Ne smeta to.

Kolega Marinkoviću, to pokazuje samo domaće vaspitanje, kako su vaspitavani od malena u svojoj porodici. Samo mi je žao njihove dece ako ih tako budu vaspitavali, kao što se sada oni ponašaju.

(Narodni poslanici SRS puštaju gusle na mobilnom telefonu.)

Imamo tu još jednu da kažem nelogičnost, jer ako hoće roditelj nešto da pokloni detetu, bilo koju nepokretnost koju ima, on to ne može bez dokumenta koji nije overen u skladu sa Zakonom o prepisu…

On to ne može da uradi, ukoliko ne postoji dokument koji je overen u skladu sa posebnim zakonom koji to reguliše. Taj dokument overava notar. Znači, bolje je bilo da se overi kod sudskog overivača, koji ne ulazi u suštinu da li je dokument ispravan ili ne, pa ga možda overavate potpuno bespotrebno, jer je pravno ne valjan, i onda morate da idete u Republički katastar nepokretnosti, ponovo da čekate u redu da predate taj dokument da bi vam neko rekao kako nije ispravan i kako ne može da izvrši promet nepokretnosti. Za takva rešenja se oni zalažu kada napadaju ova zakonska rešenja koja postoje.

Da ne pričam šta je sve to bilo, još kojih nelogičnosti. Republički geodetski zavod postupa u drugom stepenu u odnosu na rešenja koja izdaju određene jedinice Republičkog geodetskog zavoda i zato ima posebne komisije. Tačno je kada kolege poslanici kažu da se nešto nije ni rešavalo godina. Da li znate zašto? Zato što je uvek morala neka protivusluga da se uradi. Sada ne mora. Rešava se po datumu podnošenja. Nema čak više ni velikog zaostatka, a svi novi predmeti se rešavaju po Zakonu o upravnom postupku u roku od 30 dana. Pa šta je sada tu sporno? Na taj način se rešava sistemska korupcija.

Da ne pričam šta je sve bilo u ministarstvu koje je nadležno bilo za vođenje drugostepenih postupaka. Recimo jedno nepoznavanje materije da legalizaciju, izdavanje građevinskih dozvola, rade lokalne samouprave, na osnovu poverenih ovlašćenja koje daje Republika Srbija, ali nadzor vrši nadležno ministarstvo i u drugom stepenu odlučuje nadležno ministarstvo.

Ali, problem je kod kolega, kada nešto napadaju da, čak ni te osnovne stvari o prenosu ili poveravanju poslova Republike ne znaju. Tačno je bilo da su mnogi predmeti pre 2012. godine, znam čak i neke državne sekretare lično, bili držani u fiokama i da su tražili od lica u postupku novac da bi im se ostvarilo njihovo pravo na rešenje prvostepenog organa. Kada sam pitao - što to ne prijavite policiji, uvek je bilo - pa znate šta nešto im i ne verujem. To je bilo pre 2012. godine.

Sada su isto tako javljali da su odluke o njihovim žalbama rešavane i da niko nije tražio ništa. Ali, kažem to su pojedinačni slučajevi. Ja neću da se bavim pojedinačnim slučajevima. Ovde se rešava ono što je osnovno, a to je da se jedan postupak, koji se vodi, upravni postupak, koji se vodi pred nekim organom, državnim ili drugim organom kome su poverena javna ovlašćenja skraćuje i to u više delova se skraćuje i postaje efikasniji. Znate, kao što je predlagač, gospođa Katarina Rakić, rekla ranije je rešenje putovalo od pošte nazad ka izdavaocu rešenja, pa je građanin morao više puta da čeka na šalterima da vidi gde mu je rešenje, gde mu se nalazi rešenje, šta je sa tim itd. Danas to rešavamo na taj način što se produžavaju rokovi. Ako mu ne bude u prvom pokušaju uručeno biće na raspolaganju u najbližoj ekspozituri javnog poštanskog operatera.

Drugi način je da mu se elektronski to rešenje uruči. Sada ne vidim ni šta je tu problem. Sada će neko da kaže - pa nemaju svi građani kompjuter, nemaju svi građani elektronsko sanduče. Slažem se. Zato još uvek i postoji šalter, još uvek postoji papir, još uvek će mu biti uručeno na onaj način za koji on smatra da mu je najbolji, ali po nekim iz opozicije najbolje je da živimo u vremenu Pere pisara iz „Gospođe Živke ministarke“, iz vremena Nušića, da mora da fali neki papir. Tako bi oni voleli i oni kojima su puna usta da su borci protiv korupcije svojim političkim delovanjem, pokušajem da uspore promene u Republici Srbiji stvaraju uslove za korupciju.

