Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od zakona o kojem danas raspravljamo jeste jako osetljiva tema. Mene čudi kod nekih kolega, narodnih poslanika, što u ovoj raspravi ne nalaze meru koja odgovara onome šta predlagač zakona, odnosno Vlada Republike Srbije želi da postigne i šta želimo mi kao narodni poslanici koji hoćemo da podržimo ovaj predlog zakona.
Čini mi se da se ovde jedna dobra namera i dobro napisana, izvrgava ruglu. Ja to moram tako da kažem, bez obzira da li su neke primedbe opravdane ili nisu, sa nekim stvarima ne smemo da se igramo.
Ovde je reč o zakonu koji će nekim naših građanima da promeni život. Znači, ne raspravljamo više da li je bilo otetih ili nestalih beba, to nije tema. Tema ovog zakona je da se utvrdi u svakom pojedinačnom slučaju da li je došlo do nestanka bebe i kao posledica takvog rešenja, nadležnog suda, da se pokrenu neki drugi postupci.
Nema ovde nikakve priče ni oko EU, mada su neki hteli i na to polje to da prebace, pa iz iste poslaničke grupe neki kažu – eto izvršavate, ali izvršavate pogrešno; drugi – zašto izvršavate, ne želimo u EU itd. Malo neke stvari postavite na svoje mesto.
Slušao sam kolege poslanike kako kažu - zašto je javnost isključena iz ovog postupka. Nije isključena.
Moram da postavim jedno pitanje tom istom kolegi koji je to rekao. Da li bi on voleo iz novina da sazna da nije dete svojih roditelja koje je smatrao da jesu? Da li bi voleo to da sazna iz novina? Neka se stavi na mesto tih ljudi, pa onda neka kritikuje neke odredbe ili neka prestane da priča gluposti zarad jeftinih političkih poena.
Jeste ovo tema koja godinama… Čini mi se različitog inteziteta je bila svih ovih godina unazad. U nekim trenucima je stavljeno pod tepih, u nekim trenucima je to dobijalo neke dimenzije, ne mogu nikako da kažem nezaslužene, ali neočekivane u nekom određenom trenutku.
Imali smo i te anketne odbore, imali smo i komisije, imali smo svega i svačega, sada prvi put imamo nešto što reguliše zakon i obaveze nadležnih organa koji treba da sprovode zakon. To su sudovi. I kad neko kaže da li postoji to nezavisno telo? Šta ćete nezavisnije od suda? Sa posebnim ovlašćenjima dajemo sudu i posebno ovlašćenje ovim zakonom, a pored svih onih ovlašćenja koje sud ima. Ne znam da li postoji neko nezavisnije telo, jedni Narodna skupština. Ne postoji.
Znate, kada hoćemo nešto da izvrnemo ruglo onda se hvatamo za neke takve sitnice, pa onda raspravljamo i licitiramo oko iznosa novčane naknade i tako dalje, ko je treba da podnese, ko je šta odgovorio. Ljudi, propust su načinili neki u to doba, a to su bile neke javne ustanove gde je osnivač bila država, nisu bili državni organi ali su radili na osnovu ovlašćenja koje su im tada data zakonom za ta ovlašćenja i sprovođenje tih ovlašćenja garantovala je država, naravno, iako sada ova vlast nije kriva ništa ali zbog nekog kontinuiteta i ozbiljnosti države mora da obeštećuje te građane.
Možemo da licitiramo oko mnogih stvari, da li je nešto trebalo ovako ili onako, ali nemojte da se bavimo tim pitanjem ili kao što su neke kolege rekle - ovo je zakon kojim ćemo mi da isplatimo štetu roditeljima nestalih beba i da se tu sve završava. Ne. Što ne kažete da tada sve počinje, jer ako sud utvrdi da je beba nestala ili oteta ne može tužilac više da žmuri i da kaže nema krivičnog dela. Ne može. Sad mora da pokrene postupak i tužilačku istragu da utvrdi, odgovornost svakog pojedinca šta je bilo sa tom bebom, i ako je moguće da se sazna gde je ta beba, odnosno sada već odrastao čovek.
Rad po ovom zakonu je samo prvi korak. Možemo sada da pričamo i polemišemo da li je nastupila zastara ili nije, o rokovima, slušao sam i te gluposti, apsolutno zastarelo. Ne može apsolutno da zastari. Ne može nikako, jer posledice još traju. Koje su posledice? Evo, neka sad ta nestala beba, sad već odrasli čovek preda zahtev bilo kom državnom organu, bilo kojoj državi, za bilo kakvu ispravu, da li pasoš, ličnu kartu, nešto drugo, prekida sve rokove i ponovo sve kreće ispočetka.
