Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7882">Igor Bečić</a>

Igor Bečić

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, ja sam pogrešno protumačen jer ja ću i sada da bi građani razumeli pročitati svoj amandman, pošto gospođa je pominjala brisanje nekih članova i sve to ne stoji u mom amandmanu. Ja sam rekao da saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveobuhvatni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje uslova Vojske i policije.

Upravo sam govorio o tome, o našem bezbednosnom sektoru. Ja kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti dobro znam koliki su sada pritisci na Srbiju, koliko pokušavaju pojedini centri moći kroz novac koji plasiraju pojedincima iz opozicije da izazovu ovde čak i u ovoj sali određene pritiske na i Narodnu skupštinu i na našu Vladu.

I ova sada poslednja afera sa medijskim linčom koji smo doživljavali u poslednja dva dana od pojedinih sredstava informisanja, od pojedinih i stranih sredstava informisanja kada je u pitanju ovaj događaj sa nestalim novinarem, bio je potpuno u pravcu da se urušava Republika Srbija i da se negativno piše o Republici Srbiji i da se oslabi naša pregovaračka pozicija i da se izvrši pritisak na predsednika Vučića. Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, vi ste dozvolili ovde da poslanici koji zastupaju interese samo ljudi koji su opljačkali građane Srbije, kao što je Vuk Jeremić koji je, istina je, više novca oprao preko svojih međunarodnih organizacija, ali takođe i dok je bio ministar spoljnih poslova, znao je da ošteti budžet Republike Srbije.

Takođe, i gospodin iz DS koji, ne samo prijavljujući 24 miliona evra, nego je radio i druge stvari koje je radio na štetu građana Srbije.

Moj kolega Martinović je samo pogrešio, nije jedan od govornika uništio samo svoju lokalnu samoupravu, nego je uspeo čak i da uništi Demokratsku stranku i da je svede da ni u Beogradu ne pređu cenzus, kao predsednik izvršnog odbora, da jednostavno učini da stranka koja je imala vlast u Republici i uništavala u svim segmentima javnog života, doveo je do toga da ne pređe cenzus ni u Beogradu, a i da bude uništena i potpuno ispod cenzusa i nikada ne bude u mogućnosti da vrši javne funkcije. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, ja sam već ranije rekao da neću reagovati na mržnju koja dolazi iz ove poslaničke grupe, ali bih rekao da je prethodni govornik imao kapacitet da proverava informacije, koje dobija od saradnika, punih mržnje prema pojedincima iz SNS.

Ja bih ga zamolio da to ubuduće ne čini, jer ovako izgleda veoma loše da se pominju ljudi koji ne mogu da se brane, koji nisu prisutni, da u svom stilu izriče stvari koje su lako su proverljive, kao u ovom slučaju da ja nikad nisam imao bilo kakav udes u Mađarskoj. To su stvari koje se lako provere.

Na kraju bih samo zamolio još jednom da se ne oslanja na saradnike koji su puni mržnje, nego provera informacije koje od njih dobija, jer ovaj stil, na ovakav način vređa porodice, vređa ljude. Mislim da je to ipak loše i ne priliči prethodnom govorniku, jer ga takvog ne pamtimo. Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, ovde vidimo da nekome smeta reformski kurs Vlade, stabilna monetarna politika, stabilan kurs, naša platna kartica, smeta im što Vlada u svakom segmentu javnog života poboljšava kvalitet života naših građana, smetaju im i napori predsednika Republike koji svakodnevno, otvarajući radna mesta, stvarajući klimu za investicije u Srbiji, čineći na međunarodnom planu poboljšanje i ugled Srbije. Sve to im smeta, a onda čak ponekad vidim ih u vozilima stranih ambasada, dođu pred Narodnu skupštinu, uđu u salu, izdeklamuju ono što su dobili, kažu da bi trebalo da forsiramo strane platne kartice, da ne forsiramo domaću platnu karticu, da ona ne treba da postoji, ne treba u našoj zemlji da postoji ništa. Treba da se sprovode, kao nekad, samo nalozi stranih ambasada, nalozi nekih ambasadora koji misle da mogu da daju lekcije i da naš državni vrh čini ono što oni žele. Ta vremena su prošla.

