Dame i gospodo narodni poslanici, i jedan i drugi amandman se odnose na prvenstvo prilikom naplate, i to kada je u pitanju prinudna naplata. Međutim, ono što je zanimljivo jeste obrazloženje Vlade Republike Srbije na amandmane koji si podneti, koje u najmanju ruku vređa Narodnu skupštinu i narodne poslanike.
Po Poslovniku, svaki poslanik ima pravo da podnese amandman na zakon, na izmene i dopune zakona, i ako su izmene i dopune zakona na dnevnom redu i na osnovni zakon.
Da vidite kako na to odgovara Vlada Vojislava Koštunice, pa se kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije amandman podnosi kao predlog izmena i dopuna na predlog zakona, odnosno na konkretne članove u predlogu zakona. S obzirom na to da se predloženi amandman ne odnosi na član Predloga zakona, niti se odnosi ili je u vezi sa dopunom koja je predmet Predloga zakona, već se praktično inicira izmena drugog člana osnovnog Zakona o platnom prometu, amandman se ne prihvata."
Znači, Vlada na određen način ne želi čak ni da da pravo obrazloženje zašto se amandman ne prihvata, a samim tim izbegava da odgovori na pravi način narodnom poslaniku zašto je njegov amandman odbijen.
Narodni poslanik ima pravo da podnese predlog zakona, predlog izmene i dopune zakona. O svemu tome Vlada Republike Srbije mora da se izjasni. Ne može da kaže da nije vlada predlagač pa zato predlažemo da se predlog zakona koji je narodni poslanik podneo ne prihvati. Znači, nikakvog pravog i logičnog objašnjenja za neprihvatanje ovih amandmana koje su podneli Zoran Krasić i Zoran Antić nema. Obrazloženje je potpuno identično.
O čemu se radi u podnetim amandmanima? Radi se o tome da amandman koji je podneo Zoran Krasić određuje kada se prinudna naplata i po kom redosledu vrši.
Po tom amandmanu prinudna naplata se sprovodi na sledeći način i vrši se na osnovu: 1) izvršnih sudskih rešenja i presuda – prema vremenu prijema; 2) izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa – prema vremenu prijema; 3) drugih izvršnih naslova zakonskih ovlašćenja – prema vremenu prijema, i 4) naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema datumu dospeća i vremenu prijema.
Po trenutno važećem zakonu, prvenstvo imaju izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa prema vremenu prijema, u odnosu na izvršna sudska rešenja i presude. Mi sada u stvari Zakonom o platnom prometu, koji je ova skupština donela, pravimo jedan presedan da poreski ili carinski postupak, koji su upravni postupci i koje sprovodi izvršni organ, da li je u pitanju Vlada Republike Srbije, da li organ koji formira Vlada Republike Srbije na osnovu nekog zakona, da njihova rešenja budu starija i važnija od rešenja i presuda koje izdaje sudska vlast.
To znači da Vlada Republike Srbije ovakvim zakonima sebi daje ovlašćenje da može da kontroliše i samu sudsku vlast.
Čak smo imali u jednom zakonu, mislim da je to Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da ministar finansija sebi daje za pravo da čak može i da stavi pojedine odredbe zakona van snage. Ministar sebe postavlja iznad zakona, iznad Skupštine.
Sada u Zakonu o platnom prometu vidimo da su poreski i carinski organi iznad sudskih organa. Čak ni mi, kao narodni poslanici, nemamo pravo da se mešamo u posao sudske vlasti.
Mi možemo da insistiramo da budu efikasniji, da brže vode procese itd, ali nemamo pravo da uzlazimo u kvalitet njihovih presuda. Ovde je na određeni način poresko rešenje starije od sudskog rešenja.
Da li je cilj, u stvari, da se po svaku cenu napuni budžet, bez obzira koliko to košta građane koji nemaju obavezu da učestvuju u tom punjenju budžeta na način kako je to ovde propisano?
Kao što vi kažete, ukoliko prvo bude sudsko rešenje, neće moći policija da primi plate, neće moći vojska, nećete moći vi. Recimo, ukoliko poresko rešenje bude starije u odnosu na neko preduzeće, da li to znači da i na te ljude treba da zaboravimo?
Znači, ni oni ne treba da prime plate, ni to preduzeće ne treba da radi, samo je bitno da se budžet po svaku cenu napuni. Uopšte, kada su u pitanju upravna akta, ne mogu da imaju prvenstvo u odnosu na sudske presude. Šta će nam onda sudovi?
Dalje, kada se donose zakoni i kada građani već plaćaju porez, šta oni očekuju kada plate porez? Očekuju zaštitu od države. Plaća porez, poštuje zakone, znači lojalan je prema državi i očekuje da država njega štiti.
Kako njega država štiti kada ignoriše i sudsku vlast, isključivo da se prvo ona namiri, i to po svaku cenu. Znači, građanin nema pravo da sebe zaštiti ni pred sudom od države.
Pročitajte Zakon o platnom prometu, pa nećete tako da se mrštite, malo uđite u suštinu i videćete o čemu pričam. Uzmite Zakon o budžetskom sistemu, pa ćete videti da u pojedinim slučajevima ministar ima pravo da suspenduje pojedine odredbe zakona. Zašto smo onda donosili taj zakon?
Dajmo ovlašćenja ministru, jednostavno, da mu prenesemo sva ovlašćenja i Narodne skupštine i sudske vlasti, pa neka čovek sam vlada ovde.
Najbolje bi bilo za njega kada bismo još i izbore ukinuli, da nema ni Ustava, samo jedan zakon koji Mlađana Dinkića stavlja u rang monarha, jer jedino je monarh iznad zakona.
Ovo obrazloženje Vlade nije uopšte utemeljeno na Poslovniku o radu, ponižava na određen način Skupštinu Srbije, ponižava narodne poslanike, pokazuje, u stvari, kako se Vlada Vojislava Koštunice i Mlađan Dinkić odnose prema Narodnoj skupštini.
Oni narodni poslanici koji drže do sebe glasaće u danu za glasanje da ovi amandmani budu prihvaćeni.
Suština zakona se ne menja, neće biti vaše reforme zaustavljene i usporene zbog prihvatanja ovakvog amandmana, ali neće ni Mlađan Dinkić, ni poreska, ni carinska uprava da rade šta god hoće po državi.

 Dame i gospodo narodni poslanici, članom 27. reguliše se prekovremeni rad lica koja rade u državnim organima.
Po predlogu zakona kaže se, državni službenik za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena ima pravo na sat i po slobodno. Prekovremeni rad se tromesečno preračunava u
slobodne sate koje državni službenik mora da iskoristi najkasnije u roku od šest meseci od proteka tromesečja u kome ih je ostvario.
Izuzetno. državni službenik koji ne može da iskoristi slobodne sate, zbog toga što priroda posla radnog mesta češće zahteva tako obiman prekovremeni rad, može da se isplati dodatak za svaki sat prekovremenog rada koji iznosi 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. Kada se malo preciznije počne sa tumačenjem ovog člana, dolazi se do utiska da predlagač ovog zakona u stvari nema nameru da, osim u izuzetnim slučajevima, radniku koji je radio prekovremeno to nadoknadi u novčanom smislu, već isključivo da mu se isplati, ako je to moguće, korićenjem slobodnih dana za ono vreme koje je radio prekovremeno. To ste mogli da ostavite kao neku od opcija.
U amandmanu koji je podneo Božidar Koprivica u ime SRS, kaže se, državnom službeniku za svaki sat koji po nalogu pretpostavljenog radi duže od punog radnog vremena isplatiće se dodatak za svaki sat prekovremenog rada u iznosu od 26% vrednosti radnog sata osnovne plate državnog službenika. To jeste čitav smisao, onaj koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen.
Ne može da bude ostavljeno to pitanje na milost i nemilost neposrednom rukovodiocu hoće li da mu odredi isplatu prekovremenog rada ili će da ga natera da koristi slobodne dane. Znači, zakonom je već regulisano, godišnji odmori, slobodni dani, pod kojim uslovima se dobijaju itd. Znači, zašto sada pravimo paralelno zakonodavstvo u delu koje je regulisano opštim zakonskim odredbama.
Problem jeste u tome da radnik koji je prekovremeno radio ima nedvosmisleno pravo da bude za to plaćen, a ne da koristi slobodne dane. Vi ste ostavili ovde mogućnost da o tome ipak odlučuje neposredni rukovodilac.
Ipak, kada je u pitanju rad u državnim organima tu je malo specifičnija situacija nego uopšte u nekim drugim vrstama radnih odnosa, jer sam državni organ ima određen uticaj na sve moguće druge oblike vlasti kojih ima i od kojih, radnik koji nije zadovoljan odlukom neposrednog rukovodioca može da se žali.
Ostavite u samom zakonu isključivost da radnik koji radi prekovremeno mora za to da bude plaćen a ne da se stalno vrtimo oko slobodnih dana.
Čak imamo situaciju u Narodnoj skupštini da recimo neposredni rukovodilac određuje da Skupština neće raditi recimo tri-četiri dana kada je reč o državnim praznicima kao što je Nova godina, kao što je Božić, pa onda navede da će te slobodne dane koje budu koristili između ta dva praznika da nadoknade od godišnjeg odmora.
Znači, samim tim radniku se već na taj način umanjuje mogućnost kada će da koristi godišnji odmor, a ne može da dođe na posao jer organ u kome radi, ne radi.
Znači, ako već ima određena prava rukovodilac, onda dajte da zaštitimo radnika, a ne na ovaj način – radili ste prekovremeno, ali Skupština neće raditi 10 ili 20 dana, za to vreme ne morate da dolazite na posao, a onaj prekovremeni rad koji ste imali odbićemo vam za te dane nedolaska na posao.
Mislim da bi trebalo da prihvatite ovakav amandman. U suštini, ne zalazi u dubinu zakona koji u osnovi i nije pravo rešenje, nije najbolje koje ste mogli da nam ponudite.