Znači, u većini slučajeva nema više šaltera, u većini slučajeva nema da ti fali jedan papir, u većini slučajeva postupak započinje notar, koji ionako mora da vam overi potpis, čekate samo rešenje. Ja ne znam u čemu je problem onda, ljudi? U čemu je problem? U tome što neki vaš zakon nije bio na dnevnom redu? Pa, dobro imate pravo da se ljutite, ali nemate pravo zbog toga da ukočite Srbiju.

Smejali ste se ovde premijeru Ani Brnabić kada je pričala da od Srbije hoće da napravi moderno, demokratsko društvo i da će elektronsko poslovanje u državnim organima da bude mogućnost i da Srbija, ako hoće da ide napred, mora da hvata korak sa vremenom. Vi ste rekli da je to nemoguće. Evo sada jedan zakon koji ide tome u prilog. Da li je to nešto ozbiljno ili nije, napravljeno je nekoliko koraka, pa će građani između ostalog i to da cene kada budu izašli za par meseci na izbore, a ne to šta je bilo na dnevnom redu ili nije. Ko hoće da živi u prošlosti neka živi u prošlosti, ko hoće da gleda u budućnost i da napreduje ka budućnosti podržaće SNS i Aleksandra Vučića.

Očigledno se ne razumemo. Ja pričam o jednoj stvari, a kolega priča o drugoj. Ovako, ja ne želim da se vratim u prošlost u kojoj je namrgođen radnik na šalteru koji će da mi traži još neki papir ili da ga častim. U to vreme ne želim da se vratim. Ne želim da se vratim kada sam morao sudske izvršitelje da čašćavam ručkovima, večerama, da im nudim novac da izgleda rade svoj posao. Ne želim ni u to vreme da se vraćam. Ne želim da se vraćam u vreme kada su overavana razna dokumenta koja nisu imala nikakvu pravnu težinu, niti je morala da se preuzme neka pravna radnja u vezi tih dokumenata. Ne želim u to vreme da se vraćam kada je država vodila računa o svemu, a ne institucije, ne nosioci javnih ovlašćenja nego politička volja. To je bilo u vreme saveza komunista. To su prošla vremena. U ta vremena hoćete da nas vratite. O tome pričam.

To da li će neko da podrži, da bude stavljen na dnevni red zakon Gordane Čomić, dobro, što ste glasali za taj zakon, što ste glasali za taj zakon. Nas napadate iz SNS što smo ga stavili na dnevni red, a vi glasali za njega.

Šta je sada tu problem? Ja to ne razumem. Nemojte više, izađite više iz te prošlosti. Ja vam o toj prošlosti pričam. Što se tiče naših obećanja, ostavite vi to građanima. Podsećajte građane, nemamo ništa protiv, ali ono što smo najvažnije obećavali građanima, to smo im ispunili, a to je da je prosečna zarada danas preko 500 evra, do 2024. godine 900 evra, napravljeno 300 km autoputeva. Više nego ikada u Srbiji je napravljeno puteva, rekonstruisano itd.

To će da cene građani, a to šta je bilo na dnevnom redu Narodne skupštine, da li je nečiji predlog usvojen ili nije da se nađe na dnevnom redu, verujte mi da neće njima to neće biti bitno.

Dobro, svako ima pravo na svoj politički stav, na svoje mišljenje.

Što se tiče te čuvene fame oko sudskih izvršitelja, ja se slažem da kada su u pitanju oni paratroškovi koje su oni naplaćivali, što im je sada poslednjom uredbom Ministarstva pravde to svedeno na neku razumnu meru i onemogućena naplata tih izvršnih paratroškova, ali ja jedno pitanje moram da postavim svakom pravniku – ako imate sud koji donese neko rešenje, neku presudu i tu istu presudu ne možete da izvršite, da li vi živite u pravnoj državi? Ja tvrdim da to nije pravna država.

Idemo dalje, vi govorite tako kao da tamo neki pojedinac, koji eto ima neka javna ovlašćenja pa nešto on odlučuje i on sprovodi po svojoj volji i nikome ne odgovara za to. Pa čekajte, stanite, sudski izvršitelj izvršava nalog suda. On ne radi sam, sprovodi presudu suda. Sud je to odredio. Nije izvršitelj, nego sud. I to su isto sudovi određivali i ranije samo niko nije izvršavao.

Ja se slažem i o tom humanom delu. Možemo da razgovaramo o tome, ali ne možemo da razgovaramo o tome da ako neko ima neko potraživanje koje nije javno, ograničeno je za javna potraživanja preko kog iznosa može tek da se proda neka nepokretnost, ali šta ćemo sa privatnim dugom? Šta ćemo sa decom kojoj jedan od roditelja ne sprovodi presudu i ne izdržava svoju decu, šta ćemo sa tim? Pa znate koliko takvih slučajeva je bilo po Srbiji? Pa ne možete da ih nađete, ne možete da ga pronađete u kojoj firmi radi, ne možete da mu pronađete koji mu je tekući račun. Pa njegovoj sopstvenoj deci neće da daje za alimentaciju. Pa što ne gledamo i tu stranu?

