Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman uopšte nije rezultat nekih prikupljanja jeftinih političkih poena, nego je moja želja bila, a i želja mojih kolega poslanika iz opštine Prokuplje, koji su morali da povuku svoje amandmane, da stvarno ukažemo na jedno teško stanje, uopšte u opštini Prokuplje i uz pomoć određenih pokazatelja da dokažemo da je opština Prokuplje oštećena ovakvim transferom republičkih sredstava.
Ovde sam spremio te pokazatelje, ali vidim da je uzaludno pričati o tome, jer ministar finansija nije ovde da to čuje, s jedne strane, a s druge strane mislim da mogu da govorim u ime svih opština Topličkog, Jablaničkog, Pčinjskog okruga, da su mahom sve oštećene ovakvim načinom, osim možda jedne koja se vezuje za rođaštvo, odnosno za korene ministra finansija i to je konkretno opština Vlasotince.
Pa upoređujući podatke opštine Vlasotince odakle je, koliko znam, mama gospodina ministra, i podatke opštine Prokuplje, samo na prvih par podataka se vidi, Prokuplje je dobilo 59 miliona, Vlasotince 66 miliona. Prokuplje ima 48.501 stanovnika, a opština Vlasotince 33.312 stanovnika. Po broju osnovnih škola, takođe i po broju seoskih izbornih jedinica, odnosno seoskih mesnih zajednica, vidi se razlika.
S ove govornice smo čuli javno obećanje gospodina ministra da će ovakve stvari biti moguće ispraviti 31. marta. Željno očekujem taj datum i dotle ćemo možda malo i ćutati o svemu ovome, a inače ćemo izneti još veći broj podataka koji govore u prilog tome, da je ovaj budžet deljen po principu imovine Topalovića u filmu Maratonci trče počasni krug. Još samo treba da dobijemo odgovor koliki je naš deo. Hvala.

Moja namera stvarno nije bila da ukažem da je Vlasotince dobilo više nego što treba. Vlasotince treba, kao nerazvijena opština, još više da dobije, ali sam hteo da ukažem da se nisu koristili pravi kriterijumi, odnosno nisu ispoštovani kriterijumi zakona. Ako je kodeks zakonitost, onda mi uporedite Apatin i Prokuplje sa tim pokazateljima, pa ćete videti da sam govorio istinu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem na samom početku da zaista poslanička grupa DS – Boris Tadić ima više racionalnih razloga da podrži ovaj zakonski projekat.
Na prvom mestu tu je naš principijelni stav da ćemo, bili vlast ili opozicija, uvek podržavati ove reformske zakone i sve ono što nas vodi ka EU. Drugi racionalni razlog je i onaj najvažniji, zato što ovaj zakon vodi ka daljem suzbijanju sive ekonomije i uvođenju reda i discipline u ekonomski sistem, finansijski sistem naše zemlje. Zatim, u skladu sa našim stavom za zajedničkom državom, ovaj zakon uskladiće poreske sisteme dveju država članica i to je još jedan od razloga zašto podržavamo ovakav zakonski projekat.
Međutim, pored svih ovih racionalnih razloga, moram da navedem jedan emotivni, što je, prostim jezikom rečeno, ovaj zakon naše čedo. Čedo Demokratske stranke, kao i set zakona koji su se javljali ovde u ovom sazivu.
Mislim da je naše čedo i verujem gospodinu Aci Vlahoviću da je naše čedo, kao i dvadesetak zakona koji su bili ovde, i mi ćemo ih podržati.
Da se ne bi pomislilo da ćemo svaki zakon koji dođe kao predlog Vlade Republike Srbije na dnevni red podržavati, da ćemo ga aminovati, bez ikakvog kritičkog preispitivanja, moram da kažem da su i povodom ovog zakona poslanici poslaničke grupe DS – Boris Tadić podneli nekoliko amandmana. Ti amandmani su u vezi sa nejasnoćama oko korisnika slobodnih zona, kao i u vezi posebnih poreskih stopa; međutim, o tome ćemo više kada bude rasprava po amandmanima.