Jedino može da bude problem što će iz budžeta za prekovremeni rad morati više sredstava da se izdvoji, ali to nikada neće biti toliki iznos da bi mogao bitno da poremeti državni budžet koji je, kako stalno tvrdite, u suficitu tako da ne vidim razlog zašto jedan ovakav amandman ne biste prihvatili.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam slušao malopre gospodina Balinovca, zapitao sam se da li smo se mi to vratili u doba socijalističkog samoupravljanja, jer mogu da razumem onaj deo koji se odnosi na opšte regulisanu materiju koja se zasniva, odnosno kada je u pitanju zasnivanje radnog odnosa u bilo kom obliku i u bilo kom drugom pravnom licu, ali ovaj ovde izađe i reče da su, odnosno da se radnici u državnim organima izjednačuju sa rudarima, sa zidarima, sa teškim fizičkim radnicima, neko izrabljuje radnike u organima državne uprave.
Znači, to je suština njegovog odgovora. Pre će biti da ste sve te konvencije do sada potpisivali, (a koje nas, kao opoziciju, nešto bitno i ne interesuju), ne zbog toga da biste radnike uzeli u zaštitu, već da biste po raznim javnim preduzećima sprečili prekovremeni rad. Znači, ne u državnim organima, nego u javnim preduzećima i ustanovama, pogotovo kada su u pitanju zdravstveni radnici, kada su u pitanju rudari itd.
Znači, da biste odande sprečili prekovremeni rad, potpisivali ste razne konvencije.
Sada isto to primenjujete i na organe, odnosno na radnike u organima državne uprave, baš i samo tako tumačenje ide na ruku, ne radniku, nego poslodavcu, jer neko će da ga izrabljuje, pa mu kažete da mora da radi prekovremeno, ali mu kažete, nećeš za to da budeš plaćen, nego ćeš imati slobodan dan.
Ko je tu na šteti?
Radnik, jer ostavite vi to pravo da on odluči hoće li ili neće, a ovako ste ostavili da neposredni rukovodilac o tome odlučuje.
Piše – može, ne piše da rukovodilac mora da mu odobri ako hoće, a kada to ne piše, ovim amandmanom koji je podneo Božidar Koprivica, regulisano je da mora da mu se plati i nemojte da obrćete teze, da okrećete, jer ne može niko da kaže da je izrabljivanje radnika, ukoliko on primi novčanu naknadu za taj svoj prekovremeni rad. Izrabljivanje je, gospodo, kada radi, a to mu ne bude plaćeno.
Ovim odredbama baš to podstičete.
Znači, nagradite radnika ili mu ostavite mogućnost da on o tome sam odlučuje, a ne da neprikosnoveno pravo ima neposredni rukovodilac i u tome jeste problem.
Žao mi je što ovlašćeni predstavnik nije tu da mi odgovori na ovo, ali dobro, videćemo se mi još.

Dame i gospodo poslanici, kada je u pitanju član 1. koji reguliše član 9. osnovnog Zakona o porezu na dohodak građana, reguliše kada se ne plaća porez na dohodak i do kojih iznosa, i tu je predlagač postavio određena ograničenja kada su ti iznosi predviđeni.
Znači, u članu 9. do sada je bilo da se neoporezivi prihod smatra u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika do 30.000 dinara.
U izmenama i dopunama je traženo da se taj iznos poveća na 35.000 dinara, a u amandmanu koji je Vjerica Radeta podnela, u ime SRS, taj iznos se povećava na 45.000 dinara.
Razlog za povećanje ovog iznosa je u tome što je u proteklom periodu, znači od kada je donet ovaj zakon, inflacija bila daleko veća od 12 ili 13%, koliko se posmatra ovo povećanje, znači da je čak bila 30, pa i više procenata, tako da, u stvari, ovaj amandman usaglašava Predlog izmena i dopuna Zakona sa iznosom inflacije, odnosno rastom cena troškova na malo.
Ovaj prihod, pogotovo kada se uzme u obzir da je reč o izuzetnoj okolnosti, niko ne smatra da bi od toga trebalo neki veliki novac da zaradi, jer je reč o smrtnom slučaju pri čemu je u pitanju poresko oslobođenje za iznos koji neko pravno lice, poslodavac, daje svom radniku oko izmirenja ovih troškova, a pogotovo što smo sada već imali zakon koji umanjuje kada su u pitanju sama isplaćivanja države po osnovu smrtnog slučaja, pa sada ne vidim razloga zašto bismo se tako restriktivno ponašali i oporezivali kao prihod iznose preko 35.000 dinara, imajući u vidu koliki su troškovi jedne sahrane, imajući u vidu kakva nam je trenutno ekonomska situacija u državi, imajući u vidu koliki je prosek zarada na teritoriji Republike Srbije.
Znači, ovde nije izbor oko toga da li se neki novac može utrošiti ili ne mora, ovde je reč o tome da novac mora da se obezbedi, da je to jedna potreba.
Dalje, traženo je u stavu 4. da se poveća iznos za isplatu naknade za ishranu, hranarinu koju sportistima amaterima isplaćuje amaterski sportski klub, u skladu sa zakonom itd. i da se taj iznos poveća sa 4.500 na 5.000 dinara, kao i da se stipendije i krediti učenika, studenata ne smatraju prihodom do 5.000 dinara, odnosno 6.000 dinara kako je u amandmanu traženo.
Imajući u vidu to kakva je naša ekonomska situacija, da naši građani teško mogu da obezbede čak i osnovna sredstva za školovanje svoje dece, da očekuju pomoć od države i od preduzeća u kojima rade, da sada moraju, zahvaljujući politici koju vodi Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija, da podižu kredite ne da bi neko dobro pribavili za sebe i za svoju porodicu, već isključivo da bi mogli da školuju svoju decu, trebalo bi država da se razumnije ponaša prema situaciji u kojoj se nalaze naši građani i da budžet, za koji se toliko hvalite da je u suficitu, barem kada je ovaj deo da povećate iznose kojima se omogućava da preduzeća izdvajaju značajnija sredstva za stipendiranje i školovanje učenika.
Sa kvalitetom kadrova, nastave, programa itd. što svakako zavisi od finansijske situacije porodice, odnosno učenika, mi u stvari investiramo u budućnost zemlje, ali sa jednom ovako restriktivnom politikom, jer Vlada je odbila ovaj amandman, u svakom slučaju ne ide u korist ni građanima. Jedina svrha odbijanja amandmana je ili što su podneti od strane SRS ili što je nekoga baš briga za položaj u kome se nalaze građani Republike Srbije.
Ono što iznenađuje jeste to kada je u pitanju poreska politika i ove kao i prethodne vlade, i ovog ministra kao i prethodnog, kada su u pitanju prihodi koji su fiksirani za neki iznos i treba da budu prihodi u budžetu Republike Srbije, tu nikada ne zaboravite da postavite indeksaciju. Znači, uvek se vrši indeksacija toga. Kada su u pitanju poreska oslobođenja, tu građani Republike Srbije moraju da čekaju od slučaja do slučaja, znači, kada nekome padne na pamet da uradi izmenu i dopunu zakona i da promenite iznose.
Da li se možda neko zapitao, jer mi menjamo treći ili četvrti put ovaj zakon i svaki put usklađujemo te neoporezive iznose, odnosno visinu iznosa i on se ne oporezuje, sa svakom izmenom i dopuna zakona.
Dajte da rešimo to jednom za sva vremena, da utvrdimo indeksaciju, kada su u pitanju ova poreska oslobođenja i da ne mora Skupština Republike Srbije svaki put da odobrava svako poresko oslobođenje, već da zakonom odredimo kako se to reguliše i da na tu priču jednom stavimo tačku.

Dame i gospodo poslanici, evo još jednog amandmana gde poslanici SRS traže poreska oslobođenja za građane Srbije. U članu 14a reguliše se šta su to primanja po osnovu kojih se plaća porez na dohodak građana, pa se kaže (u tom članu 14a na koji se odnosi amandman narodnog poslanika Srete Perića) – primanje po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14a stav 1. ovog zakona smatraju se naročito, korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe. To možemo da razumemo, želju izvršne vlasti da za korišćenje službenog vozila u privatne svrhe obezbedi sebi neki prihod.
Međutim, u tački 2. se kaže – korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili bilo po kom drugom osnovu uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, pazite dalje, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.
Znači, ukoliko neko želi da kao poslodavac iznajmi svom radniku stan, sa njim sačini ugovor o zakupu, utvrdi visinu zakupa, taj zakup se plaća vlasniku stana, ali na to mora da se plati i porez na dohodak građana. U tome i jeste problem. Ovim amandmanom se tražilo da se doda samo jedan deo teksta koji glasi – ako se stan koristi bez naknade ili po ceni znatno nižoj od tržišne. Znači, pod tim uslovima i samo tako može da se naplaćuje porez na dohodak građana za korišćenje stanova koji su u vlasništvu poslodavca.
Ako je to na ovaj način rešeno zašto, recimo, država zadržava pravo da svoje stanove izdaje radnicima u državnim organima i da budu oslobođeni plaćanja poreza i to pogotovo od kada ste vi došli na vlast, od kada ste zaposlili čitavu familiju, od kada je država postala privatna porodična firma, to se ne oporezuje. Sve ovo drugo i svaki drugi radnik ima manje prava nego zaposleni u državnim organima, pogotovo kada su u pitanju i čuveni stanovi.
Samo me interesuje na koji način ova vlada rešava pitanje stambenih potreba zaposlenih u državnim organima, da li Vlada iz nekih svojih posebnih fondova to vuče ili ministarstva sama otkupljuju stanove, pod kojim uslovima i da li se poštuje Zakon o javnim nabavkama ili da li Vlada pravi svoje stanove.
Razumem kada su u pitanju pripadnici MUP-a, razumem kada su u pitanju pripadnici Vojske Srbije, to razumem, ali šta je sa stanovima koje koriste funkcioneri, šta je sa stanovima kada je funkcioner zbrinut stambeno i dobio od države stan u istom gradu gde radi.