Sada radimo u interesu građana Srbije. Sada svakodnevno to predsednik Republike pokazuje, bori se za Srbiju, bori se za naše građane i jednostavno to više ne može da prođe. Može samo na ovaj način da onima koji su propali, koji su uništeni, koji ne postoje više, kao što je DS, da pojedincima iz DS kažu – podržaćemo vas, dođite u Narodnu skupštinu, pročitajte ovo što smo vam napisali, zastupajte naše interese, ali jednostavno to građani više ne prepoznaju, ne glasaju za njih, podržavaju SNS, podržavaju predsednika Republike i potpuno sam siguran da ono što činimo u Srbiji građani znaju da činimo najbolje za Srbiju. Hvala.
Poštovani predsedavajući, podneo sam amandman gde se u članu 2. Predloga zakona dodaje stav 4. koji glasi da projektom se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje uslova Vojske i policije.

Izgradnja stanova za bezbednosni sektor je jedna od važnih mera Vlade da reši ključni problem ljudima koji rade važan posao za našu državu i njene građane. Mislim na policiju, vojsku kao i pripadnike VBA zbog kojih se osećamo bezbedno, a koji teško mogu da sebi priušte rešavanje stambenog pitanja dugoročno i naš zadatak je da ih zbrinemo.

Vlada će raspisati javni poziv i odabrati najpovoljniju banku za kreditiranje stanova po subvencionisanim cenama za pripadnike bezbednosnog sektora.

Sada možemo da kažemo da su plate u Vojsci, policiji i BIA veće nego što su ikad bile, a svi znamo da je to nedovoljno i da za razliku iz vremena bivše vlasti isplaćuju se iz realnih izvora i Vlada, već sada radi na tome da se već ove ili sledeće godine u zavisnosti od finansijskih pokazatelja, koji su za sada dobri, omogući još jedno povećanje zarada u službama bezbednosti.

Samo za primer imamo BIA gde mi je zadovoljstvo da kažem da je u kontaktu, stalnom kontaktu kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti sam sa pripadnicima Agencije i koji mogu sada da kažu po dolasku novog direktora na čelo Agencije, gospodina Gašića, imaju mnogo bolje uslove za rad, tehničku mnogo bolje opremljenost. Plate se bolje raspoređuju, jednostavno jedan trend koji može da nas uveri da svakog dana unutar bezbednosnog sektora možemo imati povećanje tih kapaciteta i sve na korist građana i Republike Srbije.

Mi sada možemo da vidimo prazne klupe opozicije i ne primećujemo ono, čak ni one povremene stručnjake koji se pojave samo na desetak minuta kada je gledanost Skupštine najveća i u svojoj unutar stranačkoj kampanji gde u svom izlaganju ponove nekoliko puta – ja sam bahat, silan i hrabar; i onda posle toga pobegnu brže bolje iz sale.

Mi sada možemo da samo damo podršku ovim zakonskim rešenjima, jer smo sigurni da u ovom sektoru bezbednosti i ono što sada se u vojsci radi a to je poboljšanje uslova pripadnika Vojske, povećanje i materijalno ulaganje u našu namensku industriju i kapacitete koji mogu da nam garantuju zaštitu države i građana Republike Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, ova Vlada ne deli pripadnike bezbednosnog sektora i svako od njih radi na potpuno istom poslu, bez obzira da li je u MUP, agencijama ili je pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Svi zajedno čuvaju ovu zemlju i rade težak i odgovoran posao i zato njihove stambene potrebe moraju se rešavati zajednički.

Izgradnja stanova za bezbednosni sektora je jedna od važnijih mera Vlade, da reši ključni problem ljudima koji rade važan posao za našu državu i naše građane. Mislim na policiju, Vojsku i pripadnike VBA, čuvare zatvora, oni zbog kojih se osećamo bezbedno, a imaju nedovoljna primanja i teško mogu sebi da priušte rešavanje stambenog pitanja dugoročno. Naš zadatak je da ih zbrinemo.