Ono što nas daleko više zabrinjava od izglasavanja ovakvih zakonskih projekata, to je njihovo sprovođenje, njihova implementacija. Naime, primeri iz bliske prošlosti nam govore da ovakvi zakonski projekti ne bivaju realizovani, a sve zbog određene političke atmosfere, političke klime koja se stvara, kao i zbog neprincipijelnog stava političara prema vitalnim procesima u našem društvu. Primeri koji govore da se zakoni ne sprovode zbog ruiniranja samih institucija koje treba ovakve zakone da sprovedu su odmah tu iza nas.
Na prvom mestu, to je proces privatizacije, koji se u političkoj kampanji zloupotrebljavao, pa sada imamo i prepirke među članicama vladajuće koalicije oko tog samog procesa i u ovoj godini je, faktički, sveden na nulu. Takođe smo nedavno u ovom domu izglasali Zakon o sprečavanju sukoba interesa koji se ne primenjuje, a čak i neki ministri u Vladi Republike Srbije direktno krše odredbe tog zakona.
Iskreno se nadamo da će Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije smoći snage da napravi takvu atmosferu i da poveže dobru kadrovsku politiku da se ovaj zakon sprovede, jer je on stvarno dobar, da ne ponavljam razloge koji su ovde ko zna koliko puta ponovljeni. Toliko. Hvala.

Poštovani predsedavajući, narodni poslanici, moram da vam priznam da sam zaista imao želju da učestvujem u ovoj raspravi, iz prostog razloga što podržavam postojeće rešenje zakona. To kažem kao roditelj budućeg đaka. Elem, amandman koji sam podneo je logična posledica celokupne koncepcije poslaničke grupe Demokratska stranka-Boris Tadić i logična posledica amandmana na član 5. zakona koji je podneo moj kolega iz poslaničkog kluba.
Ono što je srž amandmana koji sam podneo, to je da se iz člana 9. brišu tačke 3) i 4). Čisto radi podsećanja ću pričitati te tačke, a tiču se nadležnosti Ministarstva prosvete: 3) " planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama; 4) "vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou."
Ovde vidimo, u odnosu na postojeće rešenje, da su dve nove vrste poslova dodeljene Ministarstvu. Postavlja se suštinsko pitanje, da li Ministarstvo može da obavlja ove poslove? Ovo su poslovi izuzetno stručne prirode, koji ne dozvoljavaju arbitrarnost i ne smeju sebi da dozvole nikakvu paušalnost. Da li jedna kruta administracija, kao što je Ministarstvo prosvete, može da obavlja ove poslove? Mi smatramo da ne može.
Osim toga, ovi poslovi novim Predlogom zakona takođe su dodeljeni i zavodu. Ključno je pitanje zašto se dodeljuju zavodu, zašto se vrši dupliranje, jer znamo da svako dupliranje košta. Koliko će to koštati građane ove zemlje, odnosno poreske obveznike? Takođe, upućuje se na taj zaključak: u pitanju je novac ili je, pak, samo dodeljivanje ovih poslova zavodu obična farsa. Znači, isključeno je da zavod radi ove poslove.
Takođe, veoma bitna situacija je da u postojećem zakonu član 27. tačka 2) kaže da se Ministarstvo stara o obezbeđivanju sredstava namenjenih ustanovama za posebne razvojne programe i kontroliše njihovo korišćenje. Iz člana 27. postojećeg zakona ova tačka je u novom predlogu isključena. Naravno, logički se nameće pitanje, to pitanje ide gospođi ministarki, da li se uopšte planiraju razvojni programi ili Ministarstvo beži od odgovornosti?

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što je kolega Knežević objektivno sprečen da obrazloži svoj amandamn, ali nikako ne mogu da se složim sa gospodinom Albijanićem da poslanička grupa DS-Boris Tadić vrši opstrukciju. Zaista nam to nije namera. Mi smatramo da postojeće rešenje zakona zadovoljava u ovom trenutku sve evropske standarde.