Šta ćemo sa stanovima koje koriste članovi porodica, a dobijeni su od države zbog raspoređivanja na određenu dužnost. Šta ćemo sa tim stanovima? Hoćemo li da tražimo da se i na to uvede jedan takav vid oporezivanja? Trebalo bi, a ne ovaj deo kada poslodavac brine o svojim radnicima, daje im stanove, napravi ugovor o zakupu koji je u skladu sa tržišnim vrednostima tog zakupa i na to još hoćete radnika da oporezujete. U tome jeste najveći problem.
Ovo u suštini počinje da važi od 5. oktobra. To su rezultati petooktobarske revolucije. Nemojte više kao Tadić ili Đilas da izlazite za ovu govornicu i da pričate kako je SRS bila u vlasti 1993. godine. Nije bila u vlasti. Tada su gospoda iz Demokratske stranke mnogo bliža bila tadašnjoj vlasti nego SRS. Svi znate kada je SRS ušla u Vladu Republike Srbije i svi znate da je posle NATO bombardovanja mnogo više objekata izgrađeno i popravljeno, nego što ste vi uradili za ovih šest godina otkako ste na vlasti.

Dame i gospodo poslanici, znači u članu 7. koji se odnosi na član 21a osnovnog Zakona radi se o tome kada su u pitanju određena poreska oslobođenja, ovde se znači sad radi kada je u pitanju dobrovoljni penzijski fond, pa se u Predlogu zakona kaže :"Ne plaća se porez na zarade na penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – člana dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, ukupno najviše do 3.000 dinara mesečno".
Narodni poslanik Vitomir Milošević je tražio u svom amandmanu da se taj iznos koji se ne oporezuje od predloženih 3.000 dinara zameni iznosom od 5.000 dinara. Vlada je, naravno, kao i sve amandmane SRS, odbila. U obrazloženju se kaže: "Amandman se ne prihvata jer bi usklađivanje rasta nominalnog iznosa penzijskog doprinosa oslobođenog od plaćanja poreza na dohodak građana na način kako je to predloženo ovim amandmanom, imalo negativne posledice na prihode budžeta i fondova, posebno imajući u vidu novi oblik poreskog oslobođenja na zarade, koji se odnosi na sniženje poreske stope i uvođenje neoporezivog iznosa od 5.000 dinara na mesečnom nivou."
E, sada, znači, to bi imalo negativan, kako to kaže, efekat na popunjavanje budžeta Republike Srbije i to onog istog budžeta za koji se stalno ova vlada i ministri iz Vlade Republike Srbije, pogotovo kada je u pitanju šifrovana stranka, hvalite da je taj budžet u suficitu. I pod tim uslovima, znači, ukoliko je budžet u suficitu, zašto ne i povećavati neoporezive iznose, pogotovo kada su u pitanju dobrovoljni penzijski fondovi.
Očigledno je želja ministra finansija da taj suficit u stvari ne bude oslobođenje za poreske obveznike Srbije, već isključivo da bude osnov za davanje kontragarancija i zaduženja domaće privrede, državnih preduzeća itd, itd. Znači taj suficit, o kome se toliko hvalite, ne koristite da smanjite poreske stope, već isključivo za dalje zaduživanje države u vidu raznih kontragarancija.
E sada, da vidimo kako to izgleda kada su u pitanju dobrovoljni penzijski fondovi. Znači oni se osnivaju kao određena vrsta akcionarskog društva. I šta se dešava sa sredstvima koje osiguranje dobrovoljnog penzijskog fonda uplaćuje.
Ta ista sredstva se plasiraju na tržište, na isto tržište i cilj je valjda ovog zakona koji reguliše dobrovoljne penzijske fondove u stvari bio da se ne samo kroz bankarske poslove, ne samo kroz investicione fondove koje osnivate, nego da kroz dobrovoljne penzijske fondove naša privreda dođe do određenog kapitala pod povoljnijim uslovima nego što to rade banke.
S druge strane da onaj ko uplaćuje u taj fond, osim ove državne penzije koju ima, ostvaruje još neko pravo na zaradu koju je ostvarivao u toku svog radnog veka. E, tu je sada izgleda najveći problem. Kada je u pitanju ova vlada, znači, vi se radije opredeljujete da ta sredstva koja prikupljate iz budžeta dajete kao garancije stranim bankama nego da podstičete dobrovoljne penzijske fondove koji bi sredstva plasirali na domaćem tržištu i na taj način pomagali privredi, svakako i onoj privatnoj i društvenoj, to što je ostalo, i državnoj.
Vama je, izgleda mi, primarni cilj da neprihvatanjem ovog amandmana u stvari olakšavate posao bankama i olakšavate posao stranim finansijskim organizacijama koje stalno plasiraju kredite državnim organima, državnim preduzećima itd.
Samo još jedno pitanje da se postavi – kako to utiče na budžet Republike Srbije, jer, s jedne strane svaki priliv novca koji se dešava u privredi Srbije znači povećanje budžetskih prihoda i to po više osnova, po osnovu povećanja potrošnje i povećanje radnih mesta itd, što se ne dešava kad svaki put uzimate kredite od stranih banaka i finansijskih organizacija i dajete kontragarancije.
Znači, ovo je direktno u privredu otvaranje novih radnih mesta, proširenje pogona itd. Na taj način možete da popunite budžet, a i onako se hvalite da ćete vrlo brzo, možda i idućeg meseca, a ako ne, u septembru da imamo rebalans budžeta, pa ukoliko i bude nekih štetnih posledica, moći ćete to u tom rebalansu da otklonite. Izgleda da je cilj neprihvatanja ovog amandmana da ove međunarodne bankarske organizacije koje dugo vremena vode Ministarstvo finansija i dalje budu zaštićene i dalje zarađuju na poreskim prihodima koji obezbeđuju građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako je ministar finansija ovaj zakon predstavio kao izvanredan zakon koji reguliše smanjenje poreskih osnovica, kako će građanima da bude bolje, mislim da je u pitanju jedno vešto manipulisanje poreskim stopama i na koga će da se prevali teret tih poreskih olakšica.
U toj želji da prikaže kako je ova vlada dobra, kako brine o građanima Srbije, smanjuje poresku osnovicu kada je u pitanju naplaćivanje poreza na zarade, sa druge strane, da bi stekla još koji poen kod građana Srbije, kaže, oni koji više zarađuju, moraće više da plate.
U principu, platiće građani i to mnogo više nego što je to sada, jer sa prihvatanjem jednog ovakvog zakona bitno ćemo da umanjimo prihode lokalnih samouprava. Jeste da će navodno neka transferna sredstva za prevazilaženje tih problema da budu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, ali to je ograničeno i oročeno do kraja ove godine. Znači, lokalne samouprave će morati nekako da nadoknade taj gubitak u svojim prihodima po osnovu poreza na zarade.
To će se dešavati na taj način što će lokalne samouprave, da bi obezbedile neophodna sredstva za funkcionisanje, da povećavaju svoje komunalne i druge takse; ministar finansija će da sedi u Ministarstvu i smeškaće se, reći će, ja sam vam smanjio poreze.
Lokalna samouprava je ta koja je kriva, a može mu se jer samo u dve opštine ima predsednika opštine, tako da će to na nivou Srbije da bude primećeno. Biće krive one druge lokalne samouprave koje će morati da se finansiraju na taj način, a da ne pričam da te dve opštine gde je njihov predsednik opštine iz te šifrovane stranke, imaju posebna transferna sredstva koja dobijaju iz budžeta Republike Srbije, pa ne moraju nijednu taksu na svojoj teritoriji da naplate.
Kada je u pitanju ovaj zakon, kao i kasnije Zakon za zdravstveno i socijalno osiguranje, uopšte Zakon o finansiranju lokalne samouprave, i sva ova rasprava u pojedinostima, najviše će, iako to izgleda kao poreska olakšica, da pogodi građane Srbije, samo neće biti više naplaćivano iz zarada nego iz nekih drugih prihoda.
Da stvar bude još gora, takva se širina daje lokalnim samoupravama da će oni moći bez nekih bitnih ograničenja da povećavaju iznose za određenu radnju koja se traži od opštine i na taj način će građani, hteli, ne hteli, još više da plate.
Gospodinu ministru bi bolje bilo da umesto što je dao jedan ovakav zakonski predlog, ja se slažem, dakle, samo umanjenje poreskih stopa na jednom planu daje određeni boljitak za građane Srbije, ali, neka daje poresku olakšicu iz svog džepa, a ne iz džepa lokalnih samouprava. To je problem.
Znate, veoma je vešto izmanipulisao javnost. Priča da smanjuje poreze, jeste tako, ali ne smanjuje svoje prihode, smanjuje prihode lokalnih samouprava, drugih budžetskih prihoda, drugih nivoa vlasti, a inače budžet Republike Srbije se ne smanjuje.
Smanjuju se penzioni fondovi, fondovi zdravstvene zaštite, ali budžet kojim on raspolaže ne smanjuje se, on i dalje ima isto novca i taj nedostatak novca, moraće lokalne samouprave, prvenstveno mislim na njih, da nadoknade odnekud.
I zbog toga neće biti u javnosti kriv ministar finansija, jer to mu je i bio cilj, on jeste krivac za sve ovo što se dešava, već će biti kriva lokalna samouprava. To je politika ove vlade i nemojte da se zanosimo.
Ko uopšte malo ozbiljnije pročita jedan ovakav zakon, kako je napisan, stiče se utisak da je u interesu građana, ali kada se malo bolje razmisli i kada se sagledaju posledice jednog ovakvog zakona, videće se da tu boljitka za građane Srbije nema, da će posledice biti i veće nego što su sada, ali eto, elegantno će predsednik šifrovane stranke da se izvuče iz ove priče.
Zato će narodni poslanici SRS da pričaju o jednom ovakvom zakonskom predlogu i da objasne građanima Srbije kakav je ovo zakon, kakvog ministra finansija imamo i 3 % koja imate, da svedemo na meru od 0,3%. Tu ste prihvatljivi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se složim da je ovaj zakon dobar. Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon. Jeste bolji nego prethodni, ali daleko od toga da je dobar i daleko od toga da on uvažava sva ona pravila koja imamo na tržištu, kako domaćem, tako i deviznom. Neke stvari koje se nalaze u ovom ugovoru jednostavno ne mogu da budu prihvatljive za SRS.