Cilj Vlade je, ako se školuju policajci i vojnici, ulaže se sve više u njihovo obrazovanje, onda oni treba da ostanu u Vojsci i policiji. Stanovi po povoljnim uslovima su način na koji država pokušava da sačuva te ljude u čije je školovanje uložila mnogo energije, novca kako bi ih sprečila da odu iz Srbije. Takođe je namera da se popravi životni standard pripadnicima bezbednosnog sektora, da im plate rastu i da na ovaj način mogu da planiraju svoje porodice.

Važno je da jačamo sektor bezbednosti, službe bezbednosni. Vlada im je povećala plate 10%, dala bonus od 10.000 dinara i nastavlja sa tim trendom i ove godine. Želim da svi shvatimo koliko se teškim i opasnim poslom oni bave. Sada kada je u celom svetu pojačano ugrožavanje bezbednosti građana, važno je da jačamo sve kapacitete sektora bezbednosti i zato vam se zahvaljujem, gospodine ministre Stefanoviću, zato što veliku energiju ulažete u obnavljanje materijalno-tehničkih i operativnih resursa bezbednosnog sektora, kao sekretar Biroa za nacionalnu bezbednost.

Vlada ovim takođe želi da kaže – hvala službama bezbednosti, koje rade težak i opasan posao. Ovim jačaju snage bezbednosti, jača se BDP, ali i stanogradnja i građevinske kompanije.

Za građevinsku industriju ovo mnogo znači. Predviđeno je da se izgradi dva miliona kvadratnih metara i tu će domaće firme, manje i srednje, imati mnogo posla. Radiće se na proizvodnji cigala, crepova, stolarije, podova, vodovodnih cevi, elektromaterijala i svega što je potrebno za izgradnju jednog stambenog objekta.

Masa radnika će se zaposliti i to neće biti kratkotrajni poslovi, na mesec ili dva, nego dugoročni, na nekoliko godina.

Prošla su vremena u kojima se samo obećavalo, pljačkalo i uništavalo u Srbiji. Srbija konačno može da kaže da je povratila svoj međunarodni ugled. Za rast ekonomije i stabilno ekonomsko okruženje, politika Vlade je da jača svoju vojnu industriju i bori se protiv kriminala i korupcije.

I zašto to ne reći – da je motor svih reformi naš predsednik Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.
Član 109.

Gospodine predsedavajući, vi ste dozvolili da ljudi poput gospodina Božovića, koji su za vreme svoje vlasti pljačkali Srbiju i građane Srbije, vređaju žrtve bombardovanja 1999. godine. Mogu samo da kažem da te 1999. godine je bombardovan i most u Vrbasu, na Velikom bačkom kanalu, da je evidentno ono što se dešava u Vrbasu i pored smrtnosti, da samo dva člana moje porodice su umrla od karcinoma, a vi gospodine Božoviću, na ovakav način vređate te žrtve. Sram vas bilo.
Javljam se po Poslovniku član 105.

Gospodine predsedavajući, dozvolili ste da tamo iz žutog preduzeća dobacuju dok je uvaženi gospodin Orlić govorio. Ako neko iz ovog žutog bloka u stranačkom izbornom procesu predstavlja bivšeg pokrajinskog premijera, koji je uništavao u ime svoje stranke sistematski pokrajinski budžet na štetu građana Vojvodine i opština u Vojvodini, ili ova druga struja koja predstavlja bivšeg ministra vojnog koji je uništavao vojne resurse i Vojsku Srbije šaljući njena materijalna sredstva u topionice i otpad, gde je na kraju poslao i svoju stranku, a za rezultat nije imao samo pašnjak na Vračaru, već i činjenicu da ne može da prođe bezbednosnu proveru i dobije sertifikat poverenja svoje države, mogao bi da bude manje licemeran i prizna da je nekorektno da blati direktora BIA i ministra vojnog samo zato što su dobili poverenje građana iz SNS, već da prizna rezultate koje postižu u ovim resorima, a takođe i kvalitetan trend koji imamo u BIA od dolaska novog direktora. Zahvaljujem se. Ne tražim da se Skupština izjasni.
Poštovana predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ovde se dozvolilo da se govori o liku i delu bivšeg ministra odbrane gospodina Šutanovca, čoveka koji je uništio i uništavao materijalne resurse Vojske Srbije, koji je uništio Vojsku Srbije, ali još nešto što je jako bitno, čoveka koji nije mogao da prođe bezbednosnu proveru, nije mogao kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da dobije bezbednosni sertifikat koji mu dopušta da gleda dokumenta sa oznakom „državna tajna“.