U vezi sa članom 20. i amandmanom koji je kolega Knežević podneo, želim da kažem sledeće: ovaj amandman je vezan za amandman na član 19. i baš a propo postojećeg zakona. U postojećem zakonu osnovi školskog programa su onaj široki programski okvir za celinu školovanja, na osnovu kojeg su se pravili specifični okviri za svaki pojedini razred.
U postojećem zakonu posebne osnove školskog programa su taj programski i metodički okvir na osnovu koga su nastavnici u školama pripremali školski program.
Brisanjem tačaka 70-73, šta se dobija, odnosno šta se gubi? Na prvom mestu, ukinuto je i procentualno iskazivanje zakonom zagarantovane slobode škole u odnosu na programske dokumente, to što je u postojećem zakonu iz 2003. bilo 10, 20 ili 30%. Znači, poseban deo školskog programa, koji je obezbeđivao upravo mogućnost povećanja fonda časova iz osnovnih, obaveznih ili izbornih predmeta, u zavisnosti od samih potreba učenika. Na jedan način se ukida autonomija, posebnost škola, koja je dozvoljena u postojećem zakonu.
Izostavljanjem ishoda, koji su bili tema polemike između prof. dr Gaše Kneževića i gospodina Krasića iz SRS, a kao što smo na kraju čuli, Srpska pravoslavna crkva je taj termin podržala. Sada se samo govori o ciljevima, svrhama i zadacima. U suštini, dobija se samo šta nastavnik treba da radi, ali ne priča se ništa o tome šta učenik treba trajno da stekne, odnosno sa kakvim stečenim znanjem učenik izlazi na kraju.
Zatim, izostavljanjem obrazovnih oblasti gubi se iz vida saznajno jedinstvo i celovitost deteta i ponovo se vraća na predmetnu parcelizaciju znanja. Takođe, ukinuti su osnovi školskog programa, dokument po kome se u postojećem zakonu sagledava celina obrazovanja od prvog razreda sve do kraja srednje škole. Umesto toga, ništa drugo nije postavljeno.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ukoliko ne budete usvojili amandman na član 36. naše koleginice Anite Beretić, to će sigurno imati posledice na ono što je najbitnije u celom sistemu obrazovanja, a to je na sam nivo znanja sa kojim deca izlaze iz škole.
Te posledice će se ogledati u više sledećih stvari. Na prvom mestu, opet će se samo dva puta u polugodištu ocenjivati učenici, umesto četiri puta, što je daleko pedagoški opravdanije. Zašto je to tako? Pedagoški opravdanije iz prostog razloga što dva puta u polugodištu ocenjivanje navodi decu na kampanjsko učenje, što dovodi do brzog zaboravljanja, pa do same nemogućnosti upotrebe tog znanja, stečenog na takav način, i onda se zaista dovodi u pitanje sam smisao školovanja.
Osim toga, kriterijme i sva ostala pitanja vezana za ocenjivanje po vašem novom predlogu propisaće ministar bez zavoda. Postavlja se pitanje zašto se ovde struka nipodaštava, zašto su osnovani zavodi da se bave stručnim pitanjima.
Po postojećem zakonu ministar je obavezan da dobije predlog odgovarajućeg centra, što bi u vašem novom predlogu impliciralo da bi ministar makar mogao da dobije predlog od zavoda. Međutim, izgleda da je pušteno samovolji ministra da određuje sve ove kriterijume, odnosno da se bavi ocenjivanjem, a možemo da postavimo pitanje, bez obzira na to ko je ministar, šta taj ministar zna o ocenjivanju.
Ocenjivanje je ključna stvar, jer se tiče i pogađa milion dece. Ako se ovo poveže sa činjenicom da ministarstvo tiho preuzima ingerencije zavoda uopšte, kao što to čini u svojim glavnim nadležnostima, a povodom toga da planira, da koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama, zatim vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou.
Još neki primeri nam govore da je u stvari formiranje zakona po vašem novom predlogu farsa. Stvarno bih voleo da dobijem odgovor da li sam u pravu.