Hajde samo jednu, koja je jeftina politička, neko duguje neki novac pa mu je nešto oduzeto i ne kažem da nije bilo, možda i zloupotreba, ali o tome ima ko treba da vodi računa, ali ne možemo mi da zaustavimo ceo sistem zbog nekoliko zloupotreba. Za zloupotrebe se odgovara. Ne može sistem da ne funkcioniše zbog toga, jer imamo onda još veću štetu prema nekoj ciljnoj grupi u društvu koja je osetljiva.

Ovako, ja sam ovde pre možda nekoliko meseci čitao spisak para izvršnih troškova koje su koristili privatni izvršitelji. Čitao sam ovde.

Koliko je meni i poznato, i ne koliko je meni poznato, nego koliko je Ministarstvo pravde reagovalo, ograničilo je ta njihova prava. Idemo dalje, bilo je oko te afere priče kada je jedan sudski izvršitelja kupio, odnosno oduzeo određenu nepokretnost, izvršio licitaciju u kojoj je učestvovao sin drugog izvršitelja mislim, koji je kupio tu nepokretnost. Evo, sada po zakonu to više nije moguće. Znači niko, ni članovi porodice, ne znam do kog stepena srodstva ne mogu da učestvuju na licitacijama.

Još jedna stvar, pošto ste stalno protiv elektronskog poslovanja, protiv zakona koji se oslanja baš na elektronsko poslovanje, samo da kažem, da se ne bi nečija imovina prodavala u bescenje, ima poseban portal Ministarstva pravde gde se prodaje imovina koja je postupak izvršenja sudske presude.

O tome pričam, ja kada neko živi u prošlosti, baš o tome. Znači, nemojte više, te probleme koji su građani imali rešili smo. Za svaku sledeću zloupotrebu ide se u zatvor. Ali, ne možemo sistem da zaustavimo da ne funkcioniše. Ne možemo.

O visini kamate, pa to ne odlučuje sudski izvršitelj, to ne odlučuje ni poverilac. Ona je danas nikad manje, ja mislim da je nešto ispod 10% na godišnjem nivou, ali i to je stvar između dužnika i poverioca u najčešćem slučaju. Da li će nešto da on oprosti ili neće, itd? Ali, ne može sistem da se zaustavi da ne funkcioniše, da smišljamo rešenje, a da sa građanima dok mi ne smislimo rešenje, šta bude biće.

Evo, ovako, da se ti zaposleni u sudu primaju zaradu na osnovu učinka u postupku izvršenja. E, sad samo postavljam jedno drugo pitanje – a ko će to da ih nagradi? Sud iz svojih sredstava za redovan rad ili će da bude naplaćeno kao troškovi za postupak izvršenja? Ja mislim da će ovo drugo.

I nije šija nego vrat. Ne mogu da se složim da DS nije htela da izvrši reformu pravosuđa. Oni su hteli da izvrše reformu pravosuđa na svoj način kako njima odgovara, da potpuno kontrolišu i sudije i tužioce, da mogu da pljačkaju po Srbiji, da ih niko zbog toga krivično ne goni, da im niko zbog toga ne sudi. Oni su tu reformu pravili. Tako da, o tome isto možemo da pričamo.

Ali, ja upravo nešto drugo sam rekao, skrenuta je pažnja državnim organima, nadležnim, zato da sudski izvršitelji naplaćuju neke troškove koji su suvišni. Reagovala je država, proverila te navode i utvrdila prave cene. Bilo je zloupotreba u vezi prodaje nekretnina, ne može više da se zloupotrebljava, nadzor vrši ministarstvo, ne komora nad prodajom imovine, komora se samo stara o zakonitosti, ali i takođe nadzor može da vrši Ministarstvo pravde. Znači, postignut je jedan, zaokružen je jedan proces koji se vodi od početka tužbe do izvršenja sudske presude. Ali, ja kažem, mnogo veća šteta je ne izvršavati svoje sudske presude. To znači da država ne postoji, da država ne funkcioniše i da svako može da radi šta hoće.

To smo imali do 2012. godine zato su se bogatili i Đilas, i Pajtić, i Šolak, i Mišković i svi ostali. Bilo je potpuno odsustvo države. Svaki naš građanin pozdraviće težnju države da na prvo mesto on oseća pravnu sigurnost od svoje države, da mu svoja država garantuje njegova prava, što nije bio slučaj do 2012. godine i kada je dužnik i kada je poverilac.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospodin Vukosavljević.

Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Reč ima ministar Vukosavljević.

Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narode skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ovde sednice.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.