Znači, takav čovek ovde je pokušan da se opravda i čovek koji uništavanjem resursa Vojske Srbije, čovek koji svim onim što je pokazao kao ministar odbrane, najbolje bi bilo da se ne pominje u ovoj sali.
Zahvaljujem se.

O vašem objašnjenju ne mora da se Skupština izjasni.
Poštovana predsedavajuća, prekršen je Poslovnik čl. 108. i 109. Mislim da je trebala da se izrekne opomena narodnom poslaniku koji je govorio, jer pripadnici bivšeg režima, naviknuti da uništavaju institucije države, i sada žele da od BIA naprave komunalnu policiju u trenutku kada u regionu i u Evropi imamo trend jačanja kapaciteta bezbednosnih službi i bezbednosnog sektora u celini.

Zbog neprestanih bezbednosnih pretnji, ugrožavanja sigurnosti građana, a u svim zemljama imamo povećanje budžeta i broja pripadnika i zaposlenih u Sektoru bezbednosti samo bi žuti sektor da u Srbiji i dalje nastavi da urušava državu.
Poštovane dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti želeo bih da se osvrnem na nekoliko činjenica u vezi sa predloženim izmenama i dopunama Zakona o BIA.

Naime, ovaj predlog zakona izazvao je određene neutemeljene kritike u javnosti, te zbog toga moram da naglasim da je suština predloženog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA usklađivanje po pitanju postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije sa usvojenim novim Zakonom o policiji koji je već stupio na snagu i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija se primena za državne organe posebnim zakonom uređuje, plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2019. godine.

Poštovane dame i gospodo, osvrnuo bih se na ono što je suština predloženog zakona. Bezbednosno-informativna agencija obrazovana je kao posebna organizacija sa svojstvom pravnog lica Zakona o BIA koji je donet 2002. godine. Naime, prema odredbama ovog važećeg zakona o BIA popisano je da prava, dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnika Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji. Ova upućujuća odredba imala je pravno utemeljenje i smisao kada je Agencija osnovana 2002. godine. Naime, po pitanju prava, dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosa odredbe tadašnjeg zakona mogle su da se primene i na Agenciju jer su omogućavale uvažavanje specifičnosti Agencije kao državnog organa. Zakon o policiji koji je donet 2005. godine omogućio je Agenciji da sa podzakonskim aktima uskladi se sa ovim zakonom.

Međutim novi Zakon o policiji, 2016. godine doneo je i nov način uređenja ove oblasti. Novim zakonom unete su novine po pitanju zasnivanja radnog odnosa, sistema podele radnih mesta, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje državnih službenika, premeštaj, zvanje, ocenjivanje i tako dalje. Samim tim pojavila se i potreba da se donesu i izmene i dopune postojećeg Zakona o BIA. Ovde treba imati u vidu specifičnost BIA koja proističe od zakonskih odredaba kojim se utvrđeni zadaci po osnovu ovlašćenja BIA, te je neophodna izmena i dopuna Zakona o BIA, očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog odnosa i položaj pripadnika Agencije, u cilju efikasnog i pravilnog funkcionisanja i rada u okviru jedinstvenog sistema Agencije.