Prvo, u članu 4. je rok od 180 dana, koji je produžen. Znači: "Rezident sredstva plaćanja po osnovu izvoza robe ili usluge unosi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvoznog carinjenja robe, odnosno od dana izvršenja usluge". Ako se taj rok prekorači, smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom.
Postavlja se pitanje da li je lice koje izvozi robu uvek u mogućnosti da naplati u određenom roku svoja potraživanja. To je taj problem zašto u samom Predlogu zakona nije ostavljena mogućnost da je to nemoguće pod određenim uslovima uraditi i da bude prihvatljivo da mu se to pravo ostavi da ostvari kod nadležnog suda, da ne bude prekršajno gonjen, po članovima ovog zakona koji se odnose na prekršajni postupak, čl. 59, 61, 62. i 63. Predloga ovog zakona.
Dalje, u članu 5. smo u obrnutoj situaciji: "Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u Republiku u roku do 180 dana od dana izvršenog plaćanja robe ili usluge". Dalje: "Rezident koji ne uveze robu ili uslugu u roku iz stava 1. ovog člana vrši povraćaj unapred plaćenog iznosa odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana".
Znači, ukoliko ne izvrši uvoz robe, opet se to smatra kreditnim poslom sa inostranstvom. Tu su malo određeni tržišni principi zanemareni. U interesu svakog ko se bavi trgovinom je da dobije robu što je god moguće povoljnije. Nekada je to rešeno na taj način što se pogodnost dobija na osnovu količine i na osnovu datuma nastanka dužničko-poverilačkog odnosa; znači, da li će to plaćanje robe biti sa odloženim rokom, plaćanje robe unapred ili plaćanje robe po prijemu.
Ako je plaćanje robe po prijemu, ovde to nije sporno. Ako je plaćanje na odloženo, nije sporno, ta mogućnost čak nije ni ostavljena ovim zakonom, da neko uveze robu, pa je plati za 180 dana. I to je moguće. Ili, plaćanje unapred. Ako se vrši plaćanje unapred, naravno da će svako, ako je u finansijskoj mogućnosti, da uplati što je god moguće više robe, da bi tu robu dobio po povoljnijoj ceni.
Čak se ide i dotle da pojedini uvoznici uplaćuju i za godinu dana, pa čak i dve godine unapred, i to količine koje domaće tržište ne može u nekom roku od šest meseci ili godinu dana, čak i da su jedini koji se bave tom delatnošću, da prihvati zbog količine. Sve se to radi zbog cene. Ostavite vi uvozniku, ukoliko se on bavi uvozom, da izvrši to plaćanje robe u skladu sa njegovim interesima, to je njegov novac, i na taj način da ostvari neki prihod po osnovu delatnosti kojom se bavi.
Dalje, u članu 6. se kaže: "Rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga, samo pod uslovima i na način koji propiše Vlada". To su međusobna prebijanja ili potraživanja kod poslovanja. Znači, na koji će to način Vlada Republike Srbije da propiše? Da li će da propiše da to zatvaranje finansijskog kruga mora da se obavi isključivo kod banaka koje su domaće ili imaju svoje predstavnike u Srbiji, ili će biti ostavljena mogućnost da se to uradi u inostranstvu?
Ovde je bilo reči o troškovima u spoljnotrgovinskom prometu, pogotovo kada su u pitanju bankarski troškovi. Slažem se da su veliki, ali ukoliko im na određen način ne bude ostavljena sloboda ili ovim zakonom ne bude propisano na koji način, može se tumačiti da će Vlada da donese takav propis i da će od tog propisa da imaju koristi samo banke, da će ta roba koja je predmet i uvoza i izvoza biti skuplja zbog tih bankarskih troškova.
Dalje, član 6. na određen način izjednačava uvoznike robe i one koji se bave spoljnotrgovinskom razmenom, što takođe nije u redu. Ako neko reši ili odluka Vlade bude takva da je teško sprovodljiva, on će da izveze robu, da je naplati i odmah sledećeg trenutka novac vrati i plati robu koju će da izveze. Na taj način ste izjednačili lica koja se bave čistim uvozom i lica koja se bave i uvozom i izvozom.
Valjda je cilj ove vlade, ako ne možemo sve što god se realizuje u spoljnotrgovinskom poslovanju da vratimo nazad u zemlju kao devizna sredstva, onda barem da te firme koje se bave uvozom, odnosno izvozom i rade to na bazi reciprociteta imaju makar malo povoljnije uslove na tržištu. O tome treba voditi računa. Ako to već niste u zakonu napisali, napišite u tim odlukama Vlade kako će to da izgleda.
Dalje, član 8. kaže: "Rezident ne može izvršiti naplatu, plaćanje ili izdati nalog za plaćanje, odnosno izvršiti prenos nerezidentu, na osnovu ugovora u kojem nije navedena stvarna cena ili na osnovu neistinite isprave".
Slažem se da je bilo zloupotreba u ranijem načinu poslovanja između uvoza i izvoza, da su se određene cene prilagođavale tako da izgledaju što je god moguće niže, da bi u tom carinskom postupku uvoznik imao što nižu carinsku osnovicu.
Međutim, ko će i na osnovu kojih kriterijuma da vrši procenu koje su isprave verodostojne i koja je to cena koja je navedena u ugovoru stvarna?
Mi smo imali Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju gde su određeni parametri za takve stvari dati, znači da cena bitnije odstupa od cene koja je u toj zemlji u njihovom prometu. Znači, postoji mehanizam kako će to da se rešava. Sasvim me iznenađuje da u samom ovom zakonu Zakon o deviznom poslovanju nije izjednačen sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju i nisu kompatibilni. To samo dokazuje u ovom slučaju da u ovoj vladi, koja ima sva ministarstva, svako ministarstvo radi za sebe, što gledajući kao jednu celinu nikako ne može da bude dobro.
Dalje, u članu 23. rezidenti - pravna lica mogu nerezidentima odobravati finansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident - dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta. Tu je vrlo zanimljivo kako ćete tretirati, pogotovo kada je u pitanju privatizacija koja se ovde sprovodi. Imamo slučajeve da se pojavi strano preduzeće, otkupi domaće pravno lice, sada je rezident, ostvaruje neku dobit u spoljnotrgovinskom poslovanju, ali ta dobit se odliva kod njega kući, ne ovde, i ne vidim razlog zašto je jedna takva mogućnost ostavljena da se to zloupotrebljava.
Imamo primere širom Srbije, recimo u Požarevcu je štamparija "Prosveta" koja je jednostavno nestala i prestala da se bavi delatnošću zato što je novi vlasnik jednostavno svu dobit koju preduzeće ostvari ispumpavao u zemlju odakle je došao, umanjivao prihode po osnovu poreza na dobit i na taj način oštetio ne samo privredu, već i državu, a ništa ne preduzimate da se sa tim problemom, koji nije usamljen, izađe na kraj.
Dalje, član 29. stav 1. kaže: "Nerezident, kao i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko nerezidentnog računa vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici."
Ovaj način u članu 29. je prevaziđen. Na svaki mogući način ste pokušavali, čak izuzetno rigorozno, da naplatite određene fiskalne obaveze na taj način što ćete vršiti određena ograničenja, pa ste čak išli dotle da automobil ne možete da registrujete dok ne donesete potvrdu da ste izmirili poreske obaveze. Mislim da je ovo moglo tehnički mnogo bolje da se uradi. Kako mislite da ga sprečite da obavi određenu finansijsku transakciju sa računa koji nije domaći, na osnovu čega, osim ako ne bude pod udarom samog zakona, a nisam primetio da ukoliko dođe do ovakve jedne zloupotrebe da se to krivično sankcioniše.
U članu 34. kaže se: "Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu...".
Tu je po meni najinteresantnija tačka 5) koja kaže – po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti. Zakonom o platnom prometu predvideli ste da je jedino sredstvo plaćanja u Republici dinar. Da li na ovakav način omogućavate da dinar ostane potpuno ravnopravan na tržištu u Republici? Znači, neko taj promet može da izvrši u devizama. Razumem u devizama što izvrši kupovinu neke nekretnine, ali ne mogu da razumem da se zakup o nepokretnosti plaća u devizama.
Da li ćete na ovaj način da rešite određene probleme ili ćete baš kada je u pitanju kupovina nekretnina da stavite banke u povlašćen položaj? Znači, prodavcu je data mogućnost da traži naplaćivanje u devizama. Naravno, kada bude sklapao bilo kakav prodajni ugovor da će da uslovi kupca da bude isplaćen u devizama, što znači da će banka davati kredit u devizama.
Do sada je to bilo sa valutnom klauzulom i sada se daje mogućnost da banka plasira devizna sredstva. Pošto kontrolišete bankarski sistem preko NBS, zašto onda niste naveli da će biti korišćene one kamate koje se koriste u zemlji odakle devize dolaze? Zašto to niste naveli? Zašto niste zaštitili korisnika kredita od zloupotreba banaka?
Zakup je jedna usluga i svako od nas vrši razne usluge, na tržištu ima raznih usluga. Onda omogućite da se svaka usluga plaća u devizama, svaka kupoprodaja svake robe, pa i nekretnina, pokretne imovine da bude naplaćivana u devizama. Zašto nešto izdvajate? Posledica takvog ponašanja jeste da dinar gubi na vrednosti i pitanje je dokle ćete uspeti ovim monetarnim merama koje primenjuje Narodna banka, zbog spoljnotrgovinskog deficita, da ga održite stabilnim, a sada još dozvoljavate i ovakvo ponašanje na tržištu. Ko će najveću korist od ovoga da ima? Isključivo banke, eventualno ko bude prodavao, ali isključivo banke. Korisnici kredita će biti na većoj šteti nego što su sada.