Problem će da bude u onom delu gde tužilac, jednostavno, zbog protoka vremena, a to ne može da bude odgovorna ni SNS, ni Aleksandar Vučić, i bioloških posledica kao što je prirodna smrt, nema protiv koga da pokrene krivični postupak, ali će svejedno dok ne utvrdi i te činjenice morati da vodi nekakav krivični postupak.
Znate, možemo da pričamo o mnogim tim stvarima, ali niko ne može da me ubedi da protokoli koji su tada bili u bolnicama i porodilištima, da su uništeni, nestali, da se ne zna ko je kada bio te noći dežuran, koja je bila babica, koja je bila medicinska sestra, medicinski tehničar i tako dalje. Svi ti podaci protokola i dan danas postoje. Pa, ne može tužilac tek onako da kaže – ne znam protiv koga. Pa, i sami oštećeni znaju koji su lekari bili tu.
Znači, cilj je samo da se, eto, nešto napadne da bi se napalo i da su to želje za sticanjem političkih poena SNS i Aleksandra Vučića pred predstojeće izbore.
Samo nešto da kažem, ovaj zakon je upućen u Narodnu skupštinu još marta meseca 2018. godine. Što nije bio na dnevnom redu, leži na svakom od nas narodnih poslanika deo odgovornosti.
Kolege poslanici koji su to napadali zašto sada diskutujemo o ovom zakonu, posle dve godine, dok je on u Narodnoj skupštini, ne u fioci, svaki narodni poslanik je dobio Predlog zakona, ja moram da postavim pitanje - zašto ste predlagali dopune dnevnog reda i u tim dopunama dnevnog reda isključivo tražili da se zakoni koje ste vi napisali ili članovi vaše poslaničke grupe nađu na dnevnom redu? Što niste predložili da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu? Odakle sada ta naknadna pamet?
(Vjerica Radeta: Ko, bre, to? Kome se obraćaš? Nama?)
Znači, ja sada to pitanje postavljam i ovima iz bivšeg režima i svi koji su tražili dopune dnevnog reda, pa kažu – eto, posle dve godine izvadili ste zakon iz fioke. Ma, nismo ga mi izvadili iz fioke, on je danas na raspravi zato što su narodni poslanici i Vlada Republike Srbije tražili da bude na dnevnom redu.
Pitam kolege poslanike koji tvrde da smo dve godine krili ovaj zakon od njih, a imali su ga u rukama i toliko su brinuli o nestalim bebama i njihovim roditeljima da ni jedan jedini put nisu tražili da se predlog zakona nađe na dnevnom redu Narodne skupštine. E, pa to je licemerstvo. To je licemerstvo. Vlada je odradila svoj deo posla. Na nama poslanicima je deo odgovornosti što to nije ranije izglasano, ali ne možete sve da prebacujete samo jednima, a da ne prihvatite i deo odgovornosti. Baš u tome i jeste problem, što mi želimo da prihvatimo odgovornost za sve što smo radili i za neke posledice koje ljudi trpe, a sa kojima mi nemamo nikakve veze.
I, slažem se, kada započnu sudovi rad po ovom zakonu, otvoriće se i arhive vezano za anketni odbor i za svedočenja raznih oštećenih roditelja čije su bebe nestale ili otete. Biće pokretani krivični postupci protiv odgovornih u zdravstvenim ustanovama, a pravo da vam kažem, jedino mi je žao što ne možemo da promenimo i Krivični zakonik, da se lica koja su otimala nekome decu osuđuju na 40 godina ili na doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja, kao i za silovatelje. Razlog je jednostavan - ljudska pohlepa nikada ne može biti dovoljno kažnjena zakonom kada upropašćuje mlad život koji još nije zakoračio u pravom smislu reči u svoju budućnost.
Postavljam pitanje, kada se završi sve ovo i kada se neki postupci okončaju i kada se sazna istina, kada se roditelji konačno sa svojom decom sretnu, znam da će roditelji svakako biti srećni. Biće srećna i ta deca, ali koliko će to uticati na njihov život i koliko će ga promeniti…
(Vjerica Radeta: Kako znaš da će biti srećni?)
Valjda je čovek srećan kada pronađe svoje prave roditelje i valjda je čovek srećan kada pronađe svoje dete posle decenija.
Postavljam pitanje - koliko će to uticati na njihov život, koliko će ga promeniti i da li postoji mogućnost da oni koji su zaslužni za njegovo odvajanje od njegovih bioloških roditelja mogu da budu kažnjeni zakonom koji propisujemo?