Naime, Agencija ima status posebne organizacije u sistemu državne uprave i svojstvo pravnog lica u skladu sa zakonom. Ono što je jako bitno, deo je jedinstvenog bezbednosnog obaveštajnog sistema Republike Srbije. Specifičnost Agencije je posledica nadležnosti, poslove ovlašćenja Agencije koji su propisani zakonom.

Zbog toga predložene izmene i dopune Zakona su jedini način da se pravno uredi specifična organizaciona struktura, radnopravni status i položaj pripadnika Agencije. Ove izmene neophodne su kako bi Agencija nesmetano nastavila da sprovodi svojim zakonom propisane nadležnosti u oblasti zaštite nacionalne bezbednosti Republike Srbije i njenih građana.

Ako pažljivo pročitamo Predlog zakona pred nama, videćemo da se predloženim rešenjem ne menja radnopravni status pripadnika Agencije, predložena rešenja omogućavaju da Agencija pravno uredi svoje radne odnose, oslanja se na Zakon o policiji u meri u kojoj je neophodno. Takođe, nova rešenja ne daju ništa veća prava rukovodioca Agencije u odnosu na ona koja su imali direktori Agencije do 2002. godine i do danas. Naprotiv, samo ova pitanja uređuju se matičnim zakonom, za razliku od prethodnog perioda, kada je zakon koji menjamo sadržao upućujuće norme i kada su ova pitanja bila uređena drugim zakonom.

Izmenama i dopunama Zakona preciznije se definiše i sadržaj Pravilnika o unutrašnjim uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji koji nosi oznaku tajnosti i u skladu sa zakonom kojima je ova oblast i uređena. Predložena norma, u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi kojim se uređuje unutrašnja organizacija i uređenje organa državne uprave, propisuje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u posebnoj organizaciji kao što je BIA donosi direktor, a stupa na snagu pošto na njega Vlada da saglasnost. Predlaže izmene i dopune Zakona o BIA, uvode se odredbe kojima se bliže uređuje bezbednosna provera prilikom zapošljavanja. Predlogom zakona ovaj postupak precizira čime je omogućena primena i procedura usklađena sa zakonom. Ova izmena postojećeg zakona uslovljena je takođe donošenjem novog Zakona o policiji. Naime, sama priroda poslova koje obavlja Agencija, obavlja zahteve i druge postupke bezbednosnog proveravanja kandidata i zapošljavanja u Agenciji.

Predloženim izmenama i dopunama precizira se ovaj postupak kako bi se zadržala postojeća procedura koju Agencija primenjuje i koja je usklađena sa pravnim režimom prikupljanja, obrade i zaštite podataka o ličnosti.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Bečiću.)

Završavam ovom rečenicom.

Omogućavanje Agenciji da zapošljava kadrove bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ovo odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, javljam se po članu 107. Vi kršite Poslovnik jer dozvoljavate predstavnicima bivšeg režima za vreme „Sablje“ da obmanjuju javnost.

Omogućivanje Agencije za zapošljavanje kadrova bez obaveznog konkursa predstavlja uvažavanje specifičnosti prirode poslova koje Agencija obavlja. Naravno, ova odredba ne znači uvođenje novog pravila i ukidanje javnog konkursa. Uostalom, svi zainteresovani mogli su da vide na sajtu Agencije i BIA stalno otvorenu mogućnost svim zainteresovanim da apliciraju zapošljavanju BIA.

Ovim se daje mogućnost izuzimanja BIA kada za to zahtevaju opravdani razlozi. Drugačije rešenje bilo bi suprotno opšte prihvaćenim standardima i uporednom praksom drugih bezbednosnih obaveštajnih sistema, čime bi se omogućilo pribavljanje posebnih specifičnih kadrova za najsloženije poslove. Zahvaljujem.

Ne tražim da se Skupština izjasni.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o BIA neophodne su kako bi se prevazišla situacija u kojoj Zakon o policiji je neprimenjiv u pogledu prijema novih zaposlenih i popunjavanju sistematizovanih radnih mesta i upražnjenih odlivom kadra, raspoređivanje na nova radna mesta postojećih pripadnika i napredovanje u karijeri.