Kada je u pitanju član 42. koji propisuje razna ograničenja, da li ste proverili da su ova ograničenja koja ste propisali u članu 42. u skladu sa pravilima koje propisuje Svetska trgovinska organizacija. Da li ste to proveravali? Slažem se da u određenim situacijama treba sprečiti nekontrolisan odliv deviza iz države, da treba sprečiti nekontrolisan odliv zlatnih rezervi iz države, ali ne mogu da shvatim da hoćete da sprečavate i ulaz novca stranog porekla u državu, a pogotovo kada je u pitanju tržište hartija od vrednosti.
Biće u nepovoljnijem položaju uvoznici ili ćete da ugrozite carinski sistem zato što može hipotetički, mada smatram da je to nemoguće dokle god ste vi na vlasti, da bude toliki priliv deviza na domaćem tržištu da jednostavno morate da spuštate kurs dinara, odnosno vrednost deviza. Mislite da ćete da izazovete neki poremećaj? Teško.
Kada je u pitanju član 43, mislim da je jedna ovakva mogućnost trebalo da ostane u nadležnosti Skupštine Srbije. U članu 43. kaže se da NBS ili Vlada može uvesti dodatne zaštitne mere, ako je to neophodno, sa ciljem sprovođenja sankcija organizacija OUN ili drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član, koje ove organizacije sprovode prema drugim zemljama.
Mislim da je tu ipak trebalo da ostane mogućnost da se o tome izjašnjava Skupština Srbije, a ne Vlada Republike Srbije, jer smo svi bili svedoci kakve su sankcije bile sprovođene prema tadašnjoj SRJ, a posebno prema Srbiji.
Svi smo osetili težinu tih sankcija, znamo svi da su sankcije pogodile najsiromašnije slojeve stanovništva i da nisu dale očekivane političke rezultate kakve su gospoda sa Zapada očekivala; dobili su to od vas, a ne sankcijama, i čak su posledice koje su nastale zbog uvođenja tih sankcija mnogo teže nego razlozi koji su izazvali uvođenje sankcija. Znači, kada je u pitanju ovaj deo iz člana 43. to bi trebalo isključivo da bude u nadležnosti Skupštine Srbije, a ne izvršne vlasti.
Dalje, kada su u pitanju prekršajni postupci, tu se isto tako, i upravni postupak koji sprovodi devizni inspektorat, ne poštuje dvostepenost u odlučivanju, a ovde se pozivate u članu 54. da se može izjaviti žalba.
Ali, recimo, u članu 52. kada devizni inspektorat donosi rešenje, znači, žalba nije moguća, rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno. Moglo je da se navede da je rešenje, bez obzira na žalbu koja je uložena, da stupa na snagu, da ne odlaže njegovo izvršenje.
U članovima 57. i 58. ponovo uvodimo krivično zakonodavstvo u zakone koji se time ne bave. Nadam se da u Vladi Republike Srbije postoji valjda ministarstvo koje je zaduženo za oblast pravosuđa.
Kada donosite jedan zakon, predvidite i krivične sankcije za taj zakon, ali ih ubacite u Krivični zakon Republike Srbije. Uporednim krivičnim zakonodavstvom dovodite u situaciju da budu u suprotnosti krivični zakoni sa uporednim krivičnim zakonodavstvom, i na takav način stavljate sudove na muke koji će se zakon primenjivati.
Recimo, iz člana 58. ovo može da bude jedna klasična prevara, jer tamo je čak i predviđeno do kojih iznosa i krivične sankcije su mnogo veće, nego što je to u članu 58. i idu od jedne do 15 godina.
Znači, usaglasite taj deo sa Krivičnim zakonom, konsultujte svoje kolege iz Ministarstva pravde, pa ćete na takav način onu nameru koju imate, a to je da za određena kršenja zakona odgovorna lica budu krivično gonjena, ali to će se nalaziti u Krivičnom zakonu.
Uopšte nije problem Skupštini Srbije da na svakom zasedanju usklađuje Krivični zakon sa novim zakonima koji su možda na prethodnoj sednici stupili na snagu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Prekršili ste Poslovnik zato što niste reagovali dok je za ovom govornicom Velimir Ilić vređao poslanike SRS i sve ostale poslanike u Skupštini Srbije. Želim da se o tome u danu za glasanje izjasni Skupština Srbije. Sada bih hteo da obrazložim svoju povredu Poslovnika.

Nadam se da će kolege poslanici tada kada bude bilo glasanje o tome dobro da razmisle koje će dugme da pritisnu.
Već nekoliko godina unazad, čak i za vreme DOS-a kada je ovde bilo 176 poslanika Demokratske opozicije Srbije, onih revolucionara, još nisam video da se neko na grublji način iz izvršne vlasti, ministar, potpredsednik Vlade ili bilo ko drugi ko nije narodni poslanik, na ovakav način obraća narodnim poslanicima.
Mogu da razumem da jednostavno u toj skupštinskoj raspravi neko možda malo padne i u vatru, kaže možda neke teže reči, teže kvalifikacije, ali Velimir Ilić nije od tih. To je samo njegova gluma gde on sebe prikazuje kao velikog ministra, kao velikog političara, a u stvari tom glumom skriva svoje neznanje i lopovluk, dok je na čelu tog ministarstva. To su razlozi zašto se on ponaša tako za ovom govornicom.
I, kao ministar, ako ga neko od narodnih poslanika napadne da radi nezakonito, ovu govornicu može da koristi isključivo za to, dakle, da kaže ili da se brani da radi u skladu sa zakonom, ne da vređa narodne poslanike, prvo pojedinačno, čak i da iznosi činjenice koje nisu tačne, a onda vređa i poslanike SRS, smatrajući da je Skupština Srbije izgubila na kredibilitetu od kad postoje poslanici SRS. Onda vređa i vas sve, jer ste na isti način postali poslanici, kao i poslanici SRS, a to je na izborima.
A sva sreća što se Velimir Ilić ne pita hoće li ponovo na nekim izborima biti poslanika SRS u ovoj skupštini, a biće ih, u to sam siguran, i biće ih više od 126. Ni Velja Ilić, ni onaj Dinkić koji je zatvarao banke širom Srbije ne mogu tako lako da zatvore SRS. Videćete već na sledećim izborima.

Dame i gospodo poslanici, saslušali smo one koji su predložili ovakve zakone, one koji podržavaju zakone. Svi ova dva zakona predstavljaju kao neki veliki uspeh domaće Vlade, naše diplomatije, našeg izuzetnog geostrategijskog položaja, da ćemo na ovaj način da rešimo velike probleme u državi, da ne zaostajemo za EU, da u okruženju možemo da budemo ljudi koji ćemo biti na prvom mestu itd.
Prva stvar koja se uoči kada se čita naslov Predloga zakona jeste da su ovde potpisnice zemlje jugoistočne Evrope, Predlog zakona je od 5. maja, već tada je Crna Gora sebe smatrala državom, a sam ovakav Predlog zakona nam potvrđuje da se ova vlada nije mnogo borila za očuvanje državne zajednice, jer ovde ne piše ni državne zajednice, piše Republike Srbije i Republike Crne Gore.
Kada se dalje pogleda, slažem se, ovde geografski ne može da se pogreši, ovo jesu zemlje jugoistočne Evrope, ali postavljam jedno pitanje – da li ova vlada brine uopšte o Srbima koji ne žive na teritoriji današnje Republike Srbije i o Srbima koji žive na teritoriji Srbije, ali ne uživaju zaštitu svoje države?
Savijajte glavu, vama je ovaj ugovor važniji možda od Kosova, nama iz SRS nije.
Kada ste potpisali ugovor sa Hrvatskom, da li ste postavili makar jedan preduslov o pravima Srba u Hrvatskoj i zašto se već raseljeni Srbi ne vraćaju nazad?
Smeškajte se, gospodine Prodanoviću, vama to možda nije važno, nama iz SRS jeste. Zašto niste insistirali da se u svim naseljima gde su živeli Srbi ponovo vrati struja? Jeste li to mogli da uslovite kada smo toliko važni da se bez nas ništa u ovoj materiji ne može desiti? Niste, nije vam to ni važno.
Hrvatska naizgled zbog EU stvara sliku o sebi kako je demokratska država, gde svi uživaju građanska prava. Činjenica je da nije tako, činjenica je da se pravo stanje prikriva, a vi potpisivanjem ovakvih ugovora to prikrivano stanje podržavate.
Kažete da se na izradi ovog ugovora radilo 10 godina. Mislim da se najintenzivnije radilo od 5. oktobra. Rezultat intenziviranja priprema za ovaj ugovor jeste cena električne energije.
Tada ste pričali da je tadašnja cena električne energije neodrživa, da je cena koštanja mnogo veća i da zbog te mnogo veće cene koštanja moramo narodu da skinemo kožu sa leđa. Čak je i tadašnji ministar Kori Udovički rekla – ako ljudi nemaju para da plate struju, neka prodaju svoje stanove.
Da li je u tom trenutku bio važniji građanin koji je bio siromašan ili ovakav ugovor? Vi ste se opredelili za ugovor.
To je problem koji ste platili na izborima u decembru 2003, a tek ćete da platite na narednim izborima.
Sve ono što ste obećavali u izbornoj kampanji zaboravili ste prilikom formiranja ove vlade i još jedanput ste i ona obećanja koja ste davali prilikom formiranja Vlade ponovo pogazili kada je Vlada počela da funkcioniše.
Ovde se priča o vlasništvu nad elektroenergetskim sistemom.
Slažem se da elektroenergetski sistem treba da ostane u većinskom vlasništvu Republike, ali čini mi se da ste u mnogim delovima zakasnili. Baš u ovima o kojima pričate i baš u ovim zemljama sa kojima ste potpisivali ugovor veći privatni kapital koji potiče odavde iz Srbije, a koji nije pod našom kontrolom, već je zakupio određene dalekovode i to baš strateški mnogo važne za Republiku Srbiju.
Je l′ treba da kažemo ko je to zakupio? Vojin Lazarević i Vuk Hamović. To vi znate. Oni već kontrolišu naš elektroenergetski sistem. Ne može više kilovat da uđe u Srbiju i da izađe iz Srbije, a da oni nama ne ispostave račun.
