. Uštedeli smo i 2009. i 2010. godine. Znate kako smo uštedeli? Zato što smo kontrolisali protok novca. Ne, ništa mi nismo uzeli od građana Kosova i Metohije, nego smo kontrolisali da li postoje duple plate, da li postoje ljudi da su mrtvi i da primaju plate itd. Da li ljudi koji se deklarativno zalažu ili su se vratili, povratnici, treba da primaju povratničku pomoć, a žive u Kraljevu, Kragujevcu, Beogradu? Tu smo uštedeli, gospodine Kragoviću. Ono što je bilo namenjeno Srbima na Kosovu, oni su dobili, ali je uskraćeno onim ljudima koji su godinama dobijali to. To ne može više i to, dok sam bar ja na čelu ministarstva, neće biti.

Hvala, gospođo predsednice. Odgovoriću gospodinu Iliću zbog čega Ministarstvo za KiM ne vodi ovaj proces i zašto na čelu pregovaračkog procesa nije neko iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju.
Znate i sami da Ministarstvo za KiM, u stvari, daje kompletnu logistiku, ali smo mi odlučili da šef našeg pregovaračkog tima bude čovek koji ima iskustva, koji je učestvovao u mnogim pregovorima vrlo uspešno, čovek koji dobija apsolutnu podršku ne samo Vlade Republike Srbije, nego i naroda sa prostora KiM, jer je bukvalno nedeljno na KiM, gde razgovara sa svima, čak i sa predstavnicima vaše stranke. To je jedan od razloga.
Drugo, svi mi u Ministarstvu za KiM dajemo apsolutnu logistiku i maksimalno pomažemo Pregovaračkom timu. Evo ovde su, sa moje leve strane, vidite da su tu i moj savetnik i moj šef kabineta, koji aktivno učestvuju, kao i svi ljudi koji rade u Ministarstvu, a u tom procesu učestvuju i sva druga ministarstva.
Gospodine Iliću, prošla su vremena kada su Ministarstvo za KiM i Ministarstvo spoljnih poslova bili konkurenti. Imali smo situaciju, nažalost, da jedno radi Ministarstvo spoljnih poslova, a da Ministarstvo za KiM istovremeno radi neke druge stvari. Ta vremena su prošla. Mi imamo odličnu koordinaciju sa svim ministarstvima i sva ministarstva su uključena u ovaj proces, tako da ne bi trebalo da postoji nikakva dilema ili nejasnoća oko toga da samo Pregovarački tim ili šef Pregovaračkog tima ili njegov zamenik vode ovaj proces. Tu je kompletna Vlada i ona apsolutno stoji iza Pregovaračkog tima i daje apsolutnu podršku.