Sva ova pitanja utiču na adekvatno vođenje kadrovske politike i ostvarivanja prava zaposlenih iz radnog odnosa. Ukoliko ovi instituti nisu uređeni na pravno valjan način, posledice mogu biti veoma negativne kada govorimo o Agenciji, čiji je zadatak zaštita nacionalne bezbednosti, a onda posledice mogu biti štetne i po bezbednost svih nas. Zbog toga je donošenje ovog zakona veoma značajno.

Prozivanje gospodina Bratislava Gašića što je postavljen na mesto direktora BIA samo zato što dolazi iz SNS u najmanju ruku je licemerno. Bratislav Gašić je zamrzao svoje stranačke funkcije, a kada već govorimo o tome, da podsetimo da neki direktori BIA od 2002. godine pa na ovamo, npr. da spomenemo da je direktor bio Rade Bulatović, visoki funkcioner DSS, a zatim i Saša Vukadinović, član glavnog odbora DS. Tako, ponavljam, licemerno je povezivati SNS i Bratislava Gašića.

Jedan od najvećih licemera koji osporava potpis direktora Agencije na rešenjima na radno-pravnom statusu kandidata za rad u Agenciji je stavljao svoj potpis na takva rešenja. Onda vidimo ovde jedno rešenje gde o preuzimanju, gde radnik Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova preuzima se na rad na određeno vreme u BIA Republike Srbije, imamo potpis direktora Agencije, gospodina Savića, ali je zanimljivo sa druge strane da imamo potpis Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova i ministar gospodin Živković, pa onda govoriti o licemerstvu.

Kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti odgovorno tvrdim da je postavaljenje gospodina Bratislava Gašića za direktora Agencije, koji je bio takođe i ministar vojni, i razume probleme unutar sistema, dao je neophodni kvalitet unutar bezbednosnog sektora i u našim nadzornim posetama se dalo primetiti da je saradnja i koordinacija unutar bezbednosnog sektora nikad bolja i da u ovom osetljivom trenutku, kada su bezbednosne pretnje više nego prisutne svuda u Evropi, i možemo da budemo sigurni da će Agencija da odgovori svim izazovima i da zaštiti bezbednost građana Republike Srbije i Republiku Srbiju.

O kvalitetnim promenama unutar Agencije i poboljšanju materijalno-tehničkih uslova i da ne govorim, o tome govore pripadnici Agencije.

Poštovane dame i gospodo, sada ću da se osvrnem na pojedine članove izmena i dopuna Zakona o BIA, gde se član 1. menja i članom 7. osnovnog zakona preciznije se definiše sadržaj Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji. Propisuje se da Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji donosi direktor Agencije, uz prethodnu saglasnost Vladu i da su podaci sadržani u ovom aktu tajni podaci, što se određuje u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

Naime, Agencija, iako ima specifičan status i obavlja specifične poslove, ona po zakonu ima status posebne organizacije i svojstvo pravnog lica. Samim tim je dužna da primenjuje Zakon o državnoj upravi, koji u članu 43. stav 2. i 3. definiše Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i posebnoj organizaciji, gde donosi direktor, i on ne može stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.

Tako je ovom izmenom zakona obezbeđena kontrolna funkcija Vlade nad službom bezbednosti.

Članom 1. Zakona o BIA propisano je da se BIA obrazuje kao posebna organizacija, dok član 35. Zakona o državnoj upravi propisuje – posebnom organizacijom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi.

Članom 44. Zakona o državnoj upravi propisuje se da rukovodilac organa državne uprave može da izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanje i ponašanje zaposlenih u organu državne uprave.

Sva ova ovlašćenja imaju direktori raznih kancelarija Vlade, npr. Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom itd.

Zbog toga me ovi pokušaji degradacije funkcije direktora BIA i same BIA od strane mojih kolega pomalo i plaše. Da li je moguće da je neko samo radi političkih poena u stanju da se na ovakav način igra sa institucijom koja obavlja poslove koji se odnose na zaštitu nacionalne bezbednosti Republike Srbije?