Hoćemo da se vratimo na Srbe koji žive u Srbiji, a ne uživaju zaštitu države? Ne znam da li će i to da vam bude smešno. Potpisali ste ugovor sa Privremenom misijom UN na Kosovu. Koliko ste, gospodo, i vi ovde, bar deklarativno, skakali što u nekim srpskim naseljima nema struje; da li ste se zapitali kada ste taj ugovor potpisivali? Jeste li uslovili da Srbi na Kosovu nisu građani drugog reda, da žive u Srbiji, da moraju da imaju električnu energiju?
Jeste bili spremni čak i da, barem deklarativno, Republika Srbija plati te dugove nekoj distribuciji koja postoji na Kosovu i koja eksploatiše naša energetska postrojenja. Kakav ste odgovor dobili? Od toga nema ništa dokle god Srbi ne potpišu ugovore sa kosovskom distribucijom.
Jedan od uslova jeste da prihvate i njihove tablice, njihove lične karte, da se odreknu Srbije. Kada ste razmišljali o ovom ugovoru, to vam opet nije bilo važno.
Sada ovde imamo ugovor koji je, eto, prvi pisani dokument između Republike Srbije i EU koji je obavezujući. Kolika je cena? Cena je prilično visoka, da počnemo od one najmanje štete, povećanja cene električne energije, do jedne prilično ozbiljnije – da niste zaštitili Srbe koji ne žive u Srbiji, teritorijalno ovoj, i da niste zaštitili Srbe koji žive u Srbiji, ali ne uživaju zaštitu države.
Hajde da se vratimo na ovu garanciju za Bajinu Baštu. Tehnički gledano, možemo da raspravljamo da li je ovakva investicija prvo potrebna toj hidrocentrali i da li je, ako je već potrebna, zato morala da se zaduži država.
Evo, čuli smo primer da je bivša Vlada Zorana Živkovića potrošila sto miliona dinara na nekakvu opremu koja omogućava Vladi Republike Srbije da u svakom trenutku prati građane.
Interesuje me koliko su tu zaradili ministri iz te vlade, na to nam još uvek niste dali odgovor, a smatram da možete, samo da hoćete. Ono je plaćeno iz nekih budžetskih izvora, a sada zadužujemo državu za 30 miliona evra.
Da stvar u celoj ovoj priči bude još pomalo tragičnija, baš je ta Bajina Bašta već duže problem u Republici Srbiji, ne zbog njenih tehničkih kapaciteta, mogućnosti, modernizacije, nego je predmet određene zloupotrebe.
(Predsednik: Koristićete i drugih 10?)
Koristiću i drugih 10 minuta. Znači, prilikom završavanja posla za ovu dvojicu lopuža Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su prisilili, odnosno svojim vezama uticali na EPS da električnu energiju koja je trebalo da bude isporučena Bosni i Hercegovini isporuči Srbiji iz Bugarske i zato što je tada bila podmirena potrošnja u Republici Srbiji, odnosno potrošnja bila manja od uvezene električne energije i one koju kapaciteti mogu da proizvode, baš ta Bajina Bašta je preko svojih prelivnih polja razvila svoju akumulaciju i baš sa tim novcem su i kupovani ovi dalekovodi koji su oko nas ili njihov zakup na 10, 15 i 20 godina.
Sada kada smo u jednoj ovakvoj situaciji, iako je taj Anketni odbor Skupštine Srbije nedvosmisleno dokazao... Mada se sporimo oko izveštaja, jer je navodno trebalo da bude angažovana revizorska kuća koja će izveštaj Anketnog odbora da potvrdi.
Revizorska kuća nikada nije angažovana, izveštaj nikada nije potvrđen, a ova dvojica mangupa i lopuža ostali su na slobodi i još uvek sa tim istim novcem koji je raznim malverzacijama dospeo do njih mogu da ucenjuju Republiku Srbiju.
Zašto ova vlada nije tada postupila kao što je postupila u slučaju Bogoljuba Karića, znači kada je čovek kriminalac počeo da ruši vlast onda je bilo moguće da država interveniše, a kada ova dvojica kriminalaca i dalje rade svoj posao na nezakonit način država ne reaguje. Postavlja se pitanje ko iz države sarađuje sa njima.
Evo, više nemate potrebe ni prema državnoj zajednici koju bi štitili pod izgovorom – ne treba kvariti odnose u državnoj zajednici zbog Vojina Lazarevića, pa eto neka se on provuče, važnija je državna zajednica. Eto sada više nema ni državne zajednice, i to ste ukinuli.
Znači, koji su razlozi, zašto država jednostavno ne zaštiti svoj interes, zašto ne otpočne postupak protiv te dvojice po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakonu o krivičnom postupku itd?
Imate pravo da svu imovinu koja je na nezakonit način stečena i potvrđena presudom, znači pravosnažnom presudom, imate pravo da tu imovinu plenite svuda gde god se nalazi u svetu.
Pa završite taj posao, nemojte više da državu zadužujete novcem, pogotovo kada imate načina kako da ono što je oteto od države vratite državi. Očigledno je da vi nemate nameru da tako postupite.
Potpuno razumem situaciju, pogotovo gospodina ministra, i on je u tom trenutku na određen način bio u vlasti kada se to dešavalo i izgleda mi da su to, između ostalog, razlozi zašto određeni ljudi još uvek ne mogu da budu dostupni pravdi.
Što se tiče ova dva predloga zakona, SRS će glasati protiv ovih zakona, jer na prvom mestu, kada je ovaj zakon u pitanju, zaboravljate i neke druge interese osim energetskih, koji su u ovom trenutku možda važniji. Kada je u pitanju ovaj zakon, em što ste dozvolili da država bude opljačkana, em je i cena električne energije prilično visoka pa možete iz realnih izvora da izvršite tu revitalizaciju sistema.
Pogotovo nemamo poverenje u vas kada se pogleda član 3, član 4. Voleo bih da mi neko objasni zašto to tako piše u zakonu. U članu 3. se kaže – otplatu zajma vrši EPS na račun KFW-a, u evrima. Sredstva za otplatu zajma obezbediće zajmoprimac iz sopstvenih prihoda. Zajmoprimac je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, proviziju na nepovučeni deo zajma, troškove garantovanja i prateće troškove.
U sledećem članu 4. dolazi do kolizije. Znači: "Zajmoprimac je dužan da za svrhu raspodele povoljnih kamatnih uslova zajma vrši uplate godišnjih iznosa, u dinarskoj protivvrednosti, na preostali iznos zajma, u skladu sa ugovorom člana 2. zakona. Zajmoprimac je dužan da vrši uplate sredstava iz stava 1. ovog člana u budžetski fond za finansiranje primarnih ekoloških mera u sektoru energetike, kojim će upravljati ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike."
E sad, dame i gospodo poslanici koji ćete podržati ovaj zakon, baš me interesuje da li ćete da se zapitate zašto se sredstva koja su primljena na osnovu nekog zajma ne vraćaju onome ko je dao zajam, nego se uplaćuju na neke posebne račune Ministarstvu.

Dame i gospodo poslanici, slažem se potpuno da je Skupština trebalo da raspravlja o jednom zakonu koji bi bliže definisao način finansiranja lokalne samouprave, ali isto tako pre ovog zakona je trebalo da bude u proceduri Predlog zakona o finansiranju gradova i gradskih opština, gospodine ministre, jer je očigledno da sadašnji sistem funkcionisanja gradskih opština, u skladu sa njihovim statutima, funkcioniše na politički način. Toga ste i vi svesni, čak i na republičkom nivou bilo je funkcionisanje opština na politički način.
Sada ovaj predlog zakona samo u jednom delu takvu mogućnost umanjuje, ali još uvek ministarstvo nadležno za poslove finansija i Vlada Republike Srbije mogu da protežiraju određene opštine, gde su njihovi predstavnici predsednici opština ili gde u skupštinama čine nekakvu koalicionu većinu.
Da je to trebalo da prethodi i ovom zakonu, to se vidi i po ponašanju čelnika grada Beograda, kako se neprestano doteruje, samo kozmetički, centar grada, bez nekih ozbiljnih razloga za takve investicije, dok siromašne opštine jednostavno nemaju ni osnovne civilizacijske tekovine, kao što su voda, kanalizacija, da ne pričam o putevima itd.
U samim nadležnostima i izvornim prihodima koji se vide ovde u članu 6. Predloga zakona, već u stavu 1. vidi se da Vlada Republike Srbije zadržava određena prava i to u tački 1) – jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to: porez na imovinu. E sada, gospodine ministre, izađite za ovu govornicu pa kažite narodnim poslanicima i građanima Srbije koliki je procenat naplaćenog poreza na imovinu. Izađite i recite da je to porez koji se najteže naplaćuje i da je to porez čija se osnovica najteže utvrđuje.
Znači, takav vid oporezivanja, koji teško ubira prihode, vi opredeljujete za lokalne samouprave, pri tome zadržavate pravo da ste vi ti koji odlučujete o porezu na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, koji jesu deo ustupljenih prihoda lokalnih samouprava, ali procenat naplate itd. vi određujete, Ministarstvo itd.
Znači, kada su u pitanju ovi porezi, njihova naplata je prilično laka.
Da bi neko bilo kakav prenos apsolutnih prava ostvario, on mora prvo, uz neki ugovor ili sudsko rešenje, ili na bilo koji drugi način, to da ode da overi u poresku upravu, gde će da mu napišu kolika je vrednost imovine, koliko treba da plati porez, pa kad reši da to sve vlasništvo prenese na sebe moraće da dokaže, prilikom prenosa, da je taj porez izvršio. To zadržavate za sebe. Tamo gde je najteže naplatiti porez, to uvaljujete lokalnim samoupravama.
