Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Dragomir Karić

Dragomir Karić

Pokret snaga Srbije

Govori

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice, mislim da ima mnogo sporenja amandmana i Zakona o radu, na žalost malo konkretnog.
Voleo bih da nešto iz svog iskustva vam kažem baš u odnosu na ovaj amandman, a i drugih amandmana koji su prošli, a možda i onih koji su u toku, koje sam pratio i čitao. Ne postoji ni jedan poslodavac, bar kada su u pitanju privatni poslodavci, koji bi na bilo koji način ponizio, tj. obespravio zaposlenog. Razlog je prost i jednostavan, pa mi živimo samo zahvaljujući njihovom radu, njihovoj stručnosti, njihovom iskustvu i ne vidim uopšte nikakav razlog da postoji neki strah kada će se uređivati obaveze između poslodavca i zaposlenog, da će tu biti nešto nepravedno. Nema te sile koja će naterati poslodavca da bilo koga otpusti ili da umanji njegova prava u odnosu na obaveze.
Zato smatram da bi možda dobro bilo da na svaki amandman reagujemo, ne zato što nas gledaoci i građani gledaju, nego naprotiv, da imamo mogućnost da njima predstavimo naša mišljenja za koja se mi zalažemo.
Inače sam na jedan način razočaran. Recimo, sindikati odustaju od borbe za prava svojih radnika, kako je naveo gospodin ministar Vulin danas, 24.000 sindikalnih organizacija, 24.000 predsednika, sekretara, sekretarica, kola, 24.000 kancelarija, 24.000 mobilnih telefona, 24.000 kompjutera. Mislim da upravo te sindikalne organizacije su obesmislile uopšte želju i trud radnika za nešto bolje. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, prvo bih samo reklamirao Poslovnik, ako dozvolite, gospodine predsedavajući.
Da li dozvoljavate da po Poslovniku kažem jednu, član 107?
Govornik koji je replicirao gospodinu Stojanoviću je na jedan način narušio dostojanstvo nas narodnih poslanika i ovog doma, koristeći izraz da je verovatno izgubio koncentraciju. Svi znamo u ironičnom smislu šta znači gubitak koncentracije. To je to što se toga tiče.
Ako mi dozvolite, sada bih po amandmanu.
(Predsedavajući: Nastavite.)
Hvala.
Što se tiče predloženog amandmana, više je nego jasno da stvarno Albanaca ima toliko dovoljno čim su izabrana dva narodna poslanika. U prošlom sazivu je bio samo jedan poslanik, gospodin Riza Halimi, a sada mu se pridružio i gospodin Kamberi. Mislim da to nije problem i ne bi trebali ovde da imamo diskusiju koja je na nivou za i protiv. Mislim da je većina nas za, ali da se iznađe rešenje.
Zamolio bih gospođu potpredsednicu srpske Vlade da se, ako treba, formira jedna komisija pri vašem ministarstvu, ukoliko to nije urađeno, da kažem komisija dobre volje, jer ovde u zakonu nećemo naći sigurnu potporu niti podlogu da izađemo u susret amandmanu gospodina Kamberija i gospodina Rize Halimija. Zakon je vrlo jasan i dosta je precizan. Stvarno bi na neki način možda bile u nepovoljnoj situaciji druge nacionalne i etničke manjine.
Prema tome, ja jesam za to da se taj amandman na jedan način prizna, normalno ne narušavajući zakon. Zato vas molim i predlažem da u saradnji sa narodnim poslanicima iznađete mogućnost u okviru jedne komisije, kao što sam rekao - dobre volje, da se to pitanje reši.
Mojim prijateljima i sugrađanima Albancima savetujem - ne može i jare i pare. To morate da znate. Ne može - jednom hoćemo da izađemo na glasanje. Za to narod Preševa, Medveđe i Bujanovca sigurno nije kriv, sto posto. Vi znate da je to tako. Za to su krivi političari koji savetuju i predlažu - idemo sada na izbore. Ja to isto razumem kao legitimnom voljom i načinom da se izvrši pritisak na vlast da negde vlast iznađe kompromis ili popusti. Međutim, kao što vidite, to je kontraproduktivno. To nije dobro. Sada to ne odgovara. Sada bi dobar bio onaj popis iz 2001. godine, ili bi možda čak onaj raniji bio još bolji, jer je bilo još više Albanaca. Lično verujem da sigurno vas ima tamo, kako vi kažete, to vi najbolje znate, u to ne sumnjam, ali bi opet savetovao da se nađe kompromis. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, poštovani gledaoci, bilo je nekoliko pokušaja za poslednjih 25 godina da se pomogne našim građanima u rasejanju ili, kako to sad popularno zovemo, u dijaspori.
Međutim, imali smo i ministarstva za dijasporu i kancelariju. To nije dalo rezultate, ali ne zato što su ljudi ovde nesposobni u Srbiji da organizuju to ministarstvo ili kancelariju za dijasporu. Pre svega, u samoj dijaspori postoje stotine organizacija naših građana u vidu udruženja, kongresa, svesrpskih kongresa, sveslavljanskih kongresa i drugih. Činjenica je jedna prosta i jednostavna.
Kada ste, dragi kolega, spomenuli Mađarsku i druge zemlje, tačno je, sve je to uređeno. Šta je nedostajalo Srbiji i šta nedostaje i dan danas Srbiji? Nedostaju odlični uslovi za investicije, investicioni uslovi. Nedostaje jednostavno klima za ulaganje i oplođivanje onoga što bi oni doneli.
Vi ste svesni. Svi smo mi svesni, građani, da su naši ljudi iz dijaspore prevareni bezbroj puta. Setite se samo štednje valutne 10 milijardi maraka, koja se kasnije godinama vraćala normalno u bescenje itd.
Znači, šta treba? Nije tu bitna uopšte ta kancelarija za dijasporu, ni ministarstvo. Verujem da uvek Srbija ima sredstava za to ako bi to bilo neophodno. Međutim, ovde se radi o nečem drugom. Trebaju programi i verujem da će nova Vlada doneti takve programe i da će imati takvu jednu investicionu klimu da ti građani koji dolaze iz inostranstva mogu da sigurno ulažu svoj novac u nove proizvodne pogone i da zapošljavaju sebe i svoje porodice. To je ono što njima treba. Njima treba garancija za uložena sredstva i verujem da će im to ova vlada obezbediti i smatram da vaš amandman je u ovom trenutku nepotreban, suvišan, da nema potrebe da glasamo i da o tome raspravljamo. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, normalno, ja ne bih želeo da kroz ovu repliku i kroz ovaj amandman, kroz ovu temu koja je bitna za mnoge građane u dijaspori, za nas u Srbiji, da ide diskusija ovim tokom. Niko iz Srbije, niko bar da ja znam, nije otišao kao milijarder i u svakom slučaju činjenica je, ide u obrnutom smeru. Ovde ljudi dolaze, investiraju i mnogo puta su bili, pa dobrih zadnjih 30 godina, obmanuti. Činjenica je sledeća - zašto ne treba ta kancelarija da postoji? Jednostavno, obrazložiću.
Imamo Ministarstvo za obrazovanje, imamo Ministarstvo za kulturu, imamo Ministarstvo za omladinu i sport, imamo Ministarstvo za privredu, imamo Ministarstvo za finansije, imamo 16 ministarstava. Svako, onaj koji hoće da reši svoj problem, obratiće se nadležnom ministarstvu. S obzirom da su ljudi u dijaspori većinom pismeni i sposobni, jer tamo opstaju isključivo sposobni, nije to uopšte smešno, verujte mi, nije, niste taj hleb jeli i ne znate šta je to.
Prema tome, ništa se ovde ne narušava, ničije pravo, niti se ukida nešto. Da je to nešto moglo da donese boljitak i da učini dobro za tu dijasporu, pa to bi bilo i za vreme vladavine kada su i pre dve godine bile na vlasti vaše kolege. Znači, to ne bi bilo sporno.
Ovde se radi jednostavno o tome, nakupilo se tih agencija, tih kancelarija dovoljno mnogo, a imamo nadležna ministarstva i ne vidim koji je razlog zašto moraju da se prave surogati.
Poštovani predsedniče Skupštine, doktore Stefanoviću, poštovane drage kolege, koleginice, poštovani gledaoci, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 20/2012, prečišćen tekst, Vladi Republike Srbije postavljam poslaničko pitanje – kada će Vlada Republike Srbije dostaviti Skupštini predlog medijskih zakona?
Obrazloženje – proteklih nedelja bili smo u prilici da čujemo poruku iz Evropske unije da su medijski zakoni od ključne važnosti za pozitivan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija.
Lično, delim takvo mišljenje imajući u vidu pre svega, medijsku cenu Srbije, koja nije uređena i ne odgovara potrebama objektivnog i nepristrasnog informisanja građana Srbije. Rekao bih, da najviše odgovara vlasnicima medija. Primera ima mnogo, masa primera, gde se vrše tako reći privatni obračuni putem raznih medijskih, elektronskih i pisanih i drugih glasila i gde u svakom slučaju za to do sada još niko nijednom nije snosio nikakvu odgovornost.
Vlasništvo u srpskim medijima mora biti do kraja transparentno. Samo tako se mogu eliminisati medijski ratovi, koje pojedinci interesne grupe vode, zbunjujući građane i skrećući pažnju sa suštinskih problema. Ima tu još jedan mnogo veći problem.
Šta znači ako pojedini mediji koji su u vlasništvu određenih interesnih grupa objave za neku banku da je ta banka pred bankrotom, da loše stoji. To znači stampedo građana prema toj banci podići i poslednji dinar. To znači uništavanje konkurencije. O tome do sada nije se oglasio kod nas antimonopolni komitet, tj. Odbor za sankcionisanje takvih slučajeva, a ima ih prilično, ili ako recimo daju primer i onda kažu od sutra poskupljuje šećer, ulje, ili će poskupeti, saznaje se iz dobro informisanih izvora. To znači automatski prazni rafovi, sve nestaje iz prodavnica, međutim, ni za to nema nikakvih sankcija i do sada niko nije sankcionisan.
Smatram, da Vlada Srbije mora da bude ažurna. Primiče se početak pregovora. Tako treba da preuzme punu odgovornost za stanje javnog informisanja, posebno u ovim vremenima. Očekujem što pre da se dostave predlozi zakona. Naravno, zalažem se da se pre razmatranja u Skupštini obavi javna rasprava, koja je u toku. Da se konsultuju strukovna udruženja, mediji, građani budu upoznati sa svim predlozima, idejama iz rasprave.
Šta imamo kao štetu u poslednje vreme koje je vrlo aktuelno za opstanak Srbije, za opstanak Srba na Kosovu i Metohiju? To je jedan primer koji je stvarno poguban za sve nas. Recimo, mi imamo u medijima kako Srbi na Kosovu i Metohiji, većina ne želi da izađe na izbore, međutim, imamo drugu situaciju, sasvim obratnu, da ta većina koja ćeli da izađe na izbore, koja želi da glasa i koja je u Srbiji i koja je na Kosovu i Metohiji, ona jednostavno gubi pravo raznim manipulacijama Centralne izborne komisije na Kosovu i Metohiji. Smatram zbog toga da što pre treba urediti medije u Srbiji. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, drage koleginice, drage kolege, ovo je više jedne potvrde, nego replike mog dragog kolege, da „Prokop“ se radi već, kao što svi znate, 30-ak godina, ili bolje da kažemo da se o „Prokopu“ priča oko 30-ak godina. Nešto je i urađeno.
Ja mogu ovde pred vama svima da kažem, normalno i pred našim gledaocima, da postoji velika želja BK grupe i njihovih ruskih kolega investitora koji su spremni da daju kredit na 30 godina sa 1% kamate da se konačno završi „Prokop“, da se izmesti stanica, da se izgradi taj veliki biznis centar koji se nalazi na 80 hektara, da Srbija i Beograd stvarno budu svetlo među svim drugim velikim metropolama.
Mislim da stalno se nadati, tražiti, očekivati i možda prihvatati neke čak nekada i nepovoljne uslove, zaduživati se u inostranstvu i da po svaku cenu to treba da rade inostrane kompanije, mislim da to nije potrebno.
Vama je jasno, gospodine ministre, kada neka strana banka daje kredit, ili strana finansijska organizacija, da je to javni tender, da su tu neophodne garancije naših banaka koje nisu u mogućnosti da prate naše kompanije, zato što su naše kompanije godinama urušavane i nemaju te neophodne bilanse da bi mogli da odgovore na tenderu. Manje-više dođe do toga da se tender, praktično, pravi za one za koje se već unapred zna da će dobiti posao. Postoji želja i mogućnost BK grupe da to uradi sa građevinarima iz Srbije.
Ja vas molim da o tome, čim nađete vreme, porazgovaramo i da damo zvanične ponude, dovedemo ljude i da konačno završimo „Prokop“ u mandatu ove Vlade. Hvala vam.
Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, drage kolege, drago mi je da ste odlučili u Vladi i pozivam premijera, sve potpredsednike, ministre da se uvećaju sredstva u budžetu za Kancelariju za Kosovo i Metohiju, skromno, sa 170 miliona dinara, ako se ima u vidu da je to za izgradnju kuća za povratnike, socijalne slučajeve itd. To je opet dobro i nadam se da ćete nastaviti tu praksu još bolje.
Moje pitanje i pitanje mog dragog kolege Bojana Jakovljevića je sledeće. Na Kosovu i Metohiji postoji jedno srpsko narodno pozorište koje egzistira u stravično teškim uslovima. Da li postoji ikakva mogućnost, gospodine ministre, da se tom srpskom narodnom pozorištu na Kosovu i Metohiji odrede određena sredstva da se ta sala koju sam posetio sa narodnim poslanicima prošlog meseca, na poziv Kancelarije za Kosovo i Metohiju, malo opremi i renovira? Ako ne mogu oni da se osposobe, u krajnjem slučaju, kada naši umetnici idu, da mogu da idu i da gostuju u tim pozorištima.
Druga stvar, to su sve tamo većinom entuzijasti i primaju plate oni koji su profesionalci i rade. Međutim, smatram da bi trebalo jedan skroman, vrlo skroman iznos dodeliti im, pronaći u budžetu ta sredstva da bi mogli da egzistiraju, jer bez kulture tamo Srbi nemaju šta da traže, to je osnova. Unapred se zahvaljujem i verujem da ćete vi iznaći u okviru mogućnosti, to su, verujte mi, vrlo, vrlo skromna sredstva. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, drage kolege narodni poslanici i poslanice, moje pitanje je vezano za 1. tačku dnevnog reda. Zato se pozivam na član 287. Poslovnika i tražim objašnjenje od Ministarstva kulture i informisanja, MUP i Ministarstva pravosuđa.
Nedavno je objavljeno na javnim servisima u medijima da je svako treće žensko dete u Srbiji silovano, da je svako sedmo muško dete u Srbiji silovano. Vas bi to moralo da uznemiri. Ovde je nas većina roditelja. Kako je moguće da ne reaguje ni jedno ministarstvo, ni jedan državni organ na takve informacije koje uznemiravaju građane? Ne radi se samo o uznemiravanju građana, radi se o sledećem, radi se o neproverenim istraživanjima, informacijama.
Postavljam pitanje i tražim odgovor, ako postoje takvi dokazi, kakva je to bila metodologija za istraživanje da bi se došlo do toga da je svako treće dete žensko u Srbiji silovano i svako sedmo muško dete? Verujem duboko da postoje dobre namere, nevladina organizacija "Incest trauma centar" je to plasirala i istražila.
Tražim da Ministarstvo pravosuđa, MUP da nam dostavi informacije, ako oni imaju te informacije kako su ih dobili i koja je to metodologija za donošenje i istraživanje takvih informacija.
Želim da skrenem pažnju da jedna ovakva informacija, ne samo da uzbuđuje i uznemirava narod, ova informacija nanosi štetu i ugledu Srbije u inostranstvu, nanosi štetu našem turizmu, nanosi štetu obrazovanju, razmeni studenata. Nanosi štetu ljudima, strancima koji žive u našoj zemlji. Juče, u švajcarskoj ambasadi kada sam bio gost sa našom poslaničkom grupom prijateljstva, čuo sam informaciju da samo 1.500 švajcarskih građana živi u Srbiji, a koliko ima drugih. Svi će se oni zabrinuti za svoje porodice, za svoju decu. Lično podržavam svaki zakon koji je u interesu zaštite našeg podmlatka, naših najmlađih. Ali, ne mogu da verujem u jednu ovakvu plasiranu vest i zato tražim da preduzmete mere tj. ministarstva da poslanicima dostave informacije kako se to desilo, kako se to istraživalo i da znamo šta je istina.
Drugo moje pitanje je vezano za dan, najtužniji dan u srpskoj državi, to je dan bombardovanja, nepravednog bombardovanja od strane 19 sila, od strane NATO alijanse. Zar taj dan treba da prođe tako stidljivo i da zavisi od volje pojedinaca da li će da mu posvete malo više prostora u medijima ili će da se položi po jedan venac i time da se stavi tačka? Predlažem ako je za to kompetentna Vlada Srbije da Vlada Srbije taj dan označi, donese zakon, da tog dana se na jedan minut oglase sve sirene u Srbiji i da bude minut ćutanja za sve žrtve tog nasilnog i nečuvenog terorističkog akta koji je izvršen nad Srbijom koja nikoga nikada nije napala. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, drage kolege i koleginice, hteo bih da se nadovežem na diskusiju gospodina Antića, kolege našeg, narodnog poslanika.
Da ovo je osnova, imali smo nekoliko primera u nekoliko vlada. Sećam se kada je nekadašnji ministar, gospodin Šumarac, davao predloge, pokušavao sve iskreno i u privatnim razgovorima i javno, i skupština je ovde zasedala u kojoj tada nisam ni bio, međutim znamo svi kako se to završilo i kako je to prošlo.
Na šta se ovde treba obratiti pažnja? Ako se radi o tome da treba Poreska inspekcija da procenjuje vrednost tržišnu, neke zemlje itd, imao sam recimo, lični primer gde je ocenjena zemlja sa strane ljudi iz Poreske inspekcije koja nije toliko vredela. Kada sam prodavao moju zemlju, moju imovinu u Užičkoj ulici, oni su meni odredili da jedan ar košta 200 hiljada evra. Kraj priče. Na osnovu toga su i razrezali porez, itd. To što sam ja to prodao daleko jeftinije, to nije bilo bitno.
Znači, samo hoću da kažem jednu stvar, to je opet jedan od načina da se prsti lepe tamo gde se medom radi. Znači, to je opet još jedan izvor za ljude koji bi narušili zakone i ušli bi u neki vid korupcije.
Zato bih dao predlog, iz iskustva opet, koji važi u mnogim drugim gradovima Evrope. Konkretno ću reći za Moskvu, za Kijev, za Ašhabad. Recimo, kako se tamo to rešava? Postoje zvanične agencije koje procenjuju vrednost nekretnina zemljišta, stanova, objekata. Šta se tu dešava? Uzimaju se tri različite agencije, i one daju procenu. Srednja vrednost tih agencija se uzima kao tržišno merilo i tako se i rešava taj problem.
Zato apelujem na vas, ovaj zakon, ne ovaj, nego ni jedan nije idealan, može uvek bolje, da glasamo za ovaj zakon, a da naknadno popravljamo, kako je rekao Aleksandar, bilo da to bude otvorenim diskusijama, iako je vreme prošlo, za kako ste vi rekli, za podnošenje amandmana, ali to ne znači da je kraj. Mi možemo predsedniku, tj. gospodinu ministru napisati.
Znate kako, to je kao da vas neko osudi na smrtnu kaznu, a vi nemate pravo na žalbu. Znači, nije ovo ništa strašno, treba da se trudimo i da iznalazimo mogućnosti i da ne tražimo samo mogućnosti i iskustva koja postoje kod nas u našoj zemlji. Imamo toliko mogućnosti, a i u našoj zemlji radi Kolias, radi Lasava, rade mnoge strane poznate agencije za te procene. Znači, jedna od tih je, gospodine ministre, tri agencije daju procenu, i srednja vrednost, to je to.
Na osnovu toga rade poreski organi, oporezuju. Na osnovu toga se vrši pravična, ili da kažemo, maksimalno moguća pravična nadoknada onima koji ili prodaju, ili im se uzima, da bi moglo nešto da se upiše u katastar. Zahvaljujem se, i verujem da će gospodin ministar, kao što je uvek, bio kooperativan, biti i nadalje, i da ćemo rešavati taj problem na obostrano zadovoljstvo. Hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovane drage kolege i koleginice, pre svega želim još jednom da čestitam 8. mart, normalno, ne samo mojim koleginicama, nego i svim ženama zemlje Srbije i da izrazim iskreno žaljenje što nije taj predlog prošao da danas dame budu slobodne. Ali, nikad nije kasno. Ima vremena, pa ćemo da vidimo.
Prema podacima kojima raspolaže Republički geodetski zavod, na teritoriji Republike Srbije, kako je rekao gospodin ministar Ilić, evidentirano je oko milion i 300 hiljada objekata koji nemaju građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Od tog broja je, u skladu sa prethodnim zakonima, podneto oko 700 hiljada za legalizaciju, od kog broja je rešeno manje od jednog procenta.
Primera radi, u Beogradu je, od 135 hiljada zahteva, rešeno svega hiljadu. Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju je istekao, a ostalo je na stotine nelegalizovanih zgrada, tj. objekata. Takvo stanje se ne može zanemariti i moraju se stvoriti uslovi da se u određenom roku reši status ovih objekata i da se reši ovaj problem.
Šta su, po mom mišljenju, najvažniji razlozi za donošenje zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objekte izgrađene bez građevinske dozvole?
Prvo, da se evidentiraju vlasnici bespravno izgrađenih objekata do 11. septembra 2009. godine, kao datuma kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji.
Pod dva, upisom prava svojine povećava se njihova tržišna vrednost i omogućavaju veći prihodi budžeta.
Pod tri, povećava se zaštićenost tih objekata u pravnom prometu.
Pod četiri, omogućava se obezbeđenje hipotekarnih kredita vlasnicima. U javnoj raspravi povodom ovog zakona banke nisu podržale tumačenje, da će se ovim upisom, steći pravo na kredite uz hipoteke. Međutim lično imam poverenje u ministra, gospodina Ilića, da će to funkcionisati. Omogućava se nastavak legalizacije tih objekata, odnosno pribavljanje građevinskih i upotrebnih dozvola.
Pod pet, omogućava se svakom vlasniku da dobije svojinu na zemljištu pod zgradom, kao i zemljište koje služi za redovnu upotrebu ukoliko je korisnik zemljišta, ali na tuđem zemljištu po propisanim uslovima. Da se isplati naknada za zemljište koje mu je dato.
Pod šest, omogućava se zapošljavanje stručnih ljudi, geodetske, pravne, i druge struke na poslovima snimanja, pribavljanja dokumentacije i drugih poslova radi upisa.
Koje su nepokretnosti ovde u pitanju, o čemu je ovde reč? Pod jedan, to su stambeni objekti namenjeni za porodično stanovanje. Pod dva, stambeno poslovni objekti, odnosno posebni delovi u tim objektima. Pod tri, kuće za odmor, vikend naselja, vikendice i slično. Pod četiri, objekti namenjeni za obavljanje zanatske delatnosti. Pod pet, pomoćni i ekonomski objekti.
Šta se uglavnom kritikuje u zakonu? Bilo je mnogo primedbi kako se definišu ovi objekti, najviše zbog preciznosti, prema veličini, odnosno kvadratima, nameni i slično. Jer bi zahteve podnosili vlasnici, hotela, tržnih centara i drugih nepokretnosti namenjenih tržištu koji su velikih kvadratnih površina. Tako bi se, istaknuto je u javnoj raspravi, legalizovalo pranje novca, odnosno, cvetala bi korupcija.
Međutim, prema definiciji člana 2. zakona je jasno da se ne radi o tim objektima. Što se izuzetno po posebnim propisima upisuju objekti izgrađeni na javnim površinama, i objekti prirodnog i kulturnog dobra. Izuzetno, na izgrađenim objektima i na tim površinama može se upisati pravo svojine, što je oštro kritikovano od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Međutim, tim posebnim zakonima će se upravo, sprečiti mogućnost i način kakav je do sada bio, a to je način da dođe do zloupotrebe, tj da kažemo legalizacije korupcije.
Kakva bi bila procedura da rešava sporne slučajeve i priznaje faktičko stanje na terenu? Omogućava se vlasniku objekta da upiše pravo svojine uz naknadu i na zemljištu ispod objekta ako je vlasnik zemljišta treće lice. To će na terenu uneti veći red i pravnu sigurnost a otkloniće mnoge sporove, jer treće lice prima naknadu za to zemljište. Na ovu odredbu je takođe bilo mnogo primedbi, jer bi se uzurpatorima zemljišta legalizovala nezakonita radnja, a vlasnik zemljišta treće lice trebalo bi da vodi neizvesni i skup i možda dugotrajni sudski spor protiv uzurpatora,a čak i kad dobije sudski spor, pitanje je da li će biti i izvršeno to sudsko rešenje.
Pod dva, vlasnik bespravnog objekta takođe, ima pravo da pokrene postupak da mu se za naknadu odredi zemljište za redovnu upotrebu. Pod tri, ako je bespravni objekat izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini parcealizacija će se izvršiti bez naknadne saglasnosti suvlasnika koji u vreme izgradnje objekata nisu protivili. Svi sporno imovinski odnosi pravne prirode, visina naknade i slično pravo svojine su dozvoljeni u naknadnim sudskim postupcima.
Ovo omogućava bolju primenu ovog zakona jer rešava mnoge pravne, sporne slučajeve iako su na terenu faktički nesporni. Ova odredba je kritikovana jer je teško dokazivo protivljenje trećeg lica i može biti zloupotreba, a treća lica se teraju da idu pred sud i dokazuju svoje pravo. Pod četiri, zakon se odnosi na nadogradnju, nadziđivanje, adaptacije izvršene bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine.
Kada su u pitanju dokumenta potreba za upis. Snimak objekata, zakonom su predviđena potrebna dokumenta koja se prilažu za upis prava svojine, a jedan od dokumenta je snimak objekta sa propisnim podacima, a ovaj snimak će biti potreban u velikom broju slučajeva i iziskivaće novčana sredstva vlasnika objekata i normalno stručne ljude. Da bi se uspešno završio posao oko primene zakona treba podržati rešenje o što većem broju angažovanja registrovanih izvođača radova geodetske struke. Uz zahtev bespravni graditelji treba da podnesu i najmanje dva dokaza za upis, inače je predviđeno četiri dokaza i to: da je plaćao porez na imovinu, da je plaćao naknadu za komunalne usluge, da je plaćao električnu energiju, gas, potvrdu mesne zajednice kada je objekat izgrađen itd.
Ovde se normalno vidi jedan veliki problem koji smo imali i sinoć kada je bilo reči o zakonu o energetskoj efikasnosti, a to je veliki broj građana ne plaća električnu energiju. Samim tim, ovim uslovom on će praktično biti onemogućen da podnese zahtev za upis svoje nekretnine. Ali, videćemo, s obzirom da su donete određene privilegije građanima da mogu da plate dugovanja za gas, elektro energiju, da mogu to da plate bez zateznih kamata i da to mogu da plate na odloženi rok, verujem da će to povoljno uticati da veliki broj građana krene u ovu proceduru.
Takođe, nadležni organ uprave daje obaveštenje o mogućnosti legalizacije objekata u skladu sa propisima o postupku legalizacije. Dokazi su vezani za plaćanje komunalnih usluga što je dobro jer znači da se objekat koristi za stanovanje, odnosno da radi. Tu je jedan veliki doprinos ovog ministarstva i gospodina ministra Velimira Ilića.
Kada govorimo o tome, ovo je početak, ovo je osnova, dobra osnova, nije ovo sveto pismo, ovde može doći do mnogih promena u toku donošenja zakona vašim amandmanima, vašim drugim sugestijama. Na kraju kada se zakon i usvoji i dalje to nije sveto pismo i dalje može da se ide na bolje, kvalitetnije, razumnije i ono što će u svakom slučaju zadovoljiti većinu građana koji se nalaze u tom položaju.
Moj predlog je, kad već znamo da ima 1.300.00 bespravnih objekata, a od tog broja je podneto 700.000 zahteva za legalizaciju, ostalo je 600 hiljada vlasnika koji bi imali pravo da koriste odredbe ovog zakona do 31. decembra 2014. godine. Iskreno vam kažem gospodine ministre kratak je to rok. Normalno, podržaću ovaj zakon, ali smatram da taj rok, nisam uložio amandman, ali u svakom slučaju dobro je da sa vašim saradnicima razmotrite da se rok produži bar do kraja 2016. godine. Zašto i zbog čega? Mnogi koji to žele da urade i koji mogu da ispune sve uslove neispunjavaju jedan osnovni uslov. Građanin Srbije je u većini siromašan građanin i neće imati materijalnih mogućnosti da plati snimanje, da izvrši svu tu dokumentaciju.
Mislio sam da napravimo i korak dalje pa da vidimo kakve su mogućnosti budžeta da se iz budžeta izvrši snimanje, tj. nadoknada ili da se da pozajmica tim ljudima koji treba da krenu u proces upisa svojih nekretnina, zemljišta, da im se da neka vrsta kredita, pozajmice 7%, koja bi to služba uradila, koje je nadležno ministarstvo, to ćete vi znati bolje od mene, da oni mogu da pribave svu neophodnu dokumentaciju da bi mogli da upišu svoje nepokretnosti.
Za upis prava svojine takođe je dobar broj, koji podnesu zahtev neće ostvariti to pravo zbog objektivnih stvari, a to je zbog dokaza koje treba da podnesu da bi mogli da obave upis. Znači, to će biti takođe jedan duži proces, zbog toga sam i mislio da je i ovaj rok prekratak.
Zbog toga treba obavezati lokalne samouprave u celoj Srbiji, da u određenom roku popišu sve objekte sagrađene, pre 11. septembra 2009. godine, bez građevinske dozvole, zatim da na osnovu svojih rešenja, rešenja nadležne građevinske inspekcije, satelitskih snimaka i drugih podataka koji geodetski i drugi državni organi, pored nepokretnosti popišu sve građevinske parcele na kojima su ti objekti sagrađeni i pripremiti kasniju primenu ovog predloga zakona.
Takođe predlažem gospodine ministre, da se zakonom predvidi obaveza vlasnika bespravno izgrađenih objekata, da u određenom roku podnesu zahtev za upis prava svojine i da se predvide možda i kaznene odredbe ako to ne učine.
O čemu se ovde radi? Ja razumem sve moje kolege koje su danas diskutovale. Normalno, sigurno da postoji dobar deo vlasnika kojima ne pada napamet da to upisuju jer to za sobom povlači i obaveze, ako imate prava, automatski s tim pravima stičete i obaveze i obratno.
Zato verujem da će sve kolege doprineti i mi kao vladina većina i vi u opoziciji, duboko sam uveren da ćete pokazati konstruktivnost, da ćete dobronamerno radi naših građana, koji su na jedan način obespravljeni, da ćete dati dobre amandmane, da ćete dati dobre predloge, da ćete svojim diskusijama i predlozima pomoći gospodinu ministru Iliću, jer je svejedno kako god da neko gleda, ovo je osnova, ovo su temelji, da Srbija krene napred i da ne stoji i ne čeka. Ja se zahvaljujem, gospodine ministre na trudu, glasaću za ovaj predlog zakona i trudiću se da dam svoj doprinos sa svojim kolegama, pišući vam i dajući razne sugestije koje mogu da budu od koristi za naše građane. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, drage kolege i koleginice, na osnovu člana 205. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, postaviću Vladi pitanje. Prema Zakonu o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije, koju je formirala Narodne skupština Republike Srbije, treba jednom godišnje do kraja februara za prethodnu godinu da podnese izveštaj Skupštini o stanju iz svoje nadležnosti. S obzirom da se u medijima iznose ocene da na tržištu maloprodaje Srbije ima monopola, pitam kada će ovo pitanje biti na dnevnom redu parlamenta?
Kratko obrazloženje. U Srbiji je evidentan rast cena u maloprodaji, a nedavno smo iz Nacionalne organizacije potrošača čuli ocenu da je na delu i kartelsko dogovaranje velikih trgovinskih lanaca. Tvrdi se da povećanje broja trgovaca doprinosi povećanju asortimana roba, ali, kako vidim, ne i obaranju cena. Evidentno je da i banke drže korak sa rastom cena svojih usluga, uz izuzetno visoke kamate. Dobro uređeni privredni ambijent je osnovni uslov za privredni razvoj i dolazak investitora i zato smatram da ovim pitanjem treba da se bavi i Vlada.
Dodao bih sledeće. Pre neki dan sam dobio informaciju da će na Autokomandi početi najverovatnije za pola godine, ako ne do kraja godine, izgradnja još dva velika tržna centra. Postavlja se pitanje – ako se opet tamo otvore centri poput velikih trgovinskih lanaca koje imamo u centru Beograda, u novom i starom gradu, šta će biti sa tim malim i srednjim biznisom? Sve one stotine radnji koje postoje u krugu izgradnje tih centara na Autokomandi će iščeznuti, oni će zatvoriti svoje radnje. Smatram da Ministarstvo za trgovinu i Vlada treba da uzmu u vrlo ozbiljno razmatranje taj problem, jer cilj dovođenja inostranih investitora je otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje i povećavanje produktivnosti, kao i smanjenje cena proizvoda koji bi građanima bili dostupni.
Drugo poslaničko pitanje postavljam gospodinu ministru za finansije i privredu - da li je u najavljenom nacionalnom planu reindustrijalizacije Srbije predviđeno angažovanje domaćih investitora i koje se podsticajne mere predviđaju?
Obrazloženje – evidentno je da je Srbija dala vrlo primamljive uslove za strane investitore, međutim, smatram da i domaći investitori moraju imati i dobiti povoljne uslove za ulaganje, kao i strani investitori. Srbija se ne može razvijati samo na stranim investicijama, jer, pre svega, strani investitori imaju za cilj stvaranje što većeg profita i njegovo iznošenje iz naše zemlje. Imamo dobar deo primera domaćih investitora koji postoje i koji rade pod neravnopravnim uslovima, koji svoj profit reinvestiraju u dalje otvaranje svojih pogona i novih radnih mesta.
Šta bih hteo još da naglasim? Očigledan je i neporeciv rizik koji postoji, a zavisi od toga koja vrsta investitora dolazi. Imali smo jedan broj onih koji su bili tzv. leteći investitori. Uletali su u Srbiju na brzinu i pomoću određenih zakona, lobista, privatizovali mnoge fabrike, uništili i preprodali opremu kao staro gvožđe i napustili Srbiju. Ako bismo mogli da privučemo one koji dolaze da grade grinfild investicije i koji imaju dugoročne planove, to bi bilo za Srbiju veoma, veoma dobro.
Poštovana gospođo predsedavajuća, imam jedan predlog i zamolio bih kolege ako može malo tišine. Predlažem da sutrašnji dan za naše dame bude neradni dan, a to je praznik 8. mart. Voleo bih da se to usvoji. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, vaši saradnici, drage kolege i koleginice, dobro je što smo se vratili na temu. Inače smo mnogo vremena izgubili i to baš onog najvažnijeg vremena da na jedan način edukujemo naše građane kako uštedeti energiju i kako ne rasipati novac iz skromnih budžeta. Nažalost, već sat vremena je utakmica i ovo što budemo pričali možda će nekada neko čuti posle ponoći, ko bude imao strpljenja da gleda.
U svakom slučaju sa velikim osećanjem zadovoljstva glasaću za Zakon o efikasnom korišćenju energije. To je trebalo odavno, ali nikada nije kasno i čak mi je čast da se to baš dešava u ovom sazivu ove skupštine i ove vlade, Vlade čiji sam ja koalicioni partner, SNS, da to vi radite. Gospođo ministarka, čestitam vam na tome.
Ovde je rečeno skoro sve na koji način uštedeti energiju, kako poboljšati. Želim samo da naglasim neke stvari koje sam prvi put večeras čuo. Stvarno je sramotna ta neravnopravnost građana i normalno zamislite kako se osećaju građani Srbije koji redovno izmiruju svoje obaveze i oni koji ne moraju. Daću primer Pećke patrijaršije kojoj je u decembru mesecu bila isključena struja za 1.700 evra, zato što struja nije plaćena tri meseca.
Znači, sada možemo da kažemo – pa to je Kosovo i Metohija, s obzirom da u našem Ustavu, u mom srcu, u mojoj glavi, to je Srbija i verovatno kod mnogih od vas je to tako. Znači, ako postoji šansa da se tim ljudima kamate odlože, što ja sve podržavam. Sumnjam da neko iz obesti ne plaća svoje komunalne obaveze, između ostalog i električnu energiju. Kada bi neko mogao da uloži sredstva, pa da napravi istraživanje ko su ti ljudi i koja su to preduzeća koja ne plaćaju Elektroprivredi svoje obaveze. To bi možda bilo interesantno i verujem da bi mi tamo našli mnogo onih koji mogu i te kako dobro da plate i unapred da daju akontaciju.
Međutim, to stavljam za neka bolja vremena, a posle usvajanja ovog zakona, da to urade savremeni menadžeri, savremeni menadžment za koji glasam obema rukama. To je odlično, to je dobro. Normalno, postavlja se pitanje - kako ćete, gospođo ministarka, uspeti da nagradite te ljude?
Vrhunski menadžeri, opet vam ponavljam u ovoj skupštini, ne samo vama i drugim ministrima, neće raditi za platu od 100.000 dinara. Nema šanse. Takve ne znam. Dakle, mene ne bi mogao niko zaposliti za te pare. Radije ću ovako volonterski da radim i pomažem koliko mogu. Međutim, vi znate to najbolje kako ćete i šta ćete.
Dao bih srpski primer, rekao bih, raskalašni, nedomaćinski, vrlo loš primer kako se ujutru upali sijalica, televizor ili bilo koji kućni aparat, pa se to ne gasi dok se ne legne. Taj rat sam vodio u mojoj kući, dok nisam napravio neku vrstu inteligentne kuće, pa sada sve radi samo automatski i nemam više taj problem i normalno sa mojom suprugom sam sad u odličnim odnosima. Po pravilu, sve to radi. Šta hoću time da kažem?
Potrebna je velika informisanost, edukacija svih nas, pogotovo nas koji smo javne ličnosti, vas ministara, nas narodnih poslanika, da na jedan prefinjen način dovedemo do uma, do znanja onih korisnika da shvate da je svaka sijalica minus iz njegovog džepa, ako je ona uključena, a nije potrebna, da svaki televizor koji radi 24 sata maltene kod svake domaćice, čak i u kuhinji, nepotreban. Zna se emisiju koju čovek može da gleda, da prati koju ne može.
Daću sada primer, dve godine sam radio i živeo u Turkmenistanu. To je zemlja 560.000 kvadratnih kilometara, jedna od bivših republika Sovjetskog Saveza, 70% je pustinja, Sunce. Najbogatiji gasom, naftom i pamukom. Da li vi znate da su svi njihovi gradovi osvetljeni, ulična osvetljenja su solarna energija? Pazite, oni koji izvoze godišnje 120 milijardi dolara gasa, nafte i drugih proizvoda. Da li vi znate da su svi njihovi stadioni, imao sam čast da rukovodim izgradnjom pet stadiona, pet hipodroma, pet muzeja, na solarnu energiju.
Znači, stvarno najiskrenije pozdravljam veliki trud i zalaganje ministarke, prof. dr Zorane Mihajlović, sa njenim kolegama i smatram, bez obzira što je nas ostalo u sali šaka jada, nema nas tu, da je u svakom slučaju poželjno da svi glasaju, sve stranke da glasaju. Nisam želeo nikoga da uvredim, ali mi je žao da jedna ovako važna tema, izuzetna tema nema svoje slušaoce. Ima oponente koji su čak došli i do pokojnog Čaveza. Vidite dokle nas to dovelo, pričamo o efikasnosti, uštedi energije.
Drugo, šta sam hteo da kažem, kada se govori o potvrđivanju državnog Sporazuma Republike Srbije i države Ruske Federacije, normalno i za taj sporazum, za taj zakon glasam i ko to ne može da glasa. Šta smo trebali da uradimo? Da taj NIS prodamo mađarskom "Molu", koji opet kupuje gas od "Gasproma", ili austrijskom "OMV", koji takođe kupuje gas od "Gasproma" i naftu prodaje nama? Ne mogu da razumem određene kolege, pogotovu kolege iz Vojvodine, koji tvrde da smo već pali u to dužničko ropstvo.