Naravno da je sistematizacija poverljiva i da se kod svake ozbiljne službe ovog tipa u svetu to povezivanje da neke službe na svojim sajtovima imaju organizacione šeme je tačno, pa imamo to, takođe, na sajtu BIA, ali nigde nemate broj ljudi po pojedinačnim organizacionim jedinicama, što jeste logično, jer detalji i podaci o organizaciji zalaze u metodologiju rada službe, a metodologija obaveštajnog rada jeste tajna.

Budimo malo realni, pa u svim zemljama informacije koje se odnose na nacionalnu bezbednost su tajne.

U članu 2. predloženom izmenom se briše stav 1. člana 20. osnovnog zakona, jer se na kasnijim predloženim odredbama precizira ova upućujuća norma na Zakon o policiji, a koja se odnosi na prava, dužnosti i odgovornosti na osnovu radnog odnosa pripadnika Agencije.

Takođe, u članu 20a posledica izmena koje je doneo novi Zakon o policiji po ugledu prava, dužnosti i odgovornosti iz radnog odnosa. Naime, ovim članom se odredbe Zakona o BIA prilagođavaju Zakonu o policiji u pogledu kategorizacije pripadnika u zavisnosti od poslova koje obavljaju i uvodi se kategorizacija zaposlenih prema vrsti poslova koje obavljaju i predviđaju se tri kategorije zaposlenih – ovlašćena službena lica, lica na određenim dužnostima i lica bez ovlašćenja.

Odredbe člana 20b su takođe posledica novina koje je doneo Zakon o policiji. Sama priroda poslova za koje je BIA nadležna pretpostavlja da nije uvek i za svako radno mesto moguće sprovoditi javnih konkurs. Naime, Zakon o policiji je predvideo da Vlada bliže uređuje način sprovođenja konkursa za popunjavanje radnih mesta u MUP. Vlada je to učinila donošenjem Uredbe o sprovođenju javnog konkursa u MUP. Jer, mi vidimo da u oglasu o konkursu za popunjavanje radnog mesta navode se podaci – organa unutrašnje organizacije u jedinici, uže organizacione jedinice, mesto rada, radnom delu, radnom mestu, radnom broju radnog mesta, uslovima za rad na radnom mestu, zvanjima i veštinama koje se ocenjuju u izbornom postupku i načinu njihove provere.

Takođe, ako iko od kolega poslanika smatra da bilo koja služba bezbednosti treba da objavljuje oglase za radna mesta na ovakav način i sa ovoliko podataka i informacija, onda očigledno neko ne razume prirodu poslova koje službe bezbednosti obavljaju.

Ako pažljivo pročitate ovaj stav, on kaže – za popunjavanje radnih mesta u Agenciji nije obavezan konkurs. Nije obavezan, znači nužno ga neće biti za radna mesta za koja je moguće sprovesti ili da taj konkurs Agencija sprovede na neki drugi, adekvatniji način kojim se ne bi kompromitovali podaci o njenom radu i pripadnicima za koje treba da ostanu poverljivi. Odredbe o neobaveznosti konkursa za zapošljavanje u BIA ne znači ukidanje konkursa. Agenciji se zbog specifičnih poslova ostavlja i ovakva mogućnost, da bi zaštitila bezbednosno-osetljive podatke o upražnjenim radnim mestima i profilima potrebnih kadrova.

Stavom 2. člana 20b propisano je da o osnivanju radnog odnosa u Agenciji rešenjem odlučuje direktor. U samom startu polemika o sredstvima informisanja izazvale su odredbe koje se odnose na zapošljavanje u BIA i ovlašćenje direktora. Naime, predloženim izmenama utvrđuje se da direktor odlučuje rešenjem o zasnivanju radnog odnosa, čime je zapravo definisan samo pravni akt kojim se zasniva radni odnos i pripadnik BIA raspoređuje na odgovarajuće radno mesto, što ne znači da je promenjena procedura za prijem novih radnika, niti da novi pripadnik može da bude zaposlen bez prethodne bezbednosne provere i ako ne ispunjava druge uslove predviđene za radno mesto na koje se raspoređuje. Ovom odredbom se samo definiše pravni akt.