Još nešto, kada je u pitanju porez na imovinu, tu se jednostavno ponašate kao da vas je baš briga kako će lokalna samouprava to da naplaćuje. Želite da lokalne samouprave trpe posledice loše vlasti na nivou Republike. I to sa punim pravom, vi ste na vlasti u samo dve opštine od preko 120-130, tako da ćete eventualno u dve opštine da imate problema, ali neće oni morati da vrše tu naplatu toliko rigorozno, jer ćete transfernim sredstvima iz budžeta Republike Srbije taj novac da im nadoknadite.
Nemojte više da pričate o Stalnoj konferenciji gradova i opština, kako je to neko veliko i pametno udruženje koje se brine o lokalnim samoupravama, jer, nažalost, morate da priznate, hteli to ili ne, DS još uvek vrši vlast u Srbiji i tu vlast vrši baš uz pomoć G17 i DSS na lokalnom nivou. Svi koji predstavljaju Stalnu konferenciju gradova i opština su iz DS, eventualno možda ima neko iz DSS-a, možda ima neko iz G17, ali oni su ti koji određuju politiku Stalne konferencije gradova i opština.
Znači, na republičkom nivou ste navodno sa njima u svađi zbog lopovluka i kriminala prethodne vlade, Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, sada se predstavljate kao legalisti, pošteni ljudi, a u suštini zajedno sa Demokratskom strankom radite na lokalnom nivou to što ste radili i do sada na republičkom nivou.
Kada je u pitanju ta Stalna konferencija gradova i opština, ona ne bi trebalo da se meša u finansiranje lokalnih samouprava, bar ne na ovaj način kako je koncipirana i sa svojim predstavnicima koje ima.
Zašto, recimo, lokalnoj samoupravi ne opredelite neki poreski prihod koji je lakše naplatiti nego porez na imovinu? Zar nije lakše da opredelite da jedan od prihoda bude porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara?
Jer, vi oporezujete taj prihod, zadržavate isključivo za sebe, a već se vidi da u izvornim prihodima lokalne samouprave mogu da naplaćuju te iste poreze koje biste vi morali da im date kao lokalne administrativne takse i komunalne takse.
U članu 7. se kaže ... Dobar dan, gospodine predsedniče opštine Bor. U svoje ime i ime poslaničke grupe SRS, čestitam vam na izboru za predsednika opštine Bor i građanima Bora.
U članu 7. se kaže: "Stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom." Znači, tu ste dali to pravo da lokalna samouprava određuje kolika je stopa poreza na imovinu i kažete – samo ne može da donese odluku da bude veća nego što je to regulisano zakonom.
Kako će to da ima pravo dejstvo prilikom ubiranja takvog poreza? One opštine koje su siromašne i koje ne mogu da smanje poresku stopu zadržaće porez na imovinu onakav kakav je propisan zakonom. Opštine kojima se preliva, a ima i takvih, počeće da smanjuju određene poreze koji su im ustupljeni, baš zbog toga da bi stekli određene političke poene, a ne radi samog kvaliteta, odnosno poreske olakšice u interesu građana.
Na taj način imovinu koja se nalazi u manjim i siromašnim opštinama još više obezvređujete, pogotovo kada je u pitanju nepokretna imovina, jer takvu ne možete da selite iz opštine u opštinu, ona još više gubi na svojoj vrednosti, dok je imovina koja je u opštinama koje imaju bolju finansijsku situaciju još skuplja.
Bolje bi bilo, ako želite da pomognete lokalnim samoupravama koje su zadužene da se brinu i o privredi u svojim sredinama i da im omoguće normalno funkcionisanje svojom politikom na lokalnom nivou, da ste, kao što ste lepo razmišljali na republičkom nivou da smanjite porez na dobit na 10%, zašto taj porez ne ustupite lokalnim samoupravama. Na taj način stimulisali biste investitore da investiraju u onim opštinama gde je porez na dobit niži.
Da ne kažemo da bi baš te siromašnije opštine i te kako bile zainteresovane da takav jedan vid oporezivanja smanje, da bi privukle potencijalne investitore, zaposlile svoje građane i rešile velike ekonomske, socijalne i druge probleme na teritoriji opštine, a ne porez na imovinu koji je, u principu, najteže naplatiti.
Znači, očekujete od predsednika opština, od nekih drugih, da se šunjaju ljudima oko kuće i da proveravaju kolika im je kvadratura, da vrše popis njihove imovine, da bi mu odredili poresku osnovicu. Uradite vi to, gospodine ministre, zato jeste ministar. Neka to radi Republička poreska uprava, zato i postoji.
Dalje, kaže se u članu 15: "Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina". Gospodine ministre, vi to već oporezujete. Imamo porez na držanje, upotrebu i nošenje dobara. Hajde sada da lokalna samouprava, zato što nema pravo da raspolaže tim porezom, uvodi lokalne takse.
Tu je još držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi. Isto, gospodine ministre.
Znači, postoji porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara i hajde sada i lokalna samouprava da u tom delu razreže komunalne takse, a vi taj porez ubirete i onda izlazite za ovu govornicu i tvrdite kako je budžet Republike Srbije u suficitu, ima više para nego što mu treba, a taj višak para je nastao tako što je lokalna samouprava prisiljena, jer nama pravo na raspolaganje tim prihodom, da uvodi takse. Jednostavno, taj prihod se pravi dranjem kože sa leđa poreskih obveznika.
Dalje – držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi. Znači, opet regulisano porezom na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Zatim – držanje restorana. U članu 15. tačka 8) kaže – držanje kućnih i egzotičnih životinja. Baš bih voleo da vidim da li će neko da juri papagaje i kanarince po kućama. Ili mačka, teško je za mačku utvrditi čija je. To je jedino mogao utvrditi Vojislav Koštunica.
Dalje: "Vlada će utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tačke 1), 2) i 3) ovog člana, na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje komisije za finansiranje lokalne samouprave".
Lokalne komunalne takse – iz tačke 1) je isticanje firme na poslovnom prostoru; 2) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave; 3) držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina.
Gospodine ministre, recite mi u kojoj se to opštini desilo da se pojedinačno za firmu određuje kriterijum, znači, pojedinačni kriterijum za određivanje jednog korisnika poslovnog prostora koji će da istakne svoju firmu? Valjda se to uređuje za sve, nema tu povlašćenih, nema tu onih kojima posao dobro ide, pa hajde više novca da im uzmemo, nema onih kojima posao slabije ide, njima nećemo ništa ili ćemo manje da uzimamo. Takva akta se donose za sve, ne za pojedinca.
Obrazloženje koje ovde dajete je u najmanju ruku smešno. Ovo ipak treba da se ostavi lokalnoj samoupravi da ona to određuje. Kakva Stalna konferencija gradova i opština i Ministarstvo! Sa jedne strane pričate o decentralizaciji, a ovde čak i na njihove izvorne prihode, koji su do sada bili isključivo u njihovoj nadležnosti i sami su određivali iznose komunalnih taksi, sada vi kažete – ne, to više ne može, ta priča o decentralizaciji ne važi, sada ćemo mi da vam određujemo i to, vi možete samo nula, a mi najviše.
Dalje, u članu 32. kaže se: "Lokalni organ uprave nadležan za finansiranje vodi evidenciju o prihodima ostvarenim od zakupa po korisnicima". Pa se u sledećem stavu kaže: "Prihodi iz stava 1. ovog člana koriste se za kupovinu, izgradnju, tekuće popravke i održavanje zgrada i objekata i nabavku i održavanje opreme".
Gospodine ministre, to je ona priča sa početka mog izlaganja. To možete u opštinama koje nisu gradske. Šta ćemo u gradskim opštinama, kada one iz tih prihoda obezbeđuju plate za zaposlene u opštinama i organima uprave? Kako ćemo sa njima? Nemamo zakon o finansiranju gradskih opština. Znači, da se Bogdanović ne ponaša kao monarh, može na bilo koji način da opredeljuje sredstva opštinama u kojima je on na vlasti, a u opštinama gde nije da ne opredeljuje nikakva sredstva. Sad i za prihode koji su izvorni prihodi takvih gradskih opština opredeljujete im gde će ti prihodi da se troše. Jednostavno, na taj način možete da dovedete da lokalna samouprava u gradskim sredinama prestane da funkcioniše.
Dalje, u članu 35. se kaže – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji: 1) porez na dohodak građana, i to na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti, nepokretnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica.
Dalje – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i to: godišnja naknada za motorna vozila, naknada za zagađivanje životne sredine, naknada za izvađeni materijal iz vodotoka, naknada za korišćenje šuma, naknada za korišćenje voda itd.
Gospodine ministre, sve ove naknade i poreze ili ne uplaćujete u odgovarajućim iznosima ili uopšte ne uplaćujete, pogotovo kada su u pitanju naknade za korišćenje šuma, jer tu "Srbijašume", koje vi kontrolišete kao politička stranka, nikome ništa ne uplaćuju, niti Republika Srbija vrši refakciju bilo kakvog prihoda lokalnim samoupravama, iako ta ista javna preduzeća eksploatišu i lokalne puteve i uništavaju ih i ne učestvuju u održavanju takvih puteva. Znači, ovo je samo navedeno forme radi, da se zamažu oči.
Ili kažite u zakonu – porez na dohodak građana, i to od samostalne delatnosti 100%, 90%, 80 ili 70%, kao što ste to pokušali da rešite u članu koji reguliše transferna sredstva lokalne samouprave.
Još nešto, gospodine ministre. Vratićemo se posle, kada bude bila rasprava o pojedinostima, na ovu Stalnu konferenciju i na ovakav način finansiranja lokalne samouprave.
Vidite kakvu prevaru sprema Mlađan Dinkić. Godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera koji se raspodeljuje jedinicama lokalne samouprave iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Poslednji podatak republičkog organa nadležnog za poslove statistike iz 2004. godine, on je manji od predviđenog za ovu godinu za 600 milijardi dinara.
Izračunajte, 600 milijardi dinara puta 1,7%, pa ćete videti da Mlađan Dinkić na ovaj način zakida lokalnim samoupravama između devet i deset milijardi dinara, a ovamo priča o nekom pravednijem načinu finansiranja lokalne samouprave.
Gospodine ministre, mi smo u svojim amandmanima tražili da se reguliše do kog dana nadležni organ za poslove statistike mora da objavi podatak za prethodnu godinu. Imajući u vidu da sva preduzeća i sva pravna i fizička lica koja se bave bilo kakvom delatnošću ili fizička lica kroz kumulativne poreske obračune, a pravna lica 28.2. u tekućoj godini treba da podnesu završni račun za prethodnu godinu, sa ovim informacionim sistemom koji ima i poreska uprava, i NBS i Agencija za privredne registre, nadležni organ za poslove statistike treba da objavi podatak najviše za tri meseca od dobijanja ovakvih podataka, tako da mu treba stvoriti i zakonsku obavezu, da ne bismo na ovaj način pljačkali lokalne samouprave.
Treba stvoriti zakonsku obavezu, pogotovo imajući u vidu prihode iz budžeta za tu delatnost koju on obavlja i pogotovo imajući u vidu da je on u funkciji Vlade Republike Srbije koja treba da nam zamaže oči kako se živi bolje od kada je ova vlada na vlasti. Zato zbog svih ovakvih nepravilnosti, koje su u samom zakonu, SRS neće glasati za ovaj zakon.

Tražio sam pravo na repliku. Da bismo se razumeli, kada mi je gospodin sa govornice pričao rezultate izbora u Velikoj Plani, možete da proverite u stenogramu. Slažem se sa ovim što su moje kolege prethodnici ovde izneli, ali morate da shvatite jednu stvar, da se mnogo za ovom govornicom govorilo i raspravljalo, recimo, i o skijalištima, a referendum u Crnoj Gori se pripremao.

Hvala. Znači, sad imam tri minuta, počev od sada. Prvo, ne bih se hvalio nekim suficitima koji su bili ostvarivani prilikom promene vlasti ili suficitom u godinama koje su iza nas.
Prva stvar koju je DOS uradio kada je došao na vlast bilo je uvođenje izmena i dopuna zakona o porezu na robe i usluge, gde je tada prvi put uvedeno da se oporezuju po opštoj stopi od 20% ne samo usluge, već i životne namirnice. To su ti prihodi koje su lokalne samouprave ostvarivale u tom periodu i odatle taj višak prihoda o kome se priča.
Isto tako, sve lokalne samouprave gde je DOS došao na vlast na zasedanjima skupština opština su donosile odluke o povećanju komunalnih taksi, naknada za građevinsko zemljište itd. Znači, nisu ostvarili povećanje prihoda po osnovu naplate ili nečega drugog, nego isključivo povećanjem taksi koje su bile u nadležnosti lokalne samouprave.
Ne bih se toliko radovao, da sam predsednik opštine, zbog toga što će jedan deo posla koji radi republička Poreska uprava da radi lokalna samouprava, jer je to deo poreza koji se najteže naplaćuje, koji je skoro nemoguće naplatiti u nekom visokom procentu, imajući u vidu kakav je sada ekonomski i socijalni status i kakva je situacija u državi, i taj najgori i najprljaviji deo posla daje se lokalnim samoupravama da to rade.
Da ne pričamo da neće doći do smanjenja broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, odnosno u republičkoj Poreskoj upravi, jer jedan deo radnika koji sada radi u republičkoj Poreskoj upravi radi na dva ili tri posla, tako da će doći do potrebe zapošljavanja novih radnika i u republičkoj Poreskoj upravi i u lokalnoj samoupravi.
(Predsednik: Molim vas, završite gospodine Arsiću.)
Tako da ne bih toliko hvalio ovakav predlog zakona, pogotovo što oni prihodi koji se najlakše naplaćuju i koji se, navodno, ustupaju lokalnim samoupravama, ustupa se samo jedan deo prihoda po volji ministra, a ne zakonom. Dajte vi kao izvorne prihode lokalnim samoupravama, recimo, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara, pa ćete videti koliko će lokalne samouprave da ukidaju takse i da će sasvim lepo moći da se izdržavaju od tog prihoda. Za sada se od tog prihoda izdržavaju samo agencije koje ova vlada otvara.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ovaj zakon, ne zato što smo protiv slobodnih zona, već ima nekoliko razloga zašto ćemo glasati protiv.
Prvi je: kada je pisan zakon, bez želje da nekoga uvredim, zakon je tehnički loše urađen. Dakle, ima mnogo tehničkih nedostataka, mnogo toga je nedorečeno u samom zakonu.
Evo, pre nekoliko minuta je pomenuto, u članu 14. u stavu 1. se kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa."
Mislim da zakonski mora da bude regulisano koji su to predstavnici nadležnih organa, i nije samo da ministar daje formalno saglasnost, nego on daje saglasnost na predlog komisije koju on obrazuje.
Dakle, ministar obrazuje komisiju i daje saglasnost na njen predlog. Nema potrebe za takvom komisijom, jer će on to odraditi i bez nje. Znači, organ izvršne vlasti je tu nadležan.
Možemo da pogledamo i kada je u pitanju uprava za slobodne zone. Znači, obrazuje se uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu ministarstva nadležnog za poslove finansija, za obavljanje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor.
Ko sada imenuje direktore i na čiji predlog? Hoće li to opet da bude neka komisija koja se obrazuje iz nadležnih organa ili će jednostavno ministar nadležan za poslove finansija dekretom da imenuje direktora, ili će to da radi predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, ko će da imenuje direktora?
To su stvari tehničke prirode, ali izuzetno važne u ovoj oblasti, jer iskustvo koje imamo sa vama od kada ste na vlasti je da vi jedino možete da vladate onako kako je u interesu građana samo ako ste zakonski sprečeni i ako zakoni nisu nedorečeni i ne mogu široko da se tumače.
U članu 17. kaže se: "Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe. Iznošenje, odnosno unošenje robe iz stava 1. ovog člana korisnik prijavljuje nadležnoj carinarnici.
Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije, odnosno uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak aktivnog, odnosno pasivnog oplemenjivanja." Tu se podrazumeva verovatno neki tehnološki postupak.
"Korisnik može privremeno izneti robu iz zone na drugi deo teritorije Srbije i uneti robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentiranja."
Sada izvinite, gospodo, ovo je ipak previše široko tumačenje, pogotovo u ovom poslednjem stavu, jer roba koja se ispituje, atestira i marketinški prezentira na teritoriji Republike Srbije napušta definitivno slobodnu zonu.
Da li je nekim posebnim zakonom regulisano koliko to može biti robe?
Recimo, Zakonom o porezu na dodatu vrednost kaže se – ministar nadležan za poslove finansija će doneti uredbu koja će da dozvoli koliko to robe može da bude iskorišćeno u reklamne svrhe, svrhu poklanjanja, reprezentacije itd. Da li ima to negde ovde? Nema.
Da li pišu rokovi u kojima treba roba da se vrati u slobodnu zonu ili iz slobodne zone da se vrati na teritoriju Republike? Ne.
Imamo sada zakon u proceduri o deviznom poslovanju koji kaže – ako u roku od 180 dana za robu koju izveze sa teritorije Republike ne donese devize u zemlju kazniće se čak i kaznama zatvora, ili ako je platio unapred robu, a nije uvezao u roku od 180 dana kazniće se kaznom itd. Toga nema. Ko nama garantuje da će to da se vrati nazad tamo odakle je i steklo određenu povlasticu? Nigde.
Kakvo nam je iskustvo sa vama? Evo kakvo, da se vratimo malo na onu aferu oko štete koja je naneta Elektroprivredi i NIS-u. Reč je o mazutu koji je kupljen od NIS-a za potrebe izvoza.
Bio je oslobođen svih poreza, svih dažbina, sačekao je tri ili četiri meseca u carinskom skladištu i nije napustio teritoriju Republike. Samo je promenio deklaraciju, postao je uvozni mazut i naplaćen je po dva ili tri puta većoj ceni nego što je nabavljen, pa je čak i carina zaračunata, koja nikada nije stvarno obračunata i prikazana carinskim organima.
Tako to izgleda kada se zloupotrebljava neko pravo. Gde su akteri te afere? Na slobodi. Ko je za to kriv? Vlast. Ko sprovodi ovaj zakon? Ta ista vlast.
Zato, kada su ovakvi zakoni u pitanju, gde su moguće zloupotrebe, zakoni ne smeju da budu tehnički nesavršeni i nedorečeni.
Ili, kažete da je Uprava carine nadležna jednim delom za kontrolu ovog zakona, znači, sva roba koja uđe i izađe predaje se Upravi carine.
Zašto još uvek navodno postoji monopol Republike Srbije, odnosno NIS-a na preradu nafte i naftnih derivata? Obrazloženje za takvu jednu uredbu je bilo da država u to vreme još uvek kriminalizovanu, korumpiranu carinu ne može da kontroliše, pa iz tih razloga uvodi jednu takvu uredbu. To je ta ista carina, nije se ona bitno menjala.
Šta je sa određenim firmama koje su, pod izgovorom da uvoze polovnu i neispravnu robu, mimo carinskog postupka uvozile i plasirale na teritoriju Republike Srbije kao robu široke potrošnje, a niko nikada nije ni jednim jedinim postupkom utvrdio da je reč o polovnoj robi i tehnički neispravnoj?
Čak su oni koji su sprečavali da se takva kontrola uradi i dan-danas na odgovarajućim visokim funkcijama u carinskoj upravi.
Zašto nadležni carinski organ u takvom slučaju ne postupi po službenoj dužnosti, pa napiše krivičnu prijavu, nego prosledi u MUP, a tamo se gurne negde u fioku i ostane?
Tako izgleda kada vi sprovodite zakon.
Zato SRS ne veruje vama da ćete jedan ovako tehnički nedorečen zakon, koji može široko da se tumači, da sprovodite u skladu sa onim namerama koje ste proklamovali ovde u ovom obrazloženju. Čini mi se da će namere i interesi biti isti kao interesi onih koji su manipulisali i strujom, i naftom, i naftnim derivatima, i uvozom naftnih derivata i prodajom ove robe, navodno polovne ili tehnički neispravne. To su razlozi zašto SRS neće glasati za ovakav vaš zakon.