Apelujem da se što pre krene u izgradnju "Južnog toka" i da se završi i pre roka. To je drugi Dunav. Imamo jedan Dunav koji nam je dao Bog i taj "Južni tok" je drugi Dunav. Pored tog "Južnog toka", ne znam koliko vam je poznato, i sa jedne i sa druge strane biće sto metara slobodan prostor. Tu može da nikne stotine malih fabrika, stotine preduzeća, motela, hotela, novi gradovi, ako ne gradovi onda naselja.
Sada, recimo, kada se govori, govori se o tome da idu te, ne znam, žalopojke, ne znam kako da to nazovem. Recimo kolega, koji nije tu iz Vojvodine, koji je govorio. Žao mi je što nije tu da čuje, ali to ću verovatno sa njim uz kaficu popričati. Tako se govori o ravnopravnosti građana.
Zamislite u Vojvodini je sve gasificirano, bar 90%. Izvršena je gasifikacija kuća, zgrada, mnoga preduzeća i ne zaboravite da se taj gas ne plaća po komercijalnim cenama. Otuda i veliki gubitak "Srbijegasa". To je socijala. Znači njima država kompenzira grejanje, a izvinite molim vas šta rade ovi ljudi na jugu Srbije, na severu, na severozapadu, na zapadu Srbije, jugoistoku, ne kažu oni džabe što južnije to tužnije. Njima niko ne kompenzira kupovinu drva, uglja, lož ulja. Razumete. Znači, to su teme stvarno široke i dugačke, ali kada je u pitanju ugovor, tj. Sporazum o gasnom aranžmanu Rusije i Srbije, spreman sam sa svakim mojim kolegom poslanikom, da ovde ne bi uzimao vreme, uz kaficu da sednem i da stručno i kvalitetno odbranim te stavove. Zahvaljujem se. Izvinjavam se što sam tako dugo govorio. Hvala vam.
Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka, drage kolege i prijatelji, član 107. stav 1. Naš je kolega pre par minuta na jedan način ipak povredio dostojanstvo Skupštine i ovog doma. Ako navodimo primer i kažemo - da lično misli, da sad parafraziram, ministarka nije stavila novac u svoj džep, nego ga troši nenamenski. Ne mora da se upotrebi taj izraz – nije stavila novac u svoj džep. Znate sami šta ste time izrekli.
Zamolio bih vas da ipak poštujemo, budite strpljivi, možete da se javite za repliku, zamolio bih vas da ovu vladu, koju smo mi birali, za koju smo mi glasali, da pokažemo dužno poštovanje i prema ministarki koja je danas ovde prisutna i da postavljamo konkretna pitanja i da dajemo konkretne savete, kako bi rešili probleme za koje smatramo da možemo da ih rešimo. Hvala.
Član 106, drage moje kolege, poštovani predsedniče, dame i gospodo, koleginice. Trebalo je da ide u suštinu razgovor, već smo daleko došli. Tema ne da je promašena, nego smo sada došli i do čišćenja snega. Normalno, biće i toga.
Šta bih želeo kratko da kažem? Vi možda niste upoznati, ko nije upoznat, može da se upozna. Uvek je ministar Bačević govorio da će to biti investicioni objekat, ne kreditni, u krajnjoj meri, možda suinvesticioni projekat. Gospodin ministar Mrkonjić je potpuno u pravu. Iz mog iskustva, iz iskustva gospodina Mrkonjića i mnogi koji se bave bilo kojim ozbiljnim poslom je sledeća stvar – daj bože od 100 projekata, koji se nazivaju strateškim, da se ostvari za vreme Vlade i za vreme ove Skupštine. Prema tome, bez teških reči i gubljenja vremena jer ovo sve što je predloženo je logično i normalno. Da li će se ostvariti? Šta znače ti pregovori u Kini? Ljudi moji, 10, 20, da li vi znate ko su Kinezi uopšte? Radio sam sa njima nekoliko godina. Pregovarate po dve-tri godine za jedan posao od 100 miliona dolara, a ne za osam milijardi. Hvala vam puno.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođice ministarka, drage kolege, prijatelji, osvrnuo bih se na govor mog dragog kolege, gospodina Ostojića, sa namerom ne da repliciram, niti da branim ministarku i ovaj amandman, nego upravo da dam konkretan primer koji sam izneo na Odboru za energetiku, šta se dešavalo sa zakonom koji je bio na snazi. Lično sam ja imao prilike, dok sam se bavio biznisom, nisam bio narodni poslanik, da lobiram za krupne investitore, za vetro-park, za energiju od sunca i za ljude koji su imali te tzv. beskonačne dozvole. Znači, imali su samo dozvole. O čemu se radilo? Oni su stekli jedan veći kapital tim dozvolama i onda su tražili investitore. Investitore možete da tražite pet godina, deset godina, znači, ne date šansu drugima koji bi hteli da investiraju. Smatram da je ovaj zakon realan i da je dobar i da smo to i na odboru rešavali i ne plašim se toga da će biti postupljeno onako kako piše. Znači, ako je neko započeo gradnju, a ističe mu taj rok, normalno je da će se njemu produžiti taj rok, ali držati dozvolu i trgovati tom dozvolom, to podseća na onaj raniji, prvi biznis posle raspada Sovjetskog Saveza, to je otprilike bilo ovako – ja imam pare, vi imate banane, vi hoćete banane, vi jurite da nađete banane, a ja da nađem pare.
Prema tome, mislim da je ovo u redu i da će to zadovoljiti kriterijume i da neće oterati investitore. Naprotiv, ohrabriće realne investitore, da shvate da je Vlada ozbiljna, da je država ozbiljna i da imaju realnu šansu za investiranje i realizaciju svojih projekata. Zahvaljujem se.