Sada dolazimo do člana 20v, gde smo imali stručno mišljenje kandidata za potpredsednika DS, u kome se precizira postupak bezbednosnog proveravanja u slučaju zasnivanja radnog odnosa u Agenciji, u slučaju vraćanja zaposlenog na rad po osnovu pravosnažne odluke nadležnog organa.

Stav 1. predviđa da Agencija odlučuje u slučaju pravosnažne odluke nadležnog organa kojim se lice vraća na rad u Agenciju. Ima pravo da sprovede postupak bezbednosnog proveravanja tog lica radi utvrđivanja postojanja bezbednosnih smetnji koje predstavljaju stvarni i neprihvatljiv bezbednosni rizik.

Odredbom kojom se uređuje vraćanje na rad, na osnovu pravosnažnih sudskih odluka i propisuje se postupak bezbednosne provere, neophodno je sprovesti u slučajevima vraćanja na rad, odnosno nastavka rada u Agenciji.

Naime, određeni sistematizovani rad na mestu u Agenciji uživaju poseban zaštitni režim, koji je deo primene opštih mere zaštite tajnih podataka u posedu Agencije, a u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu tajnih podataka i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

U slučaju pravosnažnih sudskih presuda, Agencija mora uzeti u obzir protok vremena od momenta prestanka radnog odnosa pripadnika do donošenja konačne odluke kojima se lice vraća na rad, kao i da postoji mogućnost da su se okolnosti u životu lica koji nastavlja rad u Agenciji promenile. U nekom slučaju određene okolnosti mogle bi da predstavljaju osnov za sumnju u njegovu poverljivost i pouzdanost, a naročito ako su njegove aktivnosti u suprotnosti sa interesima Republike Srbije ili ako je povezan sa stranim licima koja mogu da ugroze bezbednost i međunarodne interese Republike Srbije. Stoga je neophodno sprovesti postupak bezbednosne provere za lica koja nastavljaju rad u Agenciji. Ovu odredbu je potrebno uneti u tekst zakona u cilju jasnog određivanja u slučajevima kada je potrebno sprovesti postupak bezbednosne provere.

Ovde se BIA ni jednog trenutka ne stavlja iznad suda niti zakona, naprotiv sud u postupku utvrđuje zakonitost postupanja u jednom trenutku u prošlosti. Protok vremena je ovde presudan i zamislite praktičnu situaciju u kojoj sud posle nekoliko godina donese presudu da određeno lice vraća na rad u Agenciju, a da ga Agencija vrati bez prethodne bezbednosne provere, bez provere šta se dešavalo tih nekoliko godina, koliko u Agenciji to lice nije radilo. Po meni, ne da je samo to nezamislivo, nego i nedopustivo, time se ozbiljno mogao ugroziti rad Agencije i bezbednost Republike Srbije.

Mogli bi da komentarišemo i neke druge članove i da vidimo koliko je neophodno da se te izmene ugrade u izmene i dopune Zakona o BIA, ali sada zbog vremena ostavićemo to i u sutrašnjem danu. Zahvaljujem se.
U ovom trenutku se obmanjuje javnost i izvrću reči koje sam izgovorio. Samo sam rekao da je prozivanje gospodina Gašića…

(Vjerica Radeta: Koji član?)

…samo zato što je član SNS, a da je gospodin Gašić zamrznuo svoje stranačke funkcije. Jedina mana ovde koja je stavljena na teret gospodinu Gašiću jeste zato što je bio visoki funkcioner SNS, a sada niko ne može da govori kako on i na koji način profesionalno obavlja svoju funkciju direktora BIA. Zahvaljujem i ne tražim da se Skupština izjasni.

(Vjerica Radeta: Po kom članu si ti pričao?)

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, ako ne znate